Istorija integracija EU I

Udžbenik str. 17.1. Razvoj Evrope do 1800. godineUdžbenik str. 21-23.POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOMLIDIJA MADŽARIstorija razvoja evropskih integracija - I2. Evropska i svetska ekonomija od 1800. do 1870. godineUdžbenik str. 23-28.3. Pozicija Evrope od 1870. do 1950. godineUdžbenik str. 28-36.Nakon Drugog svetskog rata 1945. godine Evropa ulazi u novi proces političkog istrateškog posleratnog oporavka. Evropa je nakon 1945. godine podeljena na dva savezazemalja:‣ Istočni blok kojim je dominirao Sovjetski Savez sa komunističkomideologijom i‣ Zapadni blok koji je bio pod uticajem SAD-a i razvojne ideologijekapitalizma i slobodnog tržišta.4. Evropa neposredno nakon Drugog svetskog rataSa ciljem povećanja preglednosti, prikaz razvoja evropskih integracija se možepodeliti na nekoliko vremenskih perioda. Uprkos postojanju raznih kriterijuma za podelu,najčešće se primenjuju (koriste) oni koji se vezuju za izvesne istorijske trenutke 1 koji suobeležili razvoj evropske ideje. Proces evropskih integracija se može podeliti na sledećeperiode:1. Počeci razvoja i stvaranje carinske unije (od 1951-1985. godine);2. Uspostavljanje Zajedničkog tržišta (od 1986-1992. godine);3. Stvaranje Evropske ekonomsko-monetarne unije (od 1993-2003. godine) i4. Proširenje EU i Lisabonski sporazum (od 2004. godine).Iako se ideja o ujedinjenoj Evropi javila još u XVII veku, početak evropskihintegracija se obično posmatra od momenta kada su sazreli uslovi za šire prihvatanje oveideje. Tako se tek nakon Drugog svetskog rata došlo do zaključka da proces izgradnjeujedinjene Evrope predstavlja sredstvo za uspostavljanje trajnog mira i stabilnostiu Evropi. Ova ideja je postepeno počela da se realizuje kroz izgradnju evropskihinstitucija. Završetkom Drugog svetskog rata započele su ideološke i interesne podeleizmeđu bivših saveznika - SSSR-a, s jedne, i Velike Britanije, Francuske i SAD-a sadruge strane. Kao što je već rečeno, Evropa je ubrzo bila podeljena na dva suparničkapolitička, ekonomska i vojna bloka, odnosno na zemlje Istočnog i Zapadnog bloka.Osnovne razlike između ovih blokova su se ogledale u sledećim činjenicama:1 Poput značajnih političkih, ekonomskih ili nekih drugih događaja.1

POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOMLIDIJA MADŽAR‣ Na zapadu je došlo do brze obnove uz obilnu pomoć SAD-a, dok se na istokuSSSR, pre svega, usmerio na sopstvenu obnovu na teret ostalih zemaljačlanicaIstočnog bloka;‣ Dok je u Zapadnom bloku osnovan NATO pakt, u Istočnom bloku je osnovanVaršavski pakt kao pandan NATO-u;‣ U Zapadnom bloku je došlo do dekolonizacije, dok je SSSR proširio svojuticaj na sve zemlje iza gvozdene zavese;‣ U Zapadnom bloku je obnovljena tržišna privreda uz poštovanje principaprivatne svojine i višestranačke demokratije, dok je u Istočnom bloku vladaokomunistički društveno-ekonomski sistem sa jednopartijskim političkimsistemom i‣ Na zapadu je odavno započeo proces evropskih integracija, dok su istočnezemlje počele sa procesom integracija tek nakon raspada SSSR-a.U posleratnim su godinama vlade zapadnoevropskih zemalja, pre svega, bileusmerene na: 1) pokretanje i razvoj razorenih nacionalnih privreda i 2)obezbeđivanje i jačanje nacionalne sigurnosti radi prevencije od moguće vojneopasnosti iz država Istočnog bloka. Tako je u zemljama Zapadne Evrope došlo dopostepenog razvoja nove političke strategije koja se zasnivala na:1. Oslanjanju na pomoć i saradnju sa SAD-om i2. Međusobnoj saradnji evropskih država - od ranih 50-tih godina prošlog vekase većina zemalja Zapadne Evrope kretala ka različitim oblicima ekonomskesaradnje koja će jačati njihov trgovinski i ekonomski položaj. Krajem 50-tihgodina XX veka je ideja o jačoj uzajamnoj evropskoj saradnji, zajedništvu, pačak i ujedinjenju konačno dobila široku političku i javnu podršku.4.1 Oslanjanje na pomoć i saradnja sa SAD-omKako se obnova ratom razorene privrede Evrope nije mogla ni zamisliti bezfinansijske i drugih oblika spoljne pomoći, Amerika (a kasnije i Kanada) je donelaodluku da finansijski podrži zemlje Zapadne Evrope. Ona je to činila kako bi, pre svega,podstakla razvoj svetske privrede, otvorila mogućnosti za američke javne i privatneinvesticije u evropskim državama, na taj način obezbedila tržište za svoje proizvode, ali ikako bi pridobila saveznike iz Zapadnog bloka protiv Sovjetskog Saveza.Udžbenik str. 32-35.Maršalov program pomoći 2 - predstavlja američki program sveobuhvatnenovčane pomoći koja je bila namenjena zemljama Zapadne Evrope uključujući i ZapadnuNemačku. - Udžbenik str. 33-35.5. Počeci, motivi i ključne ideje evropskih integracijaUdžbenik str. 69-73.U ustavne temelje Evropske unije spadaju: 1) Pariski ugovor o osnivanjuEvropske zajednice za ugalj i čelik (iz 1951. godine) i Rimski ugovor o osnivanjuEvropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju iz 1957.2 Trajao je od 1948-1951. godine.2

POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOMLIDIJA MADŽAR(European Social Fund-ESF). Fondovi su, svojim izdvajanjima, uticali na prevazilaženjerazvojnih problema i problema povećane nezaposlenosti izazvane liberalizacijom tržišta.Zajednička poljoprivredna politika od 1962-1968. godine (CommonAgricultural Policy) - za razliku od oporavka nemačke privrede kojoj je očiglednopogodovalo uspostavljanje Carinske unije, zaostala poljoprivreda u Francuskoj je imalapotrebu za uspostavljanjem Zajedničke agrarne politike. Glavni inicijator ideje oZajedničkoj poljoprivrednoj politici bio je francuski Predsednik Šarl de Gol (Charles deGaulle). On je, na taj način, želeo da obezbedi široko tržište za francuske poljoprivredneproizvode uz zagarantovano visoke cene tih proizvoda unutar EEZ, kao i uz visokesubvencije za izvoz viška poljoprivrednih proizvoda van zemalja Evropske ekonomskezajednice. Tako se Zajednička poljoprivredna politika razvijala u suprotnom pravcu odprincipa slobodnog tržišta, jer se zasnivala na raznim oblicima protekcionizma isubvencionisanja poljoprivrede članica EEZ. 8 Kako su budžetski izdaci za Zajedničkupoljoprivrednu politiku vremenom rasli, tako su sprovedene i brojne reforme o kojima ćekasnije biti više reči.Evropski parlament predstavlja pravnog naslednika Predstavničke skupštineEvropske zajednice za ugalj i čelik. Skupština se sastojala od izvesnog broja zastupnika iznacionalnih parlamenata zemalja članica EEZ-a. Uporedo sa širenjem nadležnosti irastom ovlašćenja EEZ-a, u sve većem broju oblasti, dolazi i do prelaska sa sistemajednoglasnog odlučivanja na sistem kvalifikovane većine na nivou Veća ministara (1966.godine). 9 U prisustvu tzv. demokratskog deficita (odnosno nedostatka saglasnosti oizvesnim bitnim odlukama na nivou Veća), smatralo se da se mnoge bitne političkeodluke donose bez ikakvog neposrednog uticaja građana. Sa ciljem rešavanja pomenutogproblema, tek su 1979. godine prvi put organizovani neposredni parlamentarni izbori zaposlanike u Evropski parlament. Međutim, Evropski parlament je sve do 80-tih godinaimao savetodavnu funkciju. Tek usvajanjem Jedinstvenog evropskog akta (1986. godine),kao i Lisabonskog sporazuma (2009. godine) dolazi do radikalne promene ovlašćenjaParlamenta u procesima odlučivanja. Može se reći da borba Evropskog parlamenta zaširenje ovlašćenja u postupcima donošenja odluka (preciznije propisa) i dân danas traje.Ispitna pitanja:1. Objasnite razvoj Evrope i međunarodne ekonomije do 1800. godine.2. Koje su bile odlike evropske i svetske ekonomije od 1800. do 1870. godine?3. Objasnite razvoj Evrope od 1870. do 50-tih godina XX veka.4. Kakav je bio položaj Evrope neposredno nakon Drugog svetskog rata?5. Šta nam možete reći o oslanjanju na pomoć i saradnju sa SAD-om?6. Šta je Maršalovog program pomoći?7. Objasnite početke, motive i ključne ideje evropskih integracija.8. Koje su bile prve evropske institucije i recite nešto o njima?8 Radilo se o odobravanju direktne novčane pomoći seljacima, garantovanju visokih otkupnih cena,obaveznom otkupu viškova proizvoda od strane država i dr.9 Pošto se prethodno povukla, Francuska se tzv. Luksemburškim kompromisom 1966. godine ponovo vratilau rad Veća ministara, uz uslov da Veće zadrži jednoglasno odlučivanje kada je reč o vitalnim interesimaEEZ.5

POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOMLIDIJA MADŽAR9. Objasnite ulogu Evropske ekonomske zajednice, Evropske zajednice za atomskuenergiju i Pariski ugovor.10. Recite nam nešto o Carinskoj uniji i počecima razvoja Zajedničke poljoprivrednepolitike i Evropskog parlamenta.6