Kreativni izraz br.4.indd

www.wipo.int/sme/saop{tavawe obuhvata sve kategorijedela.Naplatu procenta od prodajne cene uslu~aju preprodaje dela. Ovo jepoznato kao pravo preprodaje ili pravosle|ewa. Ovo pravo je u pojedinimzemqama, i obi~no je ograni~eno naodre|ene vrste dela (na pr. slikarskadela, crte`e, grafi~ke otiske, kola`e,skulpture, gravure, tapiserije, keramiku,staklo, originalne rukopise, itd.).Na osnovu prava sle|ewa stvaralac imapravo da dobije deo profita od ponovneprodaje dela, pod uslovom da do takveprodaje do|e na odre|en na~in. Taj deo seobi~no kre}e od 2% do 5% od ukupneprodajne cene.^iwewe dela dostupnim javnosti nainternetu, i to tako da se pristup dobijana zahtev, sa mesta i u vreme poindividualnom izboru odre|ene osobe..Ovim je posebno obuhva}ena interaktivnakomunikacija ''na zahtev'' prekoInterneta.Svako lice ili privredni subjekt koje`eli da koristi za{ti}ena dela u bilokoju navedenu svrhu, mora, po pravilu,da prethodno pribavi dozvolu nosiocaautorskog prava. Iako su prava nosiocaautorskog prava iskqu~iva, ona suograni~ena vremenski (vidi str. 23) ipodle`u nekim va`nim izuzecima iograni~ewima (vidi str. 47).[ta su moralna prava?Moralna prava se baziraju na francuskojtradiciji droit d'auteur, po kojoj se intelektualnetvorevine smatraju otelotvorewemduha ili du{e stvaraoca. U anglosaksonskojtradiciji prava koje se zasniva na CommonLaw sistemu, autorsko i srodna prava sesmatraju pravom svojine, {to zna~i da sesvaka tvorevina mo`e kupiti, prodati ilidati u zakup, sli~no kao ku}a ili automobil.Ve}ina zemaqa priznaje moralna prava,me|utim, obim ovih prava se u velikoj merirazlikuje i ona nisu u svim zemqamautvr|ena u sklopu samog zakona o autorskompravu. Ve}ina zemaqa priznaje, najmawe,slede}e dve vrste moralnih prava:16