Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatovimuž po svijetu. Ta žena bijaše lijepa, ali jako siromašna; stanovaše tamo za jednim kukom,sat odavle blizu mora. Otac mi kazivaše, da je stari gospodin imao s njome dostaokapanja, jer da se sprva branila, no kašnje...- Živino, pazi, da ne zaludim! Izbroji, da ti ne iščupam te magareće uši! - izdere se plemićjedovito.- Lovro, ne ljuti gospodina! - opomenu ga Luka.- Da, što rekoh? Da, kašnje se nije branila. Vaš otac...- Izmiči!- Imaše s tom ženom dijete, sina...- Zaokrenut ću ti vratom!- Evo vam moje glave, ako lažem. Da, sina! Tko je taj sin, je li živ, je li mrtav, to mi mojotac ne htjede nikada kazati. Muž one žene vrati se nakon nekoliko godina u naše krajeve,no ne nađe žene, jer bijaše umrla u babinju, pet, šest dana iza poroda. Muža joj poznam;zove se Martin Kožulić. E dobričina, no već je osijedio!- Sinu mu je ime Joso; onaj visoki i mršavi, s krivim nosom - razjasni Luka.- Ja mnijem, da bi se ipak saznalo, gdje je sin one žene, da je jošte živ. Po svojoj prilici bitće i dijete umrlo - zaključi Lovro.- Ta prestani već jednom! Idite sada spavati. Luka, da me probudiš. Učini, kako misliš,da je najbolje. A čim prije valja da maknemo s puta ono kopile! - mahne Alfredo rukompo mraku, kao da ima u njoj nož, i udalji se nato.- Čuješ, Luka, radi se o našoj glavi - reče Lovro, kad ostaše na samu.- Tko radi o našoj glavi? - osupnu se Luka.- Ta tko drugi, negoli mi sami?- Lovro, ta ti valja!- Pa kome za volju!- Šuti, Lovro!- Da, za ovakva lopova!- Zar misliš, da će nas Alfredo prevariti?- I to je moguće.- Govori tiše.- Već je u svojoj sobi.- Tko bi znao, mogao bi nas slušati - posumnja Luka. - On ne običava leći odmah u postelju.- A kad legne, nikad iz nje ne ustao! No on misli, da će se sutra dočepati...- Lovro, bojim se, bit će zla!- Čuješ, Luka, čudnovata su ta gospoda!- Ja držim, da se djevojka neće obraniti...- Lako s njom, no što ćemo i kako ćemo s Antonijem? - šaptaše Lovro.- Pričekajmo, dok nam se zgoda pruži, pa ako nam se baš podrsne, da nas nitko ne vidi,evo ti, Lovro, lijepe svotice!- Nećemo si omastiti brkova! Da pravo kažem, bolje bi bilo i za Antonija, da otegne papke;ta pedeset godina prije ili kašnje, zar nije to isti vrag? - umovaše Lovro, koračajuć sasvojim prijanom prema jednoj staji.60