Kreativni izraz br.4.indd
Kreativni izraz br.4.indd Kreativni izraz br.4.indd
www.wipo.int/sme/36pr: ra~unarskog programa ili rukopisa) nedolazi do automatskog prenosa autorskogprava na kupca. Autorsko pravo na deloostaje u svojini autora, ukoliko ga onizri~ito ne prenese na kupca dela,pisanim ugovorom.Me|utim, u odre|enim zemqama, ako prodateprimerak dela, ili original (naprimer, slikarsko delo), mo`ete izgubitineka od iskqu~ivih prava koja ~ineautorsko pravo. Na primer, kupac primerkamo`e imati pravo da, ubudu}e, raspola`etim primerkom, na primer, da ga proda iliprenese na drugog (vidi tako|e "prvaprodaja" na str. 15). Koja prava se gube ilizadr`avaju zavisi od zemqe o kojoj je re~.Preporu~qivo je da se pre prodajeprimeraka dela provere va`e}i zakoni oautorskom pravu u va{oj zemqi i na tr`i{tuizvoza.[ta je davawe dozvole za kori{}eweautorskog prava?Dozvola za kori{}ewe autorskog prava(licenca) je dozvola koja se daje drugimlicima (pojedincima ili preduze}ima) zakori{}ewe jednog ili vi{e va{ihimovinskih prava u odnosu na deloza{ti}eno autorskim pravom. Preimu}stvodavawa ovakve dozvole je u tome {to viostajete nosilac autorskog prava, dokdrugima dozvoqavate da delo umno`avaju,distribuiraju, u~itavaju, emituju, prenosepreko mre`e, emituju simultano prekotelevizije i radija (”simulacasting”, eng.prim.prev.) proizvode digitalni zapis radioemisije ili sli~ne emisije sa interneta radiu~itavawa na li~ni audio plejer(”podcasting”, eng.prim.prev), ili prave izvedenadela za odre|enu naknadu. Ugovori odavawu dozvole za kori{}ewe prava moguda budu sa~iweni tako da odgovarajukonkretnim zahtevima ugovornih strana. Naprimer, mo`ete dati dozvolu za odre|enaprava, ali ne za neka druga. Mo`ete datidozvolu za pravo da se prave kopije nekera~unarske igre i da se ona koristi, a da,pri tom, zadr`ite prava na stvaraweizvedenih dela na osnovu te igre (na primer,film).Koja je razlika izme|u iskqu~ive ineiskqu~ive dozvole?Dozvola mo`e biti iskqu~iva ineiskqu~iva. Ako odobrite iskqu~ivudozvolu, korisnik takve dozvole je jedinikoji ima pravo da koristi delo u skladu sadozvolom. U ve}ini zemaqa, neophodno je daiskqu~iva dozvola bude u pisanoj formida bi bila punova`na. Iskqu~iva dozvola,tako|e, mo`e biti ograni~ena, na primer, naodre|enu teritoriju, na odre|eni rok, mo`ebiti za ograni~enu namenu, ili produ`eweekskluziviteta mo`e zavisiti od drugihvrsta zahteva u vezi sa kvalitetom rada.Iskqu~ive dozvole su, ~esto, dobraposlovna strategija da se proizvod
za{ti}en autorskim pravom distribuira iprodaje na tr`i{tu ako vam nedostajuresursi da svoje delo sami efikasnoplasirate na tr`i{te.S druge strane, ako nekom privrednomsubjektu odobrite neiskqu~ivu dozvolu,vi dajete pravo da koristi jedno ili vi{eva{ih iskqu~ivih prava, ali ovim nistespre~eni da dozvolite drugima (ukqu~uju}ii sebe) da koriste ista prava u isto vreme.Prema tome, vi mo`ete dati bilo kom brojulica ili privrednih subjekata, pravo nakori{}ewe, umno`avawe ili distribucijuva{eg dela. Kao i u slu~aju iskqu~ivihdozvola, neiskqu~ive dozvole mogu bitiograni~ene na sve na~ine. U ve}ini zemaqa,neiskqu~iva licenca mo`e biti datausmenim putem ili u pisanoj formi. Me|utim,pisani ugovor se smatra boqim re{ewem.Strategija licencirawaDavawem dozvole, korisniku dozvoqavate da ~iniodre|ene stvari utvr|ene ugovorom, koje bi ina~ebile zabrawene. Prema tome, va`no je da se {topreciznije utvrdi opseg dozvoqenih radwi .Uop{te uzev, boqe je dati dozvole koje }e poopsegu biti ograni~ene na konkretne potrebe iinterese korisnika. Davawem neiskqu~ivedozvole, drugim zainteresovanim korisnicimamo`ete dati dozvolu za iste ili druge svrhe, podistovetnim ili druga~ijim uslovima.Me|utim, ponekad apsolutna kontrola nad delom[ta se de{ava kada prodate va{eautorsko pravo?Alternativa davawu dozvole je da nekomeprodate svoje autorsko pravo na delo,nakon ~ega to lice postaje novi nosilacautorskog prava. Tehni~ki termin koji sekoristi za takav prenos prava svojine je"prenos prava". I dok se dozvolom daje samopravo da se uradi ne{to, {to bi ina~e biloprotivzakonito da dozvole nema, prenosomprava se prenosi ukupan interes u odnosu nava{e pravo ili prava. Vi mo`ete da pravaprenesete u celosti ili delimi~no. U mnogimPrenos prava ili iskqu~iva licenca moraju bitiu pisanoj formi.predstavqa poslovno obezbe|ewe za korisnikadozvole ili bitan deo wegove poslovne strategije.U takvim situacijama, najboqe re{ewe mo`e dabude iskqu~iva dozvola ili prenos svih va{ihprava uz pla}awe jednokratne naknade. Me|utim, utakve pregovore treba da se upustite tek nakon {toste iscrpeli sve druge alternative, pri ~emu trebada obezbedite i pla}awe adekvatne naknade. Kadaprenesete autorsko pravo na delo, gubite savpotencijal koje to delo nosi u smislu budu}ihprihoda.37
- Page 3 and 4: PredgovorOvo je ~etvrti priru~nik i
- Page 5 and 6: 1. Autorsko i srodnaprava[ta je aut
- Page 7 and 8: Koji je zna~aj autorskog i srodnih
- Page 9 and 10: Postoje li druga pravna sredstva za
- Page 11 and 12: Za{tita ra~unarskih programa isoftv
- Page 13 and 14: i dodatni izazov. Uz pomo} samo nek
- Page 15 and 16: Koji aspekti dela nisu za{ti}eniaut
- Page 17 and 18: weno skladi{tewe na hard disk,skeni
- Page 19 and 20: Pravo da se bude ozna~en kao autord
- Page 21 and 22: Emiteri imaju iskqu~iva prava na sv
- Page 23 and 24: Me|u mnogim vrstama prava koja su p
- Page 25 and 26: Koliko dugo traje za{tita autorskim
- Page 27 and 28: autorska prava, bi}ete u stawu davo
- Page 29 and 30: delo mo`e da se na|e, pri ~emuident
- Page 31 and 32: dela mo`e konfigurisati pristup nab
- Page 33 and 34: 4. PRAVO SVOJINE NAAUTORSKOM PRAVUD
- Page 35 and 36: Primer: Vi ste anga`ovali spoqnesar
- Page 37: 5. KORISTI ODAUTORSKOG I SRODNIHPRA
- Page 41 and 42: Kako mo`ete da date dozvolu zakori{
- Page 43 and 44: korisnici, bili bi, naprosto, iskqu
- Page 45 and 46: izvo|a~kih prava u Australiji i Azi
- Page 47 and 48: ili web sajtu, memori{ete wihov dig
- Page 49 and 50: kwiga mo`e sadr`ati tekst i slike k
- Page 51 and 52: Naplatu da`bina obi~no vr{i organiz
- Page 53 and 54: ma{ine za fotokopirawe, ra~unari,re
- Page 55 and 56: Jednim postupkom mogu se povrediti
- Page 57 and 58: drugim privrednim subjektima, sa ko
- Page 59 and 60: Me|unarodna konfederacija udru`ewa
- Page 61 and 62: Ma|arskaMalezijaMeksikoMonakoMongol
- Page 63 and 64: Sporazum o trgovinskim aspektima pr
- Page 65 and 66: - Emitovawe za javnost;- Saop{tavaw
- Page 67 and 68: JamajkaJapanJordanKazahstanKenijaKi
- Page 69 and 70: Za vi{e informacija, a posebno za s
www.wipo.int/sme/36pr: ra~unarskog programa ili rukopisa) nedolazi do automatskog prenosa autorskogprava na kupca. Autorsko pravo na deloostaje u svojini autora, ukoliko ga onizri~ito ne prenese na kupca dela,pisanim ugovorom.Me|utim, u odre|enim zemqama, ako prodateprimerak dela, ili original (naprimer, slikarsko delo), mo`ete izgubitineka od iskqu~ivih prava koja ~ineautorsko pravo. Na primer, kupac primerkamo`e imati pravo da, ubudu}e, raspola`etim primerkom, na primer, da ga proda iliprenese na drugog (vidi tako|e "prvaprodaja" na str. 15). Koja prava se gube ilizadr`avaju zavisi od zemqe o kojoj je re~.Preporu~qivo je da se pre prodajeprimeraka dela provere va`e}i zakoni oautorskom pravu u va{oj zemqi i na tr`i{tuizvoza.[ta je davawe dozvole za kori{}eweautorskog prava?Dozvola za kori{}ewe autorskog prava(licenca) je dozvola koja se daje drugimlicima (pojedincima ili preduze}ima) zakori{}ewe jednog ili vi{e va{ihimovinskih prava u odnosu na deloza{ti}eno autorskim pravom. Preimu}stvodavawa ovakve dozvole je u tome {to viostajete nosilac autorskog prava, dokdrugima dozvoqavate da delo umno`avaju,distribuiraju, u~itavaju, emituju, prenosepreko mre`e, emituju simultano prekotelevizije i radija (”simulacasting”, eng.prim.prev.) proizvode digitalni zapis radioemisije ili sli~ne emisije sa interneta radiu~itavawa na li~ni audio plejer(”podcasting”, eng.prim.prev), ili prave izvedenadela za odre|enu naknadu. Ugovori odavawu dozvole za kori{}ewe prava moguda budu sa~iweni tako da odgovarajukonkretnim zahtevima ugovornih strana. Naprimer, mo`ete dati dozvolu za odre|enaprava, ali ne za neka druga. Mo`ete datidozvolu za pravo da se prave kopije nekera~unarske igre i da se ona koristi, a da,pri tom, zadr`ite prava na stvaraweizvedenih dela na osnovu te igre (na primer,film).Koja je razlika izme|u iskqu~ive ineiskqu~ive dozvole?Dozvola mo`e biti iskqu~iva ineiskqu~iva. Ako odobrite iskqu~ivudozvolu, korisnik takve dozvole je jedinikoji ima pravo da koristi delo u skladu sadozvolom. U ve}ini zemaqa, neophodno je daiskqu~iva dozvola bude u pisanoj formida bi bila punova`na. Iskqu~iva dozvola,tako|e, mo`e biti ograni~ena, na primer, naodre|enu teritoriju, na odre|eni rok, mo`ebiti za ograni~enu namenu, ili produ`eweekskluziviteta mo`e zavisiti od drugihvrsta zahteva u vezi sa kvalitetom rada.Iskqu~ive dozvole su, ~esto, dobraposlovna strategija da se proizvod
Change language