Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

manizacije i kriminalizacije bolesti.Dovođenjem u direktnu vezu socijalnopatoloških pojava, kao što su kriminal,alkoholizam ili prostitucija, i navodnogbiološkog propadanja rasnog materijalaodređenog naroda, trebalo jepružiti opravdanje za radikalne merekoje su primenjivali nacisti.Već u julu 1933. godine, samo nekolikomeseci posle dolaska na vlast, nacistidonose Zakon o obaveznoj sterilizaciji.Posledica tog zakona bila jesterilizacija preko 300.000 ljudi zbognjihovih navodnih naslednih „nedostataka“,koji su uključivali ne samourođene psihičke i fizičke bolesti, veći alkoholizam. Bila je to „generalnaproba“ za ono što je čekalo Jevrejenekoliko godina kasnije.Literatura: Daniel J. Goldhagen, Hitlerovidobrovoljni dželati, Beograd, 1998; VladimirPetrović, „Od borbe protiv bolestido borbe za očuvanje rase – biopolitičkadimenzija (ne)dovršene modernizacijesrpskog i jugoslovenskog društva“, IstorijaXX veka, br. 2, 2008.AnticiganizamAnticiganizam jerelativno novi pojamza staru društvenu pojavu, za mržnju,marginalizaciju i progon Roma usvetu. Istorija ovog naroda prepunaje nasilnih migracija, izbeglištva i ponovnognaseljavanja novih prostora.Oduvek su bili opažani kao stranci,skitnice, kriminalci, tako da još odXIV veka u evropskim zemljama nalazimozakonske odredbe koji su dopuštalidiskriminaciju Roma. Premadefiniciji European Commission againstRacism and Intolerance (ECRI,Evropska komisija protiv rasizma inetolerancije) iz 2011, anticiganizamje specifična forma rasizma, ideologijakoja je zasnovana na rasnoj superiornosti,forma dehumanizirajućeg iinstitucionalnog rasizma uzgajanaistorijskom diskriminacijom, kojase, pored ostalog, izražava nasiljem,govorom mržnje, eksploatacijom,stigmatizacijom i najeklatantnijomvrstom diskriminacije.Istrebljenje Roma bilo je deo programaNacionalsocijalističke partije Nemačke.Odmah po dolasku na vlast nacistidonose propise i zakone o rasnojpripadnosti, gde se Romi prepoznajukao rasni problem za Nemačku. Posletoga, u celoj zemlji lokalni policijskiodredi počinju da zatvaraju Romeu lokalne logore, koji kasnije postajukoncentracioni logori za Rome.Berlin-Marcan (Berlin-Marzahn) idrugi logori za Rome (Zigeunerlager),koje su nacisti osnovali između 1935.i 1938. godine, bili su preliminarnafaza na putu ka logorima smrti Aušvic(Auschwitz), Zaksenhauzen (Sachsenhausen)i Dahau (Dachau).Romi su bili žrtve progona svuda gdesu fašisti došli na vlast, kao i njihovevojne sile. Tako se sabirni logori zaRome formiraju i u fašističkoj Italiji,a zatim i u drugim zemljama okupiranimod strane Nemačke. Jedno odznačajnijih mesta stradanja Romajeste i logor Jasenovac, formiran odstrane ustaškog režima u Hrvatskoj.Odmah po početku nemačke okupacijeSrbije počinje progon Roma iJevreja. Naredbom od 30. maja 1941.godine, Jevreji i Romi se isključuju izjavnog i privrednog života i obavezujuna registraciju u posebne spiskove(Judenregister i Zigeunerlisten).Uvodi se i prisilni rad, a propisujese i obavezno nošenje žutih traka.U svemu tome učestvuju i lokalnekvislinške vlasti, prvo Komesarskauprava, a zatim i Nedićeva vlada sasvojom policijom. Ubrzo se formira iOdeljenje za Jevreje i Cigane.282