Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

Svedočanstvo Leposave Ilićiz Jatagan maleNekoliko dana posle prve racije žandarmi su ponovo došli uromske kuće u Jatagan mali. Nešto silom, nešto obećanjemda će nas decu i žene odvesti kod braće i muževa koji sunavodno bili odvedeni na Adu Ciganliju da seku drva, sakupilisu i nas preostale i odveli u logor na Sajmište, koji je pretoga bio namenjen samo Jevrejima. Tu su nas, žene, decu imuškarce koji su izbegli prvu raciju smestili u peti paviljon,Jevreje koji su ranije u njemu bili smestili su u šesti. Život jebio užasan, hranu smo dobijali svaki četvrti dan. Davali sunam ostatke hrane koju su jeli nemački vojnici. To sam primetilapo tome što se u onom bućkurišu koji su nam davalida jedemo moglo razlikovati nekoliko jela. Kako sa sobomnismo poneli nikakve posude za jelo sipali su nam u šake. Onikoji su dobili vodnjikavu smesu, ponekad i vrelu, morali suda je popiju odjednom kako im ne bi iscurila. Komadić hlebaili proje dobijali smo svaki četvrti dan.Skupljali smo razne otpatke hrane koji su se mogli jesti.Jednom sam pored same žičane ograde primetila ubuđali komadhleba i ne razmišljajući o posledicama koje su nam bilepredočene, a bila sam i jako gladna, prišla sam ogradi i tamankad sam htela da ga podignem zazviždao je metak. U prvomtrenutku nisam ni shvatila da su na mene pucali, toliko samse uplašila. Tek kasnije sam u cokuli osetila nešto toplo i lepljivoi shvatila sam da sam ranjena. Verovatno od straha, boluopšte nisam osećala, ali mi se cokula i dalje punila krvlju. Toubuđalo parče hleba ostalo je da leži nedirnuto. Ranu od togfašističkog metka imam i danas. Ne boli me, ali kad malo višepešačim ili kad će neka promena vremena osetim neki tupbol koji me podseti na to kako se nekad za buđavu koru hlebamogao izgubiti život.Samoubistva u logoru su bila česta. Gladni, po ciči zimi,oskudno odeveni, Romi su bili prinuđeni da preko zaleđeneSave nose drva za nemačku kuhinju. Sećam se da je bilonekoliko pokušaja bekstva iz logora, koja su Nemci osujetilipuščanim mecima.Literatura: Dragoljub Acković, Romi u Beogradu, Beograd, 2009, str.250–251.194 194