Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatovi- Anastazijo!- Šuti, glupane! Proklet bio čas, kad sam se s tobom združila! Uništio si me, zatro si me!- Molim te, ne deri se, molim te, ne viči; govori laganije, da, laganije, dušice moja...- A, vidi sotone, da ne vičem, da ne govorim, da se ne brinem za obitelj, za kćer!- Anastazijo, ti me siliš, da...- Što, ti mi se groziš? Hajde, reci, izmeći, na što te silim?- Ta molim te, ne brundaj mi više! Spavaj!- Evo ti tvoj spavaj! Pljus, pljus! - vrisnu Anastazija, udarajući ga po debelim obrazima.- O, sada je dosta! Ti, kosturo, vještice, gujo, hoćeš li mirovati? - viknu Murelli, uhvativšije za grkljan i pritisnuvši ju k zidu.- Ido, Ido! Ubit će me ovaj lupež! Ido, u pomoć, u pomoć! - vriskaše Anastazija grebućimu noktima jake ruke.Ida je spavala u obližnjoj sobi. Probudivši se odvrati srdito majci:- Mani me se!- Ubit će me; zadavit će me!- Nek te zadavi!- Ne vjeruj, Ido, neću je zagušiti, no ne zaslužuje nego da crkne.- Molim vas, ostavite me na miru! Tucite se, koljite se, kao što ste se i do sada klali, nopustite druge da spavaju! - viknu Ida jedovito.U taj par udari netko na kućnim vratima.- Ido, skoči iz postelje! - zapovjedi otac.- Zašto?- Zar ne čuješ, da netko po vratima lupa, kao da ih hoće razbiti?- Čujem, no meni je dobro u postelji. Neka lupa, ako će do sutra. Ustani ti! - odgovoridjevojka i navuče pokrivač preko glave.- Oh, prokleta djeco! - zakuka načelnik.- Ta što mi kuneš kćer, zar ti je salo tako teško? - izdere se Anastazija.Murelli se izvuče iz postelje i stane tražiti žigice, pa kad ih nađe, struži i struži po zidu,no ni jedna neće da plane.- Čemu ti treba svijeća?- Anastazijo, hoćeš li, da te batinom opalim? Šuti, grdobo!- Idi, gnjuse, da ti oči ne iskopam!Kad upali lojenicu, pođe k prozoru, otvori i ljutito upita:- Tko je?- Ja sam, gospodine!- Magare, zar ne znaš drukčije kucati na vrata?- Vi ste valjda spavali, gospodine! Oprostite, nesreća je, velika nesreća; stari gospodin vasmoli, da odmah k nama dođete.- Tko si ti?- Ja sam Luka, sluga gospodina Salettija.- Što se zbilo? Kakva nesreća? Zar nisi mogao počekati dok dan svane? Je li to način buditiljude iz mirna sna? Baš sam bio usnuo...103