Kreativni izraz br.4.indd
Kreativni izraz br.4.indd Kreativni izraz br.4.indd
www.wipo.int/sme/Autorska i srodna prava za muzi~kadelaPrivredni subjekt mo`e da koristi muzikuiz razli~itih razloga, da privu~e klijente,da stvori pozitivan uticaj na pona{aweklijenata, ili za dobro svojih zaposlenih.Na ovaj na~in, subjekt mo`e da stekne boqukonkurentsku poziciju u odnosu na svojekonkurente, obezbedi boqe radnookru`ewe za svoje zaposlene, uspostavibazu odanih klijenata, pa ~ak i da poboq{apercepciju qudi o goodwill-u ili subjektu ucelini.Naknadu za javno izvo|ewe ili kori{}ewemuzi~kih dela pla}aju velike televizijskemre`e, lokalne TV i radio stanice,kablovske i satelitske mre`e i sistemi,javni emiteri, internet web sajtovi,fakulteti i univerziteti, no}ni klubovi,restorani, usluge ambijentalne muzike,fitnes klubovi i klubovi za odr`avawezdravqa, hoteli, trgovinski sajmovi,organizatori koncerata, {oping centri,zabavni parkovi, avio prevoznici ikorisnici muzike u {irokom opsegu drugihdelatnosti, ukqu~uju}i i usluge telefonije(melodije za mobilne telefone).Ukoliko su muziku i tekst za muzikustvorile razli~ite osobe, vrlo je verovatnoda }e se na osnovu nacionalnog zakona tapesma tretirati kao pesma koja se sastoji izdva dela - muzi~kog dela i kwi`evnog dela.Me|utim, u ve}ini slu~ajeva, za emitovawecelokupne pesme, licenca se dobija od jedneorganizacije za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava (vidi str. 40).Prava na objavqivawe muzike obuhvatajuprava na zvu~ni zapis, prava nainterpretaciju, pravo na umno`avawe ipravo da se delo ukqu~i u neko novo ilidruga~ije delo, koje se ponekad zoveizvedeno delo. Da bi se olak{alokomercijalno kori{}ewe, ve}ina tekstopisaca,obi~no, radije se opredequje daizvr{i prenos prava objavqivawa nasubjekat koji je ozna~en kao "izdava~", putemugovora o objavqivawu muzike, kojim seautorsko pravo ili pravo na upravqaweostvarivawem autorskog prava prenosi naizdava~a.20
Me|u mnogim vrstama prava koja su povezanasa muzi~kim delima su i prava izvo|ewa,prava {tampawa, mehani~ka prava i pravasinhronizacije. Kratko obja{wewe ovihprava dato je u daqem tekstu.Pravo na javno izvo|ewe je uop{te uzev,najunosniji izvor prihoda za autoremuzi~kih dela. U nekim zemqama, ne postojipravo javnog izvo|ewa zvu~nih zapisa (ili"fonograma") ve} samo pravo na digitalniaudio prenos. U tim zemqama, a naro~ito uSjediwenim Ameri~kim Dr`avama, dozvolanije potrebna za interpretaciju nedigitalnogzvu~nog zapisa, ali je potrebna zapesmu sadr`anu u zvu~nom zapisu.Mehani~ko pravo je pravo na bele`ewe,umno`avawe i distribuciju muzi~ke kompozicijeza{ti}ene autorskim pravom nanosa~u zvuka (ukqu~uju}i audio trake,kompakt diskove i bilo koju drugu vrstumaterijalnih predmeta na koji se zvukbele`i, izuzev onih materijalnih predmetakoji prate igrane filmove i druga audiovizuelna dela). Dozvole koje se daju korisnikuza kori{}ewe mehani~kih prava,nazivaju se dozvole za mehani~ka prava.Pravo na bele`ewe muzi~ke kompozicije usinhronizaciji sa kadrovima ili slikama uaudiovizuelnoj produkciji, kao {to je igranifilm, televizijski program, televizijskareklama, ili video produkcija, naziva sepravo sinhronizacije. Dozvola za sinhronizacijuje potrebna za bele`ewemuzike u audiovizuelnom zapisu. Na osnovuove dozvole, producent mo`e da odre|enomuzi~ko delo ukqu~i u audiovizuelno delo.Ovu dozvolu televizijski producent obi~nodobija kroz direktne pregovore sakompozitorom i tekstopiscem, ili jo{ ~e{}e,sa wihovim izdava~em.Pravo na {tampawe i prodaju jedne ili vi{epesama ili primeraka notnog teksta muzi~kekompozicije je pravo na {tampawe, za kojedozvolu daje izdava~.Pored dozvole koja se pribavqa odkompozitora za kori{}ewe muzike u audiovizuelnomzapisu, potrebno je pribaviti iposebnu dozvolu za sinhronizaciju, od21
- Page 3 and 4: PredgovorOvo je ~etvrti priru~nik i
- Page 5 and 6: 1. Autorsko i srodnaprava[ta je aut
- Page 7 and 8: Koji je zna~aj autorskog i srodnih
- Page 9 and 10: Postoje li druga pravna sredstva za
- Page 11 and 12: Za{tita ra~unarskih programa isoftv
- Page 13 and 14: i dodatni izazov. Uz pomo} samo nek
- Page 15 and 16: Koji aspekti dela nisu za{ti}eniaut
- Page 17 and 18: weno skladi{tewe na hard disk,skeni
- Page 19 and 20: Pravo da se bude ozna~en kao autord
- Page 21: Emiteri imaju iskqu~iva prava na sv
- Page 25 and 26: Koliko dugo traje za{tita autorskim
- Page 27 and 28: autorska prava, bi}ete u stawu davo
- Page 29 and 30: delo mo`e da se na|e, pri ~emuident
- Page 31 and 32: dela mo`e konfigurisati pristup nab
- Page 33 and 34: 4. PRAVO SVOJINE NAAUTORSKOM PRAVUD
- Page 35 and 36: Primer: Vi ste anga`ovali spoqnesar
- Page 37 and 38: 5. KORISTI ODAUTORSKOG I SRODNIHPRA
- Page 39 and 40: za{ti}en autorskim pravom distribui
- Page 41 and 42: Kako mo`ete da date dozvolu zakori{
- Page 43 and 44: korisnici, bili bi, naprosto, iskqu
- Page 45 and 46: izvo|a~kih prava u Australiji i Azi
- Page 47 and 48: ili web sajtu, memori{ete wihov dig
- Page 49 and 50: kwiga mo`e sadr`ati tekst i slike k
- Page 51 and 52: Naplatu da`bina obi~no vr{i organiz
- Page 53 and 54: ma{ine za fotokopirawe, ra~unari,re
- Page 55 and 56: Jednim postupkom mogu se povrediti
- Page 57 and 58: drugim privrednim subjektima, sa ko
- Page 59 and 60: Me|unarodna konfederacija udru`ewa
- Page 61 and 62: Ma|arskaMalezijaMeksikoMonakoMongol
- Page 63 and 64: Sporazum o trgovinskim aspektima pr
- Page 65 and 66: - Emitovawe za javnost;- Saop{tavaw
- Page 67 and 68: JamajkaJapanJordanKazahstanKenijaKi
- Page 69 and 70: Za vi{e informacija, a posebno za s
Me|u mnogim vrstama prava koja su povezanasa muzi~kim delima su i prava izvo|ewa,prava {tampawa, mehani~ka prava i pravasinhronizacije. Kratko obja{wewe ovihprava dato je u daqem tekstu.Pravo na javno izvo|ewe je uop{te uzev,najunosniji izvor prihoda za autoremuzi~kih dela. U nekim zemqama, ne postojipravo javnog izvo|ewa zvu~nih zapisa (ili"fonograma") ve} samo pravo na digitalniaudio prenos. U tim zemqama, a naro~ito uSjediwenim Ameri~kim Dr`avama, dozvolanije potrebna za interpretaciju nedigitalnogzvu~nog zapisa, ali je potrebna zapesmu sadr`anu u zvu~nom zapisu.Mehani~ko pravo je pravo na bele`ewe,umno`avawe i distribuciju muzi~ke kompozicijeza{ti}ene autorskim pravom nanosa~u zvuka (ukqu~uju}i audio trake,kompakt diskove i bilo koju drugu vrstumaterijalnih predmeta na koji se zvukbele`i, izuzev onih materijalnih predmetakoji prate igrane filmove i druga audiovizuelna dela). Dozvole koje se daju korisnikuza kori{}ewe mehani~kih prava,nazivaju se dozvole za mehani~ka prava.Pravo na bele`ewe muzi~ke kompozicije usinhronizaciji sa kadrovima ili slikama uaudiovizuelnoj produkciji, kao {to je igranifilm, televizijski program, televizijskareklama, ili video produkcija, naziva sepravo sinhronizacije. Dozvola za sinhronizacijuje potrebna za bele`ewemuzike u audiovizuelnom zapisu. Na osnovuove dozvole, producent mo`e da odre|enomuzi~ko delo ukqu~i u audiovizuelno delo.Ovu dozvolu televizijski producent obi~nodobija kroz direktne pregovore sakompozitorom i tekstopiscem, ili jo{ ~e{}e,sa wihovim izdava~em.Pravo na {tampawe i prodaju jedne ili vi{epesama ili primeraka notnog teksta muzi~kekompozicije je pravo na {tampawe, za kojedozvolu daje izdava~.Pored dozvole koja se pribavqa odkompozitora za kori{}ewe muzike u audiovizuelnomzapisu, potrebno je pribaviti iposebnu dozvolu za sinhronizaciju, od21
Change language