Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

EmpatijaOpozicija između istorije i sećanja veoma je prisutna i u istoriografijinacionalsocijalizma, kako je to jasno pokazala, sredinomosamdesetih godina, prepiska između dvojice velikih istoričara,Martina Brozata (Martin Broszat) i Saula Fridlendera (SaulFriedländer).35 Iznoseći argumente u korist istorizacije nacizmakoja bi mogla da prekine upornu težnju da se, iz moralnih razloga,„izoluje“ period između 1933. i 1945. godine, Brozat je predložionaučni metod koji je u stanju da se oslobodi „mitskog sećanja“žrtava.36 Sećanje ljudi koji su preživeli Holokaust svakako izazivapoštovanje, ali bi po njegovom mišljenju trebalo da ostane vanizvora kojima se istoričari služe i da ne utiče na njihov rad. Predradikalnim pozitivizmom takvog pristupa, postavlja se pitanje da lion možda u sebi krije deo proživljenog i afektivnog sećanja prisutnogu nemačkoj posleratnoj istoriografiji, a naročito u istoriografijinacizma koju je razvila „generacija Hitlerove omladine“.37 Nezavisnood mišljenja o rezultatima njegovog rada – koji su čestovrlo značajni – nameće se jedna konstatacija: zajednička osobinaradova velike većine nemačkih istoričara jeste upravo isključivanježrtava nacizma iz polja njihovog istraživanja, da ne kažemo, iznjihovog epistemološkog okvira. Ta karakteristika se sačuvala i udelima istoričara nove generacije, koji su najčešće usredsređeni naanalizu ubilačke nacističke mašinerije, ali su pri tom veoma retkozainteresovani za svedočanstva žrtava. U ovoj istoriografiji žrtveuvek ostaju negde u pozadini, anonimne i bez glasa.38Na ovaj se problem može gledati i iz drugačije perspektive. Zarpotiskivanje mračnog perioda nacizma u posleratnoj Nemačkoj –potiskivanje nacističkih zločina i pitanja odgovornosti – kao jedanod svojih efekata nije imalo činjenicu da su u neku vrstu tabuapretvorena bombardovanja koja su uništila nemačke gradove? Rečje o temi koja je donedavno bila zanemarena i u književnosti, i u kinematografiji,i u istoriografiji. Upravo je to hipoteza koju je izneoVinfrid Georg Zebald (Winfried Georg Sebald), po kojem odsustvobilo kakve javne rasprave i književnih dela koji bi se bavili temomove kolektivne traume zavisi od toga štonarod koji je u svojim logorima ubijao i do smrti mučiomilione ljudskih bića nikako nije mogao da od pobedničkihsila traži da polažu računa o političko-vojnoj logici koja jenametnula uništenje nemačkih gradova.3919