Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
PredgovorOvo je ~etvrti priru~nik iz edicije "Intelektualnasvojina i uspe{no poslovawe". Priru~nik je uvod uautorsko i srodna prava za rukovodioce preduze}a ipreduzetnike. U wemu se, jednostavnim jezikom, dajeobja{wewe uglavnom onih aspekata autorskog prava iprakse koji uti~u na poslovnu strategiju preduze}a.Tradicionalno, preduze}a koja se bave {tamparskomdelatno{}u, izdava{tvom, muzikom i audio-vizuelnimdelima (film i TV); reklamom, komunikacijama imarketingom; zanatima, likovnom i izvo|a~komumetno{}u; dizajnom i modom, kao i radiodifuzijom, usvom poslovawu direktno zavise od autorskog i srodnihprava. Tokom posledwe dve decenije, softver,multimedija i, zapravo, sve privredne delatnosti kojese zasnivaju na digitalnom sadr`aju, bilo na internetuili drugde, po~ele su da se oslawaju na efikasnuautorskopravnu za{titu, pogotovo od kada je nastupilarevolucija u domenu digitalne zabave i marketinga.Stoga je vrlo verovatno da }e tokom tipi~nog radnogdana, u ve}ini preduze}a, poslovni ~ovek ili zaposlenibiti u prilici da stvara ili koristi materijale koji suza{ti}eni autorskim i srodnim pravima.Ova publikacija ima za ciq da, naro~ito malim isredwim preduze}ima, pomogne da:- razumeju kako da za{tite dela koja stvore ili na kojaimaju autorsko pravo;- izvuku najvi{e iz svog autorskog, odnosno, srodnogprava; i- izbegnu povredu tu|eg autorskog ili srodnog prava.Ovaj vodi~ mo`e da bude izra|en u verziji prilago|enojnacionalnim potrebama, kroz saradwu sa nacionalniminstitucijama i lokalnim partnerima, koji se slobodnomogu obratiti WIPO-u da bi pribavili primerakuputstava za prilago|avawe.1Kamil Idris,generalni direktor, WIPO
Sadr`ajStrana1.Autorsko i srodna prava 32.Obim i trajawe za{tite 83.Za{tita va{e originalne tvorevine 244.Pravo svojine na autorskom pravu 315.Korist od autorskog i srodnih prava 356.Kori{}ewe dela drugih nosilaca prava 447.Ostvarivawe autorskog prava 52www.wipo.int/sme/2
1. Autorsko i srodnaprava[ta je autorsko pravo?Autorsko pravo obezbe|uje autorima,kompozitorima, programerima, dizajnerimaweb - sajtova i drugim stvaraocima, pravnuza{titu za wihove kwi`evne, umetni~ke,dramske ili druge tvorevine, koje seuobi~ajeno nazivaju "delo".Autorskim pravom {titi se {irok dijapazonoriginalnih dela, kao {to su kwige,~asopisi, novine, muzi~ka dela, slike,fotografije, skulpture, video igrice ioriginalne baze podataka (vidi detaqanspisak na str. 8 ).Autorsko pravo obezbe|uje autoru, odnosnostvaraocu dela odre|ena iskqu~iva pravau odnosu na svoje delo, tokom ograni~enog,ali prili~no dugog vremenskog perioda.Ova prava omogu}avaju autoru da narazli~ite na~ine kontroli{e ekonomskoiskori{}avawe svog dela i da za to naplatinaknadu. Autorsko pravo tako|e obezbe|uje"moralna prava", koja, izme|u ostalog,{tite ugled i ~ast autora.Autorsko pravo i biznisU ve}ini privrednih subjekata, neki obliciwihovog poslovawa za{ti}eni su autorskimpravom. Me|u primere ovoga spadaju:ra~unarski programi ili softver; sadr`ajna web sajtovima; katalozi proizvoda;bilteni; uputstva za upotrebu ilipriru~nici za kori{}ewe ma{ina iliproizvoda {iroke potro{we; priru~nici zakorisnike, popravku ili odr`avawe raznihvrsta opreme; grafika i tekst u literaturikoja se odnosi na proizvod, grafika i tekstna etiketama ili ambala`i; marketin{ki ireklamni materijali na papiru, bilbordima,veb sajtovima itd. U ve}ini zemaqa,autorskim pravom se tako|e obezbe|ujeza{tita za skice, crte`e ili dizajnproizvedenih roba.[ta su srodna prava?"Srodna prava" su prava interpretatora,proizvo|a~a fonograma i emitera. U nekimzemqama, kao {to su Sjediwene Ameri~keDr`ave i Velika Britanija, ova prava su,jednostavno, ukqu~ena u autorsko pravo.Druge zemqe, kao {to su Nema~ka iFrancuska, ova prava {tite u sklopuposebne kategorije prava koja se naziva"susedna prava" .Priru~nici za odr`avawe i prezentacijeza{ti}eni su autorskim pravom3
Postoje tri vrste "srodnih prava":Prava interpretatora (na pr. glumaca,muzi~ara) na wihove interpretacije.Ona ukqu~uju izvo|ewe u`ivo postoje}egumetni~kog, dramskog ili muzi~kog dela,ili recitovawe ili ~itawe u`ivopostoje}eg, kwi`evnog dela. Izvo|enodelo ne mora prethodno biti zapisano niu jednom medijumu ili obliku, a mo`ebiti u javnom domenu ili za{ti}enoautorskim pravom. Interpretacija mo`eda bude i improvizacija, originalna, ilina bazi postoje}eg dela.Prava proizvo|a~a zvu~nih zapisa(ili "fonograma") na wihove zapise (napr. kompakt diskove); iPrava emitera na wihove radio i televizijskeemisije koje se emituju be`i~no,a u nekim zemqama, i prava na emitovawedela preko kablovskih sistema(tzv. `i~no emitovawe). (Za vi{e detaqao srodnim pravima, vidi str. 17).Primer: U slu~aju pesme, autorskim pravomse {titi muzika kompozitora i re~i autorateksta. Srodna prava bi se odnosila na:Izvo|ewe muzi~ara i peva~a koji izvodepesmu;Zvu~ni zapis proizvo|a~a fonogramakoji obuhvata i tu pesmu; iEmisiju proizvo|a~a i emitera kojasadr`i tu pesmu.www.wipo.int/sme/Autorskim i srodnim pravima {tite se delarazli~itih kategorija nosilaca prava.Autorskim pravom se {tite dela samihautora, dok se srodna prava garantujuodre|enim kategorijama pojedinaca iliprivrednih subjekata koji igraju zna~ajnuulogu u izvo|ewu, saop{tavawu ilistavqawu na raspolagawe javnosti delakoja mogu, ali i ne moraju da budupredmet za{tite autorskim pravom.4
Koji je zna~aj autorskog i srodnih pravaza va{u privrednu delatnost?Autorskim pravom se {tite kwi`evni,umetni~ki, dramski i drugi stvarala~kielementi proizvoda ili usluge, {to dajemogu}nost nosiocu autorskog prava daspre~i da te originalne elemente koristedrugi. Autorsko i srodna prava dajumogu}nost privrednom subjektu:Da kontroli{e komercijalnokori{}ewe originalnih dela, kao{to su kwige, muzika, filmovi,ra~unarski programi, originalne bazepodataka, reklame, sadr`aj na vebsajtovima,video igrice, zvu~ni zapisi,radio i TV programi ili bilo koja drugadela koja zadovoqavaju kriterijumeoriginalnosti. Dela koja su za{ti}enaautorskim i srodnim pravima ne smejubiti umno`avana ili kori{}ena ukomercijalne svrhe od strane drugihlica, bez prethodne dozvole nosiocaprava. Zahvaquju}i takvoj iskqu~ivostiu kori{}ewu autorskog i srodnih prava,za{ti}ena dela omogu}avaju privrednomsubjektu da stekne odr`ivu konkurentskuprednost na tr`i{tu.Da ostvaruje prihod: Kao i vlasnikimovine, titular autorskog i srodnihprava na neko delo mo`e da koristi todelo, da ga otu|i putem prodaje, poklonaili nasle|ivawa. Postoje razli~itina~ini za komercijalizaciju autorskog isrodnih prava. Jedna mogu}nost je da senapravi i proda vi{e primeraka delaza{ti}enog autorskim i srodnim pravima(na primer, fotografije); druga je da seautorsko pravo proda (prenese) na drugolice ili privredni subjekt. Na kraju,tre}a - i naj~e{}e birana mogu}nost - jeda se odobri licenca, tj. da se drugomlicu ili privrednom subjektu dozvolida koristi delo za{ti}eno autorskimpravom, uz pla}awe odgovaraju}e naknade,u skladu sa sporazumno utvr|enimuslovima (vidi str. 36).Da pribavi sredstva: Privrednisubjekt koji poseduje imovinu u viduautorskog i srodnih prava (na pr.portfolio koji obuhvata prava distribucijeza odre|eni broj filmova) mo`epozajmiti novac od finansijskeinstitucije koriste}i takav skup pravakao finansijsko obezbe|ewe, tako {to}e investitorima i zajmodavcimadozvoliti pravo zaloge u odnosu na taprava.Da pokrene postupak protiv povredilacaprava: Autorsko pravo omogu}avanosiocima prava da pokrenu postupakpred sudom protiv bilo koga lica kojepovredi iskqu~iva prava nosiocaautorskog prava i u tom postupkuzahteva naknadu materijalne {tete, kaoi uni{tavawe predmeta povrede inaplate advokatskih tro{kova. U nekimzemqama, povredioci autorskog prava5
www.wipo.int/sme/koji su tu povredu po~inili namernopodle`u krivi~nim sankcijama.Da koristi dela drugih nosilacaprava: Kori{}ewem dela za{ti}enihautorskim i srodnim pravima drugihtitulara u komercijalne svrhe, mo`e sepove}ati vrednost ili efikasnostva{eg poslovawa, ukqu~uju}i ivrednosti goodwill 1 va{eg preduze}a. Naprimer, utisak klijenta o restoranu,baru, prodavnici, ili o avio prevoznikuje boqi ako se, dok koristi uslugu ili senalazi u poslovnim prostorijama, pu{tamuzika. U ve}ini zemaqa, za ovakvokori{}ewe muzike potrebno je da seprethodno pribavi dozvola nosiocaautorskog i srodnih prava, u formidozvole za kori{}ewe te muzike zakonkretnu namenu. Razumevawe autorskogi srodnih prava }e vam pomo}i data~no znate kada je potrebna dozvola ikako da je pribavite. Pribavqawedozvole od nosioca autorskog, odnosno,srodnih prava, za kori{}ewe wegovogdela za neku konkretnu svrhu, ~esto jeVe}ina privrednih subjekata {tampabro{ure ili objavquje reklame koje sebaziraju na materijalu za{ti}enomautorskim pravom.najboqi na~in da izbegnete sporove kojibi mogli da prerastu u duge, neizvesne iskupe postupke pred sudom.Kako pribaviti autorsko i srodna prava?Gotovo sve zemqe {irom sveta imaju jedanili vi{e nacionalnih zakona koji ure|ujuautorsko i srodna prava. Po{to me|uzakonima o autorskom i srodnim pravimarazli~itih zemaqa postoje zna~ajnerazlike, preporu~qivo je konsultovatirelevantne nacionalne zakone o autorskom,odnosno, srodnim pravima, odnosno, tra`itipravni savet od kompetentnog stru~waka,pre nego {to donesete bilo kakvu kqu~nuposlovnu odluku u vezi sa autorskim,odnosno, srodnim pravima.Veliki broj zemaqa je potpisalo nekolikozna~ajnih me|unarodnih ugovora na osnovukojih je, u dobroj meri, izvr{ena harmonizacijau pogledu nivoa za{tite autorskogi srodnih prava u razli~itim zemqama.Zahvaquju}i ovome, u veoma velikom brojuzemaqa omogu}eno je da dela u`ivajuautorskopravnu za{titu bez ikakvihformalnosti ili zahteva u pogleduregistracije. Spisak glavnih me|unarodnihugovora dat je u Aneksu III.6
Postoje li druga pravna sredstva zaza{titu originalnih tvorevina?U zavisnosti od vrste dela, u ciqu za{titesvojih poslovnih interesa, mo`ete dakoristite i slede}a prava intelektualnesvojine, pojedina~no, ili zajedno:@ig. @ig obezbe|uje iskqu~ivo pravo uodnosu na odre|eni znak (re~, logotip,boja ili wihova kombinacija) {toomogu}ava razlikovawe proizvodajednog privrednog subjekta od proizvodanekog drugog.Industrijski dizajn. Iskqu~ivo pravona ukrasne ili estetske karakteristikeodre|enog proizvoda mo`e se ostvaritiza{titom industrijskog dizajna, koja je unekim zemqama poznata i kao "patentiza dizajn"Patent. Patentom se mo`e za{tititipronalazak koji ispuwava kriterijumenovosti, inventivnog nivoa i industrijskeprimenqivosti.Poverqive poslovne informacijekoje imaju komercijalnu vrednost mogubiti za{ti}ene kao poslovna tajna,ukoliko wihov nosilac preduzmerazumne korake da takvu informacijuzadr`i kao poverqivu ili tajnu.Zakoni o nelojalnoj konkurencijimogu da vam omogu}e da pokrenetepostupak protiv nelojalnog poslovnogpona{awa konkurenata. Za{tita naosnovu zakona o nelojalnoj konkurenciji~esto mo`e da pru`i i neke dodatnemere za{tite od kopirawa raznihosobina proizvoda, van onoga {toomogu}avaju pojedina~na prava intelektualnesvojine. Ipak, uop{te uzev,za{tita u skladu sa zakonima kojiure|uju pojedina~na prava intelektualnesvojine, ja~a je od za{tite kojuobezbe|uju nacionalni propisi protivnelojalne konkurencije.Ponekad se za za{titu dela kojazadovoqavaju kriterijume originalnosti,koristi niz prava intelektualne svojine(istovremeno ili u sledu). Na primer,Miki Maus je za{ti}en autorskim pravomi `igovnim pravom.© Disney,Inc. Upotrebqeno uz dozvolu TheWalt Disney Company.7
www.wipo.int/sme/82. OBIM I TRAJAWEZA[TITEKoje se kategorije ili vrste dela {titeautorskim pravom?U ve}ini zemaqa, istorijat autorskog pravapokazuje postepeno pro{irivawe vrsta delakoja se wime {tite. Iako nacionalni zakonio autorskom pravu uglavnom ne sadr`ekona~an spisak dela, ipak sadr`e nizkategorija dela, koje su ~esto {iroke idosta fleksibilne. Kategorije, ili vrstedela koje su za{ti}ene u ve}ini zemaqa,ukqu~uju:Kwi`evna dela (na pr. kwige, ~asopisi,novine, tehni~ka dokumentacija, priru-~nici sa uputstvima, katalozi, tabele ikompilacije kwi`evnih dela);Muzi~ka dela ili kompozicije,ukqu~uju}i kompilacije;Dramska dela (ukqu~uju ne samopozori{ne komade ve} i, na primer,program obuke za prodajnu delatnost,koji je zabele`en na video kaseti;Umetni~ka dela (kao {to su karikature,crte`i, slike, skulpture i ra~unarskagrafika);Fotografska dela (na papiru i udigitalnom obliku);Ra~unarski programi i softver (vidiuokvireni tekst na str. 9);Neke vrste baza podataka (vidiuokvireni tekst na str. 11);Mape, globusi, karte, dijagrami, planovii tehni~ki crte`i;Reklame, komercijalni {tampanimaterijal i etikete;Kinematografska dela, ukqu~uju}iigrane filmove, televizijske zabavneemisije i prenos preko veb stranica;Multimedijalne proizvode (vidiuokvireni tekst na str. 24); iU nekim zemqama, dela primeweneumetnosti (kao {to su umetni~ki nakit,zidne tapete i tepisi) (vidi uokvirenitekst na str. 14).Autorskim pravom {tite se {tampana delakao i dela kreirana na elektronskom ilidigitalnom medijumu ili na tim medijimapohrawena. ^iwenica da se delo koje je udigitalnoj formi mo`e ~itati samo pomo}ura~unara - zato {to se sastoji samo odjedinica i nula - ne uti~e na wegovu za{tituautorskim pravom.MapeMuzika i video
Za{tita ra~unarskih programa isoftveraSa digitalnog stanovi{ta, nema apsolutnonikakve razlike izme|u teksta, zvuka,grafike, fotografije, muzike, animacije,videa... i softvera. Me|utim, postoji jednasu{tinski zna~ajna razlika izme|u ra~unarskihprograma i svega ostalog. Iako sutekst, zvuk, grafika, itd., po svojoj prirodi,uglavnom pasivni, programi su, za razliku odwih, u su{tini, aktivni. U tom smislu, vodi sevelika debata o tome da li je zakon oautorskom pravu pogodan za za{titu ra~unarskihprograma.U praksi, postoji mnogo na~ina da se za{titerazli~iti elementi ra~unarskog programa:Autorskim pravom se {titi originalni<strong>izraz</strong> autora u nekom ra~unarskomprogramu, kao "kwi`evno delo". Izvornikod se, dakle, mo`e posmatrati kaokwi`evno delo ~itqivo za ~oveka, kojeizra`ava ideje softverskih in`ewerakoji su ga kreirali. Instrukcije ~itqive za~oveka (izvorni kod) nisu jedine koje sesmatraju kwi`evnim delom ili "pisanim<strong>izraz</strong>om" ve} se istim smatraju i binarne,ma{inski ~itqive instrukcije (predmetnikod), te su i one za{ti}ene autorskimpravom. Me|utim, ekonomska vrednostpredmetnog koda za{ti}enog autorskimpravom proisti~e direktno iz funkcionalnihciqeva omogu}enih softverom.Predmetni kod je ono {to omogu}avafunkcionisawe ra~unara, to je ono {to sedistribuira javnosti u vidu softveradostupnog u maloprodaji 2 . Tr`i{te softveradostupnog u maloprodaji pokazujeuticaj koji ima vreme u koje je softverskiproizvod uveden na tr`i{te. Naime, proizvo|a~isoftvera imaju imaju ograni~enperiod vremena u kome mogu da ostvareprednost u odnosu na konkurenciju. Autorskopravo produ`ava ovaj period na ceoperiod za{tite, davawem autorimaiskqu~ivih prava na proizvodwu izvedenihdela.U nekim zemqama, funkcionalni elementira~unarskih programa (tj. pronalasci kojise odnose na ra~unarske programe) mogu dase {tite patentom, dok su u drugim zemqama,sve vrste softvera su izri~itoiskqu~ene iz patentne za{tite.Uobi~ajena komercijalna praksa je da se,pored za{tite obezbe|ene autorskim pravom,izvorni kod ra~unarskih programa ~uvai kao poslovna tajna.Odre|ene karakteristike ra~unarskihprograma, kao {to su ikonice na ekranura~unara, u nekim zemqama mogu bitiza{ti}ene kao industrijski dizajn.Ugovor, u skladu sa pravilima ugovornogprava, ostaje glavni oblik pravne za{tite,dopuwavaju}i, ili, ~ak i nadome{taju}iprava intelektualne svojine. ^esto setakva dodatna za{tita na osnovu ugovora,9
www.wipo.int/sme/odnosno ugovora o licenci ozna~ava kao"super-autorsko pravo". Nije ~udo {totakva dodatna za{tita ~esto privla~inegativnu pa`wu, po{to se mo`e smatratizloupotrebom dominantne pozicije.Proteklih godina, mnoge zemqe sve vi{ekoriste krivi~no pravo za regulisawepristupa informacionim tehnologijama,ukqu~uju}i i softver.Osim pravne za{tite, novi vid za{titesoftvera pru`a sama tehnologija; naprimer, kroz program za za{titu pristupa iprimene metoda {ifrovawa. Na ovaj na~in,tehnologija omogu}ava ume{nim proizvo-|a~ima da obezbede vlastitu, dodatnu,vanpravnu za{titu. Na primer, radi za{titesvog predmetnog koda proizvo|a~ videoigre bi mogao da se osloni na tehnologiju zaza{titu pristupa, ili na autorsko pravo,ili i na jedno i na drugo.Mora se, me|utim, naglasiti da neki elementisoftvera jednostavno ne mogu da budu predmetautorskopravne za{tite. Na~ini funkcionisawa(na pr. komande menija) uglavnom nemogu da budu za{ti}eni autorskim pravom,ukoliko ne sadr`e izuzetno individualne iliumetni~ke elemente. Isto tako, grafi~ki korisni~kiinterfejs (GUI) ne mo`e da budeza{ti}en autorskim pravom, ukoliko ne sadr`i<strong>izraz</strong>ito zna~ajne originalne elemente.Autorskopravna za{tita <strong>izraz</strong>ito zna~ajnihoriginalnih elemenata ra~unarskog softvera:Ne zahteva registraciju (vidi str. 24);Stoga, mo`e se dobiti za mali iznos novca;Traje dugo (vidi str. 23);Obezbe|uje ograni~enu za{titu, po{topokriva samo konkretan na~in na koji su, udatom programu, izra`ene ideje, sistemi iprocesi integrisani u softver, (vidi str.13);Ne pru`a za{titu ideje, sistema ili samogpostupka. Drugim re~ima, autorskim pravomse obezbe|uje za{tita od neovla{}enogumno`avawa ili kori{}ewa izvornog koda,predmetnog koda, izvr{nog programa,interfejsa i korisni~kog priru~nika sainstrukcijama, ali ne i funkcija, ideja,procedura, postupaka, algoritama kojile`e u osnovi softvera ili metodafunkcionisawa ili logike kori{}ene usoftveru. Ovi ponekad mogu bitiza{ti}eni patentom, ili ~uvawem programakao poslovne tajne.Nezavisno od toga da li se uzimaju u obzirpravne ili tehnolo{ke mere, dana{wasituacija proizvo|a~ima softveraomogu}ava do sada nezabele`enu za{tituwihovih proizvoda, pod uslovom da `eleda je razumeju i koriste kao sastavni deosvoje poslovne strategije. Postoji, me|utim,10
i dodatni izazov. Uz pomo} samo nekolikopritisaka na dugme mi{a ili na tastaturupersonalnog ra~unara i adrese nainternetu mogu}e je izraditi savr{enukopiju digitalnog dela i poslati ga bilogde u svet.Va`no je napomenuti da se, danas, kada postojeveliki i slo`eni ra~unarski programi, najve}ideo povreda autorskog prava sastoji izdoslovnog kopirawa ili neovla{}enedistribucije ra~unarskog programa. U ve}initakvih slu~ajeva, nije potrebno razmatrati dali neke sli~nosti predstavqaju originalnukreaciju (za{ti}enu autorskim pravom) ilifunkciju (koja nije za{ti}ena autorskimpravom).Za{tita baza podatakaBaza podataka je zbir informacija organizovanihna sistemati~an na~in radi lak{egpristupa i analize. Ona mo`e biti na papiruili u elektronskom obliku. Zakon o autorskompravu je primarni na~in zakonske za{tite bazapodataka. Me|utim, nisu sve baze podatakaza{ti}ene autorskim pravom, a ~ak i one kojejesu, mogu da u`ivaju veoma ograni~enuza{titu.U nekim zemqama (na pr. u SjediwenimAmeri~kim Dr`avama) baze podataka se{tite autorskim pravom samo ukoliko suizabrane, koordinisane, ili ure|ene nana~in koji ih ~ini dovoqno originalnim.Me|utim, iscrpne baze podataka i bazepodataka u kojima su podaci ure|eni uskladu sa osnovnim pravilima (na pr.azbu~nim redom, kao u telefonskomimeniku) obi~no nisu za{ti}ene autorskimpravom u tim zemqama (me|utim, ponekadmogu da budu za{ti}ene odredbama onelojalnoj konkurenciji).U drugim zemqama, uglavnom u Evropi,neoriginalne baze podataka suza{ti}ene pravom sui generis, koje se nazivapravo na bazu podataka. Ovim bazamapodataka se obezbe|uje mnogo {iraza{tita. Na osnovu ovog prava, tvorci bazepodataka mogu da podnesu tu`bu protivkonkurenata ukoliko ovi izdvajaju ikoriste znatan deo (kvantitativno ilikvalitativno) takve baze podataka, poduslovom da je u pribavqawe, verifikacijuili prezentaciju sadr`aja podatakaizvr{eno znatno ulagawe. Ukoliko bazapodataka ima dovoqno visok nivooriginalnosti strukture, ona je tako|eza{ti}ena autorskim pravom.Kada je baza podataka za{ti}ena autorskimpravom, {titi se samo na~in selekcije iprezentacije baze podataka, ali ne i wensadr`aj.11
www.wipo.int/sme/12Koje kriterijume za za{titu treba dazadovoqi delo?Da bi bilo podobno za autorskopravnuza{titu, delo mora da bude originalno.Originalno je delo koje po svom <strong>izraz</strong>upoti~e od autora, tj., delo koje je autorstvorio samostalno, a ne kopirawem tu|egdela ili materijala koji je u javnom domenu.Ta~no zna~ewe pojma originalnosti uzakonima o autorskom pravu razlikuje se odzemqe do zemqe. U svakom slu~aju,originalnost se odnosi na oblik izra`avawa,a ne na ideju koja le`i u osnovi dela(vidi str. 13).U nekim zemqama zahteva se da delo budezabele`eno u materijalnom obliku.Proces bele`ewa ukqu~uje, na primer, dadelo bude napisano na papiru, memorisanona disku, naslikano na platnu ilizabele`eno na traci. Dakle, koreografskadela ili improvizovani govori ili muzi~kaizvo|ewa za koja nema notnih zapisa ili kojanisu zabele`ena, ne podle`u za{titi.Definicija pojma "bele`ewe", obi~noiskqu~uje privremene reprodukcije, kao {tosu one koje se nakratko projektuju na ekranu,ili koje se prikazuju elektronskim putem nateleviziji ili sli~nom ure|aju, ili one kojese trenutno zabele`e u "memoriji" ra-~unara. Delo mo`e da bude zabele`eno odstrane autora, ili uz dozvolu autora.Smatra se da je emitovawe dela koje sadr`izvuk ili slike, zabele`eno, ukoliko sezapisivawe tog dela vr{i istovremeno sawegovim emitovawem. Takvo delo mo`e dabude zabele`eno u dve vrste materijalnihpredmeta: u fonogramima ili kopijama.Kopije mogu biti fizi~ke ({tampani iline{tampani medijum, kao {to je ra~unarski~ip) ili digitalne (ra~unarski programi ikompilacije baza podataka).Autorskim pravom se {tite i objavqena ineobjavqena dela.Stvarawe originalnog dela obuhvata rad,ve{tinu, vreme, domi{qatost, izbor ilimentalni napor. Me|utim, delo u`ivaautorskopravnu za{titu, bez obzira nawegove kreativne elemente, kvalitetili vrednost, a ne mora da ima bilo kakvukwi`evnu ili umetni~ku vrednost. Autorskopravo se tako|e odnosi na, na primer, oznakena ambala`i, recepte, ~isto tehni~kauputstva, priru~nike sa uputstvima, ilitehni~ke crte`e, kao i na crte`e koje jenapravilo, na primer, neko trogodi{wedete.Skice i tehni~ki crte`i za arhitektonskadela, ma{inski iskonstruisane predmete,ma{ine, igra~ke, ode}u itd., za{ti}eni suautorskim pravom.
Koji aspekti dela nisu za{ti}eniautorskim pravom?Ideje ili koncepti. Autorsko pravo{titi samo na~in na koji su ideje ilikoncepti izra`eni u nekom konkretnomdelu. Wime se ne obezbe|uje za{titaideje, koncepta, pronalaska, metodarada, principa, procedure, postupka, ilisistema, koji le`e u osnovi dela, bezobzira na oblik u kojem je ovo opisano udelu ili integrisano u delo. Iakokoncept ili metod rada nije predmetautorskopravne za{tite, pisana uputstvaili crte`i pomo}u kojih seobja{wava ili ilustruje koncept ilimetod u`ivaju autorskopravnu za{titu.Primer: Va{e preduze}e je nosilacautorskog prava na priru~nik sa uputstvima,u kojem se opisuje sistem za proizvodwupiva. Zahvaquju}i autorskom pravu na ovajpriru~nik, vi }ete mo}i da spre~ite druge dakopiraju na~in na koji ste napisalipriru~nik, kao i <strong>izraz</strong>e i ilustracije kojeste upotrebili. Me|utim, time nespre~avate konkurente da koriste ma{ine,postupke i metode proizvodwe i prodajeproizvoda opisane u priru~niku ili danapi{u drugi priru~nik za pivaru.^iwenice ili informacije. Autorskopravo ne obezbe|uje za{titu za ~iweniceili informacije - nau~ne, istorijske,biografske ~iwenice ili vesti - ve}samo na~in na koji su te ~iwenice iliinformacije izra`ene, izabrane iliure|ene (vidi, tako|e, uokvireni tekst oza{titi baza podataka, str. 11).Primer: Biografija obuhvata mnogo ~iwenicao `ivotu neke osobe. Autor je mo`dautro{io dosta vremena i napora da utvrdi~iwenice koje prethodno nisu bile poznate.Pa ipak, drugi mogu slobodno da koriste te~iwenice ukoliko ne kopiraju konkretanna~in na koji su te ~iwenice izra`ene. Istotako, svako mo`e da koristi informacije izrecepta da bi skuvao neko jelo, ali ne smeda bez dozvole umno`ava taj recept.Nazivi, naslovi, slogani i drugekratke re~enice su iskqu~eni izautorskopravne za{tite. Me|utim, unekim zemqama, ova za{tita je dozvoqenaako imaju izra`ene osobine originalnosti.Naziv proizvoda ili nekireklamni slogan, obi~no ne}e bitiza{ti}en autorskim pravom, ali se mo`e{tititi `igom (vidi str. 7) ili na osnovuodredaba o nelojalnoj konkurenciji.Sa druge strane, logotip mo`e da budeza{ti}en i autorskim pravom i `igom,ukoliko su ispuweni odgovaraju}iuslovi za takvu za{titu.Zvani~na dr`avna dela (kao {to suzakoni ili sudska mi{qewa) u nekimzemqama ne podle`u autorskopravnojza{titi (vidi str. 32).13
Dela primewene umetnosti. U nekimzemqama, dela primewene umetnostinemaju autorskopravnu za{titu. U timzemqama, na osnovu zakona o industrijskomdizajnu, ukrasni aspekti delamogu biti za{ti}eni kao industrijskidizajn (vidi uokvireni tekst, dole).Me|utim, autorskopravnom za{titombi}e obuhva}ene slikovne, grafi~ke ilitrodimenzionalne karakteristike kojemogu da budu "identifikovane zasebnood upotrebnog aspekta" nekog predmeta.Koja prava obezbe|uje autorskopravnaza{tita?Autorsko pravo obezbe|uje dva skupa prava.Imovinska prava obezbe|uju za{tituautorovog ekonomskog interesa ili ekonomskoginteresa nosioca prava u mogu}ojkomercijalnoj dobiti. Moralna prava obezbe|ujuza{titu autorovog stvarala~kogintegriteta i ugleda izra`enog kroz todelo.[ta su imovinska prava?Imovinska prava daju nosiocu autorskogprava iskqu~ivo pravo da dozvoli ilizabrani odre|eno kori{}ewe dela. Iskqu-~ivo zna~i da niko drugi ne mo`e da koristita prava bez prethodno pribavqene dozvolenosioca autorskog prava. Obim ovih prava iwihovo ograni~ewe i izuzeci se razlikuju uzavisnosti od vrste dela o kojem je re~ i ododgovaraju}eg nacionalnog zakona oautorskom pravu. Imovinska prava predstavqajuvi{e od pukog "prava na kopirawedela"; naglasak nije iskqu~ivo naovom pravu, ve} na nekoliko razli~itihprava, usmerenih na spre~avawe drugih dana nepo{ten na~in koriste stvarala~ki radoriginalnog nosioca autorskog prava.Uop{te uzev, imovinska prava ukqu~ujuiskqu~ivo pravo na:Umno`avawe dela na razli~ite na~ine.Na primer, umno`avawe CD-a, fotokopirawekwige, u~itavawe ra~unarskogprograma, digitalizacija fotografije iwww.wipo.int/sme/Dela primewene umetnosti - preklapaweizme|u autorskog prava i prava na dizajnDela primewene umetnosti su umetni~ka dela koja sekoriste za industrijske potrebe tako {to seinkorporiraju u svakodnevne proizvode. Tipi~an primerpredstavqaju nakit, lampe i name{taj. Dela primeweneumetnosti su dvostruke prirode: ona mogu da budusmatrana umetni~kim delom, me|utim, wihovoiskori{}avawe i kori{}ewe se ne odvija na posebnimtr`i{tima umetni~kih predmeta, ve} na tr`i{tuproizvoda op{te namene. Ovo ih stavqa na grani~nuliniju izme|u za{tite koja se obezbe|uje autorskimpravom i za{tite industrijskog dizajna. Za{tita kojuu`ivaju dela primewene umetnosti, u velikoj semeri razlikuje od zemqe do zemqe. Iako u nekimzemqama ove dve vrste za{tite mogu da postojeparalelno, to nije uvek slu~aj. Stoga je, da bi se ta~noznalo kakva je situacija u konkretnoj zemqi,preporu~qivo da se konsultuje nacionalnistru~wak za intelektualnu svojinu.14
weno skladi{tewe na hard disk,skenirawe teksta, {tampawe lika izcrtanog filma na majici, ili uno{ewedela neke pesme u neku novu pesmu. Ovo jejedno od najva`nijih ovla{}ewa sadr`anihu autorskom pravu.Distribuciju primeraka dela. Naosnovu autorskog prava, nosilac togprava mo`e zabraniti drugima neovla-{}enu prodaju, davawe u zakup ililicencirawe primeraka dela. Me|utim,tu postoji va`an izuzetak: U ve}inizemaqa, pravo distribucije prestajeposle prve prodaje ili prenosa pravasvojine na odre|enom primerku. Drugimre~ima, nosilac autorskog prava mo`ekontrolisati samo "prvu prodaju"primerka dela, ukqu~uju}i i vreme kadse prodaja vr{i i druge uslove. Me|utim,~im se odre|eni primerak proda,nosilac autorskog prava nema nikakvaprava u pogledu toga kako }e primerakbiti daqe distribuiran na teritorijiodre|ene zemqe, odnosno zemaqa.Kupac mo`e preprodati primerak, ili gaotu|iti, ali ga ne mo`e umno`avati, ilina bazi wega praviti izvedena dela(vidi daqi tekst).Davawe primeraka dela u zakup. Ovopravo se odnosi na odre|ene vrste dela,kao {to su kinematografska dela,muzi~ka dela ili ra~unarski programi.Me|utim, ovo pravo ne obuhvatara~unarske programe koji su sastavnideo nekog industrijskog proizvoda, naprimer, programa za kontrolu paqewaiznajmqenog automobila .Prevo|ewe ili adaptaciju dela. Takvadela se tako|e zovu izvedena dela,odnosno nova dela koja se baziraju naza{ti}enom delu. To je, na primer,prevod priru~nika sa instrukcijama, saengleskog na druge jezike, ekranizacijaromana (igrani film), prebacivawera~unarskog programa u drugi ra~unarskijezik, pravqewe druga~ijeg muzi~kogaran`mana, ili pravqewe igra~ke nabazi lika iz crtanog filma. Me|utim, umnogim zemqama postoje va`ni izuzeci odiskqu~ivih prava u pogledu stvarawaizvedenih dela; na primer, ako zakonitoposedujete primerak nekog ra~unarskogprograma, mo`ete ga prilagoditi ilimodifikovati samo za potrebe wegovogredovnog kori{}ewa.Javno izvo|ewe i javno saop{tavawe.Ovo obuhvata iskqu~ivo pravo nasaop{tavawe dela putem javnogizvo|ewa, recitacije, emitovawa ilisaop{tavawe putem radija, kabla,satelita, ili televizije, ili putemprenosa na internetu. Delo se javnoizvodi kada se izvodi na mestudostupnom javnosti, odnosno gde su osimnajbli`e porodice i prijateqa, prisutnei druge osobe. Pravo izvo|ewa jeograni~eno na kwi`evna, muzi~ka iaudiovizuelna dela, dok pravo na javno15
www.wipo.int/sme/saop{tavawe obuhvata sve kategorijedela.Naplatu procenta od prodajne cene uslu~aju preprodaje dela. Ovo jepoznato kao pravo preprodaje ili pravosle|ewa. Ovo pravo je u pojedinimzemqama, i obi~no je ograni~eno naodre|ene vrste dela (na pr. slikarskadela, crte`e, grafi~ke otiske, kola`e,skulpture, gravure, tapiserije, keramiku,staklo, originalne rukopise, itd.).Na osnovu prava sle|ewa stvaralac imapravo da dobije deo profita od ponovneprodaje dela, pod uslovom da do takveprodaje do|e na odre|en na~in. Taj deo seobi~no kre}e od 2% do 5% od ukupneprodajne cene.^iwewe dela dostupnim javnosti nainternetu, i to tako da se pristup dobijana zahtev, sa mesta i u vreme poindividualnom izboru odre|ene osobe..Ovim je posebno obuhva}ena interaktivnakomunikacija ''na zahtev'' prekoInterneta.Svako lice ili privredni subjekt koje`eli da koristi za{ti}ena dela u bilokoju navedenu svrhu, mora, po pravilu,da prethodno pribavi dozvolu nosiocaautorskog prava. Iako su prava nosiocaautorskog prava iskqu~iva, ona suograni~ena vremenski (vidi str. 23) ipodle`u nekim va`nim izuzecima iograni~ewima (vidi str. 47).[ta su moralna prava?Moralna prava se baziraju na francuskojtradiciji droit d'auteur, po kojoj se intelektualnetvorevine smatraju otelotvorewemduha ili du{e stvaraoca. U anglosaksonskojtradiciji prava koje se zasniva na CommonLaw sistemu, autorsko i srodna prava sesmatraju pravom svojine, {to zna~i da sesvaka tvorevina mo`e kupiti, prodati ilidati u zakup, sli~no kao ku}a ili automobil.Ve}ina zemaqa priznaje moralna prava,me|utim, obim ovih prava se u velikoj merirazlikuje i ona nisu u svim zemqamautvr|ena u sklopu samog zakona o autorskompravu. Ve}ina zemaqa priznaje, najmawe,slede}e dve vrste moralnih prava:16
Pravo da se bude ozna~en kao autordela ("autorsko pravo" ili "pravopaterniteta"). Kada se autorsko deloumno`ava, objavquje, ~ini dostupnim ilisaop{tava publici, ili izla`e ujavnosti, lice koje je odgovorno zaobavqawe te radwe mora obezbediti daautorovo ime bude istaknuto na delu,ili u vezi sa wim, kada god je to razumnomogu}e; iPravo na za{titu integriteta dela.Ovim se zabrawuje uno{ewe u delo bilokakvih izmena koje bi mogle da nanesu{tetu autorovoj ~asti ili ugledu.Za razliku od imovinskih prava, moralnaprava nisu prenosiva na drugog, po{to onapripadaju li~no stvaraocu (ali mogu bitipreneta na naslednike stvaraoca). ^ak ikada se imovinska prava na delo prodajunekom drugom, stvaralac zadr`ava moralnaprava na to delo. Me|utim, u nekim zemqama,autor ili stvaralac mo`e da se odreknesvojih moralnih prava putem pisanogugovora, ~ime pristaje da ne koristi svojamoralna prava, u celosti ili delimi~no.Mawi broj zemaqa, kojih je vremenom svevi{e, obezbe|uje za{titu moralnih pravainterpretatora u odnosu na interpretaciju.Moralna prava interpretatora u vezi sawihovim izvo|ewima u`ivo, ili izvo|ewimazabele`enim na fonogramima, postoje inakon prenosa imovinskih prava, i ukqu~uju:Pravo da bude ozna~en kao interpretatorsvoje interpretacije, osimkada je nemogu}nost da se ovo u~iniposledica na~ina kori{}ewa izvo|ewa;iPravo interpretatora da osporiprepravku, o{te}ewe ili drugu izmenuinterpretacija, koja bi {tetila wegovomugledu.Koja prava obezbe|uju "srodna prava"?Interpretatori (na pr. glumci, muzi~ari,igra~i) imaju iskqu~ivo pravo da dozvoleili zabrane bele`ewe svoje interpretacijeu`ivo u celosti ili u znatnom delu, na bilokom medijumu, javno saop{tavawe, emitovawe,ili kablovsko emitovawe, kao iumno`avawe zapisa wihovih interpretacijana~iwenih u`ivo. U nekim zemqama, kao {tosu dr`ave ~lanice Evropske unije,interpretatori tako|e imaju iskqu~ivopravo da dozvole ili zabrane davawe uzakup ili na poslugu fonograma iaudiovizuelnih dela koja sadr`e wihoveinterpretacije u`ivo.17
U mnogim zemqama, kada se fonogramemituje ili javno saop{tava, interpretatorima,ili proizvo|a~ima fonograma,ili i jednima i drugima, pla}a sejednokratna pravi~na naknada.U ve}ini zemaqa, prava interpretatora mogubiti preneta, u celosti ili delimi~no, nadrugoga. ^ak i nakon takvog prenosa ililicencirawa prava, interpretator, uzavisnosti od nacionalnog zakonodavstva,mo`e imati mogu}nost da zabraniproizvodwu, prodaju, distribuciju i uvoz uzemqu neovla{}enog ili ilegalnoproizvedenog zapisa wegovih izvo|ewau`ivo.Proizvo|a~i fonograma (proizvo|a~izvu~nih zapisa) imaju iskqu~ivo pravo dadozvole ili zabrane umno`avawe,kori{}ewe ili distribuciju svojih zapisa.Najva`nije pravo je pravo na kontroluumno`avawa wihovih fonograma. Drugaprava mogu da obuhvate pravo na naplatupravi~ne naknade za emitovawe fonograma,~iwewe fonograma dostupnim (dostupnim uindividualno odabrano vreme), ili pravo najavno saop{tavawe. U mnogim zemqama,proizvo|a~i fonograma tako|e mogu dazabrane uvoz i distribuciju svojihfonograma. U nekim zemqama imaju pravo napolovinu naknade za javno izvo|ewe ilijavno saop{tavawe zvu~nih zapisa na kojimasu nosioci prava.www.wipo.int/sme/Prava proizvo|a~a zvu~nih zapisaU mnogim zemqama, proizvo|a~i zapisa ne moguzabraniti emitovawe svojih zvu~nih zapisa, aliimaju pravo da naplate naknadu od emitera.U zemqama gde je ovo pravo priznato, emiteripla}aju naknadu ne samo kompozitoru - za pravo naemitovawe kompozicije i proizvo|a~u fonograma -za kupovinu zapisa, ve} i proizvo|a~u zapisa - zapravo na emitovawe tog zapisa.Prilikom pristupa Rimskoj konvenciji, STO,Svetskoj tgovinskoj organizaciji, (TRIPSSporazum, Sporazum o trgovinsk ) ili Ugovoru ointerpretacijama i fonogramima WIPO, zemqa kojapristupa mo`e da predvidi rezerve na osnovu kojihemiteri u toj zemqi nemaju obavezu pla}awanaknada proizvo|a~ima zapisa.18
Emiteri imaju iskqu~iva prava na svojbe`i~ni komunikacioni signal, kao {to jepravo da ga reemituju, da zabele`e signal,ili da umno`e bilo koji wegov zapis, ~ak iukoliko je napravqen bez dozvole emitera.Emiteri u nekim zemqama imaju pravo dadozvole ili zabrane emitovawe zapisasvojih emisija koje se vr{i na zahtevpojedina~nog pretplatnika, kao i ~iwewadostupnim javnosti zapisa wihovih emisijasadr`anih u ra~unarskim bazama podataka,preko onlajn mre`e. Me|utim, mnoge drugezemqe ne smatraju da distribucija audio ivideo signala preko interneta ("striming")predstavqa radiodifuznu uslugu u smisluva`e}ih odredaba u wihovim zakonima oautorskom i srodnim pravima. U nekimzemqama, emiteri tako|e imaju pravo dadozvole ili zabrane emitovawe svojihemisija putem kablovskog sistema. Me|utim,u nekim drugim zemqama, kablovskioperateri jo{ uvek imaju mogu}nost da, bezdozvole ili pla}awa, reemituju signaleemitera preko kablovske mre`e.U mnogim zemqama, emiter televizijskogkomunikacionog signala ima iskqu~ivopravo da dozvoli ili zabrani saop{tavawejavnosti, na primer, na mestu otvorenom zajavnost uz naplatu ulaznice.Pravo da se dozvoli ili zabrani reemitovaweemisije putem kabla ostvaruje sepreko organizacije za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava (vidi str.40), osim kada to pravo ostvarujeorganizacija za radiodifuziju u odnosu nasopstvene emisije.U vezi sa proizvodwom i preno{ewemsadr`aja on-line, preporu~qivo je konsultovatistru~waka za autorsko pravo ukonkretnoj zemqi, po{to je ovo oblast pravakoja se brzo razvija.Pravo dato emiterima je odvojeno odautorskog prava na filmove, muziku idrugi materijal koji emiter prenosi.Ostvarivawe srodnih prava ni na koji na~inne uti~e na autorskopravnu za{titu delakoja se interpretiraju, bele`e, ili emitujuna internetu, ukoliko podle`u takvojza{titi.19
www.wipo.int/sme/Autorska i srodna prava za muzi~kadelaPrivredni subjekt mo`e da koristi muzikuiz razli~itih razloga, da privu~e klijente,da stvori pozitivan uticaj na pona{aweklijenata, ili za dobro svojih zaposlenih.Na ovaj na~in, subjekt mo`e da stekne boqukonkurentsku poziciju u odnosu na svojekonkurente, obezbedi boqe radnookru`ewe za svoje zaposlene, uspostavibazu odanih klijenata, pa ~ak i da poboq{apercepciju qudi o goodwill-u ili subjektu ucelini.Naknadu za javno izvo|ewe ili kori{}ewemuzi~kih dela pla}aju velike televizijskemre`e, lokalne TV i radio stanice,kablovske i satelitske mre`e i sistemi,javni emiteri, internet web sajtovi,fakulteti i univerziteti, no}ni klubovi,restorani, usluge ambijentalne muzike,fitnes klubovi i klubovi za odr`avawezdravqa, hoteli, trgovinski sajmovi,organizatori koncerata, {oping centri,zabavni parkovi, avio prevoznici ikorisnici muzike u {irokom opsegu drugihdelatnosti, ukqu~uju}i i usluge telefonije(melodije za mobilne telefone).Ukoliko su muziku i tekst za muzikustvorile razli~ite osobe, vrlo je verovatnoda }e se na osnovu nacionalnog zakona tapesma tretirati kao pesma koja se sastoji izdva dela - muzi~kog dela i kwi`evnog dela.Me|utim, u ve}ini slu~ajeva, za emitovawecelokupne pesme, licenca se dobija od jedneorganizacije za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava (vidi str. 40).Prava na objavqivawe muzike obuhvatajuprava na zvu~ni zapis, prava nainterpretaciju, pravo na umno`avawe ipravo da se delo ukqu~i u neko novo ilidruga~ije delo, koje se ponekad zoveizvedeno delo. Da bi se olak{alokomercijalno kori{}ewe, ve}ina tekstopisaca,obi~no, radije se opredequje daizvr{i prenos prava objavqivawa nasubjekat koji je ozna~en kao "izdava~", putemugovora o objavqivawu muzike, kojim seautorsko pravo ili pravo na upravqaweostvarivawem autorskog prava prenosi naizdava~a.20
Me|u mnogim vrstama prava koja su povezanasa muzi~kim delima su i prava izvo|ewa,prava {tampawa, mehani~ka prava i pravasinhronizacije. Kratko obja{wewe ovihprava dato je u daqem tekstu.Pravo na javno izvo|ewe je uop{te uzev,najunosniji izvor prihoda za autoremuzi~kih dela. U nekim zemqama, ne postojipravo javnog izvo|ewa zvu~nih zapisa (ili"fonograma") ve} samo pravo na digitalniaudio prenos. U tim zemqama, a naro~ito uSjediwenim Ameri~kim Dr`avama, dozvolanije potrebna za interpretaciju nedigitalnogzvu~nog zapisa, ali je potrebna zapesmu sadr`anu u zvu~nom zapisu.Mehani~ko pravo je pravo na bele`ewe,umno`avawe i distribuciju muzi~ke kompozicijeza{ti}ene autorskim pravom nanosa~u zvuka (ukqu~uju}i audio trake,kompakt diskove i bilo koju drugu vrstumaterijalnih predmeta na koji se zvukbele`i, izuzev onih materijalnih predmetakoji prate igrane filmove i druga audiovizuelna dela). Dozvole koje se daju korisnikuza kori{}ewe mehani~kih prava,nazivaju se dozvole za mehani~ka prava.Pravo na bele`ewe muzi~ke kompozicije usinhronizaciji sa kadrovima ili slikama uaudiovizuelnoj produkciji, kao {to je igranifilm, televizijski program, televizijskareklama, ili video produkcija, naziva sepravo sinhronizacije. Dozvola za sinhronizacijuje potrebna za bele`ewemuzike u audiovizuelnom zapisu. Na osnovuove dozvole, producent mo`e da odre|enomuzi~ko delo ukqu~i u audiovizuelno delo.Ovu dozvolu televizijski producent obi~nodobija kroz direktne pregovore sakompozitorom i tekstopiscem, ili jo{ ~e{}e,sa wihovim izdava~em.Pravo na {tampawe i prodaju jedne ili vi{epesama ili primeraka notnog teksta muzi~kekompozicije je pravo na {tampawe, za kojedozvolu daje izdava~.Pored dozvole koja se pribavqa odkompozitora za kori{}ewe muzike u audiovizuelnomzapisu, potrebno je pribaviti iposebnu dozvolu za sinhronizaciju, od21
vlasnika zvu~nog zapisa koji obuhvata ilisadr`i to muzi~ko delo.Pojam master zapis (ili skra}eno, master)ozna~ava prvobitno proizvedeni zapis zvuka(na traci ili drugom medijumu zapohrawivawe) sa kojeg proizvo|a~ zapisapravi CD-ove ili trake, koje prodaje natr`i{tu. Za umno`avawe i distribucijuzvu~nog zapisa koji sadr`i odre|enuinterpretaciju muzi~ke kompozicije odstrane odre|enog umetnika potrebno jepribaviti prava na master zapis iliprava na kori{}ewe mastera.Uz dozvolu kompanije Nokiao~ekivali, a zahvaquju}i woj, ovaj novi vidkori{}ewa muzike izbio je na ~eloprojektovanog rasta u domenu pla}enogsadr`aja za mobilne ure|aje. Zvuk mobilnogtelefona je fajl sa binarnim kodom, koji se{aqe mobilnom ure|aju putem SMS-a iliWAP-a . Dozvola za ovaj zvuk obi~no pokrivakreirawe i isporuku "monofonskog" i"polifonskog" zvuka.www.wipo.int/sme/Kori{}ewe muzi~kih dela u vidu zvukamobilnog telefona je oblast kori{}ewamuzike koja se brzo razvija. Ovo je u{lo udomen zabave i postalo izuzetno popularanna~in personalizacije mobilnog telefona.Popularnost zvuka mobilnog telefona sepokazala mnogo rasprostrawenijom itrajnijom nego {to su mnogi u po~etkuAlati i sistemi za "upravqawedigitalnim pravima" (vidi str. 26) igrajuva`nu ulogu u upravqawu prodajom muzikeon-line, a ciq im je da se spre~i piraterija.Na primer, putem FairPlay tehnologijekompanije Apple i Windows Media kompanijeMicrosoft, u digitalnu muziku ugra|uju seza{tita pristupa, da bi nosioci autorskogprava mogli da dobiju naknadu za izvr{enuprodaju i da bi se onemogu}ila proizvodwadigitalnih kopija.22
Koliko dugo traje za{tita autorskim isrodnim pravima?Za ve}inu dela, u ve}ini zemaqa, za{titaimovinskih prava traje tokom `ivotaautora, plus dodatni period od najmawe 50godina. U jednom broju zemaqa, ovaj periodje i du`i (na primer, 70 godina nakon smrtiautora, u Evropi, Sjediwenim Ameri~kimDr`avama i nekim drugim zemaqama). Prematome, autor nije jedini koji ima koristi oddela, ve} su to i autorovi naslednici.Ukoliko je ukqu~eno nekoliko autora(koautorsko delo) rok za{tite se ra~una odsmrti posledweg `ivog autora. Kadaistekne autorskopravna za{tita, smatra seda je delo u "javnom domenu" (vidi str. 46).U zavisnosti od odredaba nacionalnogzakonodavstva, za odre|ene kategorije delamogu da va`e posebne odredbe, a naro~itoza:Dela koja stvore zaposleni i anga-`ovani radnici (na primer, trajawemo`e biti 95 godina od izdavawa ili 120godina od stvarawa dela);Koautorska dela;Kinematografska dela;Anonimna ili pseudonimna dela;Fotografska dela i dela primeweneumetnosti (koja ponekad imaju kra}i rokza{tite);Dela koja stvori dr`ava (od kojih nekaili sva mogu biti iskqu~ena iz za{titeautorskim pravom);Dela objavqena nakon smrti autora; iTipografski aran`mani.Postoje razlike u pogledu uslova za{titemoralnih prava. U nekim zemqama, moralnaprava su trajna. U drugim, ona isti~u u istovreme kada i imovinska prava, ili nakonsmrti autora.Trajawe za{tite kod srodnih prava,obi~no je kra}e od trajawa autorskopravneza{tite. U nekim zemqama, za{tita srodnihprava traje 20 godina od kraja kalendarskegodine u kojoj je zapis proizveden, ili u kojojje izvedena interpretacija ili emitovawe.Me|utim, u mnogim zemqama srodna prava se{tite tokom 50 godina, po~ev od krajakalendarske godine u kojoj je do{lo doizvo|ewa, zapisa ili emitovawa, uzavisnosti od slu~aja.U nekim zemqama, fotografije suza{ti}ene 5 do 15 godina nakon datumaobjavqivawa.Uz odobrewe: Lien Verbauwhede23
3. ZA[TITA VA[EORIGINALNETVOREVINE[ta treba da uradite da biste dobiliza{titu koju pru`aju autorsko ilisrodna prava?Za{tita koja se pru`a na osnovu autorskog isrodnih prava daje se bez ikakve zvani~neprocedure. ^im nastane, delo je automatskiza{ti}eno bez ikakve posebne registracije,deponovawa, pla}awa naknade ili bilokojeg drugog formalnog uslova, iako se unekim zemqama tra`i da ono bude zapisanou nekom materijalnom obliku (vidi str. 12 utekstu gore).Kako da doka`ete da ste nosilacautorskog prava?Sistem za{tite bez formalnosti mo`e dastvori izvesne te{ko}e kada, u slu~ajuspora, poku{avate da ostvarite va{a prava.Ako neko tvrdi da ste prekopirali wegovodelo, kako mo`ete da doka`ete da ste vionaj prvi stvaralac? Mo`ete da preduzmeteodre|ene mere predostro`nosti da bistestvorili dokaze o tom da ste vi, uodre|enom trenutku, stvorili to delo. Naprimer:U nekim zemqama postoji nacionalnizavod za autorska prava koji vamomogu}ava da deponujete, odnosno,registrujete svoje delo, za odre|enunaknadu (vidi Aneks II radi spiska websajtova nekih nacionalnih zavoda zaautorska prava). Na taj na~in obezbe|ujese vaqan dokaz o polagawu prava naautorskopravnu za{titu. U nekim odovih zemaqa, ukoliko ste registrovalidelo kod nacionalnog zavoda zawww.wipo.int/sme/Autorskopravna za{titamultimedijalnih proizvoda"Multimedijalni" proizvod se uobi~ajeno sastojiiz nekoliko vrsta dela, kombinovanih u jedanfiksirani medijum, kao {to je ra~unarski disk iliCD-ROM. Primeri multimedijalnih proizvoda suvideo igre, informacioni kiosci i interaktivneweb stranice. Elementi koji mogu biti kombinovaniu multimedijalni proizvod obuhvatajumuziku, tekst, fotografije, ise~ene fotografije,slike i ilustracije, softver i `ivu sliku. Svakiod ovih elemenata, sam za sebe, mo`e da budepredmet autorskopravne za{tite. Pored toga, kompilacijaili konsolidacija ovih dela - sam multimedijalniproizvod - mo`e da u`iva autorskopravnuza{titu, ukoliko je u tom postupku nastaoproizvod koji se smatra originalnim.24
autorska prava, bi}ete u stawu davodite efikasniji postupak zbogpovrede autorskog prava. U takvim zemqama,izri~ito se preporu~uje prethodnoregistrovawe dela, koje vam senudi kao mogu}nost.Primerak va{eg dela mo`ete deponovatikod banke ili advokata.Alternativno, primerak va{eg delamo`ete poslati li~no, u zape~a}enojkoverti, preporu~enom po{tom (na kojojse jasno vidi {tambiq sa datumom nakoverti), koja po isporuci ne}e bitiotvorena. Me|utim, sve zemqe neprihvataju ovu praksu kao vaqan dokaz.Na delima koja su objavqena trebalo bida bude istaknuto obave{tewe oautorskom pravu (vidi str. 29). .Tako|e je preporu~qivo da va{e deloozna~ite konkretnim standardnim numeri~kimsistemom identifikacije, kao{to je Me|unarodni standardni brojkwige (ISBN), za kwige; Me|unarodnistandardni kod zapisa (ISRC), za zvu~nezapise; me|unarodni standardni broj zamuziku (ISMN), za {tampane muzi~kepublikacije; Me|unarodni standardnikod za muzi~ko delo (ISWC), za muzi~kadela koja po vrsti pripadaju repertoarukoji je uglavnom pod kontrolomorganizacija za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava;Me|unarodni standardni audio-vizuelnibroj (ISAN), za audiovizuelna dela.Kako da za{titite svoje delo uelektronskom ili digitalnom obliku?Dela u elektronskom ili digitalnom obliku(na pr. CD, DVD, on-line tekst, muzika,filmovi) posebno su podlo`na povrediprava, po{to se lako umno`avaju i prenosepreko interneta, ~esto bez ikakvog zna~ajnoggubitka kvaliteta, ili bez gubitka uop{te.Opisane mere, kao {to je registracija ilideponovawe dela kod nacionalnog zavodaza autorska prava, primewuju se i na ovadela.Dela za{ti}ena autorskim pravom kojaekonomski subjekti pribavqaju preko on-linesistema, obi~no su predmet "klikugovora" 3 kojim se nastoji da se ograni~imogu}nost korisnika da raspola`esadr`ajem. Takvim ograni~ewima, kori-{}ewe se obi~no ograni~ava na jednogkorisnika, a tom korisniku se dozvoqava dasamo ~ita/slu{a jedan primerak. Redistribucijaili ponovno kori{}ewe je,uop{te uzev, zabraweno.Pored toga, mnogi subjekti primewujutehnolo{ke mere za{tite svog autorskogprava na digitalni sadr`aj. Te mere supoznate kao alati i sistemi za "upravqawedigitalnim pravima". Oni se koriste zadefinisawe, pra}ewe i primenu dozvola iuslova putem elektronskih sredstava,tokom vremena trajawa sadr`aja.25
www.wipo.int/sme/26Postoje dva na~ina na koje se uz pomo} alatai sistema za upravqawe digitalnim pravimamo`e kontrolisati autorsko pravo nadigitalna dela:Ozna~avawe digitalnih dela informacijamao wihovoj autorsko-pravnojza{titi, nosiocu prava, itd., koje senazivaju "informacije o upravqawupravima"; iPrimena "tehnolo{kih mera za{tite",koje se koriste za kontrolu pristupa ilikori{}ewa digitalnog dela (davawedozvole ili odbijawe davawa dozvole).Kada se koriste u vezi sa razli~itimvrstama dela koja su za{ti}enaautorskim pravom, tehnolo{kim meramase kontroli{e mogu}nost korisnika davidi, ~uje, mewa, snimi, napravi izvod,prevede, dr`i na odre|eno vreme,prosledi, kopira, {tampa, itd., u skladuIzbor pravih alata za upravqawedigitalnim pravimaPostoje brojne tehnike koje mogu biti upotrebqeneu ciqu smawewa mogu}nosti povrede autorskogprava, zasnovane na primeni alata i sistema zaupravqawe digitalnim pravima. Svaka od wihima razli~ita preimu}stva i nedostatke, kao itro{kove nabavke, integracije i odr`avawa.Izbor odgovaraju}e tehnike najboqe je izvr{itina osnovu procene nivoa rizika skop~anog sakori{}ewem dela.sa va`e}im zakonom o autorskom isrodnim pravima. Tehnolo{ke mereza{tite tako|e obezbe|uju privatnost,bezbednost i integritet sadr`aja.Informacije o upravqawu pravimaPostoje razli~iti na~ini za ozna~avaweva{eg materijala za{ti}enog autorskimpravom:Digitalni sadr`aj mo`ete ozna~iti, naprimer, putem obave{tewa o autorskompravu ili oznake sa upozorewem, kao {toje "Umno`avawe dozvoqeno samo unekomercijalne svrhe". U dobru praksutako|e spada i isticawe izjave oautorskom pravu na svakoj straniciva{eg web sajta , gde }e biti navedeniuslovi kori{}ewa sadr`aja na tojstranici.Identifikator digitalnog predmetaje sistem identifikacije delaza{ti}enih autorskim pravom udigitalnom okru`ewu. Identifikatordigitalnog predmeta je digitalnaoznaka/naziv koji se dodequje delu udigitalnoj formi radi kori{}ewa nainternetu. Identifikator digitalnogpredmeta se koristi za pru`aweva`e}ih informacija, ukqu~uju}i ipodatke o tome gde delo mo`e da se na|ena internetu . Informacije o digitalnomdelu mogu se vremenom mewati,ukqu~uju}i i informacije o tome gde
delo mo`e da se na|e, pri ~emuidentifikator digitalnog predmetadela ostaje neizmewen. (Vidiwww.doi.org.).Vremenski `ig je oznaka koja se stavqana digitalni sadr`aj (dela), na osnovukoje se mo`e dokazati kakav je biosadr`aj u odre|enom trenutku. Vreme jeelement od su{tinskog zna~aja kada sedokazuje povreda autorskog prava: kadaje odre|eni e-mail poslat, kada je ugovorsklopqen, kada je stvoren ili izmewenneki predmet intelektualne svojine, ilikada je pribavqen digitalni dokaz.Mo`e se obezbediti i specijalizovanausluga potvr|ivawa vremena kreirawadokumenta.autorskom pravu. Digitalni vodeni `igmo`e biti u nevidqivom obliku, koji selako mo`e pretvoriti u vidqivi, sli~nokao i obave{tewe o autorskom pravu namargini fotografije. On tako|e mo`ebiti protkan kroz celi dokument, istokao kod {tampawa dokumenata na papiruprotkanom vodenim `igovima. Veoma~esto, vodeni `igovi se ugra|uju tako dau normalnoj upotrebi ne mogu da sedetektuju. Iako su vidqivi vodeni`igovi korisni kao sredstvo zaodvra}awe od povrede prava, nevidqivivodeni `igovi su korisni prilikomdokazivawa kra|e i pra}ewa kori{}ewadela za{ti}enog autorskim pravom u onlinemre`i.Digitalnim vodenim `igovima seputem odgovaraju}eg softvera u samodigitalno delo ugra|uje informacija oTehnolo{ke mere za{titeNeki privredni subjekti se radijeopredequju za primenu tehnologije kako biBudite obazrivi kada koristitetehnolo{ke mere za{titePrivredni subjekti koji proizvode digitalnesadr`aje mogu da razmotre mogu}nost primenetehnolo{kih mera za{tite, ukoliko postojipotreba za za{titom od neovla{}enog umno`avawai distribucije digitalnih dela. Me|utim,upotreba tehnolo{kih mera za{tite bi trebalo dabude u ravnote`i sa drugim elementima. Na primer,tehnolo{ke mere za{tite ne bi trebalo da sekoriste na na~in protivan drugim va`e}imzakonima, kao {to je zakon o za{titi privatnosti,zakoni o za{titi potro{a~a, ili zakoni o za{titikonkurencije.Privredni subjekti koji koriste tu|i digitalnisadr`aj bi trebalo da pribave sve licence ilidozvole potrebne za `eqeno iskori{}avawe dela(ukqu~uju}i i ovla{}ewe za dekodiraweza{ti}enog dela, ukoliko je to potrebno). Razlogza ovo je {to privredni subjekt ili pojedinac kojiizbegne tehnolo{ke mere za{tite, a zatim koristiza{ti}eno delo, mo`e da bude odgovoran zbogpovrede propisa o izbegavawa tehnolo{kih meraza{tite, kao i zbog povrede autorskog prava (vidistr. 49).27
pristup svojim delima ograni~ili samo naone klijente koji prihvataju odre|eneuslove kori{}ewa dela. Takve mereukqu~uju:[ifrovawe se ~esto koristi zaza{titu od neovla{}ene upotrebesoftverskih proizvoda, fonograma iaudiovizuelnih dela. Na primer, kadaneki klijent u~ita delo, softver zaupravqawe digitalnim pravima mo`e dakontaktira centar za izdavawe dozvole(instituciju koja upravqa autorskim isrodnim pravima) radi ugovarawapla}awa, de{ifrovawa fajla i dodeleindividualnog "kqu~a" - lozinke, koja jeklijentu potrebna za gledawe ilislu{awe sadr`aja.Sistem za kontrolu pristupa ilisistem za uslovni pristup, u svomnajjednostavnijem obliku, proveravaidentitet korisnika, sadr`aj fajlova iprava (~itawe, izmene, izvr{avawe,itd.), koje svaki korisnik ima zaodre|eno delo. Vlasnik digitalnogwww.wipo.int/sme/Studija slu~aja - Memory ComputacionTokom manifestacije na kojoj je 2001. godine, uWujorku, lansiran Office HP, Microsoft je tako|epredstavio softver nazvan Memory Contu -ra~unovodstveni program za poslovne korisnike,koji mo`e da se integri{e u Office HP. Ovaj softverje kreirala jedna mala softverska kompanija izUrugvaja, Memory Computacion ("Memory "):"Memory" sistematski procewuje koje su joj merepotrebne za za{titu, upravqawe i ostvarivaweprava ~iji je nosilac, kako bi izvukla najboqemogu}e komercijalne rezultate iz svoje imovine.Svaki primerak softvera Memory Contu ukqu~ujekorisni~ku licencu, u kojoj je nazna~eno da jesoftver za{ti}en autorskim pravom i gde senavodi da je zabraweno wegovo umno`avawe ilireprodukcija, u celosti ili delimi~no, za bilokoje druge namene osim kao rezervna kopija, kojaslu`i kao podr{ka wegovom kori{}ewu. " Memory "je registrovao svoj softver kod zavoda za autorskaprava u zemqama gde posluje i gde takvi zavodidozvoqavaju dobrovoqnu registraciju autorskogprava.Kompanija "Memory" je svesna da ~esto dolazi dopovreda prava intelektualne svojine, a da posebno~esto dolazi do softverske piraterije, te je,stoga, razradila paralelnu strategiju za{titesvojih proizvoda. Kao prvo, "Memory" je u svojsoftver ugradila seriju tehnolo{kih mehanizamaza za{titu softvera od lakog umno`avawa. Kaodrugo, usredsredila se na kvalitet svojih usluganakon prodaje i na stalnu inovaciju verzija svojihproizvoda koji se isporu~uju legalnimkorisnicima, tako da se klijenti, shvataju}ivrednost originala, i opredequju se za prednostikupovine legalnog softvera umesto piratskog .28
dela mo`e konfigurisati pristup nabrojne na~ine. Na primer, dokument semo`e videti, ali se ne mo`e {tampati,ili se mo`e koristiti samo tokomograni~enog vremena.Objavqivawe samo verzija ni`egkvaliteta. Na primer, na web sajtu moguda budu objavqene fotografije ilidruge slike koje imaju dovoqno detaqana osnovu kojih se mo`e zakqu~iti da lisu pogodne za, na primer, skicu reklame,ali koje nisu dovoqno detaqne ikvalitetne za reprodukciju u nekom~asopisu.Kakvu za{titu imate u inostranstvu?Ve}ina zemaqa su potpisnice jednog ilivi{e me|unarodnih sporazuma kako bi,izme|u ostalog, obezbedile da deloza{ti}eno autorskim pravom, stvoreno ujednoj zemqi, bude automatski za{ti}eno usvim zemqama potpisnicama takvihme|unarodnih konvencija. Najva`nijime|unarodni sporazum o autorskom pravu jeBernska konvencija o za{titi kwi`evnih iumetni~kih dela (vidi Aneks III. Ako stedr`avqanin ili stanovnik zemqepotpisnice Bernske konvencije (vidi spisakpotpisnica u Aneksu III) ili ako ste izdalisvoje delo u jednoj od zemaqa potpisnica,va{e delo }e automatski imati nivoautorskopravne za{tite utvr|en Bernskomkonvencijom u svim drugim zemqamapotpisnicama te konvencije.Me|utim, autorskopravna za{tita, po svojojprirodi, ostaje teritorijalna. Prema tome,va{e delo }e imati za{titu na bazi autorskogprava ukoliko ispuwava propisane uslovezakona o autorskom pravu odnosne zemqe.Dakle, iako va{e delo mo`e automatski bitiza{ti}eno autorskim pravom u mnogimzemqama (zbog me|unarodnih sporazuma), usvakoj zemqi i daqe postoji zaseban sistemautorskopravne za{tite, koji se, u znatnojmeri, razlikuje od zemqe do zemqe.Da li je obavezno da se na delu istakneobave{tewe o autorskom pravu?U mnogim zemqama, za za{titu nije potrebnoobave{tewe o autorskom pravu. Pa ipak,veoma se preporu~uje da na va{em delu, ili uvezi sa wim, bude istaknuto obave{tewe oautorskom pravu, zato {to se na taj na~inqudi podse}aju da je delo za{ti}eno i zato{to se u tom obave{tewu ozna~ava nosilacautorskog prava. Takva identifikacijapoma`e svima onima koji bi hteli dapribave dozvolu za kori{}ewe va{eg dela.Isticawe obave{tewa o autorskom pravu jeveoma rentabilna mera bezbednosti. Za wunisu potrebi nikakvi zna~ajni dodatniizdaci, ali zahvaquju}i woj mo`eteu{tedeti na tro{kovima time {to }etedruge odvratiti od umno`avawa va{egdela, a istovremeno }ete olak{atipostupak prethodnog davawa dozvole time{to }ete olak{ati identifikaciju nosiocaautorskog prava.29
Tako|e, u nekim zemqama, naro~ito u SAD,isticawe validnog obave{tewa zna~i da sesmatra da je povredilac znao da to delo imastatus dela za{ti}enog autorskim pravom.Posledi~no, sud }e doneti odluku da jeodgovoran za namernu povredu prava, {to zasobom povla~i mnogo ve}u kaznu nego uslu~aju nenamerne povrede prava.Ne postoji nikakav formalni postupak zaisticawe obave{tewa o pravu na va{e delo.Ono mo`e biti u pisanoj formi, otkucano,utisnuto pe~atom ili naslikano.Obave{tewe o autorskom pravu uglavnomsadr`i slede}e:Re~i "copyright" ili "copr.", ili znak zaautorsko pravo;Godinu kada je delo prvi put objavqeno;iIme nosioca autorskog prava.Primer: Copyright 2006, ABC Ltd.Ako delo u zna~ajnoj meri izmenite,preporu~qivo je da a`urirate na wemuistaknuto obave{tewe o autorskom pravu,dodavawem godine svake izmene. Na primer,"2000, 2002, 2004", ozna~ava da je delostvoreno 2000. godine, a da je izmeweno2002. i 2004.Kada se radi o delu koje se konstantnoa`urira, kao {to je sadr`aj na web-sajtu,mogu}e je uneti godine od trenutka prvogizdawa, do danas: na primer,©1998-2006,ABC Ltd. Tako|e se preporu~uje da seobave{tewe dopuni spiskom radwi koje nesmeju da se obavqaju bez dozvole.U slu~aju za{ti}enih zvu~nih zapisa,koristi se slovo "P" (fonogram), u krugu iliu zagradama. U nekim zemqama je propisanoda je neophodno da ta oznaka i godina prvogizdawa budu istaknute na primercimafonograma (na pr., na CD-ovima ili audiotrakama) da bi ti primerci, u toj zemqi, biliza{ti}eni.www.wipo.int/sme/Autorskopravna za{tita za web sajtoveWeb sajtovi obuhvataju kombinacije mnogih delakoja ispuwavaju standarde originalnosti, kao {tosu slike i ilustracije, tekst, muzika, grafika,fotografije, baze podataka, video, ra~unarskisoftver, HTML kod, koji se koristi za dizajniraweweb sajtova, itd. Ovi elementi se mogu zasebnoza{titi autorskim pravom. Na primer, ~lanak naweb sajtu mo`e da bude predmet posebneautroskopravne za{tite. Autorskim pravom setako|e mo`e {tititi poseban na~in izbora irasporeda razli~itih elemenata prilikomkreirawa kompletnog web sajta. Za vi{einformacija vidi:www.wipo.int/sme/en/documents/business_website.htm.30
4. PRAVO SVOJINE NAAUTORSKOM PRAVUDa li je autor uvek vlasnik delaza{ti}enog autorskim pravom?^esto se me{a zna~ewe "autorstva" i "pravasvojine". Autor dela je lice koje je stvorilodelo. Ako je delo stvorilo vi{e lica, svistvaraoci se smatraju koautorima. Pitaweautorstva je posebno zna~ajno u vezi samoralnim pravima, kao i prilikomodre|ivawa datuma isticawa za{tite (vidistr. 23).Svojina na autorskom pravu je razli~itopitawe. Nosilac autorskog prava na delo jelice koje ima iskqu~iva prava kori{}ewadela, na primer, pravo da koristi,umno`ava, prodaje i pravi izvedena dela.Up{te uzev, autorsko pravo na neko delopripada izvorno licu koje ga je stvorilo, tj.,autoru. Me|utim, ovo nije slu~aj u svakojzemqi, a to naro~ito ne mora biti slu~aj uslede}im okolnostima:Ukoliko je delo stvorio zaposleni, kaosastavni deo svog posla;Ukoliko je delo naru~eno ili stvorenona osnovu posebne poruxbine; iliako je delo stvorilo vi{e lica.pravila koja zakon utvr|uje u pogledusvojine na autorskom pravu.Ko je nosilac moralnih prava?Moralna prava uvek pripadaju individualnomstvaraocu dela (ili wegovimnaslednicima). Me|utim, kao {to jeprethodno napomenuto, u nekim zemqama, odmoralnih prava se mo`e odre}i.Pravna lica ne mogu imati moralna prava. Naprimer, ukoliko je producent filma pravnolice, samo re`iser i pisac scenarija zafilm imaju moralna prava na taj film.Ko je nosilac autorskog prava na delokoje je stvorio zaposleni?U jednom broju zemaqa, ako je delo stvoriozaposleni u okviru svog zaposlewa,poslodavac je, automatski, nosilacautorskog prava, ukoliko nije druga~ijedogovoreno. Me|utim, ovo nije uvek slu~aj.Zakon u nekim zemqama utvr|uje da prenosprava na poslodavca ne mo`e bitiautomatski, ve} mora da bude deo ugovora ozapo{qavawu. U nekim zemqama, akt oprenosu autorskog prava mora da budezakqu~en za svako delo stvoreno na ovajna~in koje u`iva autorskopravnu za{titu.Treba primetiti da se u ve}ini zemaqa,ugovorom mogu izmeniti ili razjasniti op{ta31
Primer: Programer je zaposlen u nekom preduze}u.Kao sastavni deo svog posla, tokom uobi~ajenogradnog vremena, on pravi video igre uz pomo}opreme koju obezbe|uje preduze}e. U ve}inizemaqa, imovinska prava na taj softver pripadajupreduze}u.Sporovi mogu nastati u slu~aju kadazaposleni obavi odre|eni posao kod ku}e,ili nakon radnog vremena, ili proizvededelo koje ne spada u okvir redovnogzaposlewa tog zaposlenog. Da bi se izbeglisporovi, dobra je praksa da zaposlenipotpi{u pisani ugovor kojim se jasno ure|ujusva pitawa u vezi sa autorskim pravom.Ko je nosilac autorskog prava nanaru~eno delo?Ukoliko je delo stvorio, na primer, spoqnikonsultant, ili agencija za kreativneusluge, tj., ukoliko je ono stvoreno u skladusa ugovorom o naruxbini dela, situacija jedruga~ija. U ve}ini zemaqa, stvaralac jenosilac autorskog prava na naru~eno delo, alice koje je to delo naru~ilo ima}e samolicencu da delo koristi za namene za koje jenaru~eno. Mnogi kompozitori, fotografi,novinari koji imaju samostalni status,grafi~ki dizajneri, programeri i dizajneriweb sajtova rade na ovom principu. Pitawesvojine se naj~e{}e postavqa u vezi saponovnim kori{}ewem naru~enogmaterijala za istu ili neku drugunamenu.www.wipo.int/sme/Dela stvorena za potrebe vladeU nekim zemqama, vlada je nosilac autorskogprava na dela koja su stvorena ili prvi putobjavqena pod wenim instrukcijama ilikontrolom, ukoliko u pisanom ugovoru nijedruga~ije dogovoreno. Mali privredni subjektikoji stvaraju dela za dr`avne resore i agencije,moraju da budu svesni ovog pravila i da ugovoromjasno urede pitawe nosioca autorskog prava.Delo stvoreno u toku radnog odnosa ilipo poruxbiniU nekim zemqama, kao {to su Sjediwene Ameri~keDr`ave, zakon o autorskom pravu utvr|ujekategoriju dela nazvanih "delo stvoreno u tokuradnog odnosa ili po poruxbini". Pod ovim sepodrazumeva delo koje zaposleni stvori u okvirusvog zaposlewa ili koje je naru~eno ugovorom.Kada se radi o "delu stvorenom u toku radnogodnosa ili po poruxbini" nosilac autorskog pravaje subjekat koji to delo pla}a, a ne lice koje jedelo stvorilo. Taj subjekt mo`e biti firma,organizacija ili pojedinac.32
Primer: Vi ste anga`ovali spoqnesaradnike da vam kreiraju reklamu za va{epreduze}e. U tom trenutku, nameravali steda je koristite za promociju va{eg novogproizvoda na jednom trgovinskom sajmu. Naosnovu ve}ine nacionalnih zakona,reklamna agencija }e biti nosilacautorskog prava, ukoliko ugovorom nijeizri~ito dogovoreno druga~ije. Nakonodre|enog vremena, vi `elite daupotrebite delove te reklame (nekigrafi~ki dizajn, fotografiju ili logotip)na va{em novom web sajtu. Vi }ete morati datra`ite dozvolu od reklamne agencije, dabiste taj materijal za{ti}en autorskimpravom mogli da koristite na ovaj novina~in. Ovo stoga, {to kori{}ewe togmaterijala na va{em web sajtu nije nu`nobilo predvi|eno u trenutku potpisivawaprvobitnog ugovora.Pa ipak, postoje odre|eni izuzeci, kao {tosu fotografije snimqene za privatnepotrebe, portreti i gravire, zvu~ni zapisi,kinematografski filmovi, gde je, u nekimzemqama, lice koje naru~i delo - nosilacautorskog prava na to delo, ukoliko nijedruga~ije ugovoreno.Kao i u slu~aju odnosa poslodavca izaposlenog, va`no je da pitawa koja seodnose na pravo svojine na autorskom pravuuredite pisanim ugovorom, koji bi trebaloda zakqu~ite pre nego {to anga`ujetespoqne saradnike za pru`awe kreativnihusluga.Ko je nosilac autorskog prava na delokoje je stvorilo nekoliko autora?Osnovni uslov za postojawe koautorstva jeda doprinos svakog pojedina~nog koautora,sam po sebi, predstavqa sadr`aj koji semo`e za{tititi autorskim pravom. Kada seradi o koautorstvu, prava se obi~noostvaruju na osnovu ugovora izme|ukoautora. Kada takvog ugovora nema, va`eslede}a op{ta pravila:Koautorsko delo. Kada se dva ilivi{e autora saglase da svoje prilogespoje u jednu nerazdvojivu ili me|usobnozavisnu kombinaciju tih pojedina~nihpriloga, dolazi do stvarawa "koautorskogdela". Primer koautorskogdela je uxbenik u kojem su dva ili vi{eautora dali svoje zasebne komponente,koje imaju za ciq da budu spojene u jednodelo. U koautorskom delu, autori kojidaju svoj prilog postaju suvlasnicicelokupnog dela. Zakonom o autorskompravu u mnogim zemqama utvr|eno je dasvi suvlasnici koautorskog dela morajudati saglasnost na ostvarivaweautorskog prava. U drugim zemqama,bilo koji od suvlasnika koautorskogdela mo`e da koristi delo bez dozvoledrugog koautora (me|utim, mo`e dapostoji odredba kojom se nala`e da on33
www.wipo.int/sme/34mora podeliti profit koji stvori naosnovu takvog kori{}ewa). Pisani ugovorizme|u autora, odnosno, vlasnika,kojim }e biti ure|ena pitawa svojine ikori{}ewa, prava na korekciju dela,marketing i podela prihoda, kao igarancije u vezi sa povredom autorskogprava, je obi~no najboqi na~inpostupawa.Kolektivna dela. Ukoliko autori ne`ele da delo bude koautorsko i `eleda se wihovi prilozi koriste zasebno,smatra}e se da je delo "kolektivno".Primeri kolektivnih dela su CD-ovi,koji predstavqaju kompilaciju pesamaraznih kompozitora, ili ~asopisi kojisadr`e ~lanke ~iji autori imajuslobodni status. U tom slu~aju, svakiautor je vlasnik autorskog prava nadelu koje je stvorio.Izvedeno delo. Izvedeno delo je delokoje se zasniva na jednom ili vi{epostoje}ih dela, kao {to su prevod,muzi~ki aran`man, umetni~ka reprodukcija,dramatizacija ili verzijaigranog filma. Pravqewe izvedenogdela je iskqu~ivo pravo nosiocaautorskog prava (vidi str. 15).Me|utim, izvedeno delo samo za sebemo`e da ispuwava uslove za posebnuautorskopravnu za{titu, pri ~emuautorsko pravo obuhvata samooriginalne aspekte izvedenog dela.U praksi, nije uvek lako napraviti razlikuizme|u koautorskog i kolektivnog dela, iliizvedenog dela. Razni autori koautorskogdela, svoje priloge ~esto stvaraju nezavisnoi u razli~ita vremena, tako da mogupostojati "ranija" i "kasnija" dela.Kriterijum na osnovu kojega se, u ve}inizemaqa, utvr|uje da li se radi okoautorskom, kolektivnom ili izvedenomdelu je zajedni~ka namerakoautora da budu, ili da ne budu,koautori. Za koautorstvo je potrebnanamera - ako nema namere da se stvorikoautorsko delo, dva ili vi{e autora kojistvore nerazdvojivo ili me|usobno zavisnodelo stvori}e izvedeno ili kolektivnodelo.Film "Da Vin~ijev kod" je izvedeno delo nastalona bazi kwige "Da Vin~ijev kod". Producentfilma "Da Vin~ijev kod" je, stoga, morao dadobije dozvolu od Dena Braun-a za proizvodwu idistribuciju filma.
5. KORISTI ODAUTORSKOG I SRODNIHPRAVAKako mo`ete da ostvarite prihod odkreativnih dela?Ako va{e preduze}e ima autorsko pravo naneko delo, vi, automatski, raspola`etekompletnim skupom iskqu~ivih prava. Ovozna~i da samo va{e preduze}e mo`eumno`iti za{ti}eno delo, prodavatiprimerke tog dela ili davati ih u zakup,praviti izvedena dela, izvoditi i izlagatidelo u javnosti i obavqati druge sli~neradwe. Ukoliko drugi `ele da koriste ilikomercijalizuju va{ materijal koji u`ivaautorskopravnu za{titu, vi mo`ete da datedozvolu za kori{}ewe ili da prodate va{aiskqu~iva prava, u celosti ili delimi~no,uz odre|enu naknadu. Ta naknada mo`e bitijednokratna ili periodi~na. Ovo, u zbiru,~esto donosi mnogo ve}i profit va{empreduze}u od direktnog kori{}ewa va{egautorskog prava od strane autora,stvaraoca ili nosioca autorskog prava.Iskqu~iva prava mogu biti podeqena nasegmente, mawe ili ve}e, i tako podeqenadata na kori{}ewe ili prodata na bilo kojina~in koji vam padne na pamet. Tako, ovaprava mogu biti prodata ili data nakori{}ewe, uz ograni~ewe u pogleduteritorije, roka, segmenta tr`i{ta, jezika(prevoda), medija ili sadr`aja. Na primer,nosilac autorskog prava mo`e izvr{itiprenos celokupnog autorskog prava na delo,ili prodati prava objavqivawa izdava~ukwiga, filmska prava - filmskoj kompaniji,pravo na emitovawe dela - radio stanici, apravo na dramsku adaptaciju dela -pozori{noj trupi ili televizijskojkompaniji.Postoji mnogo na~ina da se kreativno delokomercijalizuje:Dela za{ti}ena autorskim pravommo`ete prodati, ili napraviti kopije,a zatim te kopije prodati; u obaslu~aja, zadr`avate sva, ili ve}inuprava koja proisti~u iz ~iwenice da stenosilac autorskog prava (vidi slede}istav);Mo`ete dozvoliti nekom drugom daumno`ava, ili na drugi na~in koristidela. Ovo mo`ete u~initi tako {to}ete dati dozvolu za kori{}eweva{ih imovinskih prava na dela; iMo`ete prodati (preneti) va{eautorsko pravo na dela, u celosti ilidelimi~no.Da li gubite autorsko pravo ako prodatesvoje delo?Autorsko pravo se razlikuje od pravasvojine nad fizi~kim predmetom u kojem jenapravqen zapis dela. Samom prodajomdela koje u`iva autorskopravnu za{titu (na35
www.wipo.int/sme/36pr: ra~unarskog programa ili rukopisa) nedolazi do automatskog prenosa autorskogprava na kupca. Autorsko pravo na deloostaje u svojini autora, ukoliko ga onizri~ito ne prenese na kupca dela,pisanim ugovorom.Me|utim, u odre|enim zemqama, ako prodateprimerak dela, ili original (naprimer, slikarsko delo), mo`ete izgubitineka od iskqu~ivih prava koja ~ineautorsko pravo. Na primer, kupac primerkamo`e imati pravo da, ubudu}e, raspola`etim primerkom, na primer, da ga proda iliprenese na drugog (vidi tako|e "prvaprodaja" na str. 15). Koja prava se gube ilizadr`avaju zavisi od zemqe o kojoj je re~.Preporu~qivo je da se pre prodajeprimeraka dela provere va`e}i zakoni oautorskom pravu u va{oj zemqi i na tr`i{tuizvoza.[ta je davawe dozvole za kori{}eweautorskog prava?Dozvola za kori{}ewe autorskog prava(licenca) je dozvola koja se daje drugimlicima (pojedincima ili preduze}ima) zakori{}ewe jednog ili vi{e va{ihimovinskih prava u odnosu na deloza{ti}eno autorskim pravom. Preimu}stvodavawa ovakve dozvole je u tome {to viostajete nosilac autorskog prava, dokdrugima dozvoqavate da delo umno`avaju,distribuiraju, u~itavaju, emituju, prenosepreko mre`e, emituju simultano prekotelevizije i radija (”simulacasting”, eng.prim.prev.) proizvode digitalni zapis radioemisije ili sli~ne emisije sa interneta radiu~itavawa na li~ni audio plejer(”podcasting”, eng.prim.prev), ili prave izvedenadela za odre|enu naknadu. Ugovori odavawu dozvole za kori{}ewe prava moguda budu sa~iweni tako da odgovarajukonkretnim zahtevima ugovornih strana. Naprimer, mo`ete dati dozvolu za odre|enaprava, ali ne za neka druga. Mo`ete datidozvolu za pravo da se prave kopije nekera~unarske igre i da se ona koristi, a da,pri tom, zadr`ite prava na stvaraweizvedenih dela na osnovu te igre (na primer,film).Koja je razlika izme|u iskqu~ive ineiskqu~ive dozvole?Dozvola mo`e biti iskqu~iva ineiskqu~iva. Ako odobrite iskqu~ivudozvolu, korisnik takve dozvole je jedinikoji ima pravo da koristi delo u skladu sadozvolom. U ve}ini zemaqa, neophodno je daiskqu~iva dozvola bude u pisanoj formida bi bila punova`na. Iskqu~iva dozvola,tako|e, mo`e biti ograni~ena, na primer, naodre|enu teritoriju, na odre|eni rok, mo`ebiti za ograni~enu namenu, ili produ`eweekskluziviteta mo`e zavisiti od drugihvrsta zahteva u vezi sa kvalitetom rada.Iskqu~ive dozvole su, ~esto, dobraposlovna strategija da se proizvod
za{ti}en autorskim pravom distribuira iprodaje na tr`i{tu ako vam nedostajuresursi da svoje delo sami efikasnoplasirate na tr`i{te.S druge strane, ako nekom privrednomsubjektu odobrite neiskqu~ivu dozvolu,vi dajete pravo da koristi jedno ili vi{eva{ih iskqu~ivih prava, ali ovim nistespre~eni da dozvolite drugima (ukqu~uju}ii sebe) da koriste ista prava u isto vreme.Prema tome, vi mo`ete dati bilo kom brojulica ili privrednih subjekata, pravo nakori{}ewe, umno`avawe ili distribucijuva{eg dela. Kao i u slu~aju iskqu~ivihdozvola, neiskqu~ive dozvole mogu bitiograni~ene na sve na~ine. U ve}ini zemaqa,neiskqu~iva licenca mo`e biti datausmenim putem ili u pisanoj formi. Me|utim,pisani ugovor se smatra boqim re{ewem.Strategija licencirawaDavawem dozvole, korisniku dozvoqavate da ~iniodre|ene stvari utvr|ene ugovorom, koje bi ina~ebile zabrawene. Prema tome, va`no je da se {topreciznije utvrdi opseg dozvoqenih radwi .Uop{te uzev, boqe je dati dozvole koje }e poopsegu biti ograni~ene na konkretne potrebe iinterese korisnika. Davawem neiskqu~ivedozvole, drugim zainteresovanim korisnicimamo`ete dati dozvolu za iste ili druge svrhe, podistovetnim ili druga~ijim uslovima.Me|utim, ponekad apsolutna kontrola nad delom[ta se de{ava kada prodate va{eautorsko pravo?Alternativa davawu dozvole je da nekomeprodate svoje autorsko pravo na delo,nakon ~ega to lice postaje novi nosilacautorskog prava. Tehni~ki termin koji sekoristi za takav prenos prava svojine je"prenos prava". I dok se dozvolom daje samopravo da se uradi ne{to, {to bi ina~e biloprotivzakonito da dozvole nema, prenosomprava se prenosi ukupan interes u odnosu nava{e pravo ili prava. Vi mo`ete da pravaprenesete u celosti ili delimi~no. U mnogimPrenos prava ili iskqu~iva licenca moraju bitiu pisanoj formi.predstavqa poslovno obezbe|ewe za korisnikadozvole ili bitan deo wegove poslovne strategije.U takvim situacijama, najboqe re{ewe mo`e dabude iskqu~iva dozvola ili prenos svih va{ihprava uz pla}awe jednokratne naknade. Me|utim, utakve pregovore treba da se upustite tek nakon {toste iscrpeli sve druge alternative, pri ~emu trebada obezbedite i pla}awe adekvatne naknade. Kadaprenesete autorsko pravo na delo, gubite savpotencijal koje to delo nosi u smislu budu}ihprihoda.37
www.wipo.int/sme/38zemqama, za vaqanost prenosa prava jeneophodno da bude u pisanoj formi i da jeugovor potpisan od strane nosiocaautorskog prava. U nekim zemaqama, autorskopravo nije prenosivo. Tako|e, imajte naumu da se mogu preneti samo imovinskaprava, po{to autor uvek ostaje nosilacmoralnih prava (vidi str. 17).[ta je "merchandising""Merchandising" je oblik marketinga, ukojem se na proizvodu koristi pravo naintelektualnu svojinu (obi~no `ig, industrijskidizajn ili autorsko pravo) radipove}awa wegove privla~nosti u o~imakupaca. Crte`i iz stripova, glumci, popzvezde, sportske zvezde, poznata slikarskadela, statue i mnoge druge slike pojavqujuse na celom nizu proizvoda, kao {to sumajice, igra~ke, kancelarijski pribor, {oqeza kafu ili posteri. Merchandisingproizvoda oslawawem na autorsko pravomo`e biti unosan dodatni izvor prihoda:Kad se radi o privrednim subjektimakoji su vlasnici dela za{ti}enihautorskim pravom (kao {to su crte`i izstripova ili fotografije), davawelicence za autorsko pravo potencijalnimkorisnicima, mo`e donetiznatne prihode. Na ovaj na~in subjektmo`e da ostvari prihode plasmanomproizvoda na nova tr`i{ta na relativnonerizi~an i rentabilan na~in.Privredni subjekti koji proizvodejeftinu robu masovne proizvodwe, kao{to su {oqe za kafu, slatki{i ilimajice, mogu pove}ati atraktivnostsvojih proizvoda koriste}i na wimapoznate likove, umetni~ka dela, ilidruge privla~ne elemente.Za "merchandising" je potrebno prethodnopribaviti dozvolu za kori{}ewe razli~itihprava (kao {to je iskori{}avawe delaza{ti}enog autorskim pravom, indu-strijskimdizajnom ili `igom) na robi koja se plasirana ovaj na~in. Kada se koriste likovislavnih osoba, potrebno je obratiti dodatnupa`wu, po{to oni mogu biti za{ti}enipravima privatnosti i publiciteta.Mary Engelbreit: Umetnik i preduzetnikMary Engelbreit je poznata {irom sveta po svomraznobojnom i slo`enom dizajnu, a postala je pioniru licencirawu umetni~kih dela. Nekoliko poznatihkompanija koje proizvode karte za igrawekupilo je wen dizajn, a mnoge druge kompanije `eleda dobiju dozvolu za upotrebu prepoznatqivihumetni~kih dela ~iji je ona tvorac, da bi ih je primenilina razli~itim proizvodima, ukqu~uju}ikalendare, majice, {oqe, poklonkwige , pe~ate,kerami~ke figurice i drugo. Studija slu~aja wenogposlovawa mo`e se na}i na adresihttp://www.wipo.int/sme/en/case_studies/engelbreit_licensing.htm.
Kako mo`ete da date dozvolu zakori{}ewe va{eg dela?Kao nosilac autorskog i srodnih prava, viodlu~ujete da li }ete dati dozvolu zakori{}ewe svog dela, kome }ete je dati, i nakoji na~in. Postoje razni na~ini na kojenosioci prava re{avaju pitawe davawadozvole.Jedna mogu}nost je da sve poslove upostupku davawa dozvole obavite sami.Uslove ugovora mo`ete dogovoriti sasvakim korisnikom dozvole pojedina~no, ilimo`ete ponuditi dozvole pod standardnimuslovima, koje druga strana mora prihvatitikao takve ako je zainteresovana za kori-{}ewe va{eg dela za{ti}enog autorskim isrodnim pravima.Ukoliko sami upravqate svim svojim pravima,naj~e{}e }ete biti pod znatnim teretomadministrativnih poslova i tro{kova okoprikupqawa tr`i{nih informacija,tra`ewa potencijalnih korisnika i vo|ewapregovora oko ugovora. Prema tome, mo`eterazmotriti mogu}nost da posao ostvarivawanekih, ili svih va{ih prava poveriteprofesionalnom agentu ili agenciji zalicence, kao {to je izdava~ kwiga iliproizvo|a~ fonograma, koji }e, zatim, u va{eime, sklopiti ugovore. Agent je, ~esto, u boqojpoziciji od vas i mo`e boqe od vas prona}ipotencijalne korisnike, kao i ugovoriti boqecene i uslove za davawe dozvole.U praksi, nosiocu autorskog i srodnihprava, a ~ak i agentu za licence je ~estote{ko da prati sva razli~ita kori{}ewadela. Isto tako, korisnicima, kao {to suradio ili TV stanice, prili~no je te{ko dakontaktiraju svakog autora ili nosiocaautorskog prava pojedina~no, da bi dobilineophodne dozvole. U situacijama kadapojedina~no licencirawe nije mogu}e, ilinije izvodqivo, pridru`ivawe organizacijiza kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava, ukolikopostoji za konkretnu kategoriju dela, mo`eda bude dobar izbor. Organizacija zakolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava prati iskori{}avawe dela zara~un stvaraoca odre|ene kategorije dela izadu`ena je za ugovarawe licenci i naplatunaknada. Vi se mo`ete pridru`itiodgovaraju}oj organizaciji za kolektivnoostvarivawe autorskog i srodnih prava uva{oj zemqi, ukoliko takva postoji,odnosno, u drugim zemqama.39
www.wipo.int/sme/40Kako funkcioni{e organizacija zakolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava?Organizacija za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava funkcioni{e kaoposrednik izme|u korisnika i odre|enogbroja nosilaca autorskog prava koji su~lanovi ove organizacije. Generalno, zasvaku vrstu dela i za svaku zemqu postoji pojedna organizacija za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava. Me|utim,ove organizacije postoje samo za dela kojase mogu svrstati u film, muziku,fotografiju, reprografiju (sve vrste{tampanog materijala), televiziju i video ilikovne umetnosti. Nakon stupawa u~lanstvo organizacije za kolektivnoostvarivawe autorskog i srodnih prava,~lanovi obave{tavaju organizaciju o delimakoja su stvorili ili ~iji su vlasnici. Glavnadelatnost organizacije za kolektivnoostvarivawe autorskog i srodnih prava je:1) Vo|ewe dokumentacije dela svojih~lanova,2) Licencirawe i naplata honorara u imesvojih ~lanova,3) Prikupqawe informacija i davaweizve{taja o kori{}ewu dela,4) Pra}ewe i revizija i5) Distribucija honorara svojim ~lanovima.Lica ili privredni subjektizainteresovani da pribave dozvolu zakori{}ewe dela na repertoaru organizacijeza kolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava, pregledaju taj repertoar. Dabi nosiocima autorskog i srodnih pravaomogu}ile da budu predstavqeni name|unarodnom nivou, ove organizacijesklapaju recipro~ne ugovore sa drugimtakvim organizacijama {irom sveta. Oveorganizacije zatim daju dozvole u ime svojih~lanova, napla}uju naknade i vr{eraspodelu napla}enih iznosa nosiocimaautorskog prava, na osnovu ugovoreneformule.Prakti~na preimu}stva kolektivnogostvarivawa autorskog i srodnih prava suslede}a:Kolektivno licencirawe ima mnogapreimu}stva za korisnike i nosioceprava. Mogu}nost obavqawa svihposlova na jednom mestu uveliko smawujeadministrativni teret koji snosekorisnici i nosioci prava; ne samo {tokolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava nosiocima pravaomogu}ava ekonomi~nost u pogleduadministrativnih tro{kova, ve} isto~ini i u pogledu istra`ivawa i razvoja uciqu stvarawa digitalnih sistema kojiomogu}avaju efikasniju borbu protivpiraterije. Pored toga, kolektivnolicencirawe je zna~ajan faktor zauspostavqawe ravnote`e. Bezkolektivnog sistema u kojem u~estvujusvi subjekti na tr`i{tu, mali i sredwinosioci prava, kao i mali i sredwi
korisnici, bili bi, naprosto, iskqu~enisa tr`i{ta.Zahvaquju}i kolektivnom ostvarivawuautorskog i srodnih prava, vlasniciza{ti}enih dela mogu da koristepreimu}stvo kolektivnog pregovarawa idobiju boqe uslove za kori{}ewe svojihdela, po{to organizacija za kolektivnoostvarivawe autorskog i srodnih pravamo`e da pregovara pod mnogouravnote`enijim uslovima sa brojnim,mo}nijim i ~esto rasutim i udaqenimgrupama korisnika.Zahvaquju}i kolektivnom ostvarivawuautorskog i srodnih prava, privrednisubjekti koji `ele da dobiju licencu zaneki materijal u digitalnom obliku,dobijaju koristan instrument, uzjednostavniji postupak za dobijawe tihprava. .Mnoge organizacije za kolektivnoostvarivawe autorskog i srodnih prava,tako|e, igraju va`nu ulogu van svojeUpravqawe autorskim i srodnim pravimaPravima koja proisti~u iz autorskog i srodnihprava mogu da upravqaju:Nosilac prava;Posrednik, kao {to je izdava~, proizvo|a~ ilidistributer; iliOrganizacija za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava. U nekimslu~ajevima, ostvarivawe prava preko ovihorganizacija mo`e ~ak biti propisanozakonom.neposredne delatnosti. Na primer, one sebave primenom prava (spre~avawepiraterije); pru`aju usluge obrazovawa i{irewa informacija; uspostavqaju vezusa zakonodavnim organima ; podsti~u iunapre|uju razvoj novih dela u raznimkulturama putem kulturnih inicijativa idoprinose socijalnom i zakonskomblagostawu svojih ~lanova. Od pre nekolikogodina, mnoge od ovih organizacijaaktivno rade na razvoju komponentiupravqawa digitalnim pravima zapotrebe upravqawa pravima (vidi str.26). Tako|e, mnoge organizacije zakolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava su anga`ovane u okvirume|unarodnih foruma na promocijirazvoja zajedni~kih, interoperabilnih ibezbednih standarda, koji odgovarajuwihovim potrebama u pogledu ostvarivawaautorskog i srodnih prava,sprovo|ewa i obezbe|ewa prava kojazastupaju.Pojedinosti u vezi sa relevantnimorganizacijama za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava uodre|enoj zemqi mogu se dobiti odme|unarodne federacije organizacija zakolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava (vidi Aneks I nacionalnogzavoda / uprave za autorska prava (vidiAneks II), od relevantne privredneasocijacije ili od jedne od me|unarodnihnevladinih organizacija navedenih uAneksu I na str. 55. 41
www.wipo.int/sme/42Kolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava u muzi~koj industrijiKolektivno ostvarivawe autorskog i srodnihprava igra su{tinski zna~ajnu ulogu u muzi~kombiznisu zbog razli~itih vrsta prava u lancumuzi~kog biznisa.Mehani~ka prava koja se napla}uju u imeautora, kompozitora i izdava~a;Prava izvo|ewa koja se napla}uju u imeautora, kompozitora i izdava~a; iPrava izvo|ewa koja se napla}uju u imeinterpretatora i proizvo|a~a fonograma (vidistr. 20). Nije ni ~udo {to se hiqade malih isredwih kompanija za izdavawe zvu~nih zapisa,kao i izdava~a muzi~kih dela i umetnika, svakou svojoj zemqi, oslawa na lokalne, odnosno,udaqene organizacije za kolektivnoostvarivawe prava, s ciqem da one zastupajuwihove interese i umesto wih pregovaraju samo}nim korisnicima muzike (velike grupe kojevr{e saop{tavawe javnosti, radio, TV, telekomgrupe ili kablovski operateri), kako biobezbedili adekvatnu naknadu za svojustvarala~ku delatnost. U isto vreme, svikorisnici, bez obzira na veli~inu, imajupristup svim repertoarima, bez potrebe dapregovaraju sa velikim brojem pojedina~nihnosilaca prava.Organizacije za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava, koje zastupaju svojeinterpretatore (muzi~ke i audio vizuelne) odpo~etka ostvaruju prava na internetu,uglavnom u domenu simultanog radio i TVprenosa i prenosa putem mre`e, a od sada }e,tako|e, obezbe|ivati i "pravo na ~iwewedostupnim" (vidi str. 16).U ve}ini zemaqa, emiter mora platitipravo na emitovawe muzike. Pla}awe se vr{ikompozitoru, ali uglavnom na indirektanna~in. U praksi, kompozitor prenosi svoja pravana organizaciju za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava, koja pregovara sazainteresovanim za javno izvo|ewe muzi~kihdela. Organizacija za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava, koja predstavqaveliki broj kompozitora, pla}aautorske honorare svojim ~lanovima, u skladusa tim koliko je puta odre|eno delo izvedeno ujavnosti. Emiteri ugovaraju ukupan godi{wiiznos koji se pla}a organizaciji za kolektivnoostvarivawe autorskog i srodnih prava i dajujoj primerke prijava od pojedina~nih stanica, ukojima je navedeno koliko je puta neki zapisemitovan, a na osnovu ~ega se mo`e izvr{itiobra~un u ciqu pla}awa honorara kompozitorima.Organizacija za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava mo`e biti bilokoje udru`ewe za za{titu izvo|a~kih prava.Na primer, za emitere u okviru Komonvelta,najrelevantnije su Australasian Performing RightAssociation (APRA, Udru`ewe za za{titu
izvo|a~kih prava u Australiji i Aziji) , ili ThePerforming Right Society (Kraqevsko udru`eweza za{titu izvo|a~kih prava) koje se nalazi uVelikoj Britaniji. Oba udru`ewa mogu da emiterimadaju licence za prakti~no sva muzi~kadela komponovana bilo gde u svetu. APRA, naprimer, ima kontrolu ne samo nad muzikom zakoju su weni ~lanovi preneli svoja prava naAPRA -u u okviru Australije i Azije, NovogZelanda i Ju`nog Pacifika, ve} i nad muzikomkoju u Ujediwenom Kraqevstvu napi{u kompozitorii izdava~i koji su ~lanovi udru`ewa ThePerforming Right Society. Na osnovu sli~nihugovora, APRA, u Australiji i Novom Zelandu,ima kontrolu nad muzi~kim delima koja napi{urazni kompozitori koji su ~lanovi raznihudru`ewa u Sjediwenim Dr`avama, kao iudru`ewa u zemqama kao {to su Francuska,Nema~ka, Italija, [panija, Holandija, Gr~ka idruge.Dozvola za javno izvo|ewe je neophodna za bilokoje emitovawe televizijske emisije kojasadr`i muziku. Pravo izvo|ewa mora da budeodobreno od strane nosioca autorskog pravaili izdava~a kompozicije i zvu~nog zapisa kojise iskori{}ava. Obi~no se od udru`ewa zaza{titu izvo|a~kih prava pribavqa op{talicenca.Kolektivno ostvarivawe prava u vezi saumno`avawem {tampanog materijalaPrivredni subjekti u velikoj meri koristesve vrste {tampanog materijala za{ti}enogautorskim pravom. Na primer, mogu imatipotrebu za fotokopijama ~lanaka iz novina,~asopisa i druge periodi~ne {tampe, koje `eleda distribuiraju svojim zaposlenima radiwihovog informisawa i istra`iva~kog rada.Bilo bi neprakti~no, a mo`da ~ak i nemogu}e,tra`iti dozvolu za takvo kori{}ewe direktnood autora i izdava~a {irom sveta.U odgovoru na potrebu da se dobije licencaza fotokopirawe velikog obima, u mnogimzemqama, autori i izdava~i su uspostaviliorganizacije za ostvarivawe prava umno-`avawa - vrsta organizacije za kolektivno ostvarivaweautorskog i srodnih prava - koje postupajukao posrednici i obezbe|uju potrebnedozvole u skladu sa autorskim pravom kadagod nosioci prava ne mogu da postupajusamostalno.Ove organizacije za ostvarivawe pravaumno`avawa izdaju dozvole u ime svojih ~lanova,kojim dozvoqavaju proizvodwu reprografskihili skeniranih kopija nekog odeqkaobjavqenog dela (ukqu~uju}i kwige, ~asopise,periodi~nu {tampu, itd.), u ograni~enom brojuprimeraka, za potrebe zaposlenih u institucijamai organizacijama (ukqu~uju}i biblioteke,dr`avnu upravu, fotokopirnice, obrazovneinstitucije i {irok spektar privrednih subjekataiz domena trgovine i industrije). Neke odovih organizacija mogu da daju dozvolu i zadruge namene, kao {to je elektronska distribucijapreko mre`e.43
www.wipo.int/sme/446. KORI[]EWE DELADRUGIH NOSILACAPRAVAKada vam je potrebna dozvola dakoristite delo drugog nosioca prava?Privredni subjekti ~esto imaju potrebu dakoriste dela za{ti}ena autorskim pravomili dela za{ti}ena srodnim pravima, kaopodr{ku svojoj poslovnoj delatnosti. Kadakoristite dela drugih nosilaca prava,morate prvo utvrditi da li je potrebnadozvola autora. U principu, ovla{}ewenosioca autorskog prava bi}e vam potrebno:Ako je delo obuhva}eno zakonom ilizakonima o autorskom, odnosno, srodnimpravima (vidi odeqak 2);Ako delo nije u javnom domenu (vidistranu 46);Ako planirano iskori{}avawe delapodrazumeva kori{}ewe svih autorskihi srodnih prava odobrenih nosiocuprava, odnosno, dela tih prava; iAko planirano iskori{}avawe dela nijeobuhva}eno "po{tenim kori{}ewem" ili"po{tenim postupawem" ili ograni~ewemili izuzetkom koji je konkretno ukqu~enu nacionalni zakon o autorskom ilisrodnim pravima (vidi str. 47).Treba imati na umu da }e vam mo`da bitipotrebna konkretna dozvola da bistesadr`aj drugih nosilaca prava, mogli dakoristite izvan va{ih poslovnihprostorija (na prezentacijama zainvestitore - tzv. "road show", na web sajtu,za zavr{ni izve{taj, bilten, itd.) i unutarva{ih poslovnih prostorija (zadistribuciju zaposlenima, ispitivaweproizvoda, sastanke i obuku u poslovnimprostorijama, itd.). ^ak i ako koristitesamo jedan deo nekog dela za{ti}enogautorskim pravom, bi}e vam potrebnaprethodna dozvola (vidi str. 52).Da li vam je potrebna dozvola i zaelektronsko, odnosno, digitalno kori{}ewedela drugih nosilaca prava?Autorskopravna za{tita se odnosi nadigitalno kori{}ewe i pohrawivawe, istokao i na bilo koje drugo kori{}ewe. Stoga,mo`da }e vam prethodno biti potrebnadozvola nosioca autorskog prava da bistemogli da skenirate wihova dela, objavitewihova dela na elektronskoj oglasnoj tabliSada{wa tehnologija olak{ava kori{}ewematerijala koji su stvorili drugi - filmskihodlomaka i odlomaka televizijskih emisija,muzike, slika i ilustracija, fotografije,softvera, teksta, itd. - na va{em web sajtu.Sama tehni~ka lako}a kori{}ewa i umno`avawadela ne daje vam zakonsko pravo da to i ~inite
ili web sajtu, memori{ete wihov digitalnisadr`aj u bazi podataka va{eg preduze}a,ili objavite wihova dela na va{em websajtu. Ve}ina web sajtova daje spisak e-mailadresa kontakt osoba, zahvaquju}i ~emu jerelativno lako dostaviti zahtev zaumno`avawe slika ili teksta.Ako ste kupili delo za{ti}eno autorskimpravom, da li mo`ete slobodno da gakoristite, onako kako `elite?Kao {to je napred obja{weno, autorskopravo je odvojeno od prava svojine na delo(vidi str. 35). Samom kupovinom primerakaLicencirawe softveraKod standardizovanih softverskih paketa,~esto dobijete licencu po izvr{enoj kupovini paketa.Vi kupite fizi~ko pakovawe, ali dobijate licencusamo za odre|eno kori{}ewe softverasadr`anog u wemu. Uslovi davawa licence (tzv.upakovane licence 4 ) obi~no su navedeni na paketu,koji mo`ete vratiti ako se ne sla`ete sa navedenimuslovima. Ukoliko otvorite paket smatra se daste prihvatili uslove ugovora. Ina~e, licencniugovor mo`e biti uba~en u zapakovani softver.^esto se licencirawe softvera obavlja on-line,putem "klik ugovora" . U takvim slu~ajevima, vi prihvatateuslove ugovora pritiskom na odgovaraju}uikonicu na stranici web sajta. Ako vam je potrebanodre|eni softver za odre|eni broj ra~unara uokviru va{eg preduze}a, mo`ete dobiti koli~inskuneke kwige, CD-a, videa ili ra~unarskogprograma, kupac ne sti~e obavezno i pravo dapravi dodatne primerke ili da ta delaobjavquje ili prikazuje u javnosti. Pravo dato ~ini obi~no pripada nosiocu autorskogprava, ~ija vam je dozvola potrebna za takvepostupke. Morate imati na umu da, kao i uslu~aju fotokopirawa dela, skenirawedela radi proizvodwe elektronskogprimerka i u~itavawa primerka dela uelektronskom obliku, obuhvataumno`avawe dela, te je pre obavqawa bilokojeg od tih postupaka potrebno pribavitidozvolu.licencu na osnovu koje dobijate zna~ajan popustkupovinom ve}eg broja licenci .Posledwih godina, vodi se sve ve}a debata ovalidnosti softverskih licenci, po{to mnogiproizvo|a~i poku{avaju da ugovornim odredbamapro{ire granice svojih prava, izvan dozvoqenogzakonima o autorskom i srodnim pravima.U svim takvim slu~ajevima, potrebno je dapa`qivo pregledate licencni ugovor, da bisteutvrdili {ta mo`ete, a {ta ne mo`ete da radite sasoftverom koji ste kupili. Pored toga, u va{emnacionalnom zakonu o autorskom pravu mo`e bitiizuzetaka koji vam omogu}avaju da ra~unarski programkoristite na odre|ene na~ine za koje nijepotrebna dozvola, kao {to je pravqewe interoperabilnihproizvoda, ispravka gre{aka, proverabezbednosti i pravqewe rezervne kopije.45
www.wipo.int/sme/46Koji sadr`aj ili materijal imate pravoda koristite bez dozvole?Dozvola nosioca autorskog prava nijepotrebna:Ako koristite aspekt dela koji nijeza{ti}en na osnovu zakona o autorskompravu. Na primer, ako na va{ li~ni na~inizra`avate ~iwenice ili ideje iznekog za{ti}enog dela, umesto daprepi{ete autorov <strong>izraz</strong> (vidi str. 13);Ako je delo u javnom domenu; iAko je va{e kori{}ewe dela obuhva}enopojmom "po{teno kori{}ewe" ili"po{teno postupawe" ili je obuhva}enoograni~ewem ili izuzetkom koji jekonkretno predvi|en nacionalnimzakonom o autorskom pravu.Kada je delo u javnom domenu?Ako niko nema autorsko pravo na delo, todelo pripada javnom domenu i svako mo`eslobodno da ga koristiti za bilo kojunamenu. Slede}e vrste dela su u javnomdomenu:Primer: Frederik [open je umro 1849. Muzika itekstovi za muziku koje je on napisao, su u javnomdomenu. Prema tome, svako mo`e da svira[openovu muziku. Me|utim, po{to su zvu~nizapisi za{ti}eni zasebno od muzi~kihkompozicija, zvu~ni zapisi [openove muzike sumo`da jo{ uvek pod autorskopravnom za{titom.Delo ~iji je rok autorskopravne za{titeistekao (vidi str. 23);Delo koje ne mo`e biti za{ti}enoautorskim pravom (na pr: naslov kwige)(vidi str. 13); iDelo u pogledu kojeg se nosilac autorskogprava izri~ito odrekao svojih prava, naprimer, tako {to je na delo istakaoobave{tewe da ono spada u javni domen.Nepostojawe obave{tewa o autorskom pravune zna~i da je delo u javnom domenu, ~ak i akoje delo dostupno na internetu.Kako mo`ete da utvrdite da li je delojo{ uvek za{ti}eno autorskim ilisrodnim pravima?U skladu sa moralnim pravima, na delu seobi~no isti~e ime autora, dok se godinasmrti autora mo`e dobiti izbibliografskih dela ili javnih registara.Ako na osnovu takvog pretra`ivawa nedo|ete do jasnih rezultata, mo`etekonsultovati registar autorskog prava uzavodu za autorska prava u va{oj zemqi (akotakav postoji) da biste proverilirelevantne informacije, ili mo`etekontaktirati relevantnu organizaciju zakolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava ili izdava~a dela. Imajte naumu da mo`da postoji nekoliko autorskihprava na jedan proizvod, a ova prava mo`dapripadaju razli~itim nosiocima prava iimaju razli~ite rokove za{tite. Na primer,
kwiga mo`e sadr`ati tekst i slike koji suza{ti}eni na osnovu nekoliko autorskihprava, koja su zasebna, a od kojih svakoisti~e drugog datuma.Kada mo`ete koristiti delo na osnovuograni~ewa ili izuzetka od autorskogprava ili na osnovu pojma "po{tenokori{}ewe" ili "po{teno postupawe"?Svi nacionalni zakoni o autorskom pravuukqu~uju niz ograni~ewa i izuzetaka, naosnovu kojih se ograni~ava obimautorskopravne za{tite i dozvoqavaslobodno kori{}ewe dela u odre|enimokolnostima, ili kori{}ewe dela bezdozvole, ali uz odre|eno pla}awe. Odredbese razlikuju od zemqe do zemqe, ali,obi~no, izuzeci i ograni~ewa obuhvatajukori{}ewe citata iz objavqenog dela (tj.,kori{}ewe kratkih izvoda u delu koje jeautor samostalno stvorio), odre|enoprepisivawe radi privatne i li~ne upotrebe(na pr.: za potrebe istra`ivawa iprou~avawa), odre|eno umno`avawe ubibliotekama i arhivama (na pr.: dela kojase ne mogu na}i u {tampi, ~iji su primerciprevi{e osetqivi da bi se mogli davati napozajmicu javnosti), umno`avawe izvodadela od strane nastavnika za potrebekori{}ewa od strane u~enika u razredu, ilipravqewa specijalnih primeraka zapotrebe kori{}ewe od strane slabovidihili slepih lica.U raznim zemqama postoje brojna drugaograni~ewa ili izuzeci u korist raznihgrupa. Vrlo ~esto, ta su ograni~ewa iizuzeci detaqno opisani u nacionalnomzakonu, koji bi trebalo konsultovati radidobijawa pravih uputstava. U suprotnom,potrebno je da potra`ite stru~ni savet.U zemqama anglosaksonskog prava (CommonLaw), kao {to su Australija, Kanada, Indija,Velika Britanija, i Sjediwene Ameri~keDr`ave, dela podle`u konceptu "po{tenogkori{}ewa" ili "po{tenog postupawa".Opis dat u zakonu o autorskom pravu je, kodwih, mawe konkretan. Pod "po{tenimkori{}ewem" utvr|eno je da, za odre|enevrste kori{}ewa tu|ih dela za{ti}enihautorskim pravom, nije potrebna dozvolanosioca autorskog prava. Tako|e sepretpostavqa da je to kori{}ewe dovoqnominimalno da se ne}e neopravdano sukobitisa iskqu~ivim pravima nosioca autorskogprava na umno`avawe i, ina~e, nakori{}ewe dela. Te{ko je opisati bilo kojaop{ta pravila o "po{tenom kori{}ewu"zato {to je ono uvek veoma povezano sa~iweni~nim stawem. Me|utim, privatna licakoja umno`avaju dela za vlastitokori{}ewe obi~no imaju mnogo ve}a prava"po{tenog kori{}ewa" od onih koji gaumno`avaju u komercijalne svrhe. Primeridelatnosti koje mogu biti dozvoqene kao"po{teno kori{}ewe" ukqu~uju distribuiraweprimeraka slike iz novina na ~asu,za obrazovne svrhe, imitirawe dela radi47
www.wipo.int/sme/48parodije ili socijalnog komentara, davawecitata iz objavqenog dela i softver zareverzibilni in`ewering u ciqu obezbe-|ewa kompatibilnosti. Obim "po{tenogkori{}ewa" se razlikuje od jedne do drugezemqe.Obratite pa`wu na to da, ~ak i ukolikone~ije delo koristite u skladu sa ovimodredbama, i daqe je, u ve}ini zemaqa,potrebno da nazna~ite ime autora.[ta predstavqa sistem da`bina zaprivatno umno`avawe?Pojedinci umno`avaju velike koli~inematerijala za{ti}enog autorskim pravima,za vlastite, nekomercijalne potrebe. Takvoumno`avawe sa~iwava unosno tr`i{te zavelike proizvo|a~e i uvoznike opreme zapravqewe zapisa i medija, nosa~a zapisa.Me|utim, privatno umno`avawe, po svojojprirodi, ne mo`e biti ure|eno ugovorom:qudi spontano prave privatne primerke uprivatnosti vlastitog doma. Prema tome, unekim zemqama, umno`avawe za vlastituupotrebu je, jednostavno, dozvoqeno naosnovu izuze}a; nije potrebno tra`itinikakvu prethodnu dozvolu. Me|utim, jedanbroj takvih zemaqa je, zauzvrat, uspostaviosistem pla}awa da`bina radi obezbe|ewanaknada umetnicima, piscima i muzi~arimaza takvo umno`avawe wihovih dela. Tajsistem mo`e da se sastoji iz dva elementa:Da`bina na opremu i medije: na cenusvih vrsta opreme za proizvodwu zapisa,dodaje se mala naknada za autorskopravo, a u to je ukqu~en niz proizvoda,od ma{ina za kopirawe i faks ma{ina,do reza~a za CD i DVD, video rekorderai skenera. Neke su zemqe, tako|e, uveleda`bine na prazne medije za snimawezapisa, kao {to su papir zafotokopirawe, prazne trake, CD-R, ilifle{ kartice.Da`bine koju pla}aju korisnici:[kole, fakulteti, dr`avne institucijei istra`iva~ke institucije, univerziteti,biblioteke i privrednisubjekti koji proizvode veliku koli~inufotokopija, pla}aju "korisni~kunaknadu".Primer BelgijeU Belgiji, preduze}a koja prave kopije za{ti}enihdela na opremi koja im pripada (koja je: uvlasni{tvu, uzeta u zakup ili lizing), moraju daplate naknadu. Ta naknada mora odgovarati brojuproizvedenih kopija za{ti}enog dela. RERROBEL,Organizacija za za{titu prava umno`avawaBelgije, napla}uje da`binu i vr{i raspodeluprihoda na odgovaraju}i na~in.
Naplatu da`bina obi~no vr{i organizacijaza kolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava i to od proizvo|a~a,uvoznika, operatera ili korisnika, a tajporez se zatim distribuira nosiocimaprava.Mo`ete li koristiti dela koja suza{ti}ena merama tehnolo{ke za{tite?Privredni subjekti moraju da obrate pa`wukada u komercijalne svrhe koriste delaza{ti}ena tehnolo{kim merama za{tite,ako bi zbog ovoga bilo potrebno izbegavawemera teholo{ke za{tite - {to predstavqapostupak koji je sada zakonom zabrawen umnogim zemqama. U ve}ini zemaqa,odgovornost za ove povrede prava je zasebnai razgrani~ena od bilo koje odgovornostizbog povrede autorskog prava na za{ti}enadela. Ovo zna~i da, ~ak i ako je izbegavawemera odobreno, i daqe va`e op{ta pravilau vezi sa povredom autorskog prava. Prematome, za svako kori{}ewe dela verovatno}e i daqe biti potrebno da se pribavidozvola nosioca autorskog prava.Do izbegavawa tehnolo{kih mera za{titebi do{lo, na primer, ukoliko biste upali une~iji sistem za ostvarivawe digitalnihprava s ciqem da za{ti}eni sadr`ajkoristite bez dozvole, ili ukoliko bistebez odobrewa de{ifrovali delo za{ti}enoautorskim pravom. Na osnovu nacionalnihzakona u nekim zemqama, akt izbegavawamera se ne smatra samo nelegalnom praksom,ve} se i svaka pripremna radwa ilistavqawe na raspolagawe opreme zaizbegavawe mera tako|e smatra povredomprava.Kako mo`ete pribaviti dozvolu zakori{}ewe za{ti}enog dela drugihnosilaca prava?Postoje dva glavna na~ina postupawa, kadase radi o dobijawu dozvole za kori{}ewedela za{ti}enog autorskim ili srodnimpravom: kori{}ewe usluga organizacija zakolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava, ili stupawe u direktankontakt sa nosiocem autorskog ili srodnogprava, ukoliko se mo`e do}i do podataka otom licu.Najboqi na~in je, verovatno, da se prvoutvrdi da li je delo upisano u repertoarodgovaraju}e organizacije za kolektivnoostvarivawe autorskog i srodnih prava,~ime se znatno pojednostavquje postupakpribavqawa dozvola. Organizacije zakolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava obi~no daju razne vrstedozvola, za razne namene i kori{}ewa.Neke od wih tako|e daju digitalne licence(vidi tako|e str. 40-43).Ukoliko autorskim ili srodnim pravom neupravqa organizacija za kolektivnoostvarivawe autorskog i srodnih prava,49
www.wipo.int/sme/50mora}ete direktno da kontaktirate nosiocaautorskog ili srodnog prava ili wegovogagenta. Lice koje je navedeno u obave{tewuo autorskom pravu je verovatno lice koje jeprvobitni nosilac autorskog prava,me|utim, tokom vremena, mo`da je do{lo doprenosa imovinskih prava u sklopuautorskog ili srodnog prava, na drugo lice.U zemqama kao {to su Indija i SjediweneAmeri~ke Dr`ave, koje imaju sistemdobrovoqne registracije autorskog prava,pretraga nacionalnog registra autorskihprava bi trebalo da vam omogu}i dautvrdite ko je sada{wi nosilac autorskogili srodnog prava. U slu~aju pisanog ilimuzi~kog dela, mo`ete kontaktiratiizdava~a ili proizvo|a~a zapisa dela, kojije ~esto nosilac prava na umno`avawematerijala.Po{to mo`e da postoji nekoliko "slojeva"prava, mo`e da postoji i nekolikorazli~itih nosilaca prava od kojih jepojedina~no potrebno pribaviti dozvole. NaUkoliko `elite da koristite neko delo,potrebna vam je dozvola nosioca autorskog pravana to delo. Autori ~esto prenose svoja prava naizdava~a ili na organizaciju za ostvarivaweautorskog i srodnih prava, koji u wihovo imepreuzimaju ostvarivawe imovinske koristi odwihovih dela.primer, mo`e postojati izdava~ muzi~kihdela - za kompoziciju, proizvo|a~ zvu~nogzapisa - za muzi~ki zapis, a ~esto, tako|e iinterpretatori.Kada se radi o va`nim licencama,preporu~qivo je da se, pre nego {to se u|e upregovore o uslovima ugovora, pribavistru~no mi{qewe, ~ak i kada se licencaprvobitno nudi pod tzv. standardnimuslovima. Kompetentan stru~wak zalicence mo`e vam pomo}i da se ugovorinajboqe re{ewe za va{e poslovne potrebe.Kako va{e preduze}e mo`e umawitirizik od povrede prava?Sudski postupak u vezi sa kr{ewemautorskog prava mo`e da bude skuppoduhvat. Prema tome, bilo bi mudroprimeniti mere kojce poma`u da ne do|e dopovrede prava. Preporu~uje se slede}e:Obezbedite odgovaraju}e obrazovaweza zaposlene u va{em preduze}u, tako dabude svesno mogu}ih implikacijaautorskopravne za{tite wihovog dela iwihovih postupaka;Pribavite pisane dozvole iliobezbedite da se izvr{i prenos prava,kada je to potrebno, kao i da osobqebude upoznato sa obimom takvih dozvolaili prenosa prava;Na aparat koji bi mogao biti upotrebqenza povredu autorskog prava (kao {to su
ma{ine za fotokopirawe, ra~unari,reza~i za CD i DVD) istaknite jasnoobave{tewe da aparat ne sme da budekori{}en za kr{ewe autorskog prava;Izri~ito zabranite zaposlenima da sainterneta na ra~unare u kancelariji,u~itaju bilo koji materijal za{ti}enautorskim pravima, bez dozvole; iAko va{e preduze}e ~esto koristiproizvode za{ti}ene tehnolo{kimmerama za{tite, razradite prakti~nemere koje }e obezbediti da zaposleni neizbegavaju tehnolo{ke mere za{titebez dozvole nosioca autorskog prava,ili da ne pre|u obim te dozvole.Svaki privredni subjekt bi trebalo da imasveobuhvatnu prakti~nu politiku zapo{tovawe propisa u vezi sa autorskimpravom, ukqu~uju}i detaqne postupke zapribavqawe dozvola za autorsko pravo,koji su prilago|eni poslovnoj delatnostisubjekta i wegovim prakti~nim potrebama.Stvarawem kulture po{tovawa propisa kojise odnose na za{titu autorskog prava uva{em preduze}u, smawi}ete rizik odpovrede autorskog prava.Rezime bitnih meraPove}ajte za{titu autorskog prava donajve}e mogu}e mere. Registrujte va{a dela kodnacionalnog zavoda za autorska prava, kojiomogu}ava takvu dobrovoqnu registracijuautorskog prava. Istaknite obave{tewe oautorskom pravu na va{a dela. Upotrebite alateza ostvarivawe digitalnih prava da bisteza{titili digitalna dela.Proverite ko je nosilac autorskog prava.Sklopite pisane ugovore sa svim zaposlenima,nezavisnim izvo|a~ima i drugim licima, da bisteutvrdili ko je nosilac autorskog prava na bilo komdelu stvorenom u va{em preduze}u.Izbegnite povrede prava. Ako va{ proizvodili usluga obuhvata bilo koji materijal koji nije upotpunosti potekao iz va{eg preduze}a, utvrditeda li vam je potrebna dozvola za kori{}ewe takvogmaterijala, a kada jeste, prethodno pribavitedozvolu.Osnovno je pravilo da izvu~ete najvi{e {tomo`ete iz svog autorskog prava. Dajte dozvolu zakori{}ewe va{eg prava umesto da ta prava prodate.Dajte specifi~ne i restriktivne dozvole kako bistesvaku dozvolu prilagodili konkretnim potrebamakorisnika licence.51
www.wipo.int/sme/527. OSTVARIVAWEAUTORSKOG PRAVAKada je va{e autorsko pravopovre|eno?Smatra se da je svako lice koje bezprethodne dozvole nosioca autorskog pravabavi nekom delatno{}u za koju dozvolu ilizabranu mo`e dati samo nosilac autorskogprava - povredilo autorsko pravo.Imovinska prava mogu biti povre|ena akoneko lice, bez dozvole:Izvr{i neku radwu za ~ije vr{ewe samovi imate iskqu~ivo pravo;U nekim zemqama, vr{i komercijalnudelatnost u vezi sa delom kojim sepovre|uje pravo ili obezbedi sredstvaza proizvodwu dela kojim se povre|ujepravo (na pr: prodaja piratske verzijeCD-a); iliU nekim zemqama, uveze ili posedujedelo kojim se povre|uje pravo, ukolikoto delo ne spada pod zakonski izuzetakili ukoliko nije na drugi na~inopravdano.Do povrede autorskog prava mo`e do}i ~ak iukoliko se koristi samo deo dela. Dopovrede obi~no dolazi kada se „znatan deo“tj. va`an, bitan ili prepoznatqiv deokoristi na jedan od na~ina rezervisanihiskqu~ivo za nosioca autorskog prava.Dakle, va`ni su i koli~ina i kvalitet.Me|utim, ne postoji op{te pravilo u pogledutoga koliki deo dela mo`e biti kori{}enbez povrede autorskog prava. Ovo pitawe seutvr|uje u svakom konkretnom slu~aju, uzavisnosti od stvarnih ~iwenica iokolnosti slu~aja.Do povrede moralnih prava mo`e da do|e :Ako se ne priznaje va{ doprinos, kaoautora dela; iliAko je va{e delo izlo`eno podcewiva~komtretmanu ili ako budeizmeweno na na~in kojim bi bila naneta{teta va{oj ~asti i ugledu.Do povrede prava (autorskog ili drugog,nezavisnog prava) mo`e da do|e i ako nekonapravi ili uveze ure|aje pomo}u kojih seizbegavaju tehnolo{ke mere za{tite kojeste vi postavili radi za{tite sadr`ajava{eg autorskog prava od neovla{}enogkori{}ewa, ili ako pomo}u takvih ure|ajaobavqa poslovawe u komercijalne svrhe.Pored toga, do povrede mo`e da do|e i akoneko ukloni ili izmeni informacije oupravqawu pravima koje ste istakli na delukoje u`iva autorskopravnu za{titu (vidistr. 26).
Jednim postupkom mogu se povrediti pravavi{e nosilaca prava. Na primer, ako seprodaju trake sa emitovanim emisijama, radise o povredi prava na emitovawe dela.Naravno, ovim postupkom bi bilo povre|enoi autorsko pravo kompozitora muzike ikompanije za proizvodwu zvu~nih zapisa,koja je proizvela prvobitni zvu~ni zapis.Svaki nosilac prava mo`e pokrenutiposeban postupak za za{titu prava.[ta treba da uradite ako jeverovatno da }e va{a prava bitipovre|ena ili su povre|ena?Teret ostvarivawa autorskog i srodnihprava pada uglavnom na nosioca prava. Navama je da utvrdite da li se radi o povrediva{ih prava i da odlu~ite koje mere bitrebalo preuzeti za ostvarivawe va{ihprava.prava, mo`ete, kao prvo, poslati pismo(koje se zove „nalog za obustavu radwe“)navodnom povrediocu, obave{tavaju}i ga omogu}em postojawu povrede. Preporu~qivoje da zatra`ite pomo} advokata kadasastavqate ovo pismo. U nekim zemqama,ako neko povredi va{e autorsko pravo prekointerneta, mo`ete da:Po{aqete specijalni nalog o obustaviradwe provajderu internet usluga, uzzahtev da sporni sadr`aj ukloni sa websajta ili blokira pristup tom sadr`aju(obave{tewe i uklawawe); iliObavestite provajdera internet usluga,koji }e, zauzvrat, obavestiti svojekorisnike o navodoj povredi i timeolak{ati re{ewe problema (postupakkoji podrazumeva „obave{tewe iobave{tewe“).Advokat, stru~wak za autorska prava iliadvokatska firma koja se bavi autorskimpravima mo`e vam obezbediti informacije omogu}nostima koje vam stoje na raspolagawui pomo}i vam da odlu~ite da li }etepokrenuti sudski postupak protivpovredioca, kada i kako }ete to uraditi ikoju vrstu sudskog postupka }ete pokrenuti,kao i kako da re{ite bilo koji takav spor, nasudu ili na drugi na~in. Obezbedite dasvaka takva odluka bude u skladu sa va{omukupnom poslovnom strategijom i ciqevima.Ukoliko do|e do povrede va{eg autorskogPonekad je iznena|ewe najboqa taktika.Kada povrediocu dostavite obave{tewe dapola`ete pravo na delo, time mu mo`etedati mogu}nost da sakrije ili uni{ti dokaz.Ako smatrate da se radi o namernoj povrediprava, a znate gde se delatnost povredeobavqa, u tom slu~aju mo`ete odlu~iti dase obratite sudu bez obave{tavawapovredioca i tra`iti nalog bez saslu{awasuprotne strane, na osnovu kojeg }e bitiomogu}en iznenadni uvi|aj u prostorijamapovredioca i zaplena relevantnih dokaza.Sudski postupak mo`e trajati prili~no53
www.wipo.int/sme/dugo. Da biste spre~ili daqu {tetu tokomovog vremena, mo`ete odmah preduzeti mereda zaustavite delatnost za koju sumwate dase wome povre|uje va{e pravo i da spre~iteda roba kojom se povre|uje pravo u|e utrgovinske tokove. U ve}ini zemaqa,zakonom je omogu}eno da sud, pre dono{ewakona~ne odluke, odredi privremenu merukojom povrediocu mo`e da nalo`i daprekine delatnost kojom povre|uje pravo isa~uva relevantne dokaze.Pokretawe sudskog postupka protivpovredioca je preporu~qivo samo akomo`ete da doka`ete da ste nosilacautorskog prava na delo, ako mo`ete dadoka`ete povredu va{ih prava i ako bivrednost uspeha u sudskom postupkunadma{ila tro{kove samog postupka. Radiotklawawa {tetnih posledica nastalihzbog povrede prava sud mo`e odreditipla}awe od{tete, sudsku zabranu, nalog zaizve{taj o poreklu profita i nareditipredaju robe kojom se povre|uje pravo.Povrediocu tako|e mo`e da bude nare|enoda otkrije identitet tre}ih lica ukqu~enihu proizvodwu i distribuciju robe kojom sepovre|uje pravo i informaciju o wihovimdistribucionim kanalima. Pored toga, sud,na zahtev nosioca prava, mo`e nalo`iti dase roba kojom se povre|uje pravo uni{ti, beznadoknade.Na osnovu Zakona o autorskom pravu tako|emo`e biti utvr|ena krivi~na odgovornostza pravqewe primeraka dela kojima sepovre|uje pravo ili komercijalnoposlovawe tim primercima. Kaznene mere zapovredu prava mogu biti nov~ana, pa ~ak izatvorska kazna.Da bi ste spre~ili uvoz piratskihproizvoda, potrebno je da kontaktiratenacionalne carinske organe. Mnoge zemqesu uvele mere za za{titu pravaintelektualne svojine na granici,zahvaquju}i kojima nosioci autorskog pravai korisnici dozvola mogu zahtevati da seroba za koju se sumwa da je piratska,odnosno falsifikovana, zadr`i.Koje su mogu}nosti da bez obra}awasudu re{ite slu~aj povredeautorskog prava?U mnogim slu~ajevima, efikasan na~inpostupawa u slu~aju povrede je obra}awearbitra`i ili medijacija. Arbitra`a,obi~no, ima prednost {to je mawe formalna,{to predstavqa kra}i i jeftiniji postupakod sudskog postupka i {to se arbitra`naodluka mo`e lak{e izvr{iti name|unarodnom nivou. Preimu}stvo arbitra`ei medijacije je u tome {to strane usporu zadr`avaju kontrolu nad postupkomre{avawa spora. Kao takve, one mogu pomo}ida se za{tite dobri poslovni odnosi sa54
drugim privrednim subjektima, sa kojim biva{e preduze}e mo`da `elelo da nastavisaradwu, ili da zakqu~i nove licencneugovore ili ugovore o unakrsnomlicencirawu u budu}nosti. Up{te uzev,dobra je praksa da se u licencni ugovorukqu~e klauzule o medijaciji, odnosno,arbitra`i. Vi{e podataka mo`ete na}i na websajtu WIPO Centra za arbitra`u i medijaciju naadresi: arbiter.wipo.int./center/index.html.Napomene:1.„goodwill, skup objektivnih elemenata kojima se obavqa trgovinska delatnost(klijentela, odnosi sa isporu~iocima, fabri~ki pronalasci,tajne, organizacija preduze}a,ste~eno iskustvo, firma), predstavqa dobru reputaciju i veze firme razvijanegodinama, prenosi se prodajom preduze}a. Tuma~ewe preuzeto iz Ekonomskofinansijskogre~nika, B.Simurdi}, prim.prev.2. packaged software, softver u kutiji“u terminologiji proizvo|a~a softvera,proizvod zapakovan u kutiju, namewen pojedina~nim korisnicima koji se prodaje umaloprodajnim objektima, prim.prev.3. ugovor u elektronskoj formi ~ije odredbe se prihvataju pritiskom naodgovaraju}i taster ili ikonu, na engleskom poznat kao „mouse click contract“ ili „clickwrapcontract“.4. „shrink-wrap“ licenca je ugovor na ili u kutiji sa softverom ili pakovawem ukojem se obi~no navodi da korisnik prihvata uslove ugovora ~im otvori kutiju prematuma~ewu na engleskom autorizovanog Microsoft-ovog Ra~unarskog re~nika,prim.prev.55
ANEKS IKorisni internet linkoviSvetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO): www.wipo.intWIPO - Odeqewe za mala i sredwa preduze}a:www.wipo.int/sme/en/WIPO - web - sajt o autorskom i srodnim pravima: www.wipo.int/copyright/en/index.htmlWIPO - web - sajt o izvr{nom postupku: www.wipo.int/enforcement/en/index.htmlZa kupovinu izdawa u elektronskoj kwi`ari WIPO: www.wipo.int/ebookshop. Ovde }ete na}i:- Priru~nik za licencirawe autorskog i srodnih prava, izdawe br. 897- Kolektivno ostvarivawe autorskog i srodnih prava, izdawe br. 855Za u~itavawe besplatnih publikacija: www.wipo.int/publications. Ovde }ete na}i:- Razumevawe autorskog i srodnih prava, publikacija br. 909- Od umetnika do publike: Koje koristi imaju stvaraoci i korisnici od autorskog i srodnihprava i sistema kolektivnog ostvarivawa autorskog i srodnih prava, publikacija br. 922- Kolektivno ostvarivawe autorskog i srodnih prava i reprografija, publikacija br. 924Direktorijum nacionalnih uprava za autorska prava:www.wipo.int/news/en/links/addresses/cr/index.htmwww.wipo.int/sme/Me|unarodne nevladine organizacijeMe|unarodni biro udru`ewa za ostvarivawe prava proizvodwe mehani~kih zapisa iumno`avawa (BIEM; akronim je nastao od prvobitnog francuskog naziva); www.biem.orgUdru`ewe za poslovni softver (BSA): www.bsa.org56
Me|unarodna konfederacija udru`ewa autora i kompozitora (CISAC- akronim nastao izfrancuskog naziva): www.cisac.orgMe|unarodna federacija asocijacija filmskih producenata (FIAPF); akronim nastao izfrancuskog naziva): www.fiapf.orgMe|unarodna federacija organizacija za prava umno`avawa (IFRRO): www.ifrro.orgMe|unarodna federacija fonogramske industrije (IFPI): www.ifpi.orgAsocijacija nezavisnih poizvo|a~a muzi~kih zapisa (IMPALA): www.impalasite.orgAsocijacija nezavisnih izdava~a (IPA): www.ipa-uie.orgAsocijacija softverske i informacione industrije (SIIA): www.siia.net57
ANEKS IIWeb sajt adrese nacionalnih institucija za autorsko i srodna pravawww.wipo.int/sme/Al`irAndoraArgentinaAustralijaBarbadosBelorusijaBelizBosna i HercegovinaBrazilDanskaEl SalvadorFilipiniFinskaGruzijaHrvatskaIndijaIndonezijaIslandIrskaKanadaKolumbijaKina (Hong Kong-SAR)KirgistanLetonijaLibanLitvanijaLuksemburgwww.onda@wissal.dzwww.ompa.adwww.2.jus.gov.ar/minjus/ssjyal/autorwww.ag.gov.auwww.caipo.gov.bbvkudashov@belpatent.gin.byncip@belpatent.gin.bywww. belipo/bzwww. bih.nat.ba/zsmpwww.minc.gov.brwww.kum.dkwww.cnr.gob.svipophil.gov.phwww.minedu.fiwww.global-erty.net/sagpatentiwww.dziv.hrcopyright.gov.inwww.dgip.go.www.ministryofeducation.iswww. entemp.iecipo.gc.cawww.derautor.gov.cowww.info.gov.hk/ipdwww.kyrgyzpatent.kgwww.km.gov.lvwww.economy.gov.lbwww.muza.ltwww.etat.lu/EC60 58
Ma|arskaMalezijaMeksikoMonakoMongolijaNovi ZelandNema~kaNigerNorve{kaPeruRepublika ^e{kaRepublika KorejaRuska FederacijaSingapurSjediwene Ameri~ke Dr`aveSlova~kaSlovenija[panija[vajcarskaTajlandTurskaUjediweno Kraqevstvo Velike BritanijeUkrajinawww.hpo.humipc.gov.mywww.sep.gob.mx/wb2/sep/sep_459_indautorwww.european-patent-office.org/patlib/country/monaco/www.ipom.mnwww.med.govt.nzwww.bmj.bund.dewww.bnda.ne.wipo.netwww.dep.no/kd/www.indecopi.gob.pewww.mkcr.czwww.mct.go.kr/englishwww.rupto.ruwww.gov.sg/minlaw/iposwww.ipos.gov.sg/www.loc.gov/copyrightwww.culture.gov.skwww.sipo.mzt.si/www.mcu.es/Propiedad_Intelectual/indice.htmwww.ige.chwww.ipthailand.orgwww.kultur.gov.trwww.patent.gov.ukwww.sdip.gov.uawww.uacrr.kiev.uaNapomena: A`urirane podatke mo`ete na}i na slede}em web sajtu: www.wipo.int/directory61 59
ANEKS IIIRezime glavnih me|unarodnih ugovora u vezi sa autorskim i srodnim pravimaBernska konvencija o za{titi kwi`evnih i umetni~kih dela (Bernska konvencija)(1886.)Bernska konvencija je glavni me|unarodni ugovor o autorskom pravu. Bernskom konvencijom je,izme|u ostalog, uspostavqeno pravilo „nacionalnog tretmana, {to zna~i da u svakoj zemqi,strani autori ostvaruju ista prava kao i doma}i autori. Konvencija je trenutno na snazi u 162zemqe. Spisak ugovornih strana i kompletan tekst konvencije mo`ete na}i na adresi:www.wipi.int/treaties/en/ip/berne/index.html.Me|unarodna konvencija o za{titi interpretatora, proizvo|a~a fonograma iorganizacija za radiodifuziju (Rimska konvencija) (1961.)Rimskom konvencijom, za{tita se pro{iruje na srodna prava: interpretatori ostvaruju pravana svoja izvo|ewa, proizvo|a~i fonograma na svoje zvu~ne zapise, a radio i televizijskeorganizacije na svoje emitovane programske emisije. Osamdeset tri zemqe su trenutnopotpisnice ove Konvencije. Spisak ugovornih strana i kompletan tekst konvencije mo`etena}i na adresi: www.wipi.int/treaties/en/ip/rome/index/html.www.wipo.int/sme/Konvencija o za{titi proizvo|a~a fonograma od neovla{}enog umno`avawa wihovihfonograma (Konvencija o fonogramima) (1971.)Konvencijom o fonogramima utvr|ena je obaveza svake dr`ave potpisnice da {titiproizvo|a~e fonograma koji su dr`avqani neke druge dr`ave ugovornice, od proizvodwekopija bez saglasnosti proizvo|a~a, od uvoza takvih kopija, kada je proizvodwa ili uvoz tihkopija u ciqu distribucije javnosti, kao i od distribucije takvih kopija javnosti. „Fonogram“zna~i iskqu~ivo zvu~ni zapis (tj., taj zapis ne sadr`i, na primer, filmske tonske trake ilivideo kasete), bez obzira na oblik (disk, traka ili drugo). Konvencija je trenutno na snazi u75 zemaqa. Spisak ugovornih strana i kompletan tekst konvencije mogu se na}i nawww.wipo.int/treaties/en/ip/phonograms/index.html.60
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (Sporazum TRIPS)(1994.)U nastojawu da se me|unarodna trgovina harmonizuje sa delotvornom i odgovaraju}omza{titom prava intelektualne svojine, napravqen je Sporazum TRIPS da bi se obezbediliodgovaraju}i standardi i principi u pogledu raspolo`ivosti, obima i kori{}ewatrgovinskih aspekata prava intelektualne svojine. U isto vreme, ovim Sporazumom seutvr|uju sredstva za ostvarivawe tih prava. Sporazum TRIPS je obavezan za svih 149 ~lanicaSvetske trgovinske organizacije. Tekst se mo`e na}i na web sajtu Svetske trgovinskeorganizacije: http://www.wto.org/english/docs_e/legal_e/27-trips.doc.Ugovor o autorskom pravu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO)(1996.)Ugovor o autorskom pravu WIPO i Ugovor o interpretacijama i fonogramima WIPO, zakqu~enisu 1996. godine, u ciqu prilago|avawa za{tite prava autora, interpretatora i proizvo|a~afonograma, izazovima koje donosi nastanak digitalnog sveta. Ugovor o autorskom pravu jedodatak Bernskoj konvenciji o za{titi kwi`evnih i umetni~kih dela, a na osnovu wega,odredbe Bernske konvencije su prilago|ene novim uslovima informati~kog dru{tva. Ovo,prvenstveno, zna~i da se sve odredbe Bernske konvencije shodno primewuju na digitalnookru`ewe. Ovo tako|e zna~i da sve potpisnice Ugovora o autorskom pravu moraju daispuwavaju materijalne odredbe Bernske konvencije, bez obzira na to da li su potpisnicesame Bernske konvencije, ili ne. Ugovorom o autorskom pravu pro{irena su prava autora uvezi sa wihovim delima, tako {to su im data tri iskqu~iva prava, tj.:– Pravo da dozvole ili zabrane distribuciju javnosti originalnih dela ili wihovihprimeraka putem prodaje, ili na drugi na~in (pravo distribucije);– Pravo da dozvole ili zabrane davawe u zakup, u komercijalne svrhe, ra~unarskihprograma, kinematografskih dela (ako je takvo davawe u zakup u komercijalne svrhedovelo do rasprostrawenog umno`avawa tih dela, ~ime je naneta bitna {tetaiskqu~ivom pravu umno`avawa) ili dela otelotvorenih u fonogramima (pravo davawa uzakup); i– Pravo da dozvole ili zabrane saop{tavawe javnosti vlastitih originalnih dela ili61
wihovih primeraka, `i~nim ili be`i~nim putem, ukqu~uju}i ~iwewe wihovih deladostupnim javnosti, tako da predstavnici javnosti mogu pristupiti tim delima sa mesta iu vreme koje li~no izaberu (pravo na saop{tavawe javnosti).Ugovor o autorskom pravu je stupio na snagu 6. marta 2002. godine, a za sada ga je potpisalootprilike 59 zemaqa (vidi: www.wipo.int/treaties/en/ip/wct/index.html/)Za razliku od Ugovora o autorskom pravu, Ugovor o interpretacijama i fonogramima se ti~enosilaca srodnih prava, a wegov ciq je me|unarodna harmonizacija za{tite zainterpretatore i proizvo|a~e fonograma u informati~kom dru{tvu. Me|utim, on se neodnosi na audiovizuelna izvo|ewa. Ugovorom o interpretacijama i fonogramima uglavnom se{tite ekonomski interesi i prava za{tite li~nosti interpretatora (glumaca, peva~a,muzi~ara, itd.) u vezi sa wihovim interpretacijama, bez obzira da li su zabele`ena nafonogramima. Ovim ugovorom, tako|e se poma`e licima ili pravnim subjektima koji preuzmuinicijativu, a zadu`ena su za bele`ewe zvuka. Ovim ugovorom, nosiocima prava se dajuslede}a iskqu~iva prava:www.wipo.int/sme/– Pravo da dozvole ili zabrane neposredno ili posredno umno`avawe fonograma (pravona umno`avawe);– Pravo da dozvole ili zabrane ~iwewe dostupnim javnosti originala ili primerakafonograma putem prodaje ili drugog prenosa vlasni{tva (pravo distribucije);– Pravo da dozvole ili zabrane davawe u zakup javnosti originala ili primerakafonograma (pravo na davawe u zakup) u komercijalne svrhe; i– Pravo da dozvole ili zabrane ~iwewe dostupnim javnosti, `i~nim ili be`i~nim putem,bilo kojeg izvo|ewa zabele`enog na fonogramu, tako da predstavnici javnosti mogu dapristupe zabele`enom izvo|ewu sa mesta i u vreme koje li~no izaberu, na primer, putemusluge po zahtevu (pravo stavqawa na uvid javnosti).U pogledu izvo|ewa u`ivo, tj. onih koja nisu zabele`ena na fonogramu, Ugovorom ointerpretacijama i fonogramima interpretatorima se tako|e daje iskqu~ivo pravo dadozvole:64 62
– Emitovawe za javnost;– Saop{tavawe javnosti; i– Bele`ewe (samo zvuka).Ugovor o interpretacijama i fonogramima je stupio na snagu 20. maja 2002. godine; za sada, 58dr`ava je potpisalo ovaj Ugovor (vidi: www.wipo.int/treaties/en/ip/wppt/index.html).Konvencija o ra~unarskom kriminalu (2001.)Ova Konvencija o ra~unarskom kriminalu, koju je sa~inio Savet Evrope, utvr|uje zajedni~kukrivi~nu politiku, u ciqu za{tite dru{tva od ra~unarskog kriminala. To je prvime|unarodni ugovor o krivi~nim delima koja se vr{e preko interneta i drugih ra~unarskihmre`a, koji se posebno bavi povredama autorskog prava, prevarom u vezi sa ra~unarima,de~ijom pornografijom i kr{ewem bezbednosti mre`e. Konvencija tako|e sadr`i nizovla{}ewa i postupaka, kao {to je pretra`ivawe ra~unarskih mre`a i spre~avawenelegalnih radwi.Kompletan tekst se mo`e na}i na: conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/Html/185.htm.Direktiva o autorskom pravu (2001.)Direktivom Evropske Zajednice o harmonizaciji odre|enih aspekata autorskog prava isrodnih prava u informacijskom dru{tvu, uskla|uju se prava u odre|enim kqu~nimoblastima, prvenstveno u ciqu re{avawa izazova koje postavqa internet, e-trgovina iuop{te, digitalna tehnologija. Ona se tako|e bavi izuzecima od ovih prava i zakonskomza{titom tehnolo{kih aspekata sistema za ostvarivawe prava.61 65 63
ANEKS IVSpisak potpisnica Bernske konvencije o za{tititi knji`evnih i umetni~kih dela(Stawe na dan 16. juni 2006.)AlbanijaKanadaEkvatorijalna GvinejaAl`irZelenortska OstrvaEstonijaAndoraCentralna Afri~ka RepublikaFid`iAntigva i Barbuda^adFinskaArgentina^ileFrancuskaJermenijaKinaGabonAustralijaKolumbijaGambijaAustrijaKomorska OstrvaGruzijaAzarbejxanKongoNema~kaBahamiKostarikaGanaBahreinObala Slonova~eGr~kaBanglade{HrvatskaGrenadaBarbadosKubaGvatemalaBelorusijaKiparGvinejaBelgijaRepublika ^e{kaGvineja-BisaoBelizDemokratska NarodnaGvajanaBeninRepublika KorejaHaitiwww.wipo.int/sme/ButanBolivijaBosna i HercegovinaBocvanaBrazilBrunei DarasalemBugarskaBurkina FasoKamerunDemokratska RepublikaKongoDanskaXibutiDomnikaDominikanska RepublikaEkvadorEgipatEl SalvadorSveta StolicaHondurasMa|arskaIslandIndijaIndonezijaIrskaIzraelItalija64
JamajkaJapanJordanKazahstanKenijaKirgistanLetonijaLibanLesotoLiberijaLibijska Arapska XamahirijaLihten{tajnLitvanijaLuksemburgMadagaskarMalaviMalezijaMaliMaltaMauritanijaMauricijusMeksikoMikronezija (FederalneDr`ave Mikronezije)MonakoMongolijaMarokoNamibijaNepalNizozemskaNovi ZelandNikaragvaNigerNigerijaNorve{kaOmanPakistanPanamaParagvajPeruFilipiniPoqskaPortugalijaKatarRepublika KorejaRepublika MoldavijaRumunijaRuska FederacijaRuandaSent Kits i NevisSent LucijaSent Vinsent i GrenadiniSaudijska ArabijaSamoaSenegalSrbijaSingapurSlova~kaSlovenijaJu`na Afrika[panija[ri LankaSudanSurinamSvaziland[vedska[vajcarskaSirijska Arapska RepublikaTad`ikistanTajlandBiv{a JugoslovenskaRepublika MakedonijaTogoTongaTrinidad i TobagoTunisTurskaUkrajinaUjediweni Arapski EmiratiUjediweno KraqevstvoVelike BritanijeUjediwena RepublikaTanzanijaSjediwene Ameri~keDr`aveUrugvajUzbekistanVenecuelaVijetnamZambijaZimbabve(Ukupno: 162 dr`ave)Napomena: A`urirane informacije mo`ete na}i na veb sajtu na slede}em URL:www.wipo.int/treaties/end/ip/berne.65
KREATIVNI IZRAZUvod u autorsko i srodna pravaza mala i sredwa preduze}aNASLOV ORIGINALACreative Expression: An Introduction to Copyright and Related Rightsfor Small and Medium-sized EnterprisesIzdava~Zavod za intelektualnu svojinuKwegiwe Qubice 5BeogradTel.: +381 11 311 11 62Faks: +381 11 311 23 77Za izdava~aBranka Toti}v.d. direktoraPrevela sa engleskogQIQANA [OBAJI]Stru~na redakturaJOVAN JEKI]UrednikEmina Kulenovi}-Gruji}CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradWIPO<strong>Kreativni</strong> <strong>izraz</strong> - uvod u autorsko i srodna prava zamala i sredwa preduze}a/ (prevela Qiqana [obaji})-Beograd, Zavod za intelektualnu svojinu / MST Gaji} –64 str.; cmwww.wipo.int/sme/KorektoriMara Jovanovi}Danijela Ivanovi}[tampaMST Gaji}Dobra~ina 73, BeogradPrevod dela: Creative Expression: An Introduction toCopyright and Related Rights for Small and Medium-sizedEnterprises, - Tira` 300ISBN 978-86-7811-023-8a) Intelektualna svojina66
Za vi{e informacija, a posebno za sadr`aje i publikacijeo intelektualnoj svojini i poslovawu mo`eteposetiti www.wipo.int/sme/en/, kao i pretplatiti se nabesplatan elektronski mese~nik WIPO Odeqewa zamala i sredwa preduze}a (SMEs) nawww.wipo.int/sme/en/documents/wipo_sme_newsletter.html
Za vi{e informacija kontaktirajtethe World Intellectual Property OrganizationAdresa:34, chemin des ColombettesP.O. Box 18CH-1211 Geneva 20SwitzerlandTelefon:+41 22 338 91 11Faks:+41 22 733 54 28e-mail:wipo.mail@wipo.intili New York Coordination Office na:Adresa:2, United Nations PlazaSuite 2525New York, N.Y. 10017United States of AmericaTelefon:+1 212 963 6813Faks:+1 212 963 4801e-mail:wipo@un.orgPosetite WIPO web stranu:www.wipo.intili naru~ite u WIPO elektronskoj kwi`ari:www.wipo.int/ebookshopili SMEs Division na:Adresa:34, chemin des ColombettesP.O. Box 18CH-1211 Geneva 20SwitzerlandFaks:+41 22 338 87 60e-mail:sme@wipo.intweb strana:www.wipo.int/smeZa vi{e informacija tako|e kontaktirajteZavod za intelektualnu svojinu Republike SrbijeAdresa:Kwegiwe Qubice 5, Beograd, SrbijaTelefoni:+381 11 311 11 62, +381 11 26 30 499Faks:+381 11 311 23 77e-mail: yupat@sv.gov.yuwww.yupat.sv.gov.yuWIPO publikacija br.918 srpski ISBN 978-86-7811-023-8
Change language