Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

Likvidacija svih bolesnika i zdravstvenog osoblja jevrejske bolnicepočela je 18. marta 1942. Kraj oko bolnice bio je blokiran od stranenemačkih stražara i ljotićevaca.Po sećanju jednog očevica, „Jedan veliki kamion, sive boje, sa jednimogromnim sandukom i vratima na zadnjem delu dolazio je ponekoliko puta dnevno pred bolnicu i postavljao se tako na ulazbolnice da se sa ulice nisu uopšte mogla videti lica koja ulaze ukamion, to jest, kamion je svojim zadnjim delom bio prispojen naulaz bolnice sa otvorenim dvokrilnim vratima, tako da su lica direktnoiz zgrade ulazila u kamion“. Kamion je išao ulicom TadeušaKošćuška i Cara Dušana preko Slavije u pravcu Autokomande, pado Jajinaca. Posle likvidacije Jevrejske bolnice, „dušegupka“ jenastavila svoj zločinački rad u logoru Sajmište.Izvesno vreme posle likvidacije bolnice, u zgradi je bila stacioniranajedna nemačka vojna bolnica.Župnik Tumpej nije zaboravio Matildui Rahelu i nakon njihovog odlaskaiz samostana. Upisao ih je u gimnaziju„Matija Ban“ na Čukarici. Iakoje direktor škole, Orthaber, Folksdojčer,znao za njihovo jevrejskoporeklo, izašao je u susret župnikovojmolbi i nikom do kraja rata nijeotkrio pravi identitet sestara Kalef.Prema rečima Brede (Rahele) Kalef,u početku pohađanja škole dolaziloje do mučnih momenata, kada biBreda prečula prozivanje njenognovog imena od strane nastavnika.„Mirno sam sedela sve dok meneka od drugarica ne bi opomenula,misleći da sam zaspala.“ Takođe, usvom autobiografskom kazivanju,Breda Kalef (1930) opisuje i oskudicui glad tokom godina okupacije,svedočeći o mučnom iskustvu devojčicekoja je u momentu oslobođenjaimala svega četrnaest godina.„Bez materijalnih sredstava za život,bila sam primorana da po dubokomsnegu odlazim u šumu po drva kakobi smo se bar malo ogrejale. Ovosam uvek činila sa strahom da mečuvar šume ne primeti. Za hranusam brala koprive, koje su nam, uzkukuruzno brašno, bila glavna hrana.Kako nam je boravište na tavanubilo blizu čukaričke železničke stanice,noću sam odlazila da krademugalj iz vagona, uprkos tome što suih čuvali naoružani nemački vojnici.Odlazila sam i čamcem preko Save,na Adu Ciganliju, da skupljam suvogranje za ogrev. Na reci sam bilasvedok jezivih prizora, jer su nizvodu plovili unakaženi leševi.“Župnik Tumpej je tokom okupacijebio hapšen i zatvaran od straneGestapoa, zbog sumnjičenja dapomaže Jevrejima u prikrivanjuidentiteta. Naime, Tumpej jeomogućio izradu lažnih dokumenatadvema Jevrejkama koje su sespremale da odu na rad u Nemačku,kako bi sačuvale živote. Međutim,na beogradskoj železničkoj staniciprepoznao ih je jedan folksdojčer i100