Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatoviJela pođe u kuhinju, da pripravi ručak, a Marko i Mato posjetiše trgovca Stipu. Male uličiceu Lučici bijahu sve puste. Svijet se u kućama pozatvarao.- O, Mato, kako vam idu poslovi? Dobro jutro, Marko! Što rade drage u Beču? - šalio seStipe, rukujući se s prihodnicima.Marko mu se nasmiješi i kimnu glavom.- Ah, dragi Stipe, kako se možeš danas smijati? - ukori Tonka sina.- A zašto da plačem? - hoće Stipe.- Opet će zlo na Lučicu! Tko bi znao, što znači ova smrt? - jadikovaše Tonka.- Stara, ne čavrljaj! Škoda, da ga nisu prije poslali pod lipu. Koliko se je boljih i poštenijihod njega u moru utopilo, kad su se mučili da si koju krajcaru za starost prigospodare i dasi obitelj prehrane? A koliko ih palo nevinih u ratu? Što znaš ti, stara! Na hiljade, na hiljade!- svrši pjevajući stari Tomo, Stipin otac.- Ma da, briga Lučičane za onakve ljude! - potvrdi Stipe.- Tomo, stari smo, nema ni vama mnogo do groba! - našali se Marko prisiljeno.- Što! Stari! Čujte, pet takvih, kakvi ste vi, mogao bih baciti preko mora na otok Cres! Što,ja star? Tonka, pazi na meso! Ja, ja, pod lipu? Tra la la, tra la la... veseli se, zemljo Bosnoravna, eto tebi lipo...- Tomo, vi ćete pjevati i na smrtnoj postelji - prekinu ga Marko.Tonka klimaše slušajući svoga muža, koga se nije doimala svaka trica. Tomo bješe doživiokoješta u svijetu, po moru i po kopnu.- Marko, molim vas - pozove trgovac mladića u svoju pisaću sobu.Kad bjehu sami, zatvori Stipe vrata i reče tiho:- Čujte me, prijatelju, umirite me!Marko ga pogleda u čudu.- Bojim se, da, vrlo se za vas bojim...- Vi se bojite?- Marko, umirite me! Vi znate, iskren sam vam prijatelj.- Što vam je Stipe?- Jučer, znate, pred poštom... Ja znam, da ste pošten čovjek; dajte mi vašu ruku i recitemi, da li štogod znate.- Ja da vam kažem!... Što da vam kažem?- Govorimo iskreno; znate li vi, tko je ubio Alfreda?- Tiho! - trgnu se Marko, obazrev se po sobi.- Ovdje smo sami, nitko nas ne čuje. Molim vas, zaklinjem vas, da mi srce umirite. Znateli vi, tko ga je ubio?- Ne znam zasigurno, ne bih mogao priseći no mislim...- Što mislite?- Antonio - šapnu Marko.- Antonio?- Da; barem tako nagađam.- No Alfreda su i porobili, kako čujem.- Ako je istina, porobili su ga njegove vlastite sluge.113