Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

za rad u štampariji određen je Vladeta Popović-Pinecki, studentmedicine i španski borac, koji je tu živeo ilegalno. U toj štamparijištampani su prvi brojevi glasila KPJ, Proleter, nakon okupcijezemlje. Međutim, već 23. juna 1941, Specijalna policija, na čelusa Đorđem Kosmajcem, upala je u kuću na Avalskom drumu, naosnovu anonimne dojave da je vlasnik kuće Ciril Žužek organizovanikomunista. Brana Perović je uspela da na brzinu sakrije štamparskimaterijal, zahvaljujući tome što se Kosmajac okomio naVladetu Popovića, koga je prepoznao kao predratnog hapšenika.Pretres je obavljen površno, tako da štamparija nije bila otkrivena.Pored Popovića, agenti su uhapsili i dr Radomira Gerića i vlasnikakuće, Cirila Žužeka. U kući su ostale Brana Perović i Ljubica Žužeki njih dve su nastavile rad. Dok je Brana štampala, Ljubica je čuvalastražu. To je trajalo do početka septembra 1941, kada je štamparijaprestala sa radom, a stan postao sedište PK KPJ za Srbiju.Ciril Žužek je streljan kao banjički zatočenik 29. avgusta 1941.Vladeta Popović (rođen 1911. u Svrljigu) streljan je 18. jula 1941. DrRadomir Gerić, izbegao je streljanje, kada je sa još pedeset zatočenikabanjičkog logora bio odveden u Skelu pokraj Obrenovca, 15.avgusta 1941, zahvaljujući činjenici da je izdvojen sa još šestoricomzatočenika koji su iz Skele vraćeni u logor na zahtev Specijalnepolicije, jer nad njima još nije bila završena istraga (manjak talacaNemci su nadomestili streljanjem lokalnih seljana). Od sedmoricevraćenih zatočenika samo je dr Gerić preživeo rat. Njegove uspomenena streljanje u Skeli i na Banjički logor predstavljaju dragocenosvedočanstvo o fašističkim zločinima u okupiranoj Srbiji.Kuća u Šumadijskoj 187 postala je sedište PK KPJ za Srbiju, gde jenajčešće boravio Blagoje Nešković, organizacioni sekretar PKKPJ za Srbiju, do odlaska na slobodnu teritoriju 1943. Nešković je1942. našao nove zakupce stana u Šumadijskoj 187: MiroslavaPavlovića, šumarskog inženjera, sa suprugom Ljubicom, njenimsestrama Danicom i Nevenkom, i Vladimirom Lončarom, takođeinženjerom. Svi oni bili su pripadnici NOP-a. Svi su uhapšeni 9.oktobra 1943, jer je Specijalna policija od prethodno uhapšenogVasilija Buhe doznala za adresu kuće na Avalskom drumu. Svi onisu, uključujući i Ljubicu Žužek, streljani 1944. Ljubica Žužek jestreljana kao banjička zatočenica 7. septembra 1944, na Jevrejskomgroblju, od strane kvislinške žandarmerije.M.R.128Literatura: Жене Србије у НОБ, (ур. Боса Цветић и др.), Београд, 1975, стр. 142; РадомирГерић, „Рад у илегалној штампарији 1941. у Београду“, Годишњак града Београда, VIII,Београд, 1961, стр. 161–167; Београд у рату и револуцији 1941–1945, I–II, Београд, 1984, стр.I/156, 172; Бранислав Божовић, Београд под комесарском управом 1941, Београд, 1998, стр.289; Венцеслав Глишић, Досије о Благоју Нешковићу: прилози за биографију, Београд, 2011,стр. 49; Београд се сећа: споменици и спомен-обележја Народно-ослободилачког рата, (пр.Даница Баста), Београд, 1964, стр. 60; Logor Banjica: logoraši. Knjige zatočenika koncentracionoglogora Beograd-Banjica, 1941–1944, (pr. E, Micković, M. Radojčić), I–II, Beograd, 2009, str. I/372.