Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatovive, te hitre mornarske kćeri vitka pasa, gipka tijela, kojima dršće svaka žilica, koje seljupko osmješkuju svojim plesačima vrteći se oko njih.Dok svatovi plešu, piše Marko u svojoj sobici po bijeloj hartiji, a kad ju napisa, savije ju,zapečati i pođe da potraži svoga vjernoga Antonija. Pita i pita za nj, no nitko ga ne vidje.Napokon reče mu jedan dječak, da je vidio Antonija iza crkve, gdje su oni stari zidovi.Marko se uputi k zidovima i spazi Antonija, koji bješe zagnjurio glavu u jednu od onihpukotina u zidu, otkle se vidi sav zaljev. Kad mu se približi, potapa mu po ramenu. Antoniose lecnu, izvuče glavu iz pukotine i pogleda ga prestrašeno.- Antonio...- Čujem.- Što radiš tu?- Ništa; gledam u more - brecnu se on jetko.- Ta koji su te jadi snašli? Ma lice ti je kao da su te izvukli iz groba!- Iz groba? - progunđa tiho Antonio.- Da, da... Antonio, metni ovaj list u džep. Javljam joj, da sam danas u Lučicu prispio i daželim s njom sutra govoriti. Noćas idi na humak i predaj joj pismo.- Bit će mi uzalud put.- Zašto?- Velika mi čuda! Zar nismo po cijelom svijetu rastelalili, da ju volite?- Pa onda?- Otac na nju pazi. Ona ne zna, da ću doći.- Zna; Marija joj je rekla jučer, da te čeka iza kuće.- Neće doći.- Ja bih išao sam, no što bi ljudi rekli, da se udaljim danas od kuće? Rastužio bih samomajku i oca, jer bi se domislili, kud sam otišao. Pa Elvira me danas i ne čeka, a za sutraudesit će već ona tako, da uzmogne sa mnom duže vremena ostati.- Teško.- Misliš?- Kad joj moradoh predati vaš zadnji list, pred petnaest dana, sve sam oko kuće obilazio,da me ona opazi, no sve uzalud, a čini mi se, da me je stari, on, da on, njezin...- Otac.- Da, čini mi se, da me je dvaput vidio.- A kako si joj predao list?- Jednoga dana, kad je išla iz crkve, pretekoh ju, pa joj izdaleka mahnuh listom i onda gapoložih na put.- Je li ga ona opazila?- Jest, vidjeh, kad ga dignu.- Da, pravo imaš, ta na sva mi je pisma odgovorila.- Govorite laganije.- Antonio, jadni moj Antonio! Čuj, kad bijasmo u Trstu ne imah vremena niti da te štopitam. Kako ti bijaše u zatvoru?- Bolje negoli danas...- Ne razumijem te.134