Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatovimu koža neobično. Kad mu se načelnik približi, pokaže mu rutavom rukom stolicu, dasjedne, pa istisnu dubokim i razbijenim glasom:- Umorstvo!- Da, umorstvo, grabežno, grabežno umorstvo, da, grabežno!- Nisam slutio...- Tko da vas utješi?Saletti pogleda načelnika zapanjeno, pa slegnuvši ramenima izusti mirno:- Mišljah, da je u svojoj sobi; poslije večere, reče mi, da ide odmah spavati.- Bio je do kasna kod mene.- Kod vas?- Da kod mene; došao me pozdraviti... da ide u Pariz.- Kod vas?- Bijaše vanredno veseo; dugo se vremena šalismo. Tko da sluti ovakvu nesreću?- Nesreću? Da, da, nesreću! Jadna moja Elviro!- Luka mi reče, da je došla k sebi. Vidjeh ju dolje u sobi. Gospodine, žalim, srce mi pucaod boli.- U Pariz, da, u Pariz! Sad ga više neće tužiti oni skotovi! - progunđa Saletti i pogleda vrlovažno u oči načelnikove.- Jeste, i ja mislim... Nikada se nije pročulo, da ima u ovim krajevima razbojnika. Sve jemoguće. On mu se jučer strašno zagrozivo. Nesreća, nesreća.- Ne, ovuda nema razbojnika.- Alfredo htio ga je pljusnuti pred poštom... Silom ga odvukoh, da se ne osramoti, da sine okalja ruke na onom prostaku.- To sve radi jedne mornarske kćeri!- Odbijte to na ludost-mladost!- No tko trpi polag toga?... Čujte, Murelli!- Slušam; raspolažite sa mnom.- Ja bih rekao, da ga on nije svojom rukom usmrtio.- I ja mislim tako.- Naložio je onom mulcu... Poznate li Antonija, onoga nahoda iz Trsta?- Ta naravno, da ga poznam! Pogibeljno, vrlo pogibeljno stvorenje! Jučer ujutro dao samga zvati u općinski ured radi onih pušaka; mislite li, da je došao?- Ne dvojim; on ga je probo - reče Saletti, gledajući mrko preda se.- Čekaju ga vješala, no ne samo njega, već i najamnika Marka Šabarića, komu nije ništasveto, koji bi utopio svu gospodu u žlici vode. Gospodine, ono vam je prava hulja, lupež,da mu na svijetu para nema. E, skrhat će si doskora vrat! Umjesto da s nama u miru živi,brani ove skotove, ove naše kopače. Dobro, neka ga sada kopači od vješala izbave.- Umorstvo! Murelli, umorstvo!- Grabežno! Luka mi kazivaše putem, da su Alfreda orobili...- Jeste, sve su mu porobili, i lanac i uru.- I lisnicu s novcima... Tako... tako... možda koju stotinu...- Ne vjerujem.107