Kreativni izraz br.4.indd
Kreativni izraz br.4.indd Kreativni izraz br.4.indd
www.wipo.int/sme/odnosno ugovora o licenci ozna~ava kao"super-autorsko pravo". Nije ~udo {totakva dodatna za{tita ~esto privla~inegativnu pa`wu, po{to se mo`e smatratizloupotrebom dominantne pozicije.Proteklih godina, mnoge zemqe sve vi{ekoriste krivi~no pravo za regulisawepristupa informacionim tehnologijama,ukqu~uju}i i softver.Osim pravne za{tite, novi vid za{titesoftvera pru`a sama tehnologija; naprimer, kroz program za za{titu pristupa iprimene metoda {ifrovawa. Na ovaj na~in,tehnologija omogu}ava ume{nim proizvo-|a~ima da obezbede vlastitu, dodatnu,vanpravnu za{titu. Na primer, radi za{titesvog predmetnog koda proizvo|a~ videoigre bi mogao da se osloni na tehnologiju zaza{titu pristupa, ili na autorsko pravo,ili i na jedno i na drugo.Mora se, me|utim, naglasiti da neki elementisoftvera jednostavno ne mogu da budu predmetautorskopravne za{tite. Na~ini funkcionisawa(na pr. komande menija) uglavnom nemogu da budu za{ti}eni autorskim pravom,ukoliko ne sadr`e izuzetno individualne iliumetni~ke elemente. Isto tako, grafi~ki korisni~kiinterfejs (GUI) ne mo`e da budeza{ti}en autorskim pravom, ukoliko ne sadr`iizrazito zna~ajne originalne elemente.Autorskopravna za{tita izrazito zna~ajnihoriginalnih elemenata ra~unarskog softvera:Ne zahteva registraciju (vidi str. 24);Stoga, mo`e se dobiti za mali iznos novca;Traje dugo (vidi str. 23);Obezbe|uje ograni~enu za{titu, po{topokriva samo konkretan na~in na koji su, udatom programu, izra`ene ideje, sistemi iprocesi integrisani u softver, (vidi str.13);Ne pru`a za{titu ideje, sistema ili samogpostupka. Drugim re~ima, autorskim pravomse obezbe|uje za{tita od neovla{}enogumno`avawa ili kori{}ewa izvornog koda,predmetnog koda, izvr{nog programa,interfejsa i korisni~kog priru~nika sainstrukcijama, ali ne i funkcija, ideja,procedura, postupaka, algoritama kojile`e u osnovi softvera ili metodafunkcionisawa ili logike kori{}ene usoftveru. Ovi ponekad mogu bitiza{ti}eni patentom, ili ~uvawem programakao poslovne tajne.Nezavisno od toga da li se uzimaju u obzirpravne ili tehnolo{ke mere, dana{wasituacija proizvo|a~ima softveraomogu}ava do sada nezabele`enu za{tituwihovih proizvoda, pod uslovom da `eleda je razumeju i koriste kao sastavni deosvoje poslovne strategije. Postoji, me|utim,10
i dodatni izazov. Uz pomo} samo nekolikopritisaka na dugme mi{a ili na tastaturupersonalnog ra~unara i adrese nainternetu mogu}e je izraditi savr{enukopiju digitalnog dela i poslati ga bilogde u svet.Va`no je napomenuti da se, danas, kada postojeveliki i slo`eni ra~unarski programi, najve}ideo povreda autorskog prava sastoji izdoslovnog kopirawa ili neovla{}enedistribucije ra~unarskog programa. U ve}initakvih slu~ajeva, nije potrebno razmatrati dali neke sli~nosti predstavqaju originalnukreaciju (za{ti}enu autorskim pravom) ilifunkciju (koja nije za{ti}ena autorskimpravom).Za{tita baza podatakaBaza podataka je zbir informacija organizovanihna sistemati~an na~in radi lak{egpristupa i analize. Ona mo`e biti na papiruili u elektronskom obliku. Zakon o autorskompravu je primarni na~in zakonske za{tite bazapodataka. Me|utim, nisu sve baze podatakaza{ti}ene autorskim pravom, a ~ak i one kojejesu, mogu da u`ivaju veoma ograni~enuza{titu.U nekim zemqama (na pr. u SjediwenimAmeri~kim Dr`avama) baze podataka se{tite autorskim pravom samo ukoliko suizabrane, koordinisane, ili ure|ene nana~in koji ih ~ini dovoqno originalnim.Me|utim, iscrpne baze podataka i bazepodataka u kojima su podaci ure|eni uskladu sa osnovnim pravilima (na pr.azbu~nim redom, kao u telefonskomimeniku) obi~no nisu za{ti}ene autorskimpravom u tim zemqama (me|utim, ponekadmogu da budu za{ti}ene odredbama onelojalnoj konkurenciji).U drugim zemqama, uglavnom u Evropi,neoriginalne baze podataka suza{ti}ene pravom sui generis, koje se nazivapravo na bazu podataka. Ovim bazamapodataka se obezbe|uje mnogo {iraza{tita. Na osnovu ovog prava, tvorci bazepodataka mogu da podnesu tu`bu protivkonkurenata ukoliko ovi izdvajaju ikoriste znatan deo (kvantitativno ilikvalitativno) takve baze podataka, poduslovom da je u pribavqawe, verifikacijuili prezentaciju sadr`aja podatakaizvr{eno znatno ulagawe. Ukoliko bazapodataka ima dovoqno visok nivooriginalnosti strukture, ona je tako|eza{ti}ena autorskim pravom.Kada je baza podataka za{ti}ena autorskimpravom, {titi se samo na~in selekcije iprezentacije baze podataka, ali ne i wensadr`aj.11
- Page 3 and 4: PredgovorOvo je ~etvrti priru~nik i
- Page 5 and 6: 1. Autorsko i srodnaprava[ta je aut
- Page 7 and 8: Koji je zna~aj autorskog i srodnih
- Page 9 and 10: Postoje li druga pravna sredstva za
- Page 11: Za{tita ra~unarskih programa isoftv
- Page 15 and 16: Koji aspekti dela nisu za{ti}eniaut
- Page 17 and 18: weno skladi{tewe na hard disk,skeni
- Page 19 and 20: Pravo da se bude ozna~en kao autord
- Page 21 and 22: Emiteri imaju iskqu~iva prava na sv
- Page 23 and 24: Me|u mnogim vrstama prava koja su p
- Page 25 and 26: Koliko dugo traje za{tita autorskim
- Page 27 and 28: autorska prava, bi}ete u stawu davo
- Page 29 and 30: delo mo`e da se na|e, pri ~emuident
- Page 31 and 32: dela mo`e konfigurisati pristup nab
- Page 33 and 34: 4. PRAVO SVOJINE NAAUTORSKOM PRAVUD
- Page 35 and 36: Primer: Vi ste anga`ovali spoqnesar
- Page 37 and 38: 5. KORISTI ODAUTORSKOG I SRODNIHPRA
- Page 39 and 40: za{ti}en autorskim pravom distribui
- Page 41 and 42: Kako mo`ete da date dozvolu zakori{
- Page 43 and 44: korisnici, bili bi, naprosto, iskqu
- Page 45 and 46: izvo|a~kih prava u Australiji i Azi
- Page 47 and 48: ili web sajtu, memori{ete wihov dig
- Page 49 and 50: kwiga mo`e sadr`ati tekst i slike k
- Page 51 and 52: Naplatu da`bina obi~no vr{i organiz
- Page 53 and 54: ma{ine za fotokopirawe, ra~unari,re
- Page 55 and 56: Jednim postupkom mogu se povrediti
- Page 57 and 58: drugim privrednim subjektima, sa ko
- Page 59 and 60: Me|unarodna konfederacija udru`ewa
- Page 61 and 62: Ma|arskaMalezijaMeksikoMonakoMongol
i dodatni izazov. Uz pomo} samo nekolikopritisaka na dugme mi{a ili na tastaturupersonalnog ra~unara i adrese nainternetu mogu}e je izraditi savr{enukopiju digitalnog dela i poslati ga bilogde u svet.Va`no je napomenuti da se, danas, kada postojeveliki i slo`eni ra~unarski programi, najve}ideo povreda autorskog prava sastoji izdoslovnog kopirawa ili neovla{}enedistribucije ra~unarskog programa. U ve}initakvih slu~ajeva, nije potrebno razmatrati dali neke sli~nosti predstavqaju originalnukreaciju (za{ti}enu autorskim pravom) ilifunkciju (koja nije za{ti}ena autorskimpravom).Za{tita baza podatakaBaza podataka je zbir informacija organizovanihna sistemati~an na~in radi lak{egpristupa i analize. Ona mo`e biti na papiruili u elektronskom obliku. Zakon o autorskompravu je primarni na~in zakonske za{tite bazapodataka. Me|utim, nisu sve baze podatakaza{ti}ene autorskim pravom, a ~ak i one kojejesu, mogu da u`ivaju veoma ograni~enuza{titu.U nekim zemqama (na pr. u SjediwenimAmeri~kim Dr`avama) baze podataka se{tite autorskim pravom samo ukoliko suizabrane, koordinisane, ili ure|ene nana~in koji ih ~ini dovoqno originalnim.Me|utim, iscrpne baze podataka i bazepodataka u kojima su podaci ure|eni uskladu sa osnovnim pravilima (na pr.azbu~nim redom, kao u telefonskomimeniku) obi~no nisu za{ti}ene autorskimpravom u tim zemqama (me|utim, ponekadmogu da budu za{ti}ene odredbama onelojalnoj konkurenciji).U drugim zemqama, uglavnom u Evropi,neoriginalne baze podataka suza{ti}ene pravom sui generis, koje se nazivapravo na bazu podataka. Ovim bazamapodataka se obezbe|uje mnogo {iraza{tita. Na osnovu ovog prava, tvorci bazepodataka mogu da podnesu tu`bu protivkonkurenata ukoliko ovi izdvajaju ikoriste znatan deo (kvantitativno ilikvalitativno) takve baze podataka, poduslovom da je u pribavqawe, verifikacijuili prezentaciju sadr`aja podatakaizvr{eno znatno ulagawe. Ukoliko bazapodataka ima dovoqno visok nivooriginalnosti strukture, ona je tako|eza{ti}ena autorskim pravom.Kada je baza podataka za{ti}ena autorskimpravom, {titi se samo na~in selekcije iprezentacije baze podataka, ali ne i wensadr`aj.11
Change language