Kreativni izraz br.4.indd
Kreativni izraz br.4.indd Kreativni izraz br.4.indd
www.wipo.int/sme/82. OBIM I TRAJAWEZA[TITEKoje se kategorije ili vrste dela {titeautorskim pravom?U ve}ini zemaqa, istorijat autorskog pravapokazuje postepeno pro{irivawe vrsta delakoja se wime {tite. Iako nacionalni zakonio autorskom pravu uglavnom ne sadr`ekona~an spisak dela, ipak sadr`e nizkategorija dela, koje su ~esto {iroke idosta fleksibilne. Kategorije, ili vrstedela koje su za{ti}ene u ve}ini zemaqa,ukqu~uju:Kwi`evna dela (na pr. kwige, ~asopisi,novine, tehni~ka dokumentacija, priru-~nici sa uputstvima, katalozi, tabele ikompilacije kwi`evnih dela);Muzi~ka dela ili kompozicije,ukqu~uju}i kompilacije;Dramska dela (ukqu~uju ne samopozori{ne komade ve} i, na primer,program obuke za prodajnu delatnost,koji je zabele`en na video kaseti;Umetni~ka dela (kao {to su karikature,crte`i, slike, skulpture i ra~unarskagrafika);Fotografska dela (na papiru i udigitalnom obliku);Ra~unarski programi i softver (vidiuokvireni tekst na str. 9);Neke vrste baza podataka (vidiuokvireni tekst na str. 11);Mape, globusi, karte, dijagrami, planovii tehni~ki crte`i;Reklame, komercijalni {tampanimaterijal i etikete;Kinematografska dela, ukqu~uju}iigrane filmove, televizijske zabavneemisije i prenos preko veb stranica;Multimedijalne proizvode (vidiuokvireni tekst na str. 24); iU nekim zemqama, dela primeweneumetnosti (kao {to su umetni~ki nakit,zidne tapete i tepisi) (vidi uokvirenitekst na str. 14).Autorskim pravom {tite se {tampana delakao i dela kreirana na elektronskom ilidigitalnom medijumu ili na tim medijimapohrawena. ^iwenica da se delo koje je udigitalnoj formi mo`e ~itati samo pomo}ura~unara - zato {to se sastoji samo odjedinica i nula - ne uti~e na wegovu za{tituautorskim pravom.MapeMuzika i video
Za{tita ra~unarskih programa isoftveraSa digitalnog stanovi{ta, nema apsolutnonikakve razlike izme|u teksta, zvuka,grafike, fotografije, muzike, animacije,videa... i softvera. Me|utim, postoji jednasu{tinski zna~ajna razlika izme|u ra~unarskihprograma i svega ostalog. Iako sutekst, zvuk, grafika, itd., po svojoj prirodi,uglavnom pasivni, programi su, za razliku odwih, u su{tini, aktivni. U tom smislu, vodi sevelika debata o tome da li je zakon oautorskom pravu pogodan za za{titu ra~unarskihprograma.U praksi, postoji mnogo na~ina da se za{titerazli~iti elementi ra~unarskog programa:Autorskim pravom se {titi originalniizraz autora u nekom ra~unarskomprogramu, kao "kwi`evno delo". Izvornikod se, dakle, mo`e posmatrati kaokwi`evno delo ~itqivo za ~oveka, kojeizra`ava ideje softverskih in`ewerakoji su ga kreirali. Instrukcije ~itqive za~oveka (izvorni kod) nisu jedine koje sesmatraju kwi`evnim delom ili "pisanimizrazom" ve} se istim smatraju i binarne,ma{inski ~itqive instrukcije (predmetnikod), te su i one za{ti}ene autorskimpravom. Me|utim, ekonomska vrednostpredmetnog koda za{ti}enog autorskimpravom proisti~e direktno iz funkcionalnihciqeva omogu}enih softverom.Predmetni kod je ono {to omogu}avafunkcionisawe ra~unara, to je ono {to sedistribuira javnosti u vidu softveradostupnog u maloprodaji 2 . Tr`i{te softveradostupnog u maloprodaji pokazujeuticaj koji ima vreme u koje je softverskiproizvod uveden na tr`i{te. Naime, proizvo|a~isoftvera imaju imaju ograni~enperiod vremena u kome mogu da ostvareprednost u odnosu na konkurenciju. Autorskopravo produ`ava ovaj period na ceoperiod za{tite, davawem autorimaiskqu~ivih prava na proizvodwu izvedenihdela.U nekim zemqama, funkcionalni elementira~unarskih programa (tj. pronalasci kojise odnose na ra~unarske programe) mogu dase {tite patentom, dok su u drugim zemqama,sve vrste softvera su izri~itoiskqu~ene iz patentne za{tite.Uobi~ajena komercijalna praksa je da se,pored za{tite obezbe|ene autorskim pravom,izvorni kod ra~unarskih programa ~uvai kao poslovna tajna.Odre|ene karakteristike ra~unarskihprograma, kao {to su ikonice na ekranura~unara, u nekim zemqama mogu bitiza{ti}ene kao industrijski dizajn.Ugovor, u skladu sa pravilima ugovornogprava, ostaje glavni oblik pravne za{tite,dopuwavaju}i, ili, ~ak i nadome{taju}iprava intelektualne svojine. ^esto setakva dodatna za{tita na osnovu ugovora,9
- Page 3 and 4: PredgovorOvo je ~etvrti priru~nik i
- Page 5 and 6: 1. Autorsko i srodnaprava[ta je aut
- Page 7 and 8: Koji je zna~aj autorskog i srodnih
- Page 9: Postoje li druga pravna sredstva za
- Page 13 and 14: i dodatni izazov. Uz pomo} samo nek
- Page 15 and 16: Koji aspekti dela nisu za{ti}eniaut
- Page 17 and 18: weno skladi{tewe na hard disk,skeni
- Page 19 and 20: Pravo da se bude ozna~en kao autord
- Page 21 and 22: Emiteri imaju iskqu~iva prava na sv
- Page 23 and 24: Me|u mnogim vrstama prava koja su p
- Page 25 and 26: Koliko dugo traje za{tita autorskim
- Page 27 and 28: autorska prava, bi}ete u stawu davo
- Page 29 and 30: delo mo`e da se na|e, pri ~emuident
- Page 31 and 32: dela mo`e konfigurisati pristup nab
- Page 33 and 34: 4. PRAVO SVOJINE NAAUTORSKOM PRAVUD
- Page 35 and 36: Primer: Vi ste anga`ovali spoqnesar
- Page 37 and 38: 5. KORISTI ODAUTORSKOG I SRODNIHPRA
- Page 39 and 40: za{ti}en autorskim pravom distribui
- Page 41 and 42: Kako mo`ete da date dozvolu zakori{
- Page 43 and 44: korisnici, bili bi, naprosto, iskqu
- Page 45 and 46: izvo|a~kih prava u Australiji i Azi
- Page 47 and 48: ili web sajtu, memori{ete wihov dig
- Page 49 and 50: kwiga mo`e sadr`ati tekst i slike k
- Page 51 and 52: Naplatu da`bina obi~no vr{i organiz
- Page 53 and 54: ma{ine za fotokopirawe, ra~unari,re
- Page 55 and 56: Jednim postupkom mogu se povrediti
- Page 57 and 58: drugim privrednim subjektima, sa ko
- Page 59 and 60: Me|unarodna konfederacija udru`ewa
Za{tita ra~unarskih programa isoftveraSa digitalnog stanovi{ta, nema apsolutnonikakve razlike izme|u teksta, zvuka,grafike, fotografije, muzike, animacije,videa... i softvera. Me|utim, postoji jednasu{tinski zna~ajna razlika izme|u ra~unarskihprograma i svega ostalog. Iako sutekst, zvuk, grafika, itd., po svojoj prirodi,uglavnom pasivni, programi su, za razliku odwih, u su{tini, aktivni. U tom smislu, vodi sevelika debata o tome da li je zakon oautorskom pravu pogodan za za{titu ra~unarskihprograma.U praksi, postoji mnogo na~ina da se za{titerazli~iti elementi ra~unarskog programa:Autorskim pravom se {titi originalni<strong>izraz</strong> autora u nekom ra~unarskomprogramu, kao "kwi`evno delo". Izvornikod se, dakle, mo`e posmatrati kaokwi`evno delo ~itqivo za ~oveka, kojeizra`ava ideje softverskih in`ewerakoji su ga kreirali. Instrukcije ~itqive za~oveka (izvorni kod) nisu jedine koje sesmatraju kwi`evnim delom ili "pisanim<strong>izraz</strong>om" ve} se istim smatraju i binarne,ma{inski ~itqive instrukcije (predmetnikod), te su i one za{ti}ene autorskimpravom. Me|utim, ekonomska vrednostpredmetnog koda za{ti}enog autorskimpravom proisti~e direktno iz funkcionalnihciqeva omogu}enih softverom.Predmetni kod je ono {to omogu}avafunkcionisawe ra~unara, to je ono {to sedistribuira javnosti u vidu softveradostupnog u maloprodaji 2 . Tr`i{te softveradostupnog u maloprodaji pokazujeuticaj koji ima vreme u koje je softverskiproizvod uveden na tr`i{te. Naime, proizvo|a~isoftvera imaju imaju ograni~enperiod vremena u kome mogu da ostvareprednost u odnosu na konkurenciju. Autorskopravo produ`ava ovaj period na ceoperiod za{tite, davawem autorimaiskqu~ivih prava na proizvodwu izvedenihdela.U nekim zemqama, funkcionalni elementira~unarskih programa (tj. pronalasci kojise odnose na ra~unarske programe) mogu dase {tite patentom, dok su u drugim zemqama,sve vrste softvera su izri~itoiskqu~ene iz patentne za{tite.Uobi~ajena komercijalna praksa je da se,pored za{tite obezbe|ene autorskim pravom,izvorni kod ra~unarskih programa ~uvai kao poslovna tajna.Odre|ene karakteristike ra~unarskihprograma, kao {to su ikonice na ekranura~unara, u nekim zemqama mogu bitiza{ti}ene kao industrijski dizajn.Ugovor, u skladu sa pravilima ugovornogprava, ostaje glavni oblik pravne za{tite,dopuwavaju}i, ili, ~ak i nadome{taju}iprava intelektualne svojine. ^esto setakva dodatna za{tita na osnovu ugovora,9
Change language