Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

čenika su vršene na stratištu kod sela Jabuka u blizini Pančevai na nekadašnjem vojnom strelištu kod sela Jajinci, ispod Avale.Bile su deo kaznenih mera generala Bemea, koje su obuhvatilestreljanja civila u Šapcu, Užicu, Kraljevu, Kragujevcu. Kolikosu egzekucije bile masovne svedoči i podatak da su daleko prevazilazilepostojeću birokratsku organizaciju popisa žrtava. Stogaje pred streljanja u Kraljevu i Kragujevcu bilo potrebno sprovesti„administrativne izmene“, kako bi se uspostavila precizna kontrolabroja streljanih.Pored Jevreja, u periodu od 26. do 31. oktobra 1941, u logor Topovskešupe su dovedene i brojne grupe romskih muškaraca. Onisu uhapšeni u velikim racijama koje su sprovedene u romskimnaseljima u Marinkovoj bari, Jatagan mali, na Bulbuderu,Žarkovu, Čuburi, Pašinom brdu, Mirijevu, Višnjici, Boleču.Hapšenja Roma su vršili žandarmi po nalogu Specijalne policije,koja je bila obavezana da izradi „Ciganske liste“. Nacisti su naredilijasno razgraničenje između Roma koji su imali stalno mesto boravkai čergara, koje su izdvojili kao „potpuno neprihvatljivu socijalnugrupu“. Prilikom hapšenja nisu, međutim, pravljeni izuzeci.Gotovo svi Romi koji su dovedeni u Topovske šupe su streljani nastratištima u Jajincima i Jabuci, tako da nakon masovnih ubistavau oktobru i novembru u logoru na Automokandi nije ostalo višeod 200-300 Jevreja i, kako se navodi u literaturi, „izvestan brojRoma“. Poslednji zatočenici logora su krajem novembra premešteni,najpre da kao fizička radna snaga rade na uređenju logorana Sajmištu, da bi tu dočekali kamion „dušegupku“, u martu 1942.godine.Posle završetka rata prostor Topovskih šupa dodeljen je Jugoslovenskojnarodnoj armiji i tu je smeštena Vojna radionica. Sa mapegrada gotovo je potpuno izbrisano sećanje da je upravo na tommestu postojao logor. U okviru obeležavanja desetogodišnjiceustanka, na jednoj od zgrada u kompleksu nekadašnjeg logora,postavljena je spomen ploča sa imenima poginulih radnika u tokurata, ali nigde nije napomenuto koja je bila namena prostoratokom leta i jeseni 1941. godine. Nepune tri decenije kasnije, 1979.godine otvorena je stručna diskusija o načinu memorijalizacijecelog prostora i postavljeno pitanje: da li treba sačuvati autentičneobjekte logora ili na njihovom mestu podići adekvatno spomenobeležje? Tom prilikom je izrađen elaborat na osnovu kojeg jeZavod za zaštitu spomenika izneo predlog da se ceo prostor utvrdi162