Kreativni izraz br.4.indd
Kreativni izraz br.4.indd Kreativni izraz br.4.indd
vlasnika zvu~nog zapisa koji obuhvata ilisadr`i to muzi~ko delo.Pojam master zapis (ili skra}eno, master)ozna~ava prvobitno proizvedeni zapis zvuka(na traci ili drugom medijumu zapohrawivawe) sa kojeg proizvo|a~ zapisapravi CD-ove ili trake, koje prodaje natr`i{tu. Za umno`avawe i distribucijuzvu~nog zapisa koji sadr`i odre|enuinterpretaciju muzi~ke kompozicije odstrane odre|enog umetnika potrebno jepribaviti prava na master zapis iliprava na kori{}ewe mastera.Uz dozvolu kompanije Nokiao~ekivali, a zahvaquju}i woj, ovaj novi vidkori{}ewa muzike izbio je na ~eloprojektovanog rasta u domenu pla}enogsadr`aja za mobilne ure|aje. Zvuk mobilnogtelefona je fajl sa binarnim kodom, koji se{aqe mobilnom ure|aju putem SMS-a iliWAP-a . Dozvola za ovaj zvuk obi~no pokrivakreirawe i isporuku "monofonskog" i"polifonskog" zvuka.www.wipo.int/sme/Kori{}ewe muzi~kih dela u vidu zvukamobilnog telefona je oblast kori{}ewamuzike koja se brzo razvija. Ovo je u{lo udomen zabave i postalo izuzetno popularanna~in personalizacije mobilnog telefona.Popularnost zvuka mobilnog telefona sepokazala mnogo rasprostrawenijom itrajnijom nego {to su mnogi u po~etkuAlati i sistemi za "upravqawedigitalnim pravima" (vidi str. 26) igrajuva`nu ulogu u upravqawu prodajom muzikeon-line, a ciq im je da se spre~i piraterija.Na primer, putem FairPlay tehnologijekompanije Apple i Windows Media kompanijeMicrosoft, u digitalnu muziku ugra|uju seza{tita pristupa, da bi nosioci autorskogprava mogli da dobiju naknadu za izvr{enuprodaju i da bi se onemogu}ila proizvodwadigitalnih kopija.22
Koliko dugo traje za{tita autorskim isrodnim pravima?Za ve}inu dela, u ve}ini zemaqa, za{titaimovinskih prava traje tokom `ivotaautora, plus dodatni period od najmawe 50godina. U jednom broju zemaqa, ovaj periodje i du`i (na primer, 70 godina nakon smrtiautora, u Evropi, Sjediwenim Ameri~kimDr`avama i nekim drugim zemaqama). Prematome, autor nije jedini koji ima koristi oddela, ve} su to i autorovi naslednici.Ukoliko je ukqu~eno nekoliko autora(koautorsko delo) rok za{tite se ra~una odsmrti posledweg `ivog autora. Kadaistekne autorskopravna za{tita, smatra seda je delo u "javnom domenu" (vidi str. 46).U zavisnosti od odredaba nacionalnogzakonodavstva, za odre|ene kategorije delamogu da va`e posebne odredbe, a naro~itoza:Dela koja stvore zaposleni i anga-`ovani radnici (na primer, trajawemo`e biti 95 godina od izdavawa ili 120godina od stvarawa dela);Koautorska dela;Kinematografska dela;Anonimna ili pseudonimna dela;Fotografska dela i dela primeweneumetnosti (koja ponekad imaju kra}i rokza{tite);Dela koja stvori dr`ava (od kojih nekaili sva mogu biti iskqu~ena iz za{titeautorskim pravom);Dela objavqena nakon smrti autora; iTipografski aran`mani.Postoje razlike u pogledu uslova za{titemoralnih prava. U nekim zemqama, moralnaprava su trajna. U drugim, ona isti~u u istovreme kada i imovinska prava, ili nakonsmrti autora.Trajawe za{tite kod srodnih prava,obi~no je kra}e od trajawa autorskopravneza{tite. U nekim zemqama, za{tita srodnihprava traje 20 godina od kraja kalendarskegodine u kojoj je zapis proizveden, ili u kojojje izvedena interpretacija ili emitovawe.Me|utim, u mnogim zemqama srodna prava se{tite tokom 50 godina, po~ev od krajakalendarske godine u kojoj je do{lo doizvo|ewa, zapisa ili emitovawa, uzavisnosti od slu~aja.U nekim zemqama, fotografije suza{ti}ene 5 do 15 godina nakon datumaobjavqivawa.Uz odobrewe: Lien Verbauwhede23
- Page 3 and 4: PredgovorOvo je ~etvrti priru~nik i
- Page 5 and 6: 1. Autorsko i srodnaprava[ta je aut
- Page 7 and 8: Koji je zna~aj autorskog i srodnih
- Page 9 and 10: Postoje li druga pravna sredstva za
- Page 11 and 12: Za{tita ra~unarskih programa isoftv
- Page 13 and 14: i dodatni izazov. Uz pomo} samo nek
- Page 15 and 16: Koji aspekti dela nisu za{ti}eniaut
- Page 17 and 18: weno skladi{tewe na hard disk,skeni
- Page 19 and 20: Pravo da se bude ozna~en kao autord
- Page 21 and 22: Emiteri imaju iskqu~iva prava na sv
- Page 23: Me|u mnogim vrstama prava koja su p
- Page 27 and 28: autorska prava, bi}ete u stawu davo
- Page 29 and 30: delo mo`e da se na|e, pri ~emuident
- Page 31 and 32: dela mo`e konfigurisati pristup nab
- Page 33 and 34: 4. PRAVO SVOJINE NAAUTORSKOM PRAVUD
- Page 35 and 36: Primer: Vi ste anga`ovali spoqnesar
- Page 37 and 38: 5. KORISTI ODAUTORSKOG I SRODNIHPRA
- Page 39 and 40: za{ti}en autorskim pravom distribui
- Page 41 and 42: Kako mo`ete da date dozvolu zakori{
- Page 43 and 44: korisnici, bili bi, naprosto, iskqu
- Page 45 and 46: izvo|a~kih prava u Australiji i Azi
- Page 47 and 48: ili web sajtu, memori{ete wihov dig
- Page 49 and 50: kwiga mo`e sadr`ati tekst i slike k
- Page 51 and 52: Naplatu da`bina obi~no vr{i organiz
- Page 53 and 54: ma{ine za fotokopirawe, ra~unari,re
- Page 55 and 56: Jednim postupkom mogu se povrediti
- Page 57 and 58: drugim privrednim subjektima, sa ko
- Page 59 and 60: Me|unarodna konfederacija udru`ewa
- Page 61 and 62: Ma|arskaMalezijaMeksikoMonakoMongol
- Page 63 and 64: Sporazum o trgovinskim aspektima pr
- Page 65 and 66: - Emitovawe za javnost;- Saop{tavaw
- Page 67 and 68: JamajkaJapanJordanKazahstanKenijaKi
- Page 69 and 70: Za vi{e informacija, a posebno za s
vlasnika zvu~nog zapisa koji obuhvata ilisadr`i to muzi~ko delo.Pojam master zapis (ili skra}eno, master)ozna~ava prvobitno proizvedeni zapis zvuka(na traci ili drugom medijumu zapohrawivawe) sa kojeg proizvo|a~ zapisapravi CD-ove ili trake, koje prodaje natr`i{tu. Za umno`avawe i distribucijuzvu~nog zapisa koji sadr`i odre|enuinterpretaciju muzi~ke kompozicije odstrane odre|enog umetnika potrebno jepribaviti prava na master zapis iliprava na kori{}ewe mastera.Uz dozvolu kompanije Nokiao~ekivali, a zahvaquju}i woj, ovaj novi vidkori{}ewa muzike izbio je na ~eloprojektovanog rasta u domenu pla}enogsadr`aja za mobilne ure|aje. Zvuk mobilnogtelefona je fajl sa binarnim kodom, koji se{aqe mobilnom ure|aju putem SMS-a iliWAP-a . Dozvola za ovaj zvuk obi~no pokrivakreirawe i isporuku "monofonskog" i"polifonskog" zvuka.www.wipo.int/sme/Kori{}ewe muzi~kih dela u vidu zvukamobilnog telefona je oblast kori{}ewamuzike koja se brzo razvija. Ovo je u{lo udomen zabave i postalo izuzetno popularanna~in personalizacije mobilnog telefona.Popularnost zvuka mobilnog telefona sepokazala mnogo rasprostrawenijom itrajnijom nego {to su mnogi u po~etkuAlati i sistemi za "upravqawedigitalnim pravima" (vidi str. 26) igrajuva`nu ulogu u upravqawu prodajom muzikeon-line, a ciq im je da se spre~i piraterija.Na primer, putem FairPlay tehnologijekompanije Apple i Windows Media kompanijeMicrosoft, u digitalnu muziku ugra|uju seza{tita pristupa, da bi nosioci autorskogprava mogli da dobiju naknadu za izvr{enuprodaju i da bi se onemogu}ila proizvodwadigitalnih kopija.22
Change language