Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatoviOn je to sigurno Luki kazao, pa su obojica pomislili, da ih je netko čuo, kad se pogađahuza moju glavu. Ja držim, da su stoga i križali noćas oko kuće.- Bit će tako! Oni su križali, da vide, da li se tkogod oko kuće povlači.- Oni ne smiju saznati, da sam ih ja čuo.- Zašto?- Vrebali bi na mene, pa tko bi nosio vaše listove?- Pravo imaš! Gle niti ne pomislih na to! Antonio, hvala ti! No što kaniš sada?- Očuvati si kožu i ne ogriješiti duše, Ako me lupeški napadnu, branit ću se ovim nožem.Tužiti ih ne smijem, jer nemam svjedoka, pa da i imam, ne bih to učinio, jer bi se saznalo,odakle sam čuo njihove razgovore i zašto sam tamo dolazio. Da ih tužim, ne bih smionositi vaših listova, a ona bi plakala... - ne doreče Antonio opazivši općinskoga sluguTompića, koji dolazaše prama njima uskom uličicom. Tompić, kad je hodao, nije išaouvijek istim korakom, jer bi sada malko potrčao, a sad opet laganije koračao. To bijašenjegov obični hod.- Dobro jutro, Miro! Što je nova? - pozdravi i upita Marko Tompića.- Dobro jutro, dobro jutro, gospodine! Kako ste spavali? Da, poslao me amo gospodinnačelnik; njegova mi je žena rekla, da trčim, da trčim, ja sam letio, te vidite, da ne moguni govoriti - piskutaše Miro, tresuć neprestano glavom i stišćući oči.Tompić je čovjek u godinama. Tijelo mu je dugačko, noge kratke, ramena uska i vanrednoniska.- Miro, a tko vam je dao taj dugi kaput? Reć bi, da vas ne stišće pod pazuhom! - našali seMarko prisiljeno.- Dao mi ga je gospodin načelnik. E, bolje je, da je malko širok! - odvrnu Miro, gladeć siruke sa sviju strana, kao kad ih sapunicom peremo.Načelnik bijaše u objemu za tri Mira.- A pošto vas je poslao amo Murelli? - pita Marko.- Poslao me je, ta vi znate! Da, bijah doma; brijao sam se, gospodin načelnik zovnu me...Vi znate, ja se brijem svaki treći dan; on me zovnu, a žena mu, gospođa Anastazija, poslalame amo, da radi onih pušaka...- Kakvih pušaka? Miro, vi ste poludjeli!- Po... Po... poludio! Ja, poludio! Molim, gospodine Marko, drugi, drugi, a ne ja! E, čujte,bi li imali jednu smotku? Da, puške! Ma ona vještica me poslala. Antonio, idi, idi k načelniku..- Doći ću! - odvrati Antonio pletući koš.- Znaš, odmah! On će me ispsovati, ako ne dođeš. Zapovjedio je, da odmah dođeš i dadoneseš puške. Ne boj se, nije Murelli zločest!- Da, odmah! Uoči sudnjega dana! - obeća Antonio.- Dobro, dobro! Neće ti se zla dogoditi. Gospodine Marko, Bog vam daj zdravlje, zbogom!Idem, idem. Znaš, odmah! Da, puške - pozdravi Miro i udalji se skakutajući.- Antonio, ti nećeš k načelniku!- Ne.- Danas idem tamo na brežuljak.- Čuo sam, kad se noćas s njom rastajaste.- A ti?86