Kreativni izraz br.4.indd
Kreativni izraz br.4.indd Kreativni izraz br.4.indd
www.wipo.int/sme/34mora podeliti profit koji stvori naosnovu takvog kori{}ewa). Pisani ugovorizme|u autora, odnosno, vlasnika,kojim }e biti ure|ena pitawa svojine ikori{}ewa, prava na korekciju dela,marketing i podela prihoda, kao igarancije u vezi sa povredom autorskogprava, je obi~no najboqi na~inpostupawa.Kolektivna dela. Ukoliko autori ne`ele da delo bude koautorsko i `eleda se wihovi prilozi koriste zasebno,smatra}e se da je delo "kolektivno".Primeri kolektivnih dela su CD-ovi,koji predstavqaju kompilaciju pesamaraznih kompozitora, ili ~asopisi kojisadr`e ~lanke ~iji autori imajuslobodni status. U tom slu~aju, svakiautor je vlasnik autorskog prava nadelu koje je stvorio.Izvedeno delo. Izvedeno delo je delokoje se zasniva na jednom ili vi{epostoje}ih dela, kao {to su prevod,muzi~ki aran`man, umetni~ka reprodukcija,dramatizacija ili verzijaigranog filma. Pravqewe izvedenogdela je iskqu~ivo pravo nosiocaautorskog prava (vidi str. 15).Me|utim, izvedeno delo samo za sebemo`e da ispuwava uslove za posebnuautorskopravnu za{titu, pri ~emuautorsko pravo obuhvata samooriginalne aspekte izvedenog dela.U praksi, nije uvek lako napraviti razlikuizme|u koautorskog i kolektivnog dela, iliizvedenog dela. Razni autori koautorskogdela, svoje priloge ~esto stvaraju nezavisnoi u razli~ita vremena, tako da mogupostojati "ranija" i "kasnija" dela.Kriterijum na osnovu kojega se, u ve}inizemaqa, utvr|uje da li se radi okoautorskom, kolektivnom ili izvedenomdelu je zajedni~ka namerakoautora da budu, ili da ne budu,koautori. Za koautorstvo je potrebnanamera - ako nema namere da se stvorikoautorsko delo, dva ili vi{e autora kojistvore nerazdvojivo ili me|usobno zavisnodelo stvori}e izvedeno ili kolektivnodelo.Film "Da Vin~ijev kod" je izvedeno delo nastalona bazi kwige "Da Vin~ijev kod". Producentfilma "Da Vin~ijev kod" je, stoga, morao dadobije dozvolu od Dena Braun-a za proizvodwu idistribuciju filma.
5. KORISTI ODAUTORSKOG I SRODNIHPRAVAKako mo`ete da ostvarite prihod odkreativnih dela?Ako va{e preduze}e ima autorsko pravo naneko delo, vi, automatski, raspola`etekompletnim skupom iskqu~ivih prava. Ovozna~i da samo va{e preduze}e mo`eumno`iti za{ti}eno delo, prodavatiprimerke tog dela ili davati ih u zakup,praviti izvedena dela, izvoditi i izlagatidelo u javnosti i obavqati druge sli~neradwe. Ukoliko drugi `ele da koriste ilikomercijalizuju va{ materijal koji u`ivaautorskopravnu za{titu, vi mo`ete da datedozvolu za kori{}ewe ili da prodate va{aiskqu~iva prava, u celosti ili delimi~no,uz odre|enu naknadu. Ta naknada mo`e bitijednokratna ili periodi~na. Ovo, u zbiru,~esto donosi mnogo ve}i profit va{empreduze}u od direktnog kori{}ewa va{egautorskog prava od strane autora,stvaraoca ili nosioca autorskog prava.Iskqu~iva prava mogu biti podeqena nasegmente, mawe ili ve}e, i tako podeqenadata na kori{}ewe ili prodata na bilo kojina~in koji vam padne na pamet. Tako, ovaprava mogu biti prodata ili data nakori{}ewe, uz ograni~ewe u pogleduteritorije, roka, segmenta tr`i{ta, jezika(prevoda), medija ili sadr`aja. Na primer,nosilac autorskog prava mo`e izvr{itiprenos celokupnog autorskog prava na delo,ili prodati prava objavqivawa izdava~ukwiga, filmska prava - filmskoj kompaniji,pravo na emitovawe dela - radio stanici, apravo na dramsku adaptaciju dela -pozori{noj trupi ili televizijskojkompaniji.Postoji mnogo na~ina da se kreativno delokomercijalizuje:Dela za{ti}ena autorskim pravommo`ete prodati, ili napraviti kopije,a zatim te kopije prodati; u obaslu~aja, zadr`avate sva, ili ve}inuprava koja proisti~u iz ~iwenice da stenosilac autorskog prava (vidi slede}istav);Mo`ete dozvoliti nekom drugom daumno`ava, ili na drugi na~in koristidela. Ovo mo`ete u~initi tako {to}ete dati dozvolu za kori{}eweva{ih imovinskih prava na dela; iMo`ete prodati (preneti) va{eautorsko pravo na dela, u celosti ilidelimi~no.Da li gubite autorsko pravo ako prodatesvoje delo?Autorsko pravo se razlikuje od pravasvojine nad fizi~kim predmetom u kojem jenapravqen zapis dela. Samom prodajomdela koje u`iva autorskopravnu za{titu (na35
- Page 3 and 4: PredgovorOvo je ~etvrti priru~nik i
- Page 5 and 6: 1. Autorsko i srodnaprava[ta je aut
- Page 7 and 8: Koji je zna~aj autorskog i srodnih
- Page 9 and 10: Postoje li druga pravna sredstva za
- Page 11 and 12: Za{tita ra~unarskih programa isoftv
- Page 13 and 14: i dodatni izazov. Uz pomo} samo nek
- Page 15 and 16: Koji aspekti dela nisu za{ti}eniaut
- Page 17 and 18: weno skladi{tewe na hard disk,skeni
- Page 19 and 20: Pravo da se bude ozna~en kao autord
- Page 21 and 22: Emiteri imaju iskqu~iva prava na sv
- Page 23 and 24: Me|u mnogim vrstama prava koja su p
- Page 25 and 26: Koliko dugo traje za{tita autorskim
- Page 27 and 28: autorska prava, bi}ete u stawu davo
- Page 29 and 30: delo mo`e da se na|e, pri ~emuident
- Page 31 and 32: dela mo`e konfigurisati pristup nab
- Page 33 and 34: 4. PRAVO SVOJINE NAAUTORSKOM PRAVUD
- Page 35: Primer: Vi ste anga`ovali spoqnesar
- Page 39 and 40: za{ti}en autorskim pravom distribui
- Page 41 and 42: Kako mo`ete da date dozvolu zakori{
- Page 43 and 44: korisnici, bili bi, naprosto, iskqu
- Page 45 and 46: izvo|a~kih prava u Australiji i Azi
- Page 47 and 48: ili web sajtu, memori{ete wihov dig
- Page 49 and 50: kwiga mo`e sadr`ati tekst i slike k
- Page 51 and 52: Naplatu da`bina obi~no vr{i organiz
- Page 53 and 54: ma{ine za fotokopirawe, ra~unari,re
- Page 55 and 56: Jednim postupkom mogu se povrediti
- Page 57 and 58: drugim privrednim subjektima, sa ko
- Page 59 and 60: Me|unarodna konfederacija udru`ewa
- Page 61 and 62: Ma|arskaMalezijaMeksikoMonakoMongol
- Page 63 and 64: Sporazum o trgovinskim aspektima pr
- Page 65 and 66: - Emitovawe za javnost;- Saop{tavaw
- Page 67 and 68: JamajkaJapanJordanKazahstanKenijaKi
- Page 69 and 70: Za vi{e informacija, a posebno za s
5. KORISTI ODAUTORSKOG I SRODNIHPRAVAKako mo`ete da ostvarite prihod odkreativnih dela?Ako va{e preduze}e ima autorsko pravo naneko delo, vi, automatski, raspola`etekompletnim skupom iskqu~ivih prava. Ovozna~i da samo va{e preduze}e mo`eumno`iti za{ti}eno delo, prodavatiprimerke tog dela ili davati ih u zakup,praviti izvedena dela, izvoditi i izlagatidelo u javnosti i obavqati druge sli~neradwe. Ukoliko drugi `ele da koriste ilikomercijalizuju va{ materijal koji u`ivaautorskopravnu za{titu, vi mo`ete da datedozvolu za kori{}ewe ili da prodate va{aiskqu~iva prava, u celosti ili delimi~no,uz odre|enu naknadu. Ta naknada mo`e bitijednokratna ili periodi~na. Ovo, u zbiru,~esto donosi mnogo ve}i profit va{empreduze}u od direktnog kori{}ewa va{egautorskog prava od strane autora,stvaraoca ili nosioca autorskog prava.Iskqu~iva prava mogu biti podeqena nasegmente, mawe ili ve}e, i tako podeqenadata na kori{}ewe ili prodata na bilo kojina~in koji vam padne na pamet. Tako, ovaprava mogu biti prodata ili data nakori{}ewe, uz ograni~ewe u pogleduteritorije, roka, segmenta tr`i{ta, jezika(prevoda), medija ili sadr`aja. Na primer,nosilac autorskog prava mo`e izvr{itiprenos celokupnog autorskog prava na delo,ili prodati prava objavqivawa izdava~ukwiga, filmska prava - filmskoj kompaniji,pravo na emitovawe dela - radio stanici, apravo na dramsku adaptaciju dela -pozori{noj trupi ili televizijskojkompaniji.Postoji mnogo na~ina da se kreativno delokomercijalizuje:Dela za{ti}ena autorskim pravommo`ete prodati, ili napraviti kopije,a zatim te kopije prodati; u obaslu~aja, zadr`avate sva, ili ve}inuprava koja proisti~u iz ~iwenice da stenosilac autorskog prava (vidi slede}istav);Mo`ete dozvoliti nekom drugom daumno`ava, ili na drugi na~in koristidela. Ovo mo`ete u~initi tako {to}ete dati dozvolu za kori{}eweva{ih imovinskih prava na dela; iMo`ete prodati (preneti) va{eautorsko pravo na dela, u celosti ilidelimi~no.Da li gubite autorsko pravo ako prodatesvoje delo?Autorsko pravo se razlikuje od pravasvojine nad fizi~kim predmetom u kojem jenapravqen zapis dela. Samom prodajomdela koje u`iva autorskopravnu za{titu (na35
Change language