Kreativni izraz br.4.indd
Kreativni izraz br.4.indd Kreativni izraz br.4.indd
Tako|e, u nekim zemqama, naro~ito u SAD,isticawe validnog obave{tewa zna~i da sesmatra da je povredilac znao da to delo imastatus dela za{ti}enog autorskim pravom.Posledi~no, sud }e doneti odluku da jeodgovoran za namernu povredu prava, {to zasobom povla~i mnogo ve}u kaznu nego uslu~aju nenamerne povrede prava.Ne postoji nikakav formalni postupak zaisticawe obave{tewa o pravu na va{e delo.Ono mo`e biti u pisanoj formi, otkucano,utisnuto pe~atom ili naslikano.Obave{tewe o autorskom pravu uglavnomsadr`i slede}e:Re~i "copyright" ili "copr.", ili znak zaautorsko pravo;Godinu kada je delo prvi put objavqeno;iIme nosioca autorskog prava.Primer: Copyright 2006, ABC Ltd.Ako delo u zna~ajnoj meri izmenite,preporu~qivo je da a`urirate na wemuistaknuto obave{tewe o autorskom pravu,dodavawem godine svake izmene. Na primer,"2000, 2002, 2004", ozna~ava da je delostvoreno 2000. godine, a da je izmeweno2002. i 2004.Kada se radi o delu koje se konstantnoa`urira, kao {to je sadr`aj na web-sajtu,mogu}e je uneti godine od trenutka prvogizdawa, do danas: na primer,©1998-2006,ABC Ltd. Tako|e se preporu~uje da seobave{tewe dopuni spiskom radwi koje nesmeju da se obavqaju bez dozvole.U slu~aju za{ti}enih zvu~nih zapisa,koristi se slovo "P" (fonogram), u krugu iliu zagradama. U nekim zemqama je propisanoda je neophodno da ta oznaka i godina prvogizdawa budu istaknute na primercimafonograma (na pr., na CD-ovima ili audiotrakama) da bi ti primerci, u toj zemqi, biliza{ti}eni.www.wipo.int/sme/Autorskopravna za{tita za web sajtoveWeb sajtovi obuhvataju kombinacije mnogih delakoja ispuwavaju standarde originalnosti, kao {tosu slike i ilustracije, tekst, muzika, grafika,fotografije, baze podataka, video, ra~unarskisoftver, HTML kod, koji se koristi za dizajniraweweb sajtova, itd. Ovi elementi se mogu zasebnoza{titi autorskim pravom. Na primer, ~lanak naweb sajtu mo`e da bude predmet posebneautroskopravne za{tite. Autorskim pravom setako|e mo`e {tititi poseban na~in izbora irasporeda razli~itih elemenata prilikomkreirawa kompletnog web sajta. Za vi{einformacija vidi:www.wipo.int/sme/en/documents/business_website.htm.30
4. PRAVO SVOJINE NAAUTORSKOM PRAVUDa li je autor uvek vlasnik delaza{ti}enog autorskim pravom?^esto se me{a zna~ewe "autorstva" i "pravasvojine". Autor dela je lice koje je stvorilodelo. Ako je delo stvorilo vi{e lica, svistvaraoci se smatraju koautorima. Pitaweautorstva je posebno zna~ajno u vezi samoralnim pravima, kao i prilikomodre|ivawa datuma isticawa za{tite (vidistr. 23).Svojina na autorskom pravu je razli~itopitawe. Nosilac autorskog prava na delo jelice koje ima iskqu~iva prava kori{}ewadela, na primer, pravo da koristi,umno`ava, prodaje i pravi izvedena dela.Up{te uzev, autorsko pravo na neko delopripada izvorno licu koje ga je stvorilo, tj.,autoru. Me|utim, ovo nije slu~aj u svakojzemqi, a to naro~ito ne mora biti slu~aj uslede}im okolnostima:Ukoliko je delo stvorio zaposleni, kaosastavni deo svog posla;Ukoliko je delo naru~eno ili stvorenona osnovu posebne poruxbine; iliako je delo stvorilo vi{e lica.pravila koja zakon utvr|uje u pogledusvojine na autorskom pravu.Ko je nosilac moralnih prava?Moralna prava uvek pripadaju individualnomstvaraocu dela (ili wegovimnaslednicima). Me|utim, kao {to jeprethodno napomenuto, u nekim zemqama, odmoralnih prava se mo`e odre}i.Pravna lica ne mogu imati moralna prava. Naprimer, ukoliko je producent filma pravnolice, samo re`iser i pisac scenarija zafilm imaju moralna prava na taj film.Ko je nosilac autorskog prava na delokoje je stvorio zaposleni?U jednom broju zemaqa, ako je delo stvoriozaposleni u okviru svog zaposlewa,poslodavac je, automatski, nosilacautorskog prava, ukoliko nije druga~ijedogovoreno. Me|utim, ovo nije uvek slu~aj.Zakon u nekim zemqama utvr|uje da prenosprava na poslodavca ne mo`e bitiautomatski, ve} mora da bude deo ugovora ozapo{qavawu. U nekim zemqama, akt oprenosu autorskog prava mora da budezakqu~en za svako delo stvoreno na ovajna~in koje u`iva autorskopravnu za{titu.Treba primetiti da se u ve}ini zemaqa,ugovorom mogu izmeniti ili razjasniti op{ta31
- Page 3 and 4: PredgovorOvo je ~etvrti priru~nik i
- Page 5 and 6: 1. Autorsko i srodnaprava[ta je aut
- Page 7 and 8: Koji je zna~aj autorskog i srodnih
- Page 9 and 10: Postoje li druga pravna sredstva za
- Page 11 and 12: Za{tita ra~unarskih programa isoftv
- Page 13 and 14: i dodatni izazov. Uz pomo} samo nek
- Page 15 and 16: Koji aspekti dela nisu za{ti}eniaut
- Page 17 and 18: weno skladi{tewe na hard disk,skeni
- Page 19 and 20: Pravo da se bude ozna~en kao autord
- Page 21 and 22: Emiteri imaju iskqu~iva prava na sv
- Page 23 and 24: Me|u mnogim vrstama prava koja su p
- Page 25 and 26: Koliko dugo traje za{tita autorskim
- Page 27 and 28: autorska prava, bi}ete u stawu davo
- Page 29 and 30: delo mo`e da se na|e, pri ~emuident
- Page 31: dela mo`e konfigurisati pristup nab
- Page 35 and 36: Primer: Vi ste anga`ovali spoqnesar
- Page 37 and 38: 5. KORISTI ODAUTORSKOG I SRODNIHPRA
- Page 39 and 40: za{ti}en autorskim pravom distribui
- Page 41 and 42: Kako mo`ete da date dozvolu zakori{
- Page 43 and 44: korisnici, bili bi, naprosto, iskqu
- Page 45 and 46: izvo|a~kih prava u Australiji i Azi
- Page 47 and 48: ili web sajtu, memori{ete wihov dig
- Page 49 and 50: kwiga mo`e sadr`ati tekst i slike k
- Page 51 and 52: Naplatu da`bina obi~no vr{i organiz
- Page 53 and 54: ma{ine za fotokopirawe, ra~unari,re
- Page 55 and 56: Jednim postupkom mogu se povrediti
- Page 57 and 58: drugim privrednim subjektima, sa ko
- Page 59 and 60: Me|unarodna konfederacija udru`ewa
- Page 61 and 62: Ma|arskaMalezijaMeksikoMonakoMongol
- Page 63 and 64: Sporazum o trgovinskim aspektima pr
- Page 65 and 66: - Emitovawe za javnost;- Saop{tavaw
- Page 67 and 68: JamajkaJapanJordanKazahstanKenijaKi
- Page 69 and 70: Za vi{e informacija, a posebno za s
4. PRAVO SVOJINE NAAUTORSKOM PRAVUDa li je autor uvek vlasnik delaza{ti}enog autorskim pravom?^esto se me{a zna~ewe "autorstva" i "pravasvojine". Autor dela je lice koje je stvorilodelo. Ako je delo stvorilo vi{e lica, svistvaraoci se smatraju koautorima. Pitaweautorstva je posebno zna~ajno u vezi samoralnim pravima, kao i prilikomodre|ivawa datuma isticawa za{tite (vidistr. 23).Svojina na autorskom pravu je razli~itopitawe. Nosilac autorskog prava na delo jelice koje ima iskqu~iva prava kori{}ewadela, na primer, pravo da koristi,umno`ava, prodaje i pravi izvedena dela.Up{te uzev, autorsko pravo na neko delopripada izvorno licu koje ga je stvorilo, tj.,autoru. Me|utim, ovo nije slu~aj u svakojzemqi, a to naro~ito ne mora biti slu~aj uslede}im okolnostima:Ukoliko je delo stvorio zaposleni, kaosastavni deo svog posla;Ukoliko je delo naru~eno ili stvorenona osnovu posebne poruxbine; iliako je delo stvorilo vi{e lica.pravila koja zakon utvr|uje u pogledusvojine na autorskom pravu.Ko je nosilac moralnih prava?Moralna prava uvek pripadaju individualnomstvaraocu dela (ili wegovimnaslednicima). Me|utim, kao {to jeprethodno napomenuto, u nekim zemqama, odmoralnih prava se mo`e odre}i.Pravna lica ne mogu imati moralna prava. Naprimer, ukoliko je producent filma pravnolice, samo re`iser i pisac scenarija zafilm imaju moralna prava na taj film.Ko je nosilac autorskog prava na delokoje je stvorio zaposleni?U jednom broju zemaqa, ako je delo stvoriozaposleni u okviru svog zaposlewa,poslodavac je, automatski, nosilacautorskog prava, ukoliko nije druga~ijedogovoreno. Me|utim, ovo nije uvek slu~aj.Zakon u nekim zemqama utvr|uje da prenosprava na poslodavca ne mo`e bitiautomatski, ve} mora da bude deo ugovora ozapo{qavawu. U nekim zemqama, akt oprenosu autorskog prava mora da budezakqu~en za svako delo stvoreno na ovajna~in koje u`iva autorskopravnu za{titu.Treba primetiti da se u ve}ini zemaqa,ugovorom mogu izmeniti ili razjasniti op{ta31
Change language