Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

obezbeđenja, u ovom poslu, Zagorkii Ljubici, koja se povremeno u njegauključivala, često su pomagali BrankoMaksimović, a ponekad i Đonovići Jović. Oni bi išli ispred njih, naodređenom rastojanju, i na svakomraskršću obaveštavali ih o tome dali je dalji pravac bezbedan, to jest,da li su uočili patrolu žandarmerije.Inače, Milada Rajter je stanovalapod izmenjenim identitetom u Vitanovačkoj19a.Odštampani materijal Milada Rajterbi odnosila do centralne ekspedicijeu Mosorskoj 9, u kuću Olivere iMiroslava Parezanovića, odakle sematerijal delio svim organizacijamaKPJ u Srbiji. Naime, taj materijalpreuzimale su u kući ParezanovićaSlavka Morić-Parenta i SrbijankaBukumirović, da bi ga potompredavale kuririma okružnihkomiteta i štabova partizanskihodreda. Izvestan deo štampanogmaterijala prosleđivan je u Hrvatskui Makedoniju.Tokom dvogodišnjeg rada ove štamparijeodštampana je velika količinaraznovrsnog materijala (leci, bilteniGlavnog štaba, sedam brojeva GlasaJedinstvenog narodno-oslobodilačkogfronta Srbije, Proleter za 1942,brojni proglasi KPJ, kao i brošure:Istorija SKP(b), Osnove lenjinizma,Klasa proletarijata i partija proletarijata).O tehničkoj opremi ovihizdanja jedno vreme starao selikovni umetnik Đorđe AndrejevićKun, koji je jedno vreme ilegalnostanovao u kući na Banjičkom vencu12. Pored toga, Kun je za vremeboravka u štampariji načinioprecizna klišea u drvetu, za raznenemačke isprave, pečate, lične kartei druga dokumenta.Tokom 1943. došlo je do promena uživotu ljudi koji su radili u štamparijiili sarađivali u njenom radu. Jošpočetkom jula 1942, odlukom CKKPJ, dr Milo Bošković, koji je dvaputa pozivan da se javi u Gestapo,morao je da napusti Beograd podlažnim imenom Vinko Tomašević.Namera je bila da preko Zagrebaputuje u Vrhovni štab NOVJ u Bosni.Usled policijskih racija i intenziviranihprogona komunista, iz Beograda jeu proleće 1943. otišla u partizaneveća grupa ilegalaca, među kojimasu bili pripadnici aparata koji je radiona raznošenju materijala štampanogu Banjičkom vencu 12 (ZagorkaJovanović, Brana Perović, ĐorđeAndrejević Kun, Milada Rajter,Slavka Morić-Parenta i drugi). Uštampariji su kao ilegalci ostaliBranko Đonović i Slobodan Jović, sanovim stanarima, vlasnicima kućeDanom i Brankom Maksimovićem.Štamparija na Banjičkom vencu 12prestala je sa radom 31. avgusta1943. Toga dana Nemci su saopštilisvim stanarima u ulici Banjičkivenac da moraju napustiti svojedomove u roku od tri dana, kako bise u njih smestili nemački oficiri. Ukućama je morao da ostane savnameštaj i drugi inventar. Nemačkioficiri koji su boravili u ovoj zgradinisu uspeli da primete ništasumnjivo i da naslute da u kućipostoje tajne odaje s podzemnimskloništem, u koje se ulazilo krozjedan plakar. Usled veoma kratkogroka za iseljavanje, Đonović i Jovićuspeli su da iznesu malu štamparskumašinu „Boston“, pomoću koje su158