Дивља свиња у нашим ловиштима - Lovacki Savez Srbije

P-39885Како предати мали огласПоштовани оглашивачи,Ваше мале огласе за магазин „Ловац” можете предатилично, уз личну карту, у шалтер сали „Дневника” у НовомСаду, Булевар ослобођења 81. Можете их послати писмомна исту адресу, електронском поштом наoglasi@dnevnik.rsкао и путем факса на021/480 68 80тако што ћете уз текст малог огласа послати и фотокопију вашеличне карте и доказ о уплати, по ценама које имате у ценовнику.УПЛАТЕ на рачун:АIК банка 105-31196-46,позив на број 189.P-39153Број 8Лист Ловачког савеза СрбијеАлексе Ненадовића 19-2311000 БеоградТел: 011 344 32 84E-mail: lovac@beotel.rs...............................................................Издавач:Ловачки савез Србије...............................................................За издавача:Председник проф. др Зоран Поповић...............................................................Председник Уређивачког одбора:Светомир Маџаревић...............................................................Чланови:Мића Бошковић (зам. председника)Ранко СикимићЗоран МатовићМилан СтефановићБратислав БојовићАлександар Николић...............................................................Редакција:проф. др Зоран Поповић,проф. др Милош Беуковић,проф. др Зоран Ристић,проф. др Миленко Стеванчевић,Светомир Маџаревић,Светислав Стојановић,Дејан Милков,дипл. инж. Миодраг Петровић,Иван Ђорђевић,Борислав Додош,Радислав Исаиловић,Мирослав Јовановић,Велимир ПетринПродукција:„Дневник Војводина прес” д.о.о.21000 Нови Сад,Булевар ослобођења 81..........................................................Генерални директор:Душан ВлаовићТелефон:021/4806 802..........................................................Уредник:дипл. инж. Душан Кнежићтел. 021 4806 846..........................................................Уредник фотографије:Јарослав Паптел. 021 4806 846..........................................................Технички уредник, прелом:Раде ГардиновачкиМатиас Вајмер, стручни саветник..........................................................Директор огласног сектора:Светозар Карановићтел. 021 4806 860, 861 843..........................................................E-mail:lovac@dnevnik.rs..........................................................Штампа:Графопродукт, Нови СадДесанке Максимовић 52Храбро и паметноу 2011. годиниНа измаку ове, последње године у првој деценији 21. века, ловци Србијеуглавном сабирају резултате, али још више размишљају о ономе штоследи. Нови Закон о дивљачи и ловству ступио је на снагу, и сада некествари више неће бити исте.Година 2010. била је, за већину ловачких организација у Србији, “била, непоновила се”. Ова констатација се, наравно, односи на велике природне непогоде,пре свега поплаве током пролећа и прве половине лета, које су у појединимкрајевима земље десетковали ситну дивљач, нарочито зечеве. На својојкожи ловци Србије осећају и све последице економске кризе, а наше колеге изКраљева и околине задесио је страховит земљотрес. Нажалост, све су то биле“више силе” на које нико од нас ловаца није могао да утиче.Ипак, на оно што следи можемо. Свиђао нам се нови закон или не, ма штамислили о њему, морамо му се прилагодити. Не вреди кукати “шта би билокад би било”, већ ваљаним аргументима упозоравати надлежне на неке недореченостии у пракси тешко примењиве делове које се подзаконским актимамогу у извесној мери исправити. Мора се објаснити ловцима шта се мења,како сваки од њих треба да се понаша и шта се од њих очекује. Времена семењају, мењају се и закони, али ловци Србије здружено лове већ скоро 115 година.Издржали смо све, многа тешка времена, а паметним, савесним газдовањем,праћењем модерних трендова и научних сазнања, поштеним радом,могу се превазићи и садашње тешкоће. Ми, ловци Србије, бар смо на њих навикли.Нажалост.Али, јадиковки нема и несме их бити. Главу горе, засукати рукаве и кренутина посао. Ако већина нас то уради, плодови нашег рада ће врло брзо стићина наплату. Благородна је Србија, услова имамо, а ако будемо вредни, поштении паметни, имаћемо и дивљачи. И за нас, и за туристе.Ми смо на потезу!Д. КнежићP-42252Фото насловна:Јарослав Пап...............................................................Тираж:78 000...............................................................Дистрибуција:По налогу Ловачког савеза Србије,дистрибуцију обавља Пошта 2,Нови СадЛОВАЦ, Лист Ловачког савезаСрбије/Одговорни уредник Душан Кнежић- Нови Сад (Булевар ослобођења 81):Дневник Војводина прес, 2009,(Нови Сад Графопродукт).-30цмМесечно-Наставља традицију часописа Ловациз 1897 годинеISSN 1821-2891-Ловац (2009)COBIS.SR-ID 170349068снимио: Јарослав Пап

GENERICHONDA GENUINE ACCESSORIES – PAGE 1 OF 2Motorcycle Navigation KITChoose where you want to go and you’re off. No more hassles.Which route? Which street? Which turn? Which exit? Bet you know the feeling.What you need is simple: the guided freedom of the Honda Motorcycle Navigation System.Ask your Dealer for advice on compatibility, or see our website:www.honda.co.uk/motorcycles/accessoriesMotorcycle Navigation KitA complete Sat Nav kit comprising of: navigation unit, EU maps, controller, earphone,mc car kit, attachment kit, battery and owner’s manual. The unique controller allowsyou to operate the unit without taking your hands off the handlebars and theadjustable aluminium bracket features unique anti-vibration bushes for clearerviewing whilst riding. Must be combined with additional Quartet Wiring Harness.• Bright, anti-glare 3.5-inch colour touch screen display (glove-friendly)• Honda model-specific installation bracket and wiring• Honda unique controller switch• Handy POIs (Points of Interest), including the European Honda carand motorcycle Dealer network• Bluetooth ® connection• 2GB internal memory containing EU map data(contact your Dealer for details on coverage)• Complementary car kit• MP3 player and picture viewer• 2D and 3D map display accompanied by step-by-step voice prompts• Compact, lightweight, weather and petrol proofPlease ask your local Dealer for adviceon compatibility and a total fitted price,or call the Honda Contact Centre on0845 200 8000.Terms and Conditions apply. Please ask a salesperson for full details.Honda Genuine Accessories. Tested rigorously to ensure flawless operation,seamless fit and 'real world' durability. Guaranteed to provide long-lasting value witha two year warranty. Honda designed and engineered, for you and your Honda.*2 year warranty only available when purchased with a new Honda motorcycle, otherwise 12 months.

АКТИВНОСТИ ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРБИЈЕДИВЉЕ СВИЊЕ КОД НАСОдржати хитан састанак са представницима Министарства пољопривредеЗа сада не треба предузимати радикалне потезе, већпокушати разговором и договором са представницимаМинистарства пољопривреде решити сва отворенапитања – један је од кључних закључака донетна седници Управног одбора Ловачког савеза Србијеодржане 17. децембра у просторијама фазанерије“Ковилово” ЛУ Београд. С тим у вези, потребно јеформирати стручну радну групу састављену од компетентнихчланова, која би заједно са предтсавницимаМинистарства учествовала у доношењу подзаконскихаката које регулишу Закон о дивљачи и ловству.Такође, УО је изразио отворено негодовање поводомнајава да би цена ловне карте могла да буде 1.600 динара.Одлука о забрани групног лова на дивље свињеу јануару, пореметиће планове одстрела по ГПГЛ, јерсу многа ловачка удружења у овом месецу планирала одстрелцрне дивљачи која је у многим крајевима у експанзијии прети да начини озбиљне штете пољопривреди.Седница, којом је председавао председник ЛСС др ЗоранПоповић почела је усвајањем записника са претходне седницеи предствљањем активности Савеза између две седницеУО. Што се тиче средстава намењених за унапређењегајења дивљачи, УО је потврдио да је новац одобрен за 20удружења.Тачке дневног реда по којој се такође доста дискутовалоје помоћ за ловачка удружења које су задесиле елементарнеПризнањаловачкимнеимаримаУ СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИРуководство ЛУ “Јасеница – Југ” уовој години имало је много посла даса својим ловцима достојанственообележи 115 година ловства. Највећидео обавеза припао је председнику Управногодбора Томиславу Радојковићуи секретару Андреји Микићу. О историјскомтрајању ловства у овом крајунајбоље говори монографија, чији јеаутор председник Радојковић.На пригодној свечаности, којој суприсуствовали и највиши званичницисрпског ловства проф. др Зоран Поповић,Марко Тица и Томица Радосављевић,говорено је о ловству на овим просторима,а највећим прегаоцима урученасу вредна одличја. Златни орденЛСС-а примили су Радослав Станковићи Милан Стевановић, док су Сребрнипонели Раде Стојановић, Радиша Стојадиновић,Драган Јоцковић, ДрагољубАнтонијевић, Момир Крстић и ВидојеСтојановић. Бронзани орден додељенје Добрици Танасковићу, Милану Радовановићу,Петру Мировићу, МикануЈевтићу, Првославу Марковићу, БојануБлагојевићу, Милану Ристићу и ПредрагуБркићу. Ловачки савез Србиједоделио је и своје највише признање,Плакету за ловачке заслуге Ловачкомнепогоде – Краљево које је погодио снажан земљотрес, те“Пчиња” из Трговишта, “Милета Полић Бата” из Љубовије,“Гучево” из Лознице и “Видојевица” из Лешнице које супогодиле поплаве. Ситуација је изузетно тешка у лозничкомкрају где је водена стихија направила огромне штете,па је УО заузео став да се Краљеву упути помоћ од 300.000динара, а осталим удружењима по 100.000, али да се наконнакнадних процена штете евентуално неким удружењимауплате додатна средства. Такође, УО је предложио да ловачкаудружења која то желе, упуте помоћ Краљеву у висиниод једне годишње чланарине. Д. Кн.удружењу “Јасеница – Југ”, Скупштиниопштине Смедеревска Паланка, Полицијскојиспостави и Ветеринарскојинспекцији у овом месту.Ова значајна прослава окупила јестаре и заслужне ловце овог краја, каои садашње доследне прегаоце ловства,с циљем да заједнички граде нове путевесавременог ловства, које ће и надаљедоминирати на ловној карти Србије.Томе ће допринети и 440 активнихловаца, који домаћински газдујуна готово 17.000 хектара.С. Маџаревићснимио: Ј. ПапДивља свиња у нашим ловиштимаУслед сталног узнемиравања од странечовека, у већини наших ловиштадивље свиње су најактивније токомноћи тј. од сумрака до сванућа. Тадаим је кретање најинтезивније док сетоком дана одмарају или ограниченокрећу само у највећим густишима илинајзабаченијим деловима ловишта.Дивље свиње најчешће живеу чопорима који могу бити: чопори састављени од једнеили више дивљих крмача сњиховом прасади које се удружујуради лакше заједничке заштитепрасади у најмлађем узрасту. мешовити чопори где дивљакрмача уз овогодишњу прасадводи и своје прошлогодишњепотомство чопори једногодишњих животињачесто из различитих легалаСтари зрели вепрови живе усамљеноосим за време букарења, кадаприлазе чопорима ноћу а дању се одмарајуу њиховој близини. Јалове илипрестареле дивље свиње као и болеснеили рањене и млађе јединке се такођекрећу усамљено. Дивља крмача предпрашењем се издваја из чопора и тражискровито место да се опраси.Однос полова- Подаци из литературеуказују да и код ове врсте дивљачиоднос полова у природи треба да буде1:1 и то у свим добним разредима, каои да је најрационалније у популацијиодржавати газдинску старост од 7 година(назимад + 6 година). Годишњепромене узрокује прираст који износипросечно 4 јединке по зрелој женки(10 двогодишњакиња и 20 старијих) изпролећног фонда.Однос према станишту - Дивљесвиње имају веома велики радијускретања, можда највећи од свих врстадивљачи (изузимајући медведа) којенасељавају нека од наших ловишта.Основни узроци њихових миграцијасу пренамноженост и недостатак хране.У потрази за храном дивље свињепрелазе раздаљине и од више десетинакилометара док напротив у стаништимаса довољно хране упорно бораве ипоред интезивног лова. Посебно зрели Најбољи однос половау природи треба да буде 1:1, дивље свиње имају највећирадијус кретања и по неколикокилометара, газдинска старост код дивљихсвиња је седам година, у природи је већи реалниприраст код дивљих свињанего у гатерима и може да будеи четири прасета по крмачи, у чопору дивљих свиња никадане треба одстрељивати водећукрмачу, јер је она носилацприраста у ловишту а и стубопстанка читавог чопора.Без њеног искуства и вођстватоком оштрих зима читаволегло назимади може страдатиод глади или предатора. Рањену дивљу свињу никадане треба тражити ноћу или сесам завлачити за њому густише.- децембар 2010. - децембар 2010.8 9

ДИВЉЕ СВИЊЕ КОД НАСснимио: Ј. Папмужјаци у периоду парења могу прелазитиогромне раздаљине због чега иху неким ловиштима називају „поштарима”.Због великог радијуса кретањадивљих свиња, слично као и код газдовањајеленском дивљачи и медведима,неопходно је формирање ловних подручјау оквиру којих поједина ловиштамеђусобно усклађују планове узгоја икоришћења дивљих свиња.Природни непријатељи - одрасле дивљесвиње захваљујући својој телеснојснази имају веома мало природних непријатељау које спадају једино вуковии медведи, тамо где их још има. Подмладакдивљих свиња, међутим, честје плен вукова, а у најмлађем узрастушакала и лисица, понекад и дивљихмачака, рисева, паса луталица и сл.Главни непријатељ дивљих свиња какокроз лов тако и другим својим активностимакојима уноси поремећај у њиховостаниште је човек. Дивље свињесу међутим, још једном доказале својувиталност и способност прилагођавањановонасталим условима тако даим опстанак није угрожен.У последње време појавио се каопредатор шакал који посебно на подмлаткуможе да начини огромне губитке,а тиме и штете.Газдовање - дивљим свињама подразумевамере за заштиту, очување иунапређење њихових популација, одржавањеоптималног бројног стања ускладу са могућностима станишта, оптималнеполне (1:1) и старосне структурекоја обезбеђује свакогодишњиулов одређеног броја грла међу којимаи носиоца врхунских трофеја. Управилно газдовање спадају и мереуређења ловишта односно пре свегамере за побољшање услова природнеисхране садњом биљних врста коједивља свиња користи у својој исхраникао што су дрвенасте врсте које обилнорађају крупно семе (храст, буква,питоми и дивљи кестен), воћкарице,пољопривредне културе (овас, пшеница,кукуруз, раж, чичока, детелина идр.). Ту спадају и мере обезбеђивањадовољне количине воде (изградњомпојилишта) која је дивљим свињамапотребна у већим количинама како занапајање тако и за каљужање, затиммере за обезбеђивање мира у ловиштунеопходног пре свега за успешан узгојподмлатка. Изградња довољног бројаловно - техничких објеката, који пресвега зими омогућавају прихрану дивљачи(хранилишта и солишта), затимза осматрање и лов дивљачи (високихи ниских чека) као и хватаљки за хватањеживих примерака дивљачи спадатакође у основне мере газдовања ловиштемдивљих свиња.Захваљујући својој великој плодности,дивље свиње су веома захвалнаврста за газдовање како у слободнимтако и у ограђеним ловиштима. Иакоу слободној природи имају велики радијускретања, када су добро храњенеодлично подносе услове узгоја уограђеном, често и веома малом просторуод свега пар стотина хектара и тоу изразито великој густини насељености.Све је већи број ограђених ловиштау којима се у Европи па и коднас дивље свиње интезивно гаје какоради лова тако и ради производњемеса које је врло квалитетно и све севише тражи на светском тржишту.Лов - Дивље свиње се лове на најразличитијеначине: прикрадањем, дочеком,погоном у различита годишњадоба (лето, јесен, зима) али је лов погоному касну јесен а поготову зими поснегу, и то уз коришћење специјалнообучених ловачких паса, вероватнонајпопуларнији и најраширенији. Тадаје због могућности праћења трагова поснегу као и боље прегледности теренауслед опалог лишћа лов и најуспешнији.Највитешкији лов на дивљесвиње је међутим, лов претраживањему мањим групама и уз помоћ специјалнообучених паса. Овај лов изискујениз способности како од ловаца (познавањетерена, одлична телесна кондиција,брз рефлекс, храброст и др.)тако и од ловачких паса међу којимасу врло ретки они који се у тај, за њихвеома опасан лов, смеју упустити. Разјарениа посебно рањени дивљи вепаркљовама може нанети веома опасне апонекад и смртоносне повреде ловцу,а ништа мање опасна није ни рањенадивља крмача која нема кљове, алиима страховито јак ујед. Рањену дивљусвињу никада не треба тражитиноћу или се сам завлачити за њом угустише.Приликом лова веома је значајнонагласити да у чопору дивљих свињаникада не треба одстрељивати водећукрмачу, јер је она носилац прирастау ловишту а и стуб опстанка читавогчопора. Без њеног искуства и вођстватоком оштрих зима читаво легло назимадиможе страдати од глади или предатора.Имајући све наведене чињенице увиду, може се слободно закључити даје дивља свиња дивљач будућности унашим ловиштима.Др Зоран А. Ристићснимио: Ј. ПапШтете од дивље свињеДивља свиња је нарочито значајнаврста дивљачи за ратаре због различитихоблика, обима и интензитета штетакоја прави. Штете настају у онимподручјима где се ловишта наслањајуна пољопривредне површине. Објашњењеје у томе да количина енергијекоју једна дивља свиња може да добијеса хектара шумског ловишта чини свега1-7% од максималне енергије којуможе да добије са хектара пољопривредногземљишта. У потрази за храному циљу за задовољење основнихживотних потреба, дивља свиња ушумском ловишту мора да претражиоко 650 квадратаних метара у токупролећа у 4.000 у току зиме.Најчешће штете од дивље свињенастају у време садње - сетве и дозревањапољопривредних култура. Штете настајуровањем, копањем, гажењем младих усеваи конзумирањем семења. Штете коједивље свиње чине на пољопривреднимкултурама могу се поделити на: штетена површинама под житима, штете накромпириштима и штете на ливадама.Штете на пољима са житима најчешћенастају на кукурузиштима, упериоду млечне фазе зрелости зрна,а највише су погођене њиве на којимас гаје рани хибриди, који први исазревају. Штете настају ломљењем(обарањем) стабла и конзумирањемклипа. Међутим, штете о конзумирањасу пуно мање од губитака којинастају ломљењем и гажењем биљака.При томе треба узети у обзир да се уистом тренутку и на истој површиниодједном може наћи и 30-40 животињаове врсте, различитог пола и узраста.У току испитивања нападнутих парцелаутврђено је да је проценат штете варираоод 5% до 47 %. Према изјавамавласника парцела, било је још већихштета, али су оборена стабла кукурузау полузеленом стању искоришћена заисхрану преживара (Поповић, 2006).Штете на пољима са озимим житимајављају се пре свега на парцелама накојима је претходни усев био кукуруз.При комбајнирању кукуруза, мањиброј клипова се машински не обере,већ остаје иза комбајна на земљи и наконприпреме парцеле за јесењу сетвузаорава. Захваљујући изванредномчулу мириса, осећају ферментисано(укисељено) зрно или клипове исподземље и ријући долазе до њих, правећимање или веће штете на пољимаса озимим житом. Могућност појавеи величина ових штета зависе од положајапарцеле у односу на шумскекомплексе или места где се најчешћезадржавају дивље свиње.Штете на кромпириштима најчешћенастају првим данима после сетве овекултуре, али се могу јавити све до моментавађења кромпира. Најтеже супролећне штете, када посејана културабуде уништена, а за другу сетвунема времена. Међутим, и штете којенастају у току лета нису мање значајне,с обзиром на то да власник парцелеостаје без рода.Штете које су причињене на пољопривреднимпарцелама у највећем процентујављају се уз рубни део шуме или у њенојблизини. У планинским ловиштимаове парцеле су мале, од 0,1 - 0,3 ха, такода се мере заштите од стране власникауглавном и не предузимају. У брдскимделовима истраживаних ловишта, уоченесу још веће штете на пољопривреднимповршинама. При томе, величинаштета у великој мери зависи од густинепопулација дивље свиње.Штетни утицаји дивље свиње у шумарствусу: Конзумирање храстовог и буковогжира и броја клијајућих семенки; Штете на парцеламаса посађеним храстовими буковим жиром; Чупање и оштећивање младихбиљака приликом ровања; Интензивирање гљивичнихболести због оштећењакорена дрвећа; Конзумирање кишнихглиста, жаба, корњачаи корисних животиња.Као омнивора (сваштојед), дивљасвиња конзумира различита храниваживотињског порекла. При томе, можеда прави и велике штете у ловишту,конзумирајући јаја и подмладак другихврста дивљачи. Наводи се да су дивљесвиње у ограђеном ловишту “Дубашница”,захваљујући снежном покривачукоји је скоро редовна појава на почеткујагњења муфлона, лако проналазиле ипрождирале тек рођену јагњад. Ко последица,добро ухрањене муфлонке којесу рано остале без потомства поново суулазиле у еструс, париле се почеткомлета и доносиле на свет другу генерацијујагњади крајем календарске године,са малом шансом презимљавања.Из књиге “Газдовање популацијомдивљачи у циљу смањења штета (Др.Зоран Поповић, др. Ненад Ђорђевић-децембар 2010. - децембар 2010.10 11

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИВЕСТИ...........................................................................................................................................................................СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ЛОВАЧКОГ САВЕЗА ВОЈВОДИНЕОсновано Д.О.О. “Војвођански ловац”На седници Управног одбора Ловачкогсавеза Војводине, одржаној упредивном објекту ловишта “Ристовача”23. новембра, између осталог јеконстатовано да је популација зеца уловиштима Војводине доста проблематичназбог великих киша и поплавау време репродукције зечје популације,што је проузроковало велике губиткекод младих јединки. УО ЛСВ-апрепоручује својим члановима да сезец лови веома опрезно, тј. уз великекорекције у плановима газдовања, односнода се смањи број ловних дана, атако ће се смањити и одстрел зечева.Ове препоруке су утврђене након анализаобављених у лабораторији ЛСВ-апосле прегледа очију достављених зечеваи утврђивања прираста њиховепопулације. Секретар ЛС-а МиленкоЗеремски изнео је податак да су ове годинеу лабораторију Савеза пристиглиподаци из око 80 одсто ловишта Војводинеи део из централне Србије, те дасу резултати прираста поражавајући.Председник Комисије за ловну кинологијуСлободан Глумац упознаоје чланове Одбора с активностима ипроблемима с којима се сусреће овакомисија. Нарочито је евидентно преплитањеу одржавању кинолошкихманифестација између два савеза –ЛСС-а и ЛСВ-а. Из тих разлога изнетје предлог да се усагласе ставови да бисе убудуће, уз строго поштовање правилникаи коректно суђење, у првомплану нашао квалитет паса. Акценаттреба да буде на повећању броја квалитетнихловачких паса у ловачкимудружењима.Ловачка одликовања ЛСС-а и ЛСВ-аповодом прослава и јубилеја добићеловци Жабља, Алибунара, Ковина, БанатскогВеликог Села и Житишта. Наоснову Статута ЛСВ-а који је усвојенна Скупштини Савеза августа ове године,УО је донео одлуку о оснивањуДруштва с ограниченом одговорношћу.Овом одлуком УО је заокружиоактивности која су му Статутом датау надлежност. Остаје да се у складу сактом о оснивању друштва с ограниченомодговорношћу направе пратећаакта и правилници који су предвиђениза ову делатност да би друштво моглопочети рад. За првог директорадруштва именован је дипл. инж. МиленкоЗеремски, а пуни назив друштваје “Војвођански ловац, привреднодруштво за развој ловства Д.О.О. НовиСад”.Што се тиче нове чланске картеЛСВ-а, наглашено је да њен будућиоблик и изглед за чланове с територијеАП Војводине треба да буде у складуса законским овлашћењима и општимактима којима се уређује ова материја.УО је наложио Комисији за правна иорганизациона питања да што пре урадиидејно решење чланске карте ЛСВ-аи достави предлог УО, који ће донетиконачну одлуку по овом питању. Подовом тачком дневног реда такође јерасправљано о будућем финансирањуЛСС-а и ЛСВ-а и закључено је да сешто скорије морају састати руководећеструктуре оба савеза и договорити се обудућим чланском доприносу по члануза финансирање активности и свихиздвајања која се узимају из чланарине.Потребно је тачно рашчланити штасе мора а шта не мора финансирати изубране чланарине.УО је именовао трочлану Комисијуза инвентарисање, која је добила задатакда у законском року обави пописпокретне и непокретне имовинеСавеза и о томе обавести УО, који ћенакон тога усвојити поднети извештај.Под текућим питањима формирано јесаветодавно тело од пет чланова којетреба да изнађе најбољи модел давањагаранција на почетне фондове дивљачиу установљеним ловиштима какоје предвиђено Законом о дивљачи иловству.Дугогодишњи члан руководстваЛСВ-а председник Комисије за одликовањаРаде Медић поклонио је Савезупет комплета ловачко-риболовачкогмагазина из 1937. године као трајнообележје из прохујалих времена. Констатованоје да је Комисија за правна иорганизациона питања на седници од22. новембра урадила предлог активностина усклађивању Статута члановаСавеза са Законом о удружењима ида се овај закључак упути свим удружењимана даљи поступак као саветодавномишљење.Седницом УО Ловачког савезаВојводине председавао је председникЛСВ-а проф. др Милош Беуковић.Расправљано је по 12 тачака дневногреда. Као гости, седници су присуствовалипредседник ЛСС-а проф. др ЗоранПоповић и председници Комисијаза кинологију и Комисије за правна иорганизациона питања. У уводном излагању,председник ЛСВ-а је упознаочланове УО с активностима измеђудве седнице, а потом је једногласно усвојенизвештај о финансијском пословањуСавеза за период од 1. јануара до30. јуна 2010. године.Д. МилковПет хи ља дади на ра заод стре ље ногша ка лаЛо кал на са мо у пра ва у Зре ња нинукон кре ти зо ва ла је обе ћа ње да тоов да шњим лов ци ма да ће им по моћиу су зби ја њу ша ка ла ко ји су преплави ли сред њо ба нат ска ло ви шта.Град ски већ ни ци по др жа ли су одлуку да град лов ци ма ис пла ти по5.000 ди на ра за сва ког од стре љеногша ка ла. Пред ви ђе но је да ловачка дру штва до ка зе о уло вље нимпре да то ри ма под но се Ко му нал нојпо ли ци ји и Ин спек ци ји за шти тежи вот не сре ди не.За ме ник гра до на чел ни ка Зре њанина Го ран Ка у рић ка зао је да јета ква од лу ка до не та на ини ци ја тивуло ва ца ко ји су ука за ли на ве ликиброј ша ка ла ко ји у ло ви шти мапри чи ња ва ју огром не ште те.– У по след њих не ко ли ко го ди на,на ро чи то у Ба на ту, ша кал је по стаоиз у зет но ве ли ки пре да тор, ко ји сепре ко ме ре раз мно жио и угро жа вапле ме ни ту ди вљач. Сто га смо одлучи ли да из но сом од 5.000 ди на расти му ли ше мо лов це да спро во десе лек тив ни и ор га ни зо ван из ловша ка ла – ка зао је Ка у рић.Управ ни ца у Ло вач ком удру жењу„Зре ња нин“ Ми ле на Ро ма не лика же да је ша ка ла пр во би ло у ју гоисточ ној Ср би ји, за тим у По мо рављуи до њем Сре му, по сле че га судо шли и у ба нат ске кра је ве.– Пра ве ве ли ке ште те у на шимло ви шти ма јер је сма њен при растср не ће ди вља чи. Ша ка ли на па да јула над, али и пти це ко је се гне зде назе мљи, по што им уни шта ва ју ја ја имла дун чад. На па да ју и ма ња ста даова ца и ко за, ако не ма у бли зи нипа са да их од бра не – об ја шња ваМи ле на Ро ма не ли.Лов ци упо зо ра ва ју да по тен цијалну опа сност пред ста вља и тошто ови пре да то ри мо гу би ти преноси о ци па ра зи та и за ра за, те дапе ти на по пу ла ци је ша ка ла но ситри хи не лу. Ж. Б.снимио: Ј. ПапУЗ ПРИ СУ СТВО БРОЈ НИХ ПО ЛИ ТИ ЧА РА, ЛО ВА ЦАИ ЈАВ НИХ ЛИЧ НО СТИУ Ту ри ји отво рен лук су знило вач ки домЛов ни ту ри зам у Вој во ди ни је богати ји за вр хун ски обје кат ко ји је смештену Ту ри ји. Вој во ђан ски премијерБо јан Пај тић недавно је отво рио“Hunting lodge Turija” (Хан тинг Лоџ)у по ме ну том бач ком се лу, хо тел ви со кекла се са 14 лук су зно опре мље них со баи јед ним апарт ма ном и две со бе за псеза го сте кој и же ле да су им љу бим циувек у бли зи ни. Ин ве сти то ри, ко ји супре ма не зва нич ним ин фор ма ци ја ма доко јих смо до шли, у обје кат уло жи лиоко ми лион евра, за Ту ри ју су се, ка жу,од лу чи ли из ге о граф ских раз ло га.- Ре ши ли смо да из гра ди мо хо телу овом се лу јер је оно у ср цу Вој во дине.Ка да би смо на кар ти врх ше ста раста ви ли на Ту ри ју, мо гли би да опи шемокруг око це ле Вој во ди не – ре кла јеНа та ша Па ви ће вић – Ба јић, јед на одсу вла сни ца хо те ла. – Укљу чу ју ћи туријско, ве ћи на вр хун ских ло ви шта упо кра ји ни су бли зу. Овај хо телје на мен ски пра вљен за лов це,јер им пру жа вр хун ску услу гу– сме штај па са, ору жар ни цу заод ла га ње пу ша ка, у дво ри штесе ула зи у чи зма ма, а мо гу дако ри сте и са у ну, ба зен, услу гере сто ра на пре пу ног вој во ђанскихи ло вач ких спе ци ја ли тета,а има ју мо гућ ност и да са миспре ма ју хра ну. Це ла по ро ди цамо же да ужи ва у услу га ма ко јепру жа овај обје кат - ре кла јего спо ђа Па ви ће вић – Ба јић.Га зде хо те ла ће, у обо страномин те ре су, са ра ђи ва ти са ЈП“Вој во ди на шу ме”, ка ко би сепри ву кло што ви ше ино старнихи до ма ћих ло ва ца. Д. Кн.- децембар 2010.- децембар 2010.12 13

ГАЗДОВАЊЕ ЛОВИШТЕМ ТОКОМ ЗИМЕснимио: Ј. ПапРестриктивно ловити, дивљачпрехрањивати, предаторе одстрељиватиЕво нас на крају календарске годинекоја ће остати упамћена због преобилнихатмосферских падавинакакве нису забележене деценијама.Иако ловна сезона на поједине врстедивљачи још траје, лови се веомаопрезно уз строгу анализу свакогловног дана. Поједина ловачкаудружења у нашој земљи донела суодлуку о престанку сваког лова изпредострожности због елементарнихнепогода. Како ловна година по нашем,ловачком календару траје од 1.априла па до 31. марта наредне године,биће довољно времена за стручнеанализе по завршетку ловне сезонеи пролећног бројања дивљачи. Потребноје установити колико је штетенаправило невреме у преобилнимпадавинама и поплавама и шта намваља даље чинити.Поједине врсте дивљачи су лакоподнеле кишовито време.То се у првомреду односи на крупну дивљач -јелене, дивље свиње и срнећу дивљач.Ове врсте нису претрпеле великуштету у отвореним ловиштима сем упоплављеним подручјима где је воденастихија подавила све што се нијеуспело спасти на време. Ловци су сасвоје стране чинили све што се моглокако би предупредили штете . Редовносу обилажена угрожена подручја и помаганоје угроженој дивљачи где год јето било могуће.Уништена леглаДа су преобилне падавине направилевелику штету видело се на почеткуи током летње ловне сезоне напрепелице, када су резултати одстрелабили веома слаби. Кише које су данимападале и стварале права мала језерау ловиштима, допринеле су да гнездапрепелица, јаребица и фазана баш увреме лежања женки на јајима будупоплављена и уништена. Ретке су јединкекоје су успеле да изведу својепотомство. Обиље воде у ловиштимапогодовало је једино пловушама којесу биле у свом амбијенту, па се очекуједа ће ове дивљачи бити у константномброју уз благи пораст бројности популације.ЗецЗечија дивљач је вероватно претрпеланајвећу штету што ћемо знатинакон свеобухватних анализа по завршеткуловне сезоне када се саберурезултати одстрела. Како је кишовитовреме потрајало малтене током целегодине сигурно је уништено тзв. мајсколегло ове дивљачи које највишеутиче на стабилност популације. Какоје велика влажност и високе подземневоде један од главних разлога поморамишоликих глодара у ловиштима, сигурноје да су и предатори свих врстакојима су мишолики глодари важанчинилац у исхрани своје активностиза преживљавање морали да усмере накорисну дивљач па је тако и оно малопотомства што је успело да се обновиу ловиштима,десетковано. Најбољипоказатељи колики је обим штете назечијој дивљачи добијен је након извршениханализа очних сочива које сеобављају у лабораторији Ловачког савезаВојводине. Ловци су након првихловова на зеца као и сваке године досада доставили очи од одстрељенихзечева у ову лабораторију. Већ првирезултати који су урађени били су поражавајући.Прираст младих зечевабио је испод сваког минимума какав удосадашњој дугогодишњој пракси нијезабележен. Уз слање резултата наконизвршене анализе у ловачка удружењастручњаци у Ловачком савезу Војводинеодмах су давали препоруке иупозорења шта даље чинити у погледуизвршења годишњег плана газдовањаловиштем. Препоручивано је да се ригорознокоригују планови одстрела а упојединим ловиштима где су резултатибили најлошији препоручена је тоталнаобустава лова на зеца. Испоставилосе и овог пута да су ловачка удружењакоја су строго поштовала планове одстрелауз домаћинско и рационалнокоришћење популације зечије дивљачиуз контролисану бројност по јединициповршине ловишта,најлакше поднелаизненадни удар на зечију дивљач какавсе ни у најцрњим прогнозама нијемогао предвидети.Ловачка удружењакоја су стриктно ловила зеца до задовољењапотреба својих чланова неводећи притоме рачуна о могућим последицаматаквог излова,треба доброда се замисле шта даље чинити ако сунеконтролисаним одстрелом захватилиу матични фонд популације.ФазаниСа фазанском дивљачи ситуацијаније ништа боља. Стање у ловиштимаје разнолика. Економски и финасискијака удружења, која сваке године испуштајуфазанску дивљач из вештачкепроизводње у ловиште и то не мање од10 комада по ловцу, имају какве-такверезултате у лову. Међутим, евидентноје да је и поред редовног уношења фазанскедивљачи одстрел сваке годинесве мањи. Наука која је уз струку најпозванијада објасни шта су главниузроци све мање бројности фазанскедивљачи, сем часних изузетака, није досада дала адекватне одговоре на питањакоја су ловачке организације постављалена ову тему. Иако су у финансискимплановима наших ловачких савеза занаучно истраживачки рад предвиђеназнатна новчана средства,одговора којиби довео до радикалних побољшањаповећања бројности фазана у природијош нема. Све више ловачких удружењапрактикује испуст одраслих фазана залов један дан пре лова или на сам данлова. Истина да се на овакав начин одстрелинајвише од испуштене дивљачиали је велико питање економске оправданостиоваквог начина лова ако знамода је цена одраслих фазана за ловкод свих произвођача највећа, а ништамање не кошта испуст изсопствених волијера у којимасу узгајани купљени фазанчићиу летњем периоду.Посебна прича је етичкастрана оваквог лова јер сепрактично лове фазани којинису били у природи, а нереткобрзи ловачки пси успејуда ухвате фазана живогиако на њега није ни пуцано!ЈаребицеШто се јаребица тиче,ситуација је у нашим ловиштимаиз године у годинусве гора. Стабилнепопулације ове наше аутохтонепољске коке једино-децембар 2010. - децембар 2010.14 15

ГАЗДОВАЊЕ ЛОВИШТЕМ ТОКОМ ЗИМЕснимио: Ј. Папсе још могу наћи у јужним деловиманаше земље и то око Ниша, Лесковца,Житорађе, Прокупља и некихдругих места. Војвођански ловцивећ годинама не лове јаребице збогмале бројности популације. Интензивнапољопривреда уз неконтролисанупримену хемијских средстава узаштити усева од штеточина и коровадопринели су томе да се бројностове пољске коке сведе на минимун.Сматрамо да ће врло брзо доспети нацрвену листу угрожених врста којимапрети истребљење.Важност правилнеисхранеУзроке и последице након све обухватногсагледавања ситуације наконелементарних и других недаћа којесу задесиле наша ловишта и дивљачу њима изнета су из угла практичарауз напомену да је ситуација различитаод регије до регије. Мање-више штетаје евидентна и остаје нам да је на најбољимогући начин ублажимо и сачувамофондове дивљачи који су осталиу ловиштима ради даље репродукције.У првом реду задатак нас ловаца је дабројност предатора пред наступајућузиму сведемо на биолошки миниум.Затим нам предстоји интензивнапрехрана дивљачи у ловишту а хранасе износи у унапред припремљенахранљивишта за крупну и ситнудивљач. Храна за зимску прехрану,како зрнаста, кабаста и гомољастамора бити квалитетна и провереноздрава. Изношењем нездраве, труле,плесниве или не дај боже третиранехране неким заштитним средствомради складиштења само би погоршалистање .За крупну дивљач мора битиобезбеђена довољна количина сточнесоли, најбоље ако је побољшана са витаминимашто наши произвођачи нудеу последње време. Иако је мали бројловачких удружења у нашој земљикоја газдују са јеленском дивљачи уотвореним ловиштима, морају итекакода се припреме за зимску прехрану. Јеленскадивљач због своје телесне масезахтева конзумирање неколико килограмаразличите хране дневно.Како јеу зимским условима кад завеју дубокиснегови јеленима смањена могућностда пасу на испасиштима а дрвеће улистопадним шумама је оголело,овојдивљачи једино преостаје да гули коруса младог дрвећа и на тај начин правивелике штете у шумарству.Дивље свиње је такође потребноприхрањивати у току зимског периодаа најрадије конзумирају кукуруз уклипу.Уколико су у ловишту храстовешуме, жир од храста је за дивљу свињуправа посластица. Ова дивљач најлакшепрезими оштре зиме јер је својомконституцијом прилагођена за све условеборавка и опстанка у природи.За срнећу дивљач такође је потребноприпремити додатне резерве хранеза зимску прехрану. Срнећа дивљачу пољским деловима ловишта веомарадо конзумира остатке пољопривреднихпроизвода преостале наконприкупљања летине.У шумским ибрдским ловиштима радо брсти лишћепреостало на гранама а на сунчанимпадинама где нема снега пасе оскуднупреосталу траву. За зимску прехранупотребно је обезбедити кукуруз уклипу,сточну репу, луцеркино сено источну со.Ситна дивљач такође захтева допунскупрехрану током зимског периода.За зечеве је потребно обезбедити довољнеколичине кртоласте, кабасте,гомољасте хране.Тип хранилишта зазимску прехрану зечије дивљачи зависиод конфигурације терена и бројностијединки на јединици површине.Какозечеви знају да праве штетуу воћњацима гулећи кору са младихвоћака, потребно је у сарадњи са корисникомземљишта предузети неопходнемере заштите.За фазане и јаребице (тамо где ихјош има) хранилице морају бити направљенетоком ране јесени. Зрнастухрану у виду ломљеног жита, кукурузау клипу и слично треба одмахставити под хранилице како би се дивљачнавикла да посећује ова местаЈако је важно што чешће обилазитиловиште у зимском периоду и организованоодстрељивати предаторе.Неретко ћемо их пронаћи у близинихранилишта где у заседи чекају плентј. корисну дивљач.Овога пута морамосе осврнути на још једну непобитнучињеницу а то је све већа присутностшакала у нашим ловиштима.Овај предатор полако али сигурно освајапростор широм наше земље. Шакалје веома крволочна звер и практичнонема природних непријатељана нашим просторима. С обзиром набрзину којом се размножава, стижунам вести о одстрелу шакала у онимловиштима где га до сада није било.Како су ловци у првом реду узгајивачии заштитари дивљачи и природе,неопходно је популацију шакала држатипод контролом.Д. МилковНа 9.160 хектара ловишта Ловачкогудружења „Пек“ из Раброва, кроз којепротиче златоносна река, дивљачи немањка, али ове године, иако пролећнихпоплава није било, уочљив је мањи бројзечева у односу на претходне сезоне паје лов експресно обустављен. У овомтренутку у јеку је берићетна ловнасезона, иако се фазанске коке не лове(то се чини тек сваке треће године):фазанских петлова и дивљих свињаима у изобиљу!У другој половини новембра, кадасу још владале готово пролећнетемпературе, група ловаца из Раброваи њихових гостију је ловила петловеЛУ „ПЕК“ РАБРОВОПрепуно петловаи црне дивљачиу ранвици и приобаљу Пека, честоподижући јата фазанских кока,јаребица, па и понеког зеца, на које се,наравно, није пуцало.На брежуљцима изнад Раброва увекје било дивљих свиња, али ове годинеима их, по речима председника ЛУ„Пек“ Бојана Тадића, у заиста великомброју који се мора регулисати да не бипочиниле штете на усевима.Осим богатог ловишта, Рабровцисе поносе својом ловачком кућом,сјајним објектом за уживање у лову исвим чарима које он пружа.КРАГУЈЕВАЦПодстицај ловном туризмуУз учешће великог броја представника туристичких организацијаШумадије и Србије, као и представника ловачких организација с овогподручја чија туристичка понуда представља добар подстицај ловномтуризму, у Крагујевцу је одржан Сајам туризма и туристиче понуде. Наовом сајму плакета за ловачке заслуге уручена је Градској туристичкојорганизацији Крагујевца за велики допринос развоју ловног туризмана подручју Шумадије. Ово високо признање директорки СнежаниМилисављевић уручио је председник Ловног региона “ЦентралнаСрбија” Томица Радосављевић.Ова туристичка организација потписала је и Протокол о сарадњиу области ловног туризма с Ловачким удружењем “Шумадија” изКрагујевца и Ловачким удружењем “Сребрница” из Страгара. С. М.Д. Кн.У ШУМАДИЈИБратског гостаникад достаМинула јесен остаће у Шумадији упамћенапо бројним побратимским сусретимаи дружењима која су превазишла границеСрбије. На овим просторима сваке недељеборавили су побратими из Решица (Румунија),Фоче (Република Српска), Сенте иСјенице, као и других места Србије.– Наша побратимска дружења ширимоод ловачких удружења ка секцијама и ловцима,чиме желимо да се у коло заједништваукључи што већи број ловаца, који сасвојим породицамапредстављају стубсарадње – кажеМилосав Зимоњић– Зики, велики поборниклова, познату Крагујевцуи Шумадији, у чијусу “ловачку карту”,уписана многобројнадружења и ловачкапријатељства.– Тако, осим са Фочом,сарађујемо и словцима Хумића иМилосавЗимоњић – ЗикиЧелебића, осим с Решицом, сарађујемо словцима Белобрешке и Старе Молдаве, а опојединачним секцијским дружењима и дане говорим.Многе нити овакве сарадње трају већдеценијама, тако да се и нова дружења ипријатељства темеље на богатим ловачкимискуствима и жељи да се заједнички учининов искорак ка унапређењу лова и ловства,не само у Шумадији већ и у читавој Србијии шире. С. М.Томица Радосављевић, уручује плакетуТуристичкој организацији Крагујевца-децембар 2010. - децембар 2010.16 17

снимио: Ј. ПапДобарпоглед у2011.Ловачки савез Србије и редакција листа “Ловац” желе Вам срећну Нову 2011. годину

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИВЕСТИ...........................................................................................................................................................................ИЗ ЛОВАЧКИХ УДРУЖЕЊА ИЗ ЛОВАЧКИХ УДРУЖЕЊА Припремио: Света МаџаревићЗРЕЊАНИНУстановљење ловишта најпречи задатакМилан Пажин, председник ЛУГрада Зрењанина: - Након усавајањановог Статута и пререгистрације,следи усаглашавање постојећих идоношење нових правилника како бисе синхронизовале активности у 23ловачка друштва у оквиру удружења, ускладу са новим законским документима.Након установљења ловишта и надамсе успешне доделе ловачком удружењу,предстоје активности на изради планскихдокумената за газдовање. Очекујемо да ћесе од садашњег јединственог ловишта “Бегеј”, које се простирена 125.000 хектара, формирати три ловишта за које је потребнодонети планска документа. Поред побројаног, плановимаудружења за 2011. годину, биће утврђени и сви послови везаниза газдовање ловиштима, пре свега, изградњу ловно- техничкихобјеката, унос дивљачи и њихов плански одстрел. То ће, заиста,бити година великих изазова али и даљег развоја ловства на овимпросторима.ТОПОЛАОбогаћивање ловишта„Каменица“Велизар Миљковић, председник ЛУ“Карађорђе”, Топола: - Питање свих питањау задацима за наредну годину у нашемудружењу, је додела ловишта “Каменица”на газдовање и јачање ловачког удружењау организационом, правном, нормативноми економском смислу. Уз све то, неопходнаје и израда пројеката на обогаћивању овогловишта. Пре свега, кроз побољшањефондова племените дивљачи и изградњиловно-техничких објеката, као и наставакуизградње Ловачког дома у Тополи.Истовремно, врло амбициозно приступићемо и едукацији чланова попитању нових закона о дивљачи и ловству и удружењима грађана, каои спровођењу новог Статута, у свим сегментима ловачког удружења.То је само део планова за наредну годину, који ће још више уздићиловство тополског краја.РЕКОВАЦНов искорак рековачкогловстваДуга и богата традиција ловства урековачком крају, одувек је будила пажњуловаца - тих вечитих заљубљеникау природу, дивљач и лов. То је и биоповод, да Ловачко удружење “Левач”,из Рековца, половином новембра, на достојан начин обележи 110година ловства у овом крају.- Наш јубилеј био је прилика да се окупе многи наши ловци ипријатељи из целе Србије, и да заједнички сумирамо пређени пути утврдимо нове визије развоја ловства у левачком крају, рекао јеМилан Милојевић, председник ЛУ “Левач”. Данас, наше удружењеима 280 ловаца и газдује на 15.000 хектара.Највећим прегаоцима ловства, на овој свечаности, додељена сунајвиша признања Ловачког савеза Србије. Златни орден понео јеВелимир Радовановић а сребрни орден: Предраг Милорадовић,Слободан Панић, Живота Милићевић, Радован Маринковић иМирослав Ристић. Бронзани орден уручен је: Драгану Остојићу,Небојши Вукосављевићу, Дејану Радојевићу и Петру Марковићу.Плакете Ловачког савеза Србије за ловачке заслуге, уручене су:Скупштини општине Рековац, Полицијској испостави у Рековцуи Електродистрибуцији из овог места. На овој свечаности и највишепризнање Ловачког удружења “Левач”, у Рековцу, јубиларнеплакете, додељене су: ЛУ “Каленић” у Белушићу, ЛУ “Јагодина” уЈагодини, ЛУ “Црни Врх” у Бунару, затим Томици Радосављевићуи Богољубу Маринковићу.ЛАЗАРЕВАЦСарадња с “Колубаром”Др Драган Синђелић, председник ЛУ“Фазан” из Лазаревца: Сарадња нашегловачког удружења и РЕИК-а “Колубара”представља најбољи пример на овим просторимакако се заједничким залагањемдоприноси подстицају ловства и очувањуприроде. Наиме, у срединама где “Колубара”изузима земљиште за своје угљенокопе,уступа бесплатно материјал ловцимада би градили прихватилишта за фазанскудивљач и чеке. Набављена је и нова “лада нива” за потребеУдружења. Осим великих активности ловаца, изузетно је важнасарадња с ловцима побратимских удружења: Вишеграда, Угљевика,Тивта, Трбовља, Суботице, Бара, а од наредне године и једнеловачке организације из Румуније.ВАЉЕВОХиљаду срна шеталовиштемМилош Пантелић, председник ЛУ“Браћа Недићи” из Ваљева: И пре негошто је пао први снег, већина од 900 ловацапоказала је велику брижност заочување ловног фонда, кроз обезбеђењеуслова и изношење хране и соли. На70.000 хектара ловишта данас шетанешто више од 1.000 срнећих грла. Тоје и логично ако се зна да само у једној сезони изнесемо тонусоли, осам тона кукуруза, а о кабастој храни свака ловачка групаводи рачуна. Изграђено је 60 високих чека и сваке годинесе граде нове, као и хранилишта и солишта. Водимо бригу и одивљим свињама, где је 30 грла у одстрелу. Зеца имамо као исвуда, а када је у питању фазанска дивљач, чак око 5.500 унесемоу ловиште. Брига сваког ловца о ловишту и дивљачи је ибудућност ЛУ “Браћа Недићи” и ваљевског ловства.КОСОВСКА МИТРОВИЦАОживљавање ловачких организацијаИлија Елезовић, председник Ловачкогсавеза Косова и Метохије: Један од најпречихзадатака на простору Косова иМетохије је обнављање и оживљавањеловачких организација, у местима гдеза то постоје реални услови. Данас наовим просторима имамо 11 ловачкихудружења. Такође, приоритетан задатакје и сузбијање криволова који је увеликозахватио ове просторе. Радимо и наунапређењу рада с ловачким подмлаткомјер и поврх великих тешкоћа и проблема,имамо жељу младих да активно раде. Али, да бисмо све тоостварили неопходна је даља спрега с ловачким организацијамау Србији, које су ментори многих наших програма. При томе,ЛСС даје безрезервну подршку и помоћ у даљем постојању итрајању ловачких организација на просторима Косова и Метохије.СМЕДЕРЕВОУ одстрелу хиљаду патакаМилан Стефановић, председник ЛУ“Смедерево”: Ловци смедеревског крајаодувек су се поносили бројном дивљачи,а данас посебно паткама, којихзаиста има у великом броју. Зато нијеслучајно што се у плану одстрела планираулов хиљаду јединки ове пернатедивљачи. Око 400 ловаца овог удружења врсни су узгајивачидивљачи и угледни заштитари. Организовани су у четири ловачкесекције, а оне, пак, у ревире, што веома добро функционишена 19.000 хектара. Имамо изграђених 15 високих чека и130 хранилица за ситну дивљач. Посебну пажњу поклањамоузгоју срнеће дивљачи, коју не ловимо већ дужи низ година.Изградили смо и десет хранилаца за њих а износимо и со уловиште. Годишње унесемо и 1.800 одраслих фазана.ПАНЧЕВОНови објектиНебојша Кесић, секретар ЛУ “Панчево”:Да “лов није само лов”, примерсу наши ловци, који путем обавезнихи добровољних радних акција активнораде на одржавању постојећих и изградњинових ловно-техничких и узгојнихобјеката. Осим изградње високихчека, настављена је изградња и ловачкогдома и пратећих објеката, с прихватном фазанеријом и објектомза санитарни и ветеринарски преглед одстрељене дивљачи.У наредној години засадиће се још једна вишегодишња ремиза,изградити нове чеке, формирати шумски расадник за сопственепотребе и подићи минијатурни арборетум. Да би удружење моглопартиципирати у разним републичким и покрајинским пројектима,озбиљно се приступа и изради неколико елабората којима ћесе у техничком смислу задовољити критеријуми за доделу новцанеопходног за извођење планираних активности.ГРОЦКАЈедниствена ловачкаорганизацијаСлободан Старчевић, председник ЛУ“Дунав” из Гроцке: Ловачко удружење “Дунав”данас као јединствена ловачка организацијау Гроцкој у овим временима улажеогромне напоре да после добијања ловиштана газдовање ојача лов и ловство на овимпросторима, а пре свега узгој и заштитудивљачи. Више од хиљаду ловаца овог удружењанастоји да својим активностима увећа бројност дивљачи.Значи, брига о ловишту је приоритетан задатак свих субјеката,што ће се посебно доказати у наредној години, која ће представљатијош један значајан подстицај развоју лова и ловства у општиниГроцка, која је од давне 1900. године, када је основана прваловачка организација, представљала најбољи пример богатстваловне дивљачи.КРАГУЈЕВАЦЛовство без границаЗоран Обрадовић, председник СкупштинеЛУ “Шумадија” из Крагујевца: Мада и овавремена обилују одређеним проблемимаи потешкоћама, ипак ловачко заједништвомора да отвара границе и да сви скупа стремимовизијама ловства без граница. То доказујемобројним сусретима и активностима,како на свом подручју, тако и у Србији и иностранству.Ловци су били и остали највећи мисионари, који никаданису питали нити ће питати ко је које вере, ко је каквог имовногстања, ко има које образовање... Ловци су били и остали највећисветионичари слоге, заједништва, оданости, искрености и доследности,рекао је Обрадовић на недавном побратимском дружењу словцима из Сјенице.МЛАДЕНОВАЦЗавршен дом на КосмајуВладислав Милојевић, председник ЛУ“Варовнице” из Младеновца: Уз консолидацијуудружења и израду новог статута,и поред свеукупне кризе, у потпуности језавршена изградња ловачког дома “Пландиште”на Космају. Тиме је заокруженапонуда у ловном туризму, а стање гајенихврста дивљачи на терену је изузетнодобро, изузев стагнације зеца. Зато у наредну годину улазимо сажељом да изградимо стрелиште за глинене голубове, као сегментпонуде домаћим и страним ловцима. Надамо се и добрим трофејнимодстрелима срндаћа, чиме би ово удружење задржало препознатљивостовог ловишта. Свим ловцима Србије желим здраву исрећну Нову годину.- децембар 2010.- децембар 2010.20 21

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИВЕСТИ...........................................................................................................................................................................Сходно традицији коју негују пуних36 година, минуле недеље у Чантавирује уприличен сусрет, тачније – лов назечеве две побратимске ловачке организације:Ловачког друштва “Фазан”из Доњих Петроваца крај Руме и овајпут домаћина – ЛД “Голуб” из Чантавира.По идеалном времену у ловје изашло 90 ловаца подељених у тригрупе, а после неколико сати шетње “употковици” кроз богато чантавирсколовиште, резултат је био “зец по човеку”.Ипак, улов је био у другом плану.Ловиште којим газдује ЛД “Голуб”простире се на 8.000 хектара и изузетноје богато зечевима. Чак и овегодине, када је дефицит ове дивљачиширом Војводине и Србије велики,у Чантавиру број зечева није ништамањи него претходних сезона.– Једноставно, ово је “зечји терен” иове дивљачи смо увек имали довољно –ЛОВЦИ ИЗ ДОЊИХ ПЕТРОВАЦА ГОСТОВАЛИ У ЧАНТАВИРУБраћи зечева не фалиУ АТАРУ СЕЛА ЗЕЛЕНИКПомор зечеваКада се то мало ко надао, на потесу “Смрдљиве баре” у атару села Зеленикпримећен је помор зечева. Сви параметри су доскора били у реду, одПланских докумената до контролног бројања.– Нисмо ни слутили шта нас може задесити – каже један од најстаријихловаца из овог села Радиша Миљковић. – Ретки примерци и имају некефлеке на кожи, попут пликова, а популација као да је у земљу пропала.Све то примећено је када су на том терену ловили с комшијама из Браничева,Клења и Барича. О свему су обавештени надлежни, а сумња се дасу узрочници “тотал”, “фурадан” и паљење стрњике.С.С.Како се гепардизгубио у СремуСусрети побратима увек су приликада се препричавају бројнедогодовштине из заједничких ловова.Омиљена им је постала онаод пре месец дана, када су Чантавирцидошли у госте Петровчанима.Ловац по имену Герхард се ужару лова загубио међ сремачкимбрежуљцима, а кад је покушао дасе прикључи групи, завршио је усуседном селу. Тамо је мештанимаобјаснио о чему се ради, рекао имје и своје име, али га нису најбољеразумели. Уследио је телефонскипозив домаћинима с речима:– Ее, овај ваш гепард је дошаокод нас!рекао је председник ЛУ “Голуб” МишкоКљакић. – Кроз наше ловиште протичесамо један омањи канал, тако да сунас овогодишње поплаве заобишле, пазеца имамо као и ранијих сезона. Овонам је трећи излазак на зечеве ове ловнесезоне, а планирамо још један. Збогмањка растиња, нешто слабије стојимос фазаном, али с друге стране, имамооко 250 грла срнеће дивљачи. Прошлегодине овде је уловљен срндаћ који јеоцењен са 161 ЦИЦ-поеном.Недостатка зечева, због специфичноститерена, ове године су поштеђении недељни гости, Сремци из ДоњихПетроваца, који су Чантавирце угостилиу свом ловишту 7. новембра. Наравно,нису ни помислили да пропустепозив побратима, а како је време послужило,лов је био увертира за уобичајенодружење које је уследило. Сјајна традицијакоју су започели пољопривредниции спортисти 1974, убрзо су прихватилии ловци и преточили је у право, ане само декларативно побратимство, окојем је Петровчан Димитрије – МићаБошковић и књигу написао, а млађе генерацијеи те како поштују.Какав је однос између поменутедве ловачке организације најбоље одсликавасам почетак поздравног говораМиливоја – Мима Николића изВишњевца, који је својевремено проглашенза почасног грађанина ДоњихПетроваца.– Драга браћо, ево, прошло је месецдана од када се нисмо видели. То јемного за оне који се воле и поштују –рекао је Мимо. Д. КнежићЛОВИШТА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕМањак зечева, најездадивљих свињаснимио: Ј. ПапУ појединим ловним подручијмазападне Србије истичу да су приличнозадовољни општим стањем на теренуод почетка главне ловне сезоне.Када је реч о зечјој популацији, која јеове године угрожена услед великих пролећнихпоплава, које су и претходнихнедеља наносе велику штету у некимделовима Србије, водећи људи појединихловачки удружења из западне Србијеуверавају да ситуација, на срећу,ипак није толико лоша. То потврђујеи Милован Тешић, управник ловишта„Милошево” из Пожеге, ловне површине66.540 хектара, којим газдује Ловачкоудружење „Светозар Остојић”.– Стање зечје популације је задовољавајућес обзиром на већ поменуте проблемес временским и климатскимфакторима – каже Тешић. – Може, наравно,бити и боље јер су услови ловиштаза ову, али и за остале врсте ситнедивљачи, врло добри. И лов фазанаје такође у пуном јеку. Захваљујућинашој фазанерији и прихватилиштукоје ради у оквиру Удружења, фазанскедивљачи има у задовољавајућемброју и за лов, али и за продају другимловачким организацијама и специјализованимпредузећима које раде у областиловства.Он напомиње да се редовно организујуловови на предаторе који највишеугрожавају фазанску и зечју популацију.Лисица, по његовим речима, инема у толико великом броју као претходнегодине када су на терену забележенаи два случаја беснила. Из тогразлога је, само у претходној години,превентивно одстрељен велики број лисица.Како се зима полако „захуктава“,храна се редовно износи и дивљач прихрањује.Овде има 30 хранилишта закрупну дивљач и 22 солишта за срнећудивљач, али и хранилице за пољске јаребицеи јаребице камењарке. Сталногајена врста дивљачи је и дивља свиња.– Управо пре десетак дана је одстрељендивљи вепар, кога су колеге-ловци изсуседног Ловачког удружења „Чачак“претерали на наш терен. Вепар је имаоје око 130 килограма – каже Тешић.Када је у питању популација „црне“Глуваре и ове зимена ЂетињиКао и претходних година, дивљепатке у великом броју „посећују“Ужичане. Пружају тако приликуза уживање не само ловцима већи локалном становништву.дивљачи, ЛУ „Козомор“ из Нове Вароши,које је повшине 55.383 хектара, одчега је 16.800 хектара под шумом, такођеје имало мноштво проблема с популацијомдивљих свиња у протеклом периоду.Било је и комичних ситуација. Такосе дешавало, да се поред великог бројахранилишта за крупну дивљач води прави„рат“ између крда дивљих свиња, којаупадају у кромпиришта мештана у околиниЗлатарског језера. Током септембрау ловишту је повећан број штета оддивљачи, нарочито дивљих свиња. Тренутноје најугроженији усев кукуруза!Што се тиче читаве златиборске ловнеобласти, радило се доста на повећањуброја ловно-узгојних и ловно-техничкихобјеката. Генерално је присутна свесто томе да зечја популација константноопада, иако се чини да је и људски факторзначајан узрочник на њено смањењеи опадање. Ловци се надају да ће рационалнимкоришћењем и планским газдовањемдивљачи наредна ловна сезонана ову, веома атрактивну ловну дивљач,имати запаженији напредак у смислуунапређивања свих еколошких и оптималнихуслова ловишта.Б. Милошевић- децембар 2010.- децембар 2010.22 23

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИВЕСТИ...........................................................................................................................................................................КУЧЕВОПОЖЕГАМилошевопуно фазанаОдличја за ловне радникеПоводом Октобарских ловачкихдана, у Кучеву, градићу на Пеку, уприличенаје свечаност на којој судодељена висока признања Ловачкогсавеза Србије.Сваке, па и ове године, обележавасе годишњица оснивања Ловачког удружења“Јелен“ у Кучеву, основаног1899. године. То је уједно прилика дасе сумирају резултати за претходнугодину, а они нису мали. Осим успешноггаздовања имовином и спровођењапланских докумената, у овојгодини је завршена капитална изградњамини-хладњаче за преглед искладиштење одстрељене дивљачи.Сребрним ловачким орденом одликованису Новица Германовић,Синиша Андрејић, Јовица Кожић,Драгољуб М. Журкић, а бронзанимДраган Мишић и Рафајло Јанковић.Одликовања је уручио стручни сараднику Ловачком савезу Србијеинж. Александар Пантелић.Ловачко удружење “Књаз Милош” из Пожеге,једно од најстраријих у Србији са 112година организованог ловства, одликујесе вредним ловцима, домаћинским газдовањеми богатим ловиштем.- Наше ЛУ има 420 добро организованихи вредних чланова из 27 подружница,газдује ловиштем “Милошево”, површинеод 41.143 хектара. И поред свих недаћа сапоплавама, одстрел фазана је задовољавајућ,уносимо сваке године око 2000 јединки,док је одстрел зеца нешто слабијиод предвиђеног. Од гајених врста дивљачиимамо у ловишту још срнећу дивљач, дивљусвињу и пољску јаребицу - каже познатиловни стручњак Милован Тешић, дугогодишњиуправник ловишта ЛУ “КњазМилош”, Пожега В.Петринфото: С. ВијатовСТРАГАРИ„Шуму срндаћа“ запосела и црна дивљачЛовци Ловачког удружена “Сребрница”из Страгара, на обронцимаРудника, имају изузетно богато, лепои уређено ловиште, величине 13.100хектара.- Најпознатији смо у Србији по богатствуквалитетном срнећом дивљачи,има је преко 700 грла, права “шумасрндаћа”, природни услови су изванредни,а и ми домаћински газдујемо.Одстрелимо сваке године 140 грла, одчега 80 срндаћа трофејне вредности.Отворили смо сезону на дивље свиње иу два изласка већ одстрелили пет грла.Богати смо са њом као ретко које године.Праве пољске штете, надокнађујемоје адекватно сељацима, али ћемоморати да продужимо сезону лова нањих. Имамо довољно фазана, уносимога, ловимо га седам недеља. Зеца смоловили четири недеље, редовно га уносимоиз Војводине, најбољег на Балкану,да “освежимо крв”. - Ово је једнаод најбољих сезона код нас - каже инж.Томица Радосављевић, председник ЛУ“Сребрница” из Страгара и Шумадијскеловне области (на слици са групомловаца, фазанима и зечевима).У ограђеном делу ловишта, површине60 ха, имају 70 муфлона и 80 трофејнихјелена лопатара. Са ВојскомСрбије имају изванредну дугогодишњусарадњу - помаже им у насељавањудивљачи!Страгарци имају ловачки дом од220 квадрата, изграђен добровољнимрадом врдних 320 ловаца из11 месних заједница и прилозимаспонзора, са собама за преноћиште.Због добре сарадње ловаца и МУПСрбије, овде је већ годинама ловокрађаелиминисана, па је ловиштебогато дивљачи, као ретко где у нашојземљи.Ловачки туризам је изузетно развијен.Имају преко 240 високих ловачкихчека, највише у земљи! Са пуношанси за одстрел трофејних срндаћа,па и у златној медаљи.В.ПетринМАЈИЛОВАЦОдстрелио преко 300 шакалаТрофејни ловац Жика Матејић из Мајиловца,члан ЛУ “Војвода Миленко” из Пожаревца,прави је мајстор у лову на пренамноженогпредатора - шакала, зову га овде “златнивук”, на мрциништима које сам прави близуДунава или у ловишту. Један је од најуспешнијих“шакаловаца” у нашој земљи. Свакегодине одстрели преко 20 јединки.- Одстрелио сам преко 300 шакала зашеснаест година од када се појавио у нашемловишту. Радим са три-четири мрциништа(чекање), терањем - погон, чека, узпомоћ електричне вабилице (дивљач којаму је посластица - мјаук мачке). Често користими металну цев од метра пречникадо 200 мм, коју укопам у земљу 80 цм иу њу стављам унутрашње органе од билокоје животиње. Шакал долази на мирис,не може да откопа и ту се креће пар дана,најчешће предвече или са првим мраком.Само се чека са крупном сачмом - откриватајну свога успеха Жика Матејић, познатиловац подунавља (на слици са дваодстрељена шакала), који своје богато искуствои знање радо преноси младим ловцимау ловачком удружењу.В.Петрин- децембар 2010.- децембар 2010.24 25

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИВЕСТИ...........................................................................................................................................................................МЕЂУ ЛОВЦИМА СЈЕНИЦЕПештерска зима оснажила ловцеНајвеће пештерске хладноће ивелике снежне циче, као да су заувекојачале сјеничке ловце, да сеу свако доба нађу на хранилиштимадивљачи, са великим товаримахране. У свих пет секција:Кладници, Гоњи, Барама, ДугојПољани или Градској секцији, 250сјеничких ловаца, увек су спремнида крену дивљачи у помоћ,или пак залуталим и занемоглимљудима. Храбри су то горштаци,увек спремни да добротом стичудивљење.Тако, започиње причу, НерминХаџифејзовић, секретар Ловачког удружења“Врхови”, из Сјенице, човеккоји је уткао део свог ловачког стажа,у жељи да и ловцима и дивљачи будебоље. Ово је, заиста, велико подручјеод скоро сто хиљада хектара. Мада једивљачи овде довољно, изузев фазана,вукови чине велику штету сеоским домаћинствима,пештерским сточаримаи младој дивљачи. Томе доприноси исуровост овдашње климе. Ово је чистоприродно ловиште, без икаквих запрека,па и није чудо што се овде све вишеразвија ловни туризам са гостима изНемачке, Аустрије и Црне Горе.Међу млађим ловцима затичемо иСемира Гичевића, чији је отац Менсурпредседник Удружења. Семир јеодрастао уз ловце, као и млађи братНазиф. И њихов деда Заим ВрцићШефкоСалихагић(1919), легенда је сјеничког ловства, аи ујаци Сабахудин и Сулејман. Зато је,за све њих лов – светиња!Први златни ловачки орден донео јеу Сјеницу Марко Трипковић (1930),човек који је у два мандата био председниксјеничких ловаца, а и данасбарабар са младима не изостаје ниу једној акцији. Док је био директорелектродистрибуције, својом ногомкрочио је у 104 пештерска села и скоросва домаћинства. И онда и данас, свакожели да га поздрави, види и поразговара.Посебно ловци.- Од 1963. године, бавим се ловома ловио сам и на -30, прича поносноШефко Салихагић. После оваквих лововачизме не можеш скинути. Али,воља надвлада све. Зато сам данас поносанна свог унука Јасмина, који идемојим стопама. Куд ћеш веће радости?ПОСЕТЕНерминХаџифејзовићЛовци Ласова, у зајечарском крају (ЛУ“Краљевица), са својих 27 ловаца, представљајузначајну покретачку снагу ловствана овом подручју. И недавна посеталовцима Церјака, у крагујевачком крају,била је прилика да се размене искуства ида се кроз ловачка дружења стекну новапријатељства.- Наш крај је брдско – планински, и погоданза лов дивљих свиња, каже СлавољубСтевановић, један од прегалаца ловстваМаркоТрипковићСемирГичевићМада сам прешао седамдесет година,мене је лов одржао. Поносан и на свенаше ловце, који су увек претходницау дружењу, поштовању и уважавању.Такви ће мо и остати.Поред многих места окупљања идружења у Сјеници и околини, ловцисе најрадије сусрећу и друже у својимпросторијама, у прелепом Ловачкомдому. Радо одлазе и својим ловачкимпријатељима и побратимима у Вршац,Крагујевац и Београд. Тако се нити сарадњеи пријатељства шире, па је лакшеиздржати и велике мразеве и зимена Пештеру.Света МаџаревићЛасово у Церјакуу зајечарском крају. Имамо и друге врстедивљачи али имамо и проблема са предаторимаа посебно вуком који се пренамножио.Он уништава дивљач и чини злодомаћинствима.Боравак у Шумадији и Церјаку, ловциЛасова, искористили су, да са домаћинимадоговоре нове облике сарадње и жељу дасе пријатељство шири са новим, пре свега,млађим ловцима.С. М10. “ЈЕПУРИЈАДА” У ТОПОЛОВНИКУЧика-Перине чаролијеЗаједнички снимак на платоуиспред дома културеПлејада ловних радника и овога путасе латила организације обимног послаи с успехом га окончала: то је једногласнаоцена свих који су тога дана,поткрај новембра, били у Тополовнику,надомак Великог Градишта. ЗвонкоПерић, Славко Настасијевић, СлавишаМиловановић, Јордан Докић, ДрагишаПерић, Бобан Јанковић, Драган Мишковић,Драган Стрејкић, МомчилоГолубовић, Драгољуб Јовић, РадишаПауновић, Пера Мишковић, СлавољубМишковић и многи, многи други, заслужнису за један ловачки доживљајкоји ће се памтити.Све је почело у ОШ “Иво Лола Рибар“у селу. Учитељице Јованка Радуловић,Слађана Стокић и учитељ МомчилоПауновић окупили су предшколцеи школарце да погледају едукативнефилмове из продукције Ловачког савезаСрбије на тему екологије. Нараторје био Александар Пантелић из ЛСС-а.Матине је био употпуњен проглашењемнајбољих литерарних, ликовнии похваљених радова. Сви радови субили изложени у холу, за ту прилику,добро загрејане, школе.Церемонија отварања 10. “Јепуријаде”је обављена на сеоском тргу.Уводну реч је дао председник СекцијеЗвонко Перић, а беседио је члан УОЛСС-а Зоран Јовановић. Само такмичењепротекло је сјајно. Учествовалоје 11 екипа, а најбољи зечји гулаш суприпремили Петар Пауновић и МилицаМладеновић (В. Градиште). Другоје било ЛУ “Велика Плана – југ“,Секција Селевац (Војислав Петровић,Томислав Миљковић) а трећи ЛУ “Голуб“Велико Градиште, Секција Курјаче(Ратко Јенић, Љубиша Тикић). Занајстаријег учесника проглашен јеВојислав Петровић а за најмлађег ЈованЈовановић.снимио: С. ВијатовЖумерес и мамаљугаНа менију су, између осталог,били и специјалитети овог краја.За качамак од “осморедца“ из поточаребили су задужени Синишаи Власта Давидовић, Далибор Булутићи Томислав Радуловић изНереснице, било је ту и специјалноприпремљених за ту прилику ичварака.ГостиИз суседне Румуније су, у име Ловачкогсавеза Румуније дошли Љуца Киселица,Маријус Плам и Звездан Костадиновић.Они су с домаћинима разговарали о текућимловачким проблемима ВеликогГрадишта и Нове Молдаве. Разговоримасу присуствовали и председник Ловачкогсавеза КиМ, председник ЛУ “Голуб“Слађан Марковић, Зоран Јовановић иАлександар Пантелић из ЛСС-а.НаграђениМеђу бројним радовима пријављенимна конкурс о заштити природе,у конкуренцији литерарних радовапрво место заузео је Илија Михаловић,друго Милан Траиловић, а трећеМилош Јанковић. Код ликовњаканајбољи су били Тамара Лазаревић,Кристина Ђорђевић и Ања Лазаревић,а похваљени су радови РобертаСтрејића, Александра Јанковића,Александра Јовановића, ИсидораЈовића, Јована Момића, АлександраВасића и Тамаре Мартиновић. С. С.- децембар 2010.- децембар 2010.26 27

ЛОВАЧКО ОРУЖЈЕЛовац који размишља о набавцикарабина, након што се одлучи за калибар,обично се најпре нађе преддилемом да ли набавити „класичан“карабин с обртно-чепним затварачем,или полуаутоматски карабин. Цена језначајан део одлуке па се дилема ширии на „нов или полован“. Полуаутоматскикарабини су код ловаца који ћесе претежно бавити ловом на дивљесвиње популарнији од класичних издва разлога: први је, очигледно, могућностда се у кратком року испалинеколико хитаца, а други је могућностловца да остане у потпуности концентрисанна нишањење и следећи хитацуместо да се бакће с репетирањем.Искусни стрелци потпомогнути добриммеханизмом за репетирање могупостићи оба и с класичним карабином,убацујући нови метак у цев не померајућипушку из рамена, док је за свеостале ипак практичније ићи линијоммањег отпора и набавити полуаутоматскикарабин.Овај пут ћемо се позабавити пушкомкоју, уколико планирате да купите полованполуаутоматски карабин, не битребало пропустити. Реч је о старијемтипу полуаутоматског ловачког карабина„хеклер и кох“.„Хеклер и Кох“ је већини познатијикао произвођач војног и полицијскогоружја, полуаутоматског и аутоматског.Предузеће су 1949. основали бившиинжењери предузећа „Маузер“,чувеног проивођача оружја и војнихкарабина, чији модел 98 представљаједну од најпопуларнијих платформиза развој ловачких карабина. За потребевојске Западне Немачке, „Хеклери Кох“ је 1956. развио чувенујуришну пушку Г-3. Механизам употребљену Г-3 је искоришћен у развојуловних карабина насталих подокриљем одељења за ловно и спортскооружје. Ови модели носе ознакеХК-630 (у калибру .223 „ремингтон“),ХК-770 (.308 „винчестер“) иХК-940 (30-06).ПОЛУАУТОМАТСКИ ЛОВАЧКИКАРАБИН “ХЕКЛЕР И КОХ”Г-3 за успорен трзај затварачаОдлике системаОве пушке су „обични“ ловни карабинис модификованим Г-3 механизмомза препуњавање. Овај системсе заснива на успореном/одложеномтрзају затварача. Конструкција дводелногзатварача је таква да спољашњидео (носач) преузима од централногдела затварача несразмерновелик део кинетичке енергије и крећесе уназад много брже од њега, тако дасе померање главног дела затварачаи одбрављивање цеви и чауре дешавакасније. У односу на друге системекоје користе полуаутоматски ловачкикарабини (позајмица гасова илиротациони затварач), овај систем сеодликује простијом конструкцијом изнатно мањим губитком енергије барутнихгасова. Ово у пракси доносилакше одржавање и мање кварова, каои убојитије дејство метка. Мана овогсистема, уколико се може тако назвати,је мања робустност која не дозвољаваизведбу оружја у великим калибрима.Ово у основи значи да „хеклера“ нећетемоћи да носите на сафари.Одлике оружјаСпоља, ови карабини у великојмери личе на обичан ловачки карабин.Кундак се израђује у „монте карло“варијанти, а пријемник механизмаза препуњавање фабрички долази слежиштем за ХКО-5 носач оптичкогнишана, „claw“ типа, тако да је за монтажуоптичког нишана потребно самонабавити носач. Задњи механички нишансе преклапа. Карабин је дугачаксвега 1,2 м (модел 940) и зато је лакза маневрисање, док је тежина нештомања од четири килограма без оптикеи може се додатно умањити променомили обрадом кундака.Полуга кочнице се налази с левестране, изнад обарача, а могуће је пребацитије у положај за закочено самоуколико је механизам напет. Поштосе споља не може утврдити да ли јемеханизам за окидање напет или нијена други начин осим хватањем за обарач,ово је згодно смишљено. Оквирисе израђују с капацитетом од два, три(3+1 је све што вам је реално потребно)и десет метака (још увек не знамна шта се то може пуцати десет пута,прим. аут.). Полуга за ручно репетирање(односно убацивање првог меткау лежиште) је с десне стране, повлачисе уназад и има релативно велик ход.Остаје закључана у крајњем положајуи отпушта се притиском на дугменце уоснови полуге. Прилично јака опругавраћа затварач и полугу назад на местопа је потребно припазити где ће вам сезатећи који прст док будете чистиликарабин.Друга, већа мана овог система је бучност.(Довољно) напињање механизмаза окидање није могуће уколико рукомпридржавате полугу да бисе затварач споро и тиховратио на место, а и повлачењеполуге је праћеношкрипањем и стругањемметала о метал. Просторечено, пуњење „хеклера“је бучно. Ако сте некадбили у ситуацији да вамје пушка празна а дивљачу домету, знаћете шта овозначи.У праксиОно што ћете приметитивећ на првом метку јеодличан баланс карабина,који практично не одскакује,већ само мало ’погура’стрелца уназад, чинећида нишан остане тамо где је био.Карабин се исто понаша и с механичкими с оптичким нишаном – не скаче.Време поновног хватања мете на нишанје због овог врло кратко и самимтим и оправдава могућност брзог испаљењаследећег метка. Захваљујућиефикасном механизму, енергија зрнакод модела 940 (30-06) је довољна заодстрел било које домаће врсте крупнедивљачи. Овај модел се у (зло)употребипоказао као врло отпоран. Детаљнои темељно чишћење механизма једосадно и дуготрајно, али се, срећом,не мора радити стално. За негу пушкеје довољан класичан крпица-четкицауљеприступ, а робустност целокупногоружја га чини „радном пушком“ којује могуће носити и користити у свакилов и по свим временским условима,без икаквог тетошења и бриге шта ћему се десити ако покисне или се неподмаже истог трена.дипл. инж. Милан Урошевић-децембар 2010. - децембар 2010.28 29

ЛОВАЧКИ КУВАРПуњене јаребицеПотребно је (за четири особе) 50г сувог грожђа 2 старе земичке 2 средње главице лука 2 јаребице по око пола килограма Со, бели бибер 8 танких шнита сланине 1,5 дцл супеПотопите грожђе у топлуводу, а земичке натопите хладномводом. Исецкајте лук, аунутрашњост јаребице посолите и побиберите. Исцедите вишак течностииз земички и у чинији их помешајте с луком и оцеђеним сувимгрожђем. Овом смесом напуните јаребице. Зашијте отвор или га затворитечачкалицама.Сваку јаребицу умотајте у сланину: преко груди и леђа и преко свакогбатка. Јаребице пеците у претходно загрејаној рерни на 230 степениЦелзијуса 30-35 минута, у зависности од укуса. Петнаест минута послепочетка печења окрените јаребице и долијте супу. Када су јаребице готове,узмите сок од печења и мало га разредите топлом водом, па тимепрелијте јаребице док су још у рерни. Служите уз кисели купус.Фазанске груди у соку одПотребно је: 300г купина (може исмрзнутих), 250г смеђег шећера, 1дл ликера од купина, 1 кашика ½ уља ½ кг фазанских грудиЗагрејте роштиљ илитигањ на којем ћете пећигруди. Купине самељите ублендеру и процедите крозсито да уклоните семенке.Помешајте их са шећером иликером у малом тигању и загрејте док не проври. Смањите ватру и кувајтедок се не згусне. Сос склоните с ватре, и одвојте четвртину којомћете преливати груди пре служења.Науљите груди и пеците на роштиљу или у тефлонском тигању насредњој температури, шест минута сваку страну, премазујући их честососом од купина. Када је готово, склоните с ватре, поређајте на тањирпа чистом четком пређите преко груди оним сачуваним сосом, ради украса.Служите уз барени пиринач или вешалице од сезонског воћа.■ припремила: Ивана ВујановНајновијавест!На сајту Министарства пољопривреде,шумарства и водопривреде објављенје Правилник о изменама Правилника опроглашавању ловостајем заштићенихврста дивљачи у отвореним и ограђенимловиштима, ограђеним деловималовишта и полигонима за лов дивљачи,као и мерама заштите и регулисањабројности популација трајно заштићенихи ловостајем заштићени врста дивљачи.Правилник је објављен у Службеномгласнику Р. Србије број 91/10 од 3. децембра2010.Објављена је измена о ловостају надивље свиње, тј. крмаче дивље свињена коју је лов скраћен за 30 дана и дозвољенје одстрел од 01. 07. - до 31. 12.текуће године.Организовање групних ловова надивљу свињу је такође скраћено за 30дана и могуће их је организовати самоод 01. 10. - до 31. 12. текуће године. РедакцијаНове књиге“ЛОВАЧКИ КАЛЕНДАР 2011”За све љубитељеприроде,ловце и узгајивачедивљачи,из штампе јепету годинузаредом,изашла књига“Ловачкикалендар” за2011. годину.Штампана је упуном колоруна 150 страна,илустрованафотографијама природе и дивљачи. Цена“Ловачког календара” је као и претходнихгодина 300 динара, у шта су урачунати ипоштански трошкови. Заинтересовани могупоручити књигу на телефоне: 063/866–75–76 и 063/113–80–21.- У појединим ловачким удружењима уСрбији мало се ради са децом, у некимаје рад са подмлатком сасвим задовољавајући.Сматрам да по ловним областиматреба евидентирати људе који бибили задужени за рад са подмлаткарима,како би Комисија са њима била у сталномконтакту и координирала рад и топо јединственом програму. Једноставно,просек година ловаца у Србији је око 50година, требају нам млади људи који ћесутра постати ловци са барем основнимпредзнањима о узгоју дивљачи и ловству–сматра Драган Курјачки, члан Комисијеза ловачки подмладак Ловачког савезаСрбије, до недавно њен председник иактуелни председник истог тела на нивоуЛовачког савеза Војводине, човек који јегодине рада у ловству посветио управонајмлађима, будућим ловцима.Курјачки сматра да је нова Комисија заловачки подмладак ЛСС, установљена ујуну ове године на челу са председникомМиланом Жарковићем из Краљева, састављенаод квалитетних кадрова који имајуискуство и знање за рад с децом, те да унаредној години треба “засукати рукаве”.- Сматрам да треба формирати базуподатака чланова ловачког подмлатка погодиштима и датумом уписа, на основуЛОВАЧКИ ПОДМЛАДАКМоже и мора бољекојих би се издавале чланске карте подмлаткаримау Србији, пластифицирана,прилагођена њиховом узрасту. На основубазе би се јасно знало ко је члан и коликодуго и злоупотребе не би биле могуће.Такође, сматрам да Комисија за ловачкиподмладак треба да предлаже Управномодбору Савеза колики новац и на који начинтреба наменски издвојити за рад подмлаткара.Јер, деца не треба да буду само“привезак” манифестација и ловачкихсабора, то је контрапродуктивно. Требаорганизовати манифестације само задецу, јер то даје боље резултате – сматраКурјачки, који је као ловачка удружењакоја одлично раде са децом апострофирао,између осталих, Ариље, Ћићевац, БачкуПаланку, Гучу и Горњи Милановац.- Са децом се мора радити стрпљиво, узправи приступ, како би била едукована направи начин па сутра, када с пушком уђуу ловиште, буду прави ловци. Деца којаволе лов махом са оцем и(ли) дедом одлазепо лововима и нормално, “упијају” оношто старији раде, од њих уче. Да ли је тоувек исправно? Нажалост, није, јер сведоцисмо шта се све дешава по нашим ловиштима– каже искусни ловни радник.Д. КнежићTROFEJ d.o.o.11160 BeogradRuže Jovanović 15tel: 011/2862-037fax: 011/2862-026trofej@beotel.netwww.trofejbeograd.com- децембар 2010. - децембар 2010.30 31

ЛОВНА КИНОЛОГИЈА У СРБИЈИ ДАНАС (1)снимио: Ј. ПапГоничи и птичаријуче, данас, сутраНеспорна је чињеница да Србија спадау европске земље са дугом и богатомтрадицијом ловне кинологије.Нашипреци су од давнина ловили дивљач узпомоћ ловачких паса разних раса. Србијасе дичи двема и у светским размерамапознатим и цењеним расамагонича (српским гоничем и српскимтробојним гоничем) док је трећа раса(српски жути гонич) у завршној фазистварања и признавања, а озбиљно серади и на завршном уобличавању новерасе, чији је тренутни «радни» називсрпски високопланински гонич. Онасе одликује уочљиво већом крупноћому односу на остале расе српских гонича,присуством три боје у обојеностикрзна, а такође и особитим начиномоглашавања на трагу дивљачи.Српски ловци у лову користе све групераса ловачких паса познате у светумеђу којима су најбројније: гоничи,птичари, јамари, цуњавци и крвоследници.Поједини одгајивачи и такмичарииз Србије постизали су и постижуврхунске резултате на међународнимпа и светским такмичењима у лепотии у раду ловачких паса. Све у свему,рекло би се да је у српској ловној кинологијисве у најбољем реду, алида ли је заиста тако? Позабавимо семало детаљније стањем и проблемималовне кинологије у нас посматрајућипонаособ сваку од најзаступљенијихгрупа ловачких паса са којима се коднас лови.ГоничиГоничи су још увек најзаступљенијагрупа ловачких паса у нашој земљи.Скоро се искључиво користе домаћеврсте гонича, а такође и оне из непосредногокружења (Хрватске, Боснеи Херцеговине и Црне Горе) као ииз неких других земаља Европе (ловачкикопов, алпски брак јазавичар,руски пегави и руски жути гонич). Наизложбама се код наших одгајивачаможе срести и по неки примерак западноевропскихраса гонича (бигл,порцелански гонич, плави гаскоњскигрифон и др.) али их у нашим ловиштимаза сада скоро уопште нема.Тек посматрајући старе фотографијенаших предака и упоређујући псе сакојима су они ловили са данашњимпримерцима домаћих раса гоничакоје срећемо на изложбама и у ловиштима,постајемо свесни колики јенапредак постигнут у одгоју нашихгонича чији се врсни одгајивачи могусрести у свим деловима наше земље,негујући и побољшавајући ово богатство.Са постигнутим се међутим никаконе сме задовољити, већ се и даљемора тежити за даљим усавршавањеми популарисањем пре свега нашихдомаћих раса гонича које су међу најбољимна свету. У томе Кинолошкии Ловачки савез Србије морају иматипрворазредну улогу и деловати непрестанои усаглашено.Са гоничима се лови у свим брдскопланинским и планинским ловиштимаСрбије, понегде и у равници. Некадасу се гоничима највише ловили зечевии лисице јер су били најзаступљенијаи најраширенија ловна дивљач у нас,док се данас гоничи најчешче користеу лову на дивље свиње, а све чешћеи на све присутнијег шакала, понегдечак и на вука. У нашој земљи је лов срнећедивљач псима гоничима најстрожијезабрањен, мада се они, руку насрце, још увек понегде у планинскимловиштима користе и при тој врстилова. Како је дивљих свиња све више,све се већи број ловаца оријентишена њих као на скоро искључиву ловнудивљач, те у складу с тим и увежбавасвоје ловачке помоћнике (одучавајућиих пре свега од гоњења срнеће дивљачи).Може се рећи да је са растомброја гонича обучених за лов на дивљесвиње притисак на срнећу дивљач свемањи. При том изузимам псе луталицекоји се стално морају уклањати изловишта, а са којима многи потпунонеоправдано изједначавају све псе гониче.Да би се пси квалитетно обучилиза рад на дивљу свињу, а истовременои одучили од гоњења срнеће дивљачи,најефикаснијим су се показала ограђенеповршине, тзв. «гатери» у којимасе до пре три године успешно обављалане само обука, него и испитивањењихове обучености на утакмицама ураду чиме су добијали званичну потврдуда су оспособљени за лов штои закон о ловству захтева. Неразумномзабраном таквог начина обуке и испитивањаобучености паса гонича на дивљусвињу, необучени пси се са једнестране доводе у реалну опасност дастрадају при првом сусрету са дивљимсвињама, а са друге стране онемогућеноје испуњење обавезе из закона оловству да се само доказано обученипси, који су претходно положили испит,могу користити у лову. Треба напоменутида смо ако не једина земљаЕвропе, а оно свакако једина у ширемокружењу у којој је такав начин обукеи испитивања обучености ловачкихпаса забрањен на штету како ловстватако и ловне кинологије.ПтичариАко је судити по броју пријављенихлегала, птичари су најбројнији ловачкипси у нашој земљи, али је то у стварипоследица много веће «кинолошкедисиплине» међу имаоцима пасаптичара него међу онима који гаје икористе псе гониче. Све расе птичарасу својевремено увежене у Србију којаза сада нема сопствену расу ових паса.У Србији се са птичарима лови у равничарскими брдским теренима, гдеживи ситна перната и длакава дивљач(јаребице, препелице, фазани, дивљепловке, зечеви) док се, за разлику однеких европских земаља, веома малиброј ловаца у Србији специјализоваоза лов на шумске шљуке које коднас при својим сеобама посећују пресвега брдскопланинске пределе. Најзаступљенијерасе птичара код нас сунемачки краткодлаки птичар, епањелбретон, поентер, немачки оштродлакиптичар, енглески сетер и мађарскавижла. У ловиштима се местимично иповремено могу срести и по неки ирскии шкотски сетер, вајмарски птичари мали минстерлендер, док се представницидругих раса птичара могу видетисамо током боравка страних ловацатуриста.Српски одгајивачи и водичи немачкихкраткодлаких птичара, епањелбретона, а у последње време и немачкихоштродлаких птичара, поентераи енглеских сетера, постижу врхунскесветске резултате на изложбама иутакмицама, алисе чини да укупанброј птичара унас стагнира илисе чак смањује саопадањем бројадивљачи (пресвега фазана ијаребица). Бројутакмица на којимапси могу битииспитани у раду идобити могућностда се легално користеу ловиштује мање - вишесразмеран потребаманаших ловацаса птичарима,али је недовољанброј испита урођених особина који сукао вид испитивања урођених ловачкихспособности птичара најдоступнијинајширем слоју ловаца који ихкористе.Када се ради о врхунским светскими европским такмичењима пасаптичара, она су захваљујучи срећномсплету околности у снажној експанзијиу нашој земљи. Само зато штопоседује једну од најгушћих светскихпопулација природних (не вештачкипроизведених) јаребица које настањујупростране равне и прегледне теренепогодне за врхунски рад паса птичара,као и захваљујући преданом раду групестручних и вредних кинолошких прегалаца,Србија је постала својеврсноместо ходочашћа светске елите у одгојупаса птичара која се ту окупља два путагодишње, с спролећа и с јесени радиодржавања најзначајнијих светскихтакмичења (светских првенстава запоједине расе птичара, европског купа,међународних утакмица и сл.) На овимтакмичењима, током којих нема одстреладивљачи, ловачке организацијекоје газдују ловиштима у којима се татакмичења одвијају (пре свега Ниш саоколином), затим кинолошке организацијеорганизатори тог такмичења али илокални угоститељски и други објектикао и локално становништво остварујузначајне приходе од боравка такмичараи судија, од котизација за учешће,као инакнада за тренинг и боравак паса.Михајло Хаџи-Павловић-децембар 2010. - децембар 2010.32 33

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИОГЛАСИ...........................................................................................................................................................................СУРДУЛИЦАЛовили свиње, одстрелили вукаЛовци Ловачког удружења “Врла” изСурдулице ловили су у свом богатомловишту “Врла” дивље свиње, аодстрелили трофејног вука! Изузетанулов капиталног вука од 50 кг, старогпет година, у ревиру на месту Грубине,остварио је вођа групе БоривојеСавић.Организовали смо лов на “црнудивљач”, које имамо као ретко којегодине и на вука који је поранио овегодине, када смо приметили да се крдудивљих свиња изненада прикључиочопор гладних вукова - каже СлавишаКостић, управник ЛУ “Врла”,Сурдулица. - Изненадни сусрет савуком није збунио младог, али већискусног ловца Боривоја Савића,који га је одсрелио једним прецизнимметком са око 80 метара, док се остатакчопора разбежао по шуми.Ловци Сурдулице за први викендмарта 2011. у свом ловишту планирајутрадиционални, 14. сусрет на Власини“Власински вук 2011.”.- Тренутно имамо више од четиричопора, преко 40 вукова, у ловиштуловне површине 62.300 хектара, штопредставља велики проблем ЛУ назаштити плементие дивљачи и свевеће штете у домаћинствима мештанаопштине Сурдулица - каже Костић.В.Петринфото: С. ВијатовЛовачко удружење “Обреновац” изистоименог града у Београдској ловнојобласти од недавно има и свој сајт(www.luobrenovac.rs). Пратећи модернутехнологију, ловци овог Удружења,а има их 1.100 распоређених у 14секција, сада могу да се информишу освим новинама и одлукама које их сетичу, а сајт је користан и као информаторза све туристе којји желе да ловеу богатом ловишту “Пољана” које сепростире на 40.995 хектара.Када се отвори почетна страница,постаје јасно да је сајт урађен на врхунскомнивоу, јер се може читати иИЗБОРИНоворуководствоу Гаџин ХануПосле усвајања новог Статута,у Ловачком удружењу “Заплање”,извршени су избори. Поред изборатринаест чланова новог Управногодбора, за председника је изабранПродан Вељковић а за секретараДраган Костић. За председникаСкупштине изабран је МирољубКрстић.Свих 450 ловаца овог ловачкогудружења налазе се пред веомаважним и одговорним задацимау даљем унапређењу ловствау заплањском крају, мишљењаје Стеван Шпановић, управникловишта.Успешно газдовање у ловишту,на 32.000 хектара, један је одглавних и најпречих задатака.Да капиталне дивљачи има наовим просторима, потврда је иодстрељених свиња. Недавно јеодстрељен вепар, према незваничнојоцени, у медаљи.Зато је, развој лова и ловства уовој неразвијеној општини једанод приоритетних задатака, каколоваца тако и локалне самоуправе. С. М.ТЕХНОЛОШКА НОВИНА У ЛУ “ОБРЕНОВАЦ”Обреновчани и на сајтуна енглеском и на француском језику.Такође, врло је едукативан и информативан:посетиоци могу да прочитајуактуелне прописе који се морају поштоватипри одласку у лов, законску регулативу,те информације о ловном туризму,ловној кинологији, стрељаштву,дивљачи у ловишту, као и последњасаопштења руководећих тела Удружења.Једноставно, агилни Обреновчаниништа не препуштају случају, јерсу схватили колико је правовремено иистинито информисање важан фактору данашње време.Д. Кн.МАЛИ ОГЛАСИЛОВАЧКА ОПРЕМАПРОДАЈЕМ нову машину за избацивањеглинених голубоваХАРИЕР-ДТЛ (240). Телефон065/552-2263. 16667АМЕРИЧКИ уређаји за одвикавањепаса од лајања и завијања.Делотворност свих уређаја језагарантована! Робу шаљемопоузећем. www.family-urban.comТелефон 063/500-088. 101100АМЕРИЧКИ уређај за лов и обукуловачких паса-телетакт. Домет100-1600 метара, водоотпорниса гаранцијом. Робу шаљемопоузећем. www.family-urban.com.Телефон 065/500-088-5. 13299ОРУЖЈЕЛОВАЧКИ ПСИЗАНАТСКЕ УСЛУГЕКако предати мали огласПоштовани оглашивачи,Ваше мале огласе за магазин „Ловац” можете предати лично, уз личнукарту, у шалтер сали „Дневника” у Новом Саду, Булевар ослобођења 81.Можете их послати писмом на исту адресу, електронском поштом наoglasi@dnevnik.rs као и путем факса на 021/480 68 80тако што ћете уз текст малог огласа послати и фотокопију ваше личне картеи доказ о уплати, по ценама које имате у ценовнику.УПЛАТЕ на рачун: АIК банка 105-31196-46, позив на број 189.ЦЕНОВНИК ОГЛАСНОГ ПРОСТОРАКОМЕРЦИЈАЛНИ ОГЛАСИ И ПР ТЕКСТОВИ:ПРОДАЈЕМ МЦ 111 Хамерлескал. 12. сребрена гравура, ограниченасерија, 7.000 Е. Телефон065/833-5050. 16661НЕМАЧКИ оштродлаки птичарии јазавичари оштродлаки из одгајивачницеса гаранцијом! Штенад,млади и ловно обучени пси,повољно. Телефон 063/500-088.www.family-urban.com 101102ПРЕПАРИРАЊЕ свих врстаживотиња, 35 година искуства.Мењам руску петлару, цал.16 заИЗ-27, цал. 12. Телефони: 063/8-906-503, 013/668-475, Миша. 15790Рано си напустио наше редове,али си стално у нашој причи.Слободан Митровић Боде(1949–2010)Чуваће те од заборава твоја 2.група ЛД “Фазан” Каравуково:Ицко, Бата Урке, Санде краљ,Бумбар Синиша, Дека Младен,Зоки, Калман, Стојко и твојрођа Бен.Заувек нас је напустиоЖивко Венечанин1952 – 2010Нека му је вечна слава и хвалау име свих ловаца Ловачкогдруштва “Прогар”1/1 страна (задња корица)....(210 х 305 + 5 мм ван обреза или 182 х 275 мм).....109.000 динара1/1 страна (поткорица)..........(210 х 305 + 5 мм ван обреза или 182 х 275 мм)......99.000 динара1/1 страна (унутрашња).........(210 х 305 + 5 мм за обрез или 182 х 275 мм)..........90.000 динара1/2 стране..............................(182 х 135 или 89 х 275 мм)......................................45.000 динара1/3 стране..............................(77 х 305 + 5 мм).......................................................30.000 динара1/4 стране..............................(182 х 65 или 89 х 135 мм)........................................23.000 динара1/8 стране .............................(89 х 65 или 44 х 135 мм)...........................................12.000 динара1/16 стране............................(44 х 66 мм).................................................................6.000 динараМаркица на насловној страни „Ловца”..........(40 х 55 мм)........................................10.000 динараИнсертација Вашег штампаног материјала - до 8 страна и до формата „Ловца”- 1,5 динар попримерку.На ове цене додаје се ПДВ.АКЦИЈСКИ ПОПУСТ. За уговоре на три или шест месеци дајемо СПЕЦИЈАЛНЕ ПОПУСТЕ идруге погодности у „Ловцу” и другим нашим издањима.Огласна решења, са декларацијом и доказом о уплати на Е-mail: oglasi@dnevnik.rs, поштом наДневник Војводина прес, Огласно одељење, НОВИ САД, Булевар ослобођења 81, или лично у собу132 на I спрату зграде „Дневника” на истој адреси.МАЛИ ОГЛАСИ: до 20 речи 1.000 динара, свака наредна реч 100 динара. Слати на истеадресе или факс: 021/480 68 80, уз идентификационе податке оглашивача, фотокопију личнекарте и доказ о уплати.Уплате на рачун AIK банка: 105-31196-46, позив на број 189.Информације на тел. 021/480 68 61, факс 021/480 68 80, e-mail svetlana.vojnak@dnevnik.rsЗаувек су нас напустили нашидругови ловци:ДраганРадосављевићМилунРадичевићБогданМаксићСлободанВасиљевићРајкоМладеновићТрајно ћемо чувати успоменуна њих. Нека им је вечнаслава. Ловачко удружење “Шумадија”, Крагујевац- децембар 2010.- децембар 2010.34 35