BROJ 14 - JP NIO SluÅ¾beni list Bosne i Hercegovine

Broj 14 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.od dana donošenja Odluke o početku izdavanja ličnih karata saelektronskim memorijskim elementom.Broj 06-30-2-352/1319. februara 2013. godineSarajevoMinistarMr. Sredoje Nović, s. r.Na temelju članka 40. stavka 2. točka e), a u svezi sčlankom 8. st. 3. i 4. Zakona o osobnoj iskaznici državljanaBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/01, 16/02,32/07, 53/07, 56/08 i 18/12), Ministarstvo civilnih poslovadonosiNAPUTAKO NAČINU DOSTAVLJANJA OSOBNE ISKAZNICEDRŽAVLJANA BOSNE I HERCEGOVINEPOŠTANSKIM PUTEMČlanak 1.(Predmet)Naputkom o načinu dostavljanja osobne iskaznicedržavljana Bosne i Hercegovine poštanskim putem (u daljnjemtekstu: Naputak), propisuje se, način dostavljanja, aktiviranje idokaz o preuzimanju osobne iskaznice državljana Bosne iHercegovine (u daljnjem tekstu: osobna iskaznica) poštanskimputem, dokaz o preuzimanju osobne iskaznice, mjestodostavljanja, način evidentiranja podataka o preuzimanjuosobne iskaznice i troškovi dostavljanja osobne iskaznice.Članak 2.(Izbor dostavljanja osobne iskaznice poštanskim putem)Prilikom podnošenja zahtjeva za izdavanje osobneiskaznice državljanin BiH, sukladno odredbama članka 8.stavka 3. Zakona o osobnoj iskaznici državljana BiH, možeizabrati da mu se ista dostavi poštanskim putem,popunjavanjem odgovarajuće rubrike u zahtjevu.Članak 3.(Način dostavljanja i dokaz o preuzimanju osobne iskaznice)(1) Ministarstvo unutarnjih poslova Republike Srpske,kantonalna ministarstva unutarnjih poslova u FederacijiBosne i Hercegovine i u Brčko Distriktu BiH nadležnоtijelо kojе funkcionalno djeluje kao državna institucija (udaljnjem tekstu: nadležna tijela), nakon što zaprimepersonaliziran obrazac osobne iskaznice, obvezni suodmah, a najkasnije u roku od tri dana, osobnu iskaznicudostaviti javnom poduzeću za poštanski transport s ciljemuručenja podnositelju zahtjeva.(2) Dostavljanje osobne iskaznice se vrši u oblikupreporučenog zatvorenog pismena sa dostavnicom.(3) Osobna iskaznica se aktivira i postaje važeća danomupućivanja, putem pošte, podnositelju zahtjeva od stranenadležnoga tijela.(4) Smatra se da je dostavljanje osobne iskaznice poštomizvršeno kad državljanin BiH ili druga ovlaštena osobapreuzme osobnu iskaznicu, potpisivanjem dostavnice kaodokaza o preuzimanju osobne iskaznice.(5) U slučaju kada je državljanin BiH postupio sukladnostavci (4) ovog članka, dostavnica se ulaže u spispredmeta.(6) Ako se osobna iskaznica podnositelju zahtjeva ne uručiputem pošte u određenom roku, ona se vraća nadležnomtijelu, gubi aktivan status i može se naknadno preuzeti kodtijela koje je izdalo osobnu iskaznicu.Članak 4.(Mjesto dostavljanja)Osobna iskaznica državljaninu BiH dostavlja se putempošte, isključivo prema mjestu prebivališta, odnosno boravištapodnositelja zahtjeva.Članak 5.(Troškovi dostavljanja osobne iskaznice poštanskim putem)Troškove dostavljanja osobne iskaznice putem pošte plaćapodnositelj zahtjeva prilikom podnošenja zahtjeva, unaprijedprema tarifi dostavljača.Članak 6.(Stupanje na snagu)Ovaj Naputak stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će seod dana donošenja Odluke o početku izdavanja osobnihiskaznica sa elektroničkim memorijskim elementom.Broj 06-30-2-352/1319. veljače 2013. godineSarajevoMinistarMr. Sredoje Nović, v. r.На основу члана 40. став 2. тачка е), а у вези са чланом8. ст. 3. и 4. Закона о личној карти држављана Босне иХерцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 32/01, 16/02,32/07, 53/07, 56/08 и 18/12), Министарство цивилнихпослова доносиУПУТСТВОО НАЧИНУ ДОСТАВЉАЊА ЛИЧНЕ КАРТЕДРЖАВЉАНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕПОШТАНСКИМ ПУТЕМЧлан 1.(Предмет)Упутством о начину достављања личне картедржављана Босне и Херцеговине поштанским путем (удаљем тексту: Упутство), прописује се, начин достављања,активирање и доказ о преузимању личне карте држављанаБосне и Херцеговине (у даљем тексту: лична карта)поштанским путем, доказ о преузимању личне карте,мјесто достављања, начин евидентирања података опреузимању личне карте и трошкови достављања личнекарте.Члан 2.(Избор достављања личне карте поштанским путем)Приликом подношења захтјева за издавање личнекарте држављанин БиХ, у складу са одредбама члана 8.став 3. Закона о личној карти држављана БиХ, можеизабрати да му се иста достави поштанским путем,попуњавањем одговарајуће рубрике у захтјеву.Члан 3.(Начин достављања и доказ о преузимању личне карте)(1) Министарство унутрашњих послова РепубликеСрпске, кантонална министарства унутрашњихпослова у Федерацији Босне и Херцеговине и у БрчкоДистрикту БиХ надлежни орган који функционалнодјелује као државна институција (у даљем тексту:надлежни органи), након што заприме персонализованобразац личне карте, обавезни су одмах, а најкасније уроку од три дана, личну карту доставити јавномпредузећу за поштански саобраћај с циљем уручењаподносиоцу захтјева.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 3(2) Достављање личне карте се врши у обликупрепорученог затвореног писмена са доставницом.(3) Лична карта се активира и постаје важећа даномупућивања, путем поште, подносиоцу захтјева одстране надлежног органа.(4) Сматра се да је достављање личне карте поштомизвршено кад држављанин БиХ или друго овлаштенолице преузме личну карту, потписивањем доставницекао доказа о преузимању личне карте.(5) У случају када је држављанин БиХ поступио у складуса ставом (4) овог члана, доставница се улаже у списпредмета.(6) Ако се лична карта подносиоцу захтјева не уручипутем поште у одређеном року, она се враћанадлежном органу, губи активан статус и може сенакнадно преузети код органа који је издао личнукарту.Члан 4.(Мјесто достављања)Лична карта држављанину БиХ доставља се путемпоште, искључиво према мјесту пребивалишта, односноборавишта подносиоца захтјева.Члан 5.(Трошкови достављања личне карте поштанским путем)Трошкове достављања личне карте путем поште плаћаподносилац захтјева приликом подношења захтјева,унапријед према тарифи достављача.Члан 6.(Ступање на снагу)Ово Упутство ступа на снагу осмог дана од данаобјављивања у "Службеном гласнику БиХ", апримјењиваће се од дана доношења Одлуке о почеткуиздавања личних карата са електронским меморијскимелементом.Број 06-30-2-352/1319. фебруара 2013. годинеСарајевоМинистарМр Средоје Новић, с. р.

Broj 14 - Strana 4S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 25. 2. 2013.AGENCIJA ZALIJEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA BOSNE B I HERCEGOVINE227Na osnovu člana 77. Zakona о lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08) ), Agencija zalijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljujeSPISAKLIJEKOVAKOJIMA JEIZDANA DOZVOLA (U OBNOVLJENOM POSTUPKU) ZA STAVLJANJE U PROMET NATRŽIŠTE BOSNE I HERCEGOVINE

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 5

Broj 14 - Strana 6S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 25. 2. 2013.1. U slučaju da prije isteka perioda važnosti nastupe ograničenja za upotrebu nekog od o navedenih lijekova, Agencija za lijekove imedicinska sredstva Bosne i Hercegovine će objavitii izmjenu ovog spiska.Broj 10-07.56-888/1311. februara 2013. godineDirektorrBanja LukaNataša Grubiša, s. r.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013.S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HBrojj 14 - Strana 7Na temelju članka 77. Zakona о lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08) ), Agencija zalijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljujePOPISLIJEKOVAKOJIMA JEIZDANA DOZVOLA (U OBNOVLJENOM POSTUPKU) ZA STAVLJANJE U PROMET NATRŽIŠTE BOSNE I HERCEGOVINE

Broj 14 - Strana 8 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013.S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HBrojj 14 - Strana 91. U slučaju da prije isteka razdoblja važnosti nastupe ograničenja za uporabu nekog od navedenih lijekova, Agencija za lijekovei medicinska sredstva Bosne i Hercegovine će objaviti izmjenu ovogpopisa.Broj 10-07.56-888/13311. veljače 2013. godineBanja LukaRavnateljNataša Grubiša, v. r.

Broj 14 - Strana 10S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 25. 2. 2013.На основу члана 77. Закона о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласник БиХ", брoj 58/ /08), Агенцијаза лијекове и медицинска средства Боснее и Херцеговине објављујеСПИСАКЛИЈЕКОВАКОЈИМА ЈЕИЗДАТА ДОЗВОЛА (У ОБНОВЉЕНОМ ПОСТУПКУ) ЗА СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ НАТРЖИШТЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕЕ


Broj 14 - Strana 12S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 25. 2. 2013.1. У случају да прије истека периода важности наступе ограничења за употребу неког од наведених лијекова, Агенцијаза лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине ће објавити измјену овог списка.Број 10-07.56-888/13311. фебруара 2013. годинеБања ЛукаДиректорНаташа Н Грубиша, с. р.




Ponedjeljak, 25. 2. 2013.S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HBroj 14 - Strana 19Ukupanbroj medicinskih sredstava upisanih u Registar od 1. decembra 2012. do 31. decembra 2012. godine je 147. 1Broj 10-07.56-1008/13314. februara 2013. godineBanja LukaDirektorrNataša Grubiša, s. r.

Broj 14 - Strana 20S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 25. 2. 2013.Na temelju članka 122., a sukladno članku č 77. Zakona o lijekovima i medicinskimm sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj58/08), Agencija za lijekovee i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljujePOPISMEDICINSKIH SREDSTAVA ZA KOJA SU IZDANE POTVRDE ZA UPIS U REGISTAR MEDICINSKIHSREDSTAVAAU razdoblju od 1. prosinca 2012. do 31. prosinca 2012. godine izdane su Potvrde za upis u Registar sljedećih medicinskihsredstava:






Broj 14 - Strana 26S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 25. 2. 2013.Ukupanbroj medicinskih sredstava upisanih u Registar od 1. prosinca 2012. do 31. prosinca 2012. godine je 147.Broj 10-07.56-1008/13314. veljače 2013. godineBanja LukaRavnateljNataša Grubiša, v. r.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013.S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HBroj 14 - Strana 27На основу члана 122,а у складу саа чланом 77. Закона о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласникБиХ", број 58/08), Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине објављујеСПИСАКМЕДИЦИНСКИХ СРЕДСТАВА ЗАКОЈА СУ ИЗДАТЕ ПОТВРДЕ ЗА УПИС У РЕГИСТАР МЕДИЦИНСКИХСРЕДСТАВААУ периоду од 1. децембра 2012. до 31. децембра 2012. године издате суу Потврде за упис у Регистар сљедећихмедицинскихсредстава:






Ponedjeljak, 25. 2. 2013.S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HBroj 14 - Strana 33Укупанброј медицинских средстава уписаних у Регистар од 1. децембра 2012. до 31. децембра 2012. године је 147.Број 10-07.56-1008/13314. фебруара 2013. годинеБања ЛукаДиректорНаташа Н Грубиша, с. р.

Broj 14 - Strana 34S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 25. 2. 2013.229Na osnovu člana 122., a u skladu sa članom č 77. Zakona o lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj58/08), Agencija za lijekovee i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljujeSPISAKMEDICINSKIH SREDSTAVA ZA KOJA SU IZDANE POTVRDEO OBNOVI UPISA U REGISTAR MEDICINSKIHSREDSTAVAAU periodu od 1. decembra 2012. doo 31. decembraa 2012. godineizdane su Potvrde o obnovi upisa u Registar sljedećihmedicinskih sredstava:Ukupanbroj medicinskih sredstava zaa koja je izvršena obnova upisa u Registar odd 1. decembra 2012. do 31. decembra 2012.godine je 7.Broj 10-07.56-1009/13314. februara 2013. godineDirektorBanja LukaNataša Grubiša, s. r.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013.S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HBroj 14 - Strana 35Na temelju članka 122., a sukladno članku č 77. Zakona o lijekovima i medicinskimm sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj58/08), Agencija za lijekovee i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljujePOPISMEDICINSKIH SREDSTAVA ZA KOJA SU IZDANE POTVRDEO OBNOVI UPISA U REGISTAR MEDICINSKIHSREDSTAVAAU razdoblju od 1. prosinca 2012. do d 31. prosincaa 2012. godineizdane su Potvrde o obnovi upisa u Registar sljedećihmedicinskih sredstava:Ukupanbroj medicinskih sredstava za z koja je izvršena obnova upisa u Registar od 1. prosinca 2012. do 31. prosinca p 2012.godine je 7.Broj 10-07.56-1009/1314. veljače 2013. godineRavnateljBanja LukaNataša Grubiša, v. r.

Broj 14 - Strana 36S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 25. 2. 2013.На основу члана 122,а у складу саа чланом 77. Закона о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласникБиХ", број 58/08), Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине објављујеСПИСАКМЕДИЦИНСКИХСРЕДСТАВАА ЗА КОЈА СУ ИЗДАТЕ ПОТВРДЕ О ОБНОВИ О УПИСА У РЕГИСТАРМЕДИЦИНСКИХ СРЕДСТАВАУ периоду од 1. децембра 2012. до 31. децембра 2012. године издате су Потврде о обнови уписа у Регистар сљедећихмедицинскихсредстава:Укупанброј медицинских средстава за која је извршена обновауписа у Регистар од 1. децембра 2012. до 31. децембра2012. годинеје 7.Број 10-07.56-1009/ /1314. фебруара 2013. годинеБања ЛукаДиректоррНаташа Грубиша, с. р.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 37AGENCIJA ZA STATISTIKUSAOPĆENJEBOSNE I HERCEGOVINEO PROSJEČNOJ MJESEČNOJ BRUTO PLAĆIZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZA230DECEMBAR 2012. GODINENa osnovu člana 7. stav 2. Zakona o plaćama i naknadamau institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", 1. Prosječna mjesečna bruto plaća po zaposlenom ostvarenabroj 50/08) i člana 8. stav 2. tačka h) Zakona o statistici Bosne i u Bosni i Hercegovini za decembar 2012. godine iznosiHercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 26/04 i 42/04), 1.299 KM.Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljujeBroj 10-43-7-1-245-1-6/1319. februara 2013. godineDirektorSarajevoZdenko Milinović, s. r.SAOPĆENJEO PROSJEČNOJ ISPLAĆENOJ MJESEČNOJ NETOPLAĆI ZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZADECEMBAR 2012. GODINE1. Prosječna isplaćena mjesečna neto plaća po zaposlenomostvarena u Bosni i Hercegovini za decembar 2012.godine iznosi 831 KM.Broj 10-43-7-1-245-1-6/1319. februara 2013. godineSarajevoDirektorZdenko Milinović, s. r.Na temelju članka 7. stavak 2. Zakona o plaćama inaknadama u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeniglasnik BiH", broj 50/08) i članka 8. stavak 2. točka h) Zakonao statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i HercegovineobjavljujePRIOPĆENJEO PROSJEČNOJ ISPLAĆENOJ MJESEČNOJ NETOPLAĆI ZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZAPROSINAC 2012. GODINE1. Prosječna isplaćena mjesečna neto plaća po zaposlenomostvarena u Bosni i Hercegovini za prosinac 2012. godineiznosi 831 KM.Broj 10-43-7-1-245-1-6/1319. veljače 2013. godineSarajevoRavnateljZdenko Milinović, v. r.На основу члана 7. став 2. Закона о платама инакнадама у институцијама Босне и Херцеговине("Службени гласник БиХ", број 50/08) и члана 8. став 2.тачка х) Закона о статистици Босне и Херцеговине("Службени гласник БиХ", број 26/04 и 42/04), Агенција застатистику Босне и Херцеговине објављујеСАОПШТЕЊЕО ПРОСЈЕЧНОЈ ИСПЛАЋЕНОЈ МЈЕСЕЧНОЈ НЕТОПЛАТИ ЗАПОСЛЕНИХ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИЗА ДЕЦЕМБАР 2012. ГОДИНЕ1. Просјечна исплаћена мјесечна нето плата позапосленом остварена у Босни и Херцеговини задецембар 2012. године износи 831 КМ.Број 10-43-7-1-245-1-6/1319. фебруара 2013. годинеСарајевоДиректорЗденко Милиновић, с. р.231Na osnovu člana 8. stav 2. tačka h) Zakona o statisticiBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 26/04 i42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljujeNa temelju članka 8. stavak 2. točka h) Zakona o statisticiBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 26/04 i42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljujePRIOPĆENJEO PROSJEČNOJ MJESEČNOJ BRUTO PLAĆIZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZAPROSINAC 2012. GODINE1. Prosječna mjesečna bruto plaća po zaposlenom ostvarenau Bosni i Hercegovini za prosinac 2012. godine iznosi1.299 KM.Broj 10-43-7-1-245-1-6/1319. veljače 2013. godineSarajevoRavnateljZdenko Milinović, v. r.На основу члана 8. став 2. тачка х) Закона остатистици Босне и Херцеговине ("Службени гласникБиХ", број 26/04 и 42/04), Агенција за статистику Босне иХерцеговине објављујеСАОПШТЕЊЕО ПРОСЈЕЧНОЈ МЈЕСЕЧНОЈ БРУТО ПЛАТИЗАПОСЛЕНИХ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗАДЕЦЕМБАР 2012. ГОДИНЕ1. Просјечна мјесечна бруто плата по запосленомостварена у Босни и Херцеговини за децембар 2012.године износи 1.299 КМ.Број 10-43-7-1-245-1-6/1319. фебруара 2013. годинеСарајевоДиректорЗденко Милиновић, с. р.INSTITUT ZA INTELEKTUALNOVLASNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE232Na temelju člana 119. Zakona o patentu ("Službeniglasnik BiH", broj 53/10), člana 101. Zakona o žigu ("Službeniglasnik BiH", broj 53/10), člana 100. Zakona o industrijskomdizajnu ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10) i člana 89. Zakonao zaštiti oznaka geografskog porijekla ("Službeni glasnik BiH"broj 53/10), direktorica Instituta za intelektualno vlasništvoBosne i Hercegovine donosiPRAVILNIKO IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA OSTRUČNOME ISPITU ZA PREDSTAVNIKE ZAZAŠTITU INDUSTRIJSKOGA VLASNIŠTVAČlan 1.U članu 6. Pravilnika o stručnome ispitu za predstavnikeza zaštitu industrijskoga vlasništva ("Službeni glasnik BiH",broj 22/11) stav (5) i stav (6) mijenjaju se i glase:

Broj 14 - Strana 38 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013."(5) Pravo na novčanu naknadu za rad u Komisijiostvaruju vanjski članovi Komisije koji nisu zaposleni uInstitutu za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine.(6) Visina novčane naknade za rad u Komisiji utvrđuje sena način propisan članom 6. Odluke o kriterijima za utvrđivanjenovčane naknade za rad u upravnim odborima, nadzornim idrugim odborima i drugim radnim organima iz nadležnostiinstitucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br.19/09 i 10/12)."Član 2.Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmoga dana od danaobjave u "Službenom glasniku BiH".Broj IN-04-02-3-0053/13SD12. februara 2013. godineMostarDirektoricaInstitutaza intelektualno vlasništvoBosne i HercegovineLidija Vignjević, s. r.Na temelju članka 119. Zakona o patentu ("Službeniglasnik BiH", broj 53/10), članka 101. Zakona o žigu("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), članka 100. Zakona oindustrijskom dizajnu ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10) ičlanka 89. Zakona o zaštiti oznaka zemljopisnog podrijetla("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), ravnateljica Instituta zaintelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine donosiPRAVILNIKO IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA OSTRUČNOME ISPITU ZA ZASTUPNIKE ZA ZAŠTITUINDUSTRIJSKOGA VLASNIŠTVAČlanak 1.U članku 6. Pravilnika o stručnome ispitu za zastupnike zazaštitu industrijskoga vlasništva ("Službeni glasnik BiH", broj22/11) stavak (5) i stavak (6) mijenjaju se i glase:"(5) Pravo na novčanu naknadu za rad u Povjerenstvuostvaruju vanjski članovi Povjerenstva koji nisu zaposleni uInstitutu za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine.(6) Visina novčane naknade za rad u Povjerenstvuutvrđuje se na način propisan člankom 6. Odluke o kriterijimaza utvrđivanje novčane naknade za rad u upravnim odborima,nadzornim i drugim odborima i drugim radnim tijelima izmjerodavnosti institucija Bosne i Hercegovine ("Službeniglasnik BiH", br. 19/09 i 10/12)."Članak 2.Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmoga dana od danaobjave u "Službenom glasniku BiH".Broj IN-04-02-3-0053/13SD12. veljače 2013. godineMostarRavnateljicaInstitutaza intelektualno vlasništvoBosne i HercegovineLidija Vignjević, s. r.На основу члана 119. Закона о патенту ("Службенигласник БиХ", број 53/10), члана 101. Закона о жигу("Службени гласник БиХ", број 53/10), члана 100. Закона оиндустријском дизајну ("Службени гласник БиХ", број53/10) и члана 89. Закона о заштити ознака географскогпоријекла ("Службени гласник БиХ", број 53/10),директорица Института за интелектуалну својину Босне иХерцеговине доносиПРАВИЛНИКО ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА ОСТРУЧНОМ ИСПИТУ ЗА ПРЕДСТАВНИКЕ ЗАЗАШТИТУ ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕЧлан 1.У члану 6. Правилника о стручном испиту запредставнике за заштиту индустријске својине ("Службенигласник БиХ", број 22/11) став (5) и став (6) мијењају се игласе:"(5) Право на новчану накнаду за рад у Комисијиостварују спољни чланови Комисије који нису запослени уИнституту за интелектуалну својину Босне и Херцеговине.(6) Висина новчане накнаде за рад у Комисијиутврђује се на начин прописан чланом 6. Одлуке окритеријумима за утврђивање новчане накнаде за рад ууправним одборима, надзорним и другим одборима идругим радним тијелима из надлежности институцијаБосне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 19/09 и10/12)."Члан 2.Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од данаобјављивања у "Службеном гласнику БиХ".Број ИН-04-02-3-0053/13СД12. фебруара 2013. годинеМостарДиректорицаИнститутаза интелектуалну својинуБосне и ХерцеговинеЛидија Вигњевић, с. р.VISOKO SUDSKO I TUŽILAČKO VIJEĆEBOSNE I HERCEGOVINE233U skladu sa članom 88. stav 1. tačka d) i stav 4. Zakona oVisokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a uvezi sa članom 48. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkogvijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 44/09,28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.1.2013.godine, donijeloODLUKUO PRESTANKU MANDATAEsadu Hodžiću, dodatnom sudiji Općinskog suda uZenici, prestaje mandat dodatnog sudije tog suda sa danom28.2.2013. godine, zbog podnošenja ostavke.Ova Odluka bit će objavljena u "Službenom glasnikuBiH", kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.ObrazloženjeEsad Hodžić, dodatni sudija Općinskog suda u Zenici,dana 9.1.2013. godine, u pismenoj formi, uputio je ostavkuVisokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine nadužnost dodatnog sudije navedenog suda, sa danom 28.2.2013.godine.Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkomvijeću Bosne i Hercegovine, propisani su razlozi zbog kojihprestaje mandat sudije ili tužioca, a jedan od razloga je uslučaju podnošenja ostavke. Prilikom podnošenja ostavke,mandat sudije ili tužioca ističe na dan kada Vijeće priminjegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka treba da stupina snagu, koje od navedenog nastupa kasnije, a što je ukonkretnom slučaju dan 28.2.2013. godine.U skladu sa naprijed navedenim, a na osnovu odredabačlana 88. stav 1. tačka d) Zakona o Visokom sudskom itužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine, kao i člana 48.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 39Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne iHercegovine, donijeta je Odluka kao u dispozitivu.Broj 04-02-161-3/201329. januara 2013. godinePredsjednikMilorad Novković, s. r.Sukladno članku 88. stavak 1. točka d) Zakona o Visokomsudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeniglasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u svezi sačlankom 48. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijećaBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 44/09, 28/10,58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.1.2013.godine, donijeloODLUKUO PRESTANKU MANDATAEsadu Hodžiću, dodatnom sucu Općinskog suda uZenici, prestaje mandat dodatnog suca tog suda sa danom28.2.2013. godine, zbog podnošenja ostavke.Ova Odluka bit će objavljena u "Službenom glasnikuBiH", kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.ObrazloženjeEsad Hodžić, dodatni sudac Općinskog suda u Zenici,dana 9.1.2013. godine, u pismenoj formi, uputio je ostavkuVisokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovinena dužnost dodatnog suca navedenog suda, sa danom28.2.2013. godine.Člankom 88. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskomvijeću Bosne i Hercegovine, propisani su razlozi zbog kojihprestaje mandat suca ili tužitelja, a jedan od razloga je u slučajupodnošenja ostavke. Prilikom podnošenja ostavke, mandat sucaili tužitelja ističe na dan kada Vijeće primi njegovu pismenuostavku ili na dan kada ostavka treba da stupi na snagu, koje odnavedenog nastupa kasnije, a što je u konkretnom slučaju dan28.2.2013. godine.Sukladno naprijed navedenom, a na temelju odredabačlanka 88. stavak 1. točka d) Zakona o Visokom sudbenom itužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine, kao i članka 48.Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne iHercegovine, donijeta je Odluka kao u dispozitivu.Broj 04-02-161-3/201329. siječnja 2013. godinePredsjednikMilorad Novković, v. r.У складу са чланом 88. став 1. тачка д) и став 4.Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне иХерцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,48/07 и 15/08), а у вези са чланом 48. Пословника Високогсудског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине("Службени гласник БиХ", бр. 44/09, 28/10, 58/10 и 57/12),Савјет је, на сједници одржаној 29.1.2013. године, дониоОДЛУКУО ПРЕСТАНКУ МАНДАТАЕсаду Хоџићу, додатном судији Опћинског суда уЗеници, престаје мандат додатног судије тог суда са даном28.2.2013. године, због подношења оставке.Ова Одлука биће објављена у "Службеном гласникуБиХ", као и у просторијама Савјета доступним јавности.ОбразложењеЕсад Хоџић, додатни судија Опћинског суда у Зеници,дана 9.1.2013. године, у писменој форми, упутио је оставкуВисоком судском и тужилачком савјету Босне иХерцеговине на дужност додатног судије наведеног суда,са даном 28.2.2013. године.Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачкомсавјету Босне и Херцеговине, прописани су разлози збогкојих престаје мандат судије или тужиоца, а један одразлога је у случају подношења оставке. Приликомподношења оставке, мандат судије или тужиоца истиче надан када Савјет прими његову писмену оставку или на данкада оставка треба да ступи на снагу, које од наведеногнаступа касније, а што је у конкретном случају дан28.2.2013. године.У складу са напријед наведеним, а на основу одредабачлана 88. став 1. тачка д) Закона о Високом судском итужилачком савјету Босне и Херцеговине, као и члана 48.Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне иХерцеговине, донијета је Одлука као у диспозитиву.Број 04-02-161-3/201329. јануара 2013. годинеПредсједникМилорад Новковић, с. р.234Na osnovu člana 17. tačka 1., člana 34. i člana 49. Zakonao Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine("Službeni glasnik BiH" br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) tečlana 46. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijećaBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 44/09, 28/10i 58/10), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.1.2013. godine,donijeloODLUKUO IMENOVANJU SUDIJA POROTNIKA U OSNOVNISUD U KOTOR VAROŠIIZa sudije porotnike u Osnovni sud u Kotor Varoši,imenuju se:1. Dragoljević Darinka2. Milašinović Savo3. Tatar Sejdo i4. Glavaš Vojislav.IISudije porotnici imenuju se na mandat od osam (8)godina, osim ukoliko mandat ne prestane ranije po nekom odosnova iz člana 34. stav 4. Zakona o Visokom sudskom itužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.IIIImenovane sudije porotnici preuzimaju dužnost 1.3.2013.godine.IVPrilikom imenovanja, Vijeće se rukovodilo prijedlogomkandidata dostavljenim od strane predsjednika Osnovnog sudau Kotor Varoši, odredbama Zakona o Visokom sudskom itužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine, Zakona o sudovimaRepublike Srpske, te stavovima Vijeća o izboru sudijaporotnika.VPrije preuzimanja dužnosti, sudije porotnici će datisvečanu izjavu pred predsjednikom Osnovnog suda u KotorVaroši.VIOva odluka stupa na snagu danom donošenja i bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH" kao i u prostorijamaVijeća dostupnim javnosti.Broj 04-02-486/201329. januara 2013. godinePredsjednikMilorad Novković, s. r.

Broj 14 - Strana 40 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Na temelju članka 17. točka 1., članka 34. i članka 49.Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 25/04, 93/05, 48/07 i15/08) te članka 46. Poslovnika Visokog sudbenog itužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnikBiH", br. 44/09, 28/10 i 58/08), Vijeće je, na sjednici održanoj29.1.2013. godine, donijeloODLUKUO IMENOVANJU SUDACA POROTNIKA U OSNOVNISUD U KOTOR VAROŠIIZa suce porotnike u Osnovni sud u Kotor Varoši, imenujuse:1. Dragoljević Darinka2. Milašinović Savo3. Tatar Sejdo i4. Glavaš Vojislav.IISuci porotnici imenuju se na mandat od osam (8) godina,osim ukoliko mandat ne prestane ranije po nekom od osnova izčlana 34. stav 4. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskomvijeću Bosne i Hercegovine.IIIImenovani suci porotnici preuzimaju dužnost 1.3.2013.godine.IVPrilikom imenovanja, Vijeće se rukovodilo prijedlogomkandidata dostavljenim od strane predsjednika Osnovnog sudau Kotor Varoši, odredbama Zakona o Visokom sudbenom itužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine, Zakona o sudovimaRepublike Srpske, te stavovima Vijeća o izboru sudijaporotnika.VPrije preuzimanja dužnosti, suci porotnici će dati svečanuizjavu pred predsjednikom Osnovnog suda u Kotor Varoši.VIOva odluka stupa na snagu danom donošenja i bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH" kao i u prostorijamaVijeća dostupnim javnosti.Broj 04-02-486/201329. siječnja 2013. godinePredsjednikMilorad Novković, v. r.На основу члана 17. тачка 1., члана 34. и члана 49.Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне иХерцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,48/07 и 15/08) те члана 46. Пословника Високог судског итужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службенигласник БиХ", бр. 44/09, 28/10 и 58/10), Савјет је, насједници одржаној 29.1.2013. године, дониоОДЛУКУО ИМЕНОВАЊУ СУДИЈА ПОРОТНИКА УОСНОВНИ СУД У КОТОР ВАРОШИIЗа судије поротнике у Основни суд у Котор Вароши,именују се:1. Драгољевић Даринка2. Милашиновић Саво3. Татар Сејдо и4. Главаш Војислав.IIСудије поротници именују се на мандат од осам (8)година, осим уколико мандат не престане раније по некомод основа из члана 34. став 4. Закона о Високом судском итужилачком савјету Босне и Херцеговине.IIIИменоване судије поротници преузмају дужност1.3.2013. године.IVПриликом именовања, Савјет се руководиоприједлогом кандидата достављеним од странепредсједника Основног суда у Котор Вароши, одредбамаЗакона о Високом судском и тужилачком савјету Босне иХерцеговине, Закона о судовима Републике Српске, теставовима Савјета о избору судија поротника.VПрије преузимања дужности, судије поротници ћедати свечану изјаву пред предсједником Основног суда уКотор Вароши.VIОва одлука ступа на снагу даном доношења и бит ћеобјављена у "Службеном гласнику БиХ" као и упросторијама Савјета доступним јавности.Број 04-02-486/201329. јануара 2013. годинеПредсједникМилорад Новковић, с. р.235Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1., a u vezi sa članom33. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i15/08) i člana 45. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkogvijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 44/09,28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.1.2013.godine, donijeloODLUKUO PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUDIJI UOPĆINSKOM SUDU U TRAVNIKUIProdužava se mandat Amiri Šero, dodatnom sudiji uOpćinskom sudu u Travniku, na period od dvije godine.IIImenovanoj se produžava mandat sa danom 1.3.2013.godine i dužnost će obavljati do 1.3.2015. godine.IIIPrilikom imenovanja Visoko sudsko i tužilačko vijećeBosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje iiskustvo kandidatkinje. Imenovana je u proteklom mandatupokazala stručnost u izvršenju zadataka i spremnost zaobavljanje dužnosti u narednom periodu. Vijeće smatra da ovakandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanjepropisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkomvijeću Bosne i Hercegovine.IVU skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom itužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine, ova Odluka bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijamaVijeća dostupnim javnosti.VOva Odluka stupa na snagu danom donošenja.Broj 06-07-160-2/201329. januara 2013. godinePredsjednikMilorad Novković, s. r.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 41Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1., a u svezi sačlankom 33. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijećuBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05,48/07 i 15/08) i članka 45. Poslovnika Visokog sudbenog itužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnikBiH", br. 44/09, 28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjedniciodržanoj 29.1.2013. godine, donijeloODLUKUO PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUCU UOPĆINSKOM SUDU U TRAVNIKUIProdužava se mandat Amiri Šero, dodatnom sucu uOpćinskom sudu u Travniku, na period od dvije godine.IIImenovanoj se produžava mandat sa danom 1.3.2013.godine, i dužnost će obnašati do 1.3.2015. godine.IIIPrigodom imenovanja Visoko sudbeno i tužiteljsko vijećeBosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje iiskustvo kandidatkinje. Imenovana je u proteklom mandatupokazala stručnost u izvršenju zadataka i spremnost zaobnašanje dužnosti u narednom periodu. Vijeće smatra da ovakandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanjepropisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom itužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.IVSukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom itužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine, ova Odluka bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijamaVijeća dostupnim javnosti.VOva odluka stupa na snagu danom donošenja.Broj 06-07-160-2/201329. siječnja 2013. godinePredsjednikMilorad Novković, v. r.На основу члана 17. став 1. тачка 1., а у вези са чланом33. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Боснеи Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,48/07 и 15/08) и члана 45. Пословника Високог судског итужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службенигласник БиХ" бр. 44/09, 28/10, 58/10 и 57/12), Савјет је, насједници одржаној 29.1.2013. године, дониоОДЛУКУО ПРОДУЖЕЊУ МАНДАТА ДОДАТНОМ СУДИЈИ УОПЋИНСКОМ СУДУ У ТРАВНИКУIПродужава се мандат Амири Шеро, додатном судијиу Опћинском суду у Травнику на период од двије године.IIИменованоj се продужава мандат са даном 1.3.2013.године и дужност ће обављати до 1.3.2015. године.IIIПриликом именовања Високи судски и тужилачкисавјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације,знање и искуство кандидатакињe. Именованa је упротеклом мандату показалa стручност у извршењузадатака и спремност за обављање дужности у наредномпериоду. Савјет сматра да ова кандидаткиња у потпуностииспуњава услове за именовање прописане у члану 43.Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне иХерцеговине.IVУ складу са чланом 45. Закона о Високом судском итужилачком савјету Босне и Херцеговине, ова Одлука бићеобјављена у "Службеном гласнику БиХ", као и упросторијама Савјета доступним јавности.VОва Одлука ступа на снагу даном доношења.Број 06-07-160-2/201329. јануара 2013. годинеПредсједникМилорад Новковић, с. р.236Na osnovu člana 17. stav 1. tačka (1), a u vezi sa članom33. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i15/08) i člana 45. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkogvijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 44/09,28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.1.2013.godine, donijeloODLUKUO PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUDIJI UVRHOVNOM SUDU REPUBLIKE SRPSKEIProdužava se mandat Slobodanu Milašinoviću,dodatnom sudiji u Vrhovnom sudu Republike Srpske, na periodod dvije godine.IIPrilikom imenovanja Visoko sudsko i tužilačko vijećeBosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje iiskustvo imenovanog kandidata. Imenovani je u proteklommandatu pokazao stručnost u izvršenju zadataka i spremnost zaobavljanje dužnosti u narednom periodu. Vijeće smatra da ovajkandidat u potpunosti ispunjava uslove za imenovanjepropisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkomvijeću Bosne i Hercegovine.IIIImenovanom se produžava mandat sa danom 1.2.2013.godine i dužnost će obavljati do 1.2.2015. godine.IVOva Odluka stupa na snagu danom donošenja.VU skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom itužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine, ova Odluka bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijamaVijeća dostupnim javnosti.Broj 06-07-261-2/201329. januara 2013. godinePredsjednikMilorad Novković, s. r.Na temelju članka 17. stavak 1. točka (1), a u svezi sačlankom 33. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijećuBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05,48/07 i 15/08) i članka 45. Poslovnika Visokog sudbenog itužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnikBiH" br. 44/09, 28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjedniciodržanoj 29.1.2013. godine, donijelo

Broj 14 - Strana 42 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.ODLUKUO PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUCU UVRHOVNOM SUDU REPUBLIKE SRPSKEIProdužava se mandat Slobodanu Milašinoviću,dodatnom sucu u Vrhovnom sudu Republike Srpske, na periodod dvije godine.IIPrigodom imenovanja Visoko sudbeno i tužiteljsko vijećeBosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje iiskustvo imenovanog kandidata. Imenovani je u proteklommandatu pokazao stručnost u izvršenju zadataka i spremnost zaobnašanje dužnosti u narednom periodu. Vijeće smatra da ovajkandidat u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisaneu članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijećuBosne i Hercegovine.IIIImenovanom se produžava mandat sa danom 1.2.2013.godine i dužnost će obnašati do 1.2.2015. godine.IVOva Odluka stupa na snagu danom donošenja.VSukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom itužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine, ova Odluka bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijamaVijeća dostupnim javnosti.Broj 06-07-261-2/201329. siječnja 2013. godinePredsjednikMilorad Novković, v. r.На основу члана 17. став 1. тачка (1), а у вези сачланом 33. Закона о Високом судском и тужилачкомсавјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр.25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 45. Пословника Високогсудског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине("Службени гласник БиХ" бр. 44/09, 28/10, 58/10 и 57/12),Савјет је, на сједници одржаној 29.1.2013. године, дониоОДЛУКУО ПРОДУЖЕЊУ МАНДАТА ДОДАТНОМ СУДИЈИ УВРХОВНОМ СУДУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕIПродужава се мандат Слободану Милашиновићу,додатном судији у Врховном суду Републике Српске, напериод од двије године.IIПриликом именовања Високи судски и тужилачкисавјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације,знање и искуство именованог кандидата. Именовани је упротеклом мандату показао стручност у извршењу задатакаи спремност за обављање дужности у наредном периоду.Савјет сматра да овај кандидат у потпуности испуњавауслове за именовање прописане у члану 43. Закона оВисоком судском и тужилачком савјету Босне иХерцеговине.IIIИменованом се продужава мандат са даном 1.2.2013.године и дужност ће обављати до 1.2.2015. године.IVОва Одлука ступа на снагу даном доношења.VУ складу са чланом 45. Закона о Високом судском итужилачком савјету Босне и Херцеговине, ова Одлука бићеобјављена у "Службеном гласнику БиХ", као и упросторијама Савјета доступним јавности.Број 06-07-261-2/201329. јануара 2013. годинеПредсједникМилорад Новковић, с. р.237Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1., a u vezi sa članom33. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i15/08) i člana 45. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkogvijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 44/09,28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.1.2013.godine, donijeloODLUKUO PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUDIJI UKANTONALNOM SUDU U TUZLIIProdužava se mandat Slađani Milojković, dodatnomsudiji u Kantonalnom sudu u Tuzli, na period od dvije godine.IIImenovanoj se produžava mandat sa danom 1.2.2013.godine i dužnost će obavljati do 1.2.2015. godine.IIIPrilikom imenovanja Visoko sudsko i tužilačko vijećeBosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje iiskustvo kandidatkinje. Imenovana je u proteklom mandatupokazala stručnost u izvršenju zadataka i spremnost zaobavljanje dužnosti u narednom periodu. Vijeće smatra da ovakandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanjepropisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkomvijeću Bosne i Hercegovine.IVU skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom itužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine, ova Odluka bićeobjavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijamaVijeća dostupnim javnosti.VOva Odluka stupa na snagu danom donošenja.Broj 06-08-487/201329. januara 2013. godinePredsjednikMilorad Novković, s. r.Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1., a u svezi sačlankom 33. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijećuBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05,48/07 i 15/08) i članka 45. Poslovnika Visokog sudbenog itužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnikBiH", br. 44/09, 28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjedniciodržanoj 29.1.2013. godine, donijeloODLUKUO PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUCU UKANTONALNOM SUDU U TUZLIIProdužava se mandat Slađani Milojković, dodatnom sucuu Kantonalnom sudu u Tuzli, na period od dvije godine.IIImenovanoj se produžava mandat sa danom 1.2.2013.godine i dužnost će obnašati do 1.2.2015. godine.IIIPrigodom imenovanja Visoko sudbeno i tužiteljsko vijećeBosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 43iskustvo kandidatkinje. Imenovana je u proteklom mandatupokazala stručnost u izvršenju zadataka i spremnost zaobnašanje dužnosti u narednom periodu. Vijeće smatra da ovakandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanjepropisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom itužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.IVSukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom itužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine, ova Odluka bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijamaVijeća dostupnim javnosti.VOva odluka stupa na snagu danom donošenja.Broj 06-08-487/201329. siječnja 2013. godinePredsjednikMilorad Novković, v. r.На основу члана 17. став 1. тачка 1., а у вези са чланом33. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Боснеи Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,48/07 и 15/08) и члана 45. Пословника Високог судског итужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службенигласник БиХ", бр. 44/09, 28/10, 58/10 и 57/12), Савјет је, насједници одржаној 29.1.2013. године, дониоОДЛУКУО ПРОДУЖЕЊУ МАНДАТА ДОДАТНОМ СУДИЈИ УКАНТОНАЛНОМ СУДУ У ТУЗЛИIПродужава се мандат Слађани Милојковић,додатном судији у Кантоналном суду у Тузли на период оддвије године.IIИменованој се продужава мандат са даном 1.2.2013.године и дужност ће обављати до 1.2.2015. године.IIIПриликом именовања Високи судски и тужилачкисавјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације,знање и искуство кандидаткиње. Именована је у протекломмандату показала стручност у извршењу задатака испремност за обављање дужности у наредном периоду.Савјет сматра да ова кандидаткиња у потпуности испуњавауслове за именовање прописане у члану 43. Закона оВисоком судском и тужилачком савјету Босне иХерцеговине.IVУ складу са чланом 45. Закона о Високом судском итужилачком савјету Босне и Херцеговине, ова Одлука бићеобјављена у "Службеном гласнику БиХ", као и упросторијама Савјета доступним јавности.VОва Одлука ступа на снагу даном доношења.Број 06-08-487/201329. јануара 2013. годинеПредсједникМилорад Новковић, с. р.USTAVNI SUDBOSNE I HERCEGOVINE238Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, upredmetu broj AP 3552/09, rješavajući apelaciju SvetozaraNišića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine,člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnogsuda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne iHercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaTudor Pantiru, potpredsjednikMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaConstance Grewe, sutkinjaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijaMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 30. januara 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija Svetozara Nišićapodnesena protiv Rješenja Okružnog suda u Banjoj Luci broj011-0-Pžp-09-000330 od 8. oktobra 2009. godine i RješenjaOsnovnog suda u Gradišci broj 072-0-Pr-08-000 131-3 od 19.februara 2009. godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Svetozar Nišić iz Banje Luke (u daljnjem tekstu:apelant), kog zastupa Nebojša Milanović, advokat iz BanjeLuke, podnio je 11. novembra 2009. godine apelacijuUstavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:Ustavni sud) protiv Rješenja Okružnog suda u Banjoj Luci (udaljnjem tekstu: Okružni sud) broj 011-0-Pžp-09-000330 od 8.oktobra 2009. godine i Rješenja Osnovnog suda u Gradišci (udaljnjem tekstu: Osnovni sud) broj 072-0-Pr-08-000 131-3 od19. februara 2009. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Okružnog i Osnovnog suda, te od Ministarstva unutrašnjihposlova RS - Policijska stanica Gradiška (u daljnjem tekstu: PSGradiška), zatraženo je 17. maja 2010. godine, odnosno 14.juna 2012. godine da dostave odgovore na apelaciju.3. Okružni sud je odgovor na apelaciju dostavio 24. maja2010. godine, Osnovni sud 4. juna 2010. godine, a PS Gradiška20. juna 2012. godine.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 17. juna 2010.godine i 18. septembra 2012. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:6. PS Gradiška je Rješenjem broj 10-3/01-213-3/07 od 26.decembra 2007. godine zabranila održavanje javnog skupa uorganizaciji Udruženja građana za povrat stare devizne štednjeu BiH i dijaspori (u daljnjem tekstu: Udruženje deviznihštediša), prijavljenog 25. decembra 2007. godine, za 28.decembar 2007. godine u periodu od 13 do 15 sati. Zabranaodržavanja javnog skupa odnosila se na prostor graničnogprelaza Gradiška i dio magistralnog puta Gradiška-Banja Lukazbog sprečavanja i ometanja javnog saobraćaja. Najzad,konstatirano je da se zabrana ne odnosi na druga mjesta napodručju općine u skladu sa prethodnom prijavom.7. U obrazloženju rješenjа je konstatirano da je u prijaviorganizator, pored ostalog, označio apelanta (predsjednikUpravnog odbora Udruženja deviznih štediša) kao voditeljaprotesta. Dalje, ukazano je da je organizator skupa obaviješten

Broj 14 - Strana 44 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.aktom broj 10-3/01-312-3/07 od 26. decembra 2007. godine damjesto održavanja skupa nije primjereno i da nije u skladu saZakonom o okupljanju građana ("Službeni glasnik RS" broj21/96). Istim aktom od organizatora skupa je zatraženo daizmijeni prijavu u pogledu određivanja drugog mjestaodržavanja javnog skupa, a na kom neće doći do ometanjajavnog saobraćaja. Organizator skupa je u odgovoru broj1389/07 od 26. decembra 2007. godine obavijestio PS Gradiškada nema mogućnost da promijeni mjesto održavanja javnogskupa. Dalje, u obrazloženju rješenja je ukazano da je članom2. stav 3. Zakona o okupljanju građana kao mjesto primjerenoza održavanje javnog skupa određen i prostor na kom se odvijajavni saobraćaj prevoznim sredstvima, kada je mogućedodatnim mjerama omogućiti privremenu izmjenu režimasaobraćaja, kao i zaštitu zdravlja i sigurnost ljudi i imovine.Članom 4. stav 3. istog zakona regulirano je da sazivač kojiprijavi skup na mjestu iz člana 2. stav 3. podnosi uz prijavudokaz o tome da je uplatio sredstva na ime osiguranja troškovaiz stava 2. ovog člana. U provedenom postupku utvrđeno je dasazivač skupa nije podnio dokaze u smislu člana 4. stav 3.Zakona o okupljanju građana. Dalje, pošto je održavanje skupanajavljeno na graničnom prelazu Gradiška, koji se nalazi naTrgu svetog Save, na koji se nadovezuje magistralni putGradiška – Banja Luka, zaključeno je da će doći do blokiranja,odnosno obustave saobraćaja na graničnom prelazu, a samimtim i na dijelu magistralnog puta. Dalje, ukazano je dadodatnim mjerama nije moguće izvršiti privremenu izmjenurežima odvijanja saobraćaja. Ocjenjujući navedeno, a shodnočlanu 12. Zakona o okupljanju građana, zbog postojanja razlogada će se održavanjem javnog skupa ometati saobraćaj, odlučenoje kao u dispozitivu rješenja.8. Apelantu je 12. februara 2009. godine dostavljenzahtjev za pokretanje prekršajnog postupka, te poziv za usmenipretres zakazan za 17. februar 2009. godine. Uz svoj odgovorna zahtjev apelant je, pored ostalog, priložio kopije izjava nekihod učesnika događaja od 28. decembra 2007. godine koje sudali u Sektoru kriminalističke policije - Odjeljenje zasprečavanje privrednog kriminala Banja Luka. Apelant jeistakao da se radi o starijim licima koja su bolesna i kojanemaju sredstava da plate prevoz do Gradiške, te predložio da,u slučaju da se ove izjave ne prihvate kao vjerodostojni iskazisvjedoka, sud ta lica pozove na usmeni pretres i o tome gaobavijesti.9. Osnovni sud je Rješenjem broj 072-0-Pr-08-000 131-3od 19. februara 2009. godine apelanta proglasio odgovornim zaprekršaj iz člana 22. Zakona o javnom redu i miru, te muizrekao novčanu kaznu u iznosu od 600,00 KM. U izrecirješenja je konstatirano da je apelant 28. decembra 2007.godine u Gradiški, kao voditelj javnog skupa, učinio prekršajprotiv funkcioniranja državnih organa i javnih službinepostupanjem po Rješenju PS Gradiška broj 10-3/01-213-3/07od 26. decembra 2007. godine o zabrani održavanja javnogskupa u organizaciji Udruženja deviznih štediša, tako što jeputem megafona pozvao okupljene građane (njih oko 400) kojeje lično predvodio da se pridruže grupi okupljenih građana (njihoko 200) koje je predvodio M. Š., a što su okupljeni i učinili, tesu potiskujući kordon policije izašli na magistralni put iblokirali ga, a što im je izričito bilo zabranjeno navedenimrješenjem PS Gradiška. Dakle, apelant nije postupio po rješenjudržavnog organa u vezi sa zabranom kretanja ili zadržavanjalica na određenom javnom mjestu ili području.10. U obrazloženju rješenja je konstatirano da je apelant usvom iskazu istakao da skup nije mogao biti otkazan, jer jerješenje o zabrani dobio tek dva dana prije najavljenog skupa,da jeste organizirao predmetni skup i da je u njemu ličnoučestvovao ali da se ne osjeća odgovornim, jer je mirnookupljanje građana dozvoljeno širom svijeta. Dalje,konstatirano je da je bilo nesporno da su apelant i M. Š. zajednosa članovima svojih udruženja, i pored zabrane, izašli namagistralni put Banja Luka-Gradiška u neposrednoj bliziniAutobuske stanice, te da su se na istom mjestu, koje je javnomjesto, zadržali nekoliko minuta. Ovu činjenicu potvrdio je isâm apelant, kao i saslušani svjedoci Ž. R., S. G., D. T. i D. G.,koji su naveli da je tom prilikom došlo do narušavanja javnogreda i mira većeg obima i do tjelesnog povređivanja više licakako učesnika skupa, tako i policajaca. Osnovni sud jezaključio da su se u apelantovim radnjama stekla obilježjaprekršaja propisanog članom 22. Zakona o javnom redu i miru,jer apelant nije postupio po rješenju nadležnog organa u vezi sazabranom kretanja ili zadržavanja na javnom mjestu ilipodručju, a čime je počinjen prekršaj protiv funkcioniranjadržavnih organa i javnih službi. Bez utjecaja na odluku outvrđivanju prekršajne odgovornosti ocijenjeni su apelantovinavodi da je mirno okupljanje građana dozvoljeno širomsvijeta, kao i navod da se građanima moraju dozvoliti mirnookupljanje, sloboda govora, izražavanje mišljenja i sl. S tim uvezi je ukazano da iz rješenja PS Gradiška proizlazi da sezabrana okupljanja nije odnosila na bilo koje drugo mjesto napodručju općine Gradiška, a na temelju čega je zaključeno dapripadnicima apelantovog udruženja nisu bili zabranjeni mirnookupljanje, sloboda govora i izražavanje mišljenja na drugimjavnim mjestima na području općine Gradiška. Priodmjeravanju kazne Osnovni sud je ocijenio kao otežavajućeokolnosti: ranije kažnjavanje za prekršaj, težinu prekršaja(narušavanje javnog reda i mira većeg obima), posljediceučinjenog prеkršaja (tjelesne povrede više lica), odnos premapočinjenom prekršaju (nije izraženo kajanje). Osnovni sud nijeustanovio da postoji ijedna olakšavajuća okolnost.11. Okružni sud je Rješenjem broj 011-0-Pžp-09-000330od 8. oktobra 2009. godine apelantovu žalbu odbio kaoneosnovanu i potvrdio prvostepeno rješenje. Apelantovi navodida nije jasno kako je utvrđeno da je on bio voditelj javnogskupa ocijenjeni su kao neosnovani. U vezi s tim je ukazano naapelantov iskaz u kom je sâm izjavio da je bio voditelj javnogskupa, da je nosio megafon i da je pozivao učesnike skupa gdjeda pređu ulicu. Kao neosnovani su ocijenjeni i apelantovinavodi da sud nije prihvatio saslušanje apelantovih svjedoka. Stim u vezi je ukazano da je članom 47. stav 1. Zakona oprekršajima regulirano da, ukoliko okrivljeni ili ovlašteni organima namjeru da pozove svjedoke, oni moraju osiguratipojavljivanje svjedoka na usmenom pretresu. Shodnonavedenom, zaključeno je da je apelant trebalo da osiguraprisustvo svjedoka na usmenom pretresu. Najzad, zaključeno jeda je prvostepeni sud na temelju provedenih dokaza, koje jeocijenio pojedinačno i u uzajаmnoj vezi, pravilno primijeniočlan 22. Zakona o javnom redu i miru.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije12. Apelant smatra da su mu osporenim rješenjimapovrijeđena prava iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava iosnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), tečlana II/3.i) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 11. Evropskekonvencije.13. U prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenjeapelant je istakao da zakonsko rješenje prema kom se od njegatraži da osigura prisustvo svjedoka stavlja pretjerani teret nanjega u vođenju prekršajnog postupka. S tim u vezi apelant jeistakao da je u odgovoru na zahtjev o pokretanju prekršajnogpostupka predložio svjedoke, naveo da se radi o starim ibolesnim licima koja nisu u mogućnosti da plate prevoz do

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 45Gradiške, te zamolio da ih sud pozove. Međutim, ovi njegoviargumenti nisu uvaženi, pa apelant smatra da je na taj načinonemogućen da iznese svoju odbranu. Pri tome apelant ukazujeda, u slučaju kada svjedok neće dobrovoljno da se pojavi nasudu, stranka ima pravo zahtijevati od suda da pozovesvjedoke. Zahtjev sudu mora se predati najmanje osam danaprije održavanja usmenog pretresa. Dalje, apelant ističe da se uosporenim rješenjima to ne navodi, ali da su svi saslušanisvjedoci, ustvari, bili svjedoci podnosioca zahtjeva zapokretanje prekršajnog postupka, odnosno pripadnici MUP-aRS, kao i da je paradoksalno da prvostepeni sud priodmjeravanju kazne nije našao niti jednu olakšavajuću okolnostna njegovoj strani. Najzad, apelant tvrdi da je drugostepeni sudpropustio da se izjasni o njegovim žalbenim navodima kojim jeukazivao na povredu člana 11. Evropske konvencije.14. Povreda prava na slobodu okupljanja, premaapelantovom mišljenju, ogleda se u činjenici da ni on, kao niUdruženje deviznih štediša nisu imali namjeru da izazovunerede, odnosno da se radilo o mirnom okupljanju s namjeromda se pokaže javnosti i vlastima u BiH da je nedopustivo daznačajan broj ljudi u BiH nije u mogućnosti da raspolažesvojim sredstvima koja su stekli na zakonit način a za koja jegarantirala i bivša država, odnosno nakon njenog raspada BiH injeni entiteti. Apelant smatra da su zabranom održavanja skupa,te primjenom neprimjerene sile prema učesnicima skupa(posebno imajući u vidu da se radi o licima starije životne dobi)i njegovim naknadnim kažnjavanjem javne vlasti izašle izokvira člana 11. stav 2. Evropske konvencije.b) Odgovor na apelaciju15. Okružni sud je u odgovoru na apelaciju istakao da jejavno okupljanje, čiji je vođa kažnjen, bilo zabranjenorješenjem PS Gradiška zbog mjesta održavanja skupa, pa da jeneosnovan navod o povredi prava na slobodu okupljanja. Uvezi sa apelantovim tvrdnjama da mu je onemogućeno pravo naodbranu, ukazano je da je Zakonom o prekršajima predviđenoda okrivljeni može izvoditi dokaze i saslušati svjedoke, ali da jedužan da osigura njihovo prisustvo. Apelant na usmenompretresu nije osigurao prisustvo svjedoka, a nije tražio od suda,ukoliko svjedoci ne žele da svjedoče, da ih pozove ili po potrebiprinudno dovede.16. Osnovni sud je u odgovoru na apelaciju istakao da seu konkretnom slučaju nije radilo o mirnom okupljanju i da donemira nije došlo postupanjem policije, već učesnika skupa kojisu postupili protivno rješenju PS Gradiška o zabrani održavanjaskupa. Međutim, navedenim rješenjem nije zabranjeno iokupljanje na drugom mjestu u skladu sa aktom Općine kojimse određuje prostor primjeren za javni skup. Dalje, ukazano jeda je skup trebalo da se održi na najfrekventnijem graničnomprelazu, jer se, prema navodima iz apelacije, održavanjemskupa na drugom mjestu ne bi privukla pažnja javnosti iako senigdje u zemljama potpisnicama Konvencije javna okupljanjane događaju blokiranjem međunarodnih graničnih prelaza.Najzad, neosnovanim su ocijenjeni apelantovi navodi u pogledusaslušanja svjedoka (da su starija lica i da nemaju sredstava dadođu u Gradišku) čije izjave je apelant insistirao da sepročitaju. U vezi s tim, ukazano je da Zakon o prekršajimajasno i precizno formulira pitanje svjedoka, te da je nelogičnoda su isti svjedoci mogli doći i učestvovati u nemirima, a nemogu doći u svojstvu svjedoka.17. PS Gradiška je u odgovoru na apelaciju istakla dasmatra da Okružni i Osnovni sud nisu povrijedili apelantovopravo na pravično suđenje, kao i da su donijeli ispravne odlukeu skladu sa zakonom kada su apelanta proglasili odgovornim započinjeni prekršaj.V. Relevantni propisi18. Zakon o prekršajima Republike Srpske ("Službeniglasnik RS" br. 34/06 i 1/09) u relevantnom dijelu glasi:Član 6.Prava lica okrivljenih za prekršajeSvako ko je okrivljen da je počinio prekršaj ima pravo dazahtijeva da o njegovoj odgovornosti za počinjeni prekršajodluči sud ukoliko on to zahtijeva u roku koji je propisanzakonom. Takva lica imaju pravo:(...)c) da im se da odgovarajuće vrijeme i mogućnosti zapripremu odbrane;(…)e) da ispitaju ili da se u njihovo ime ispitaju svjedoci kojiih terete i da se obezbijedi prisustvo i saslušanje svjedoka unjihovu korist pod istim uslovima kao i svjedoka koji ih terete i(...)Član 47.Svjedoci i isprave(1) Ukoliko okrivljeni ili ovlašteni organ namjeravaju dapozovu svjedoke, oni moraju obezbijediti pojavljivanje svjedokana usmenom pretresu. U slučaju da svjedok ne želi dadobrovoljno pristupi na sud, svaka od strana može zahtijevatiod suda da pozove takve svjedoke.(2)Zahtjev sudu mora se podnijeti najmanje osam danaprije dana određenog za usmeni pretres. Ako sud odobri zahtjevza pozivanje i ako je neophodno dodatno vrijeme da bi se poziviuručili, sud može odgoditi usmeni pretres.(3) Usmeni pretres neće biti odgođen ili pomjeren zbogpropuštanja bilo koje strane da obezbijedi svjedoke ili isprave,osim ako sud ne utvrdi da je to propuštanje bilo potpuno izvankontrole te strane.Član 48.Postupak na usmenom pretresu(…)(4) Svaka strana ima pravo da bude saslušana i da ispitasvjedoke koje je pozvala protivna strana.(5) Svaka strana ima pravo da prezentuje dokaze i dapodnosi prijedloge tokom usmenog pretresa.(7) Usmeni pretres će biti sproveden od strane suda nanačin koji okrivljenom garantuje sva prava predviđena članom6. ovog zakona.19. Zakon o javnom redu i miru ("Službeni glasnik RS"broj 20/07) u relevantnom dijelu glasi:Član 22.Ograničenje kretanja na određenom prostoruKo ne postupi po naredbi ili rješenju državnog organa uvezi sa ograničenjem ili zabranom kretanja ili zadržavanja licana određenim javnim mjestima ili područjima ili ko se ne udaljiiz grupe koju je ovlašteni pripadnik policije upozorio da seraziđe, kazniće se novčanom kaznom od 500 do 1.500 KM.20. Zakon o okupljanju građana 1 ("Službeni glasnikRS" broj 21/96) u relevantnom dijelu glasi:Član 2. stav 3.(…)Prostorom primjerenim za javni skup smatra se i prostorna kom se odvija javni saobraćaj prevoznim sredstvima kada jemoguće dodatnim mjerama obezbijediti privremenu izmjenurežima saobraćaja, kao i zaštitu zdravlja i bezbjednosti ljudi iimovine, za što se obezbjeđuju sredstva u skladu sa ovimzakonom.1 Zakon koji je bio na snazi u vrijeme održavanja okupljanja (28. decembar 2007.godine)

Broj 14 - Strana 46 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Član 4.(…)Kao mjesto održavanja javnog skupa sazivač možeprijaviti prostor iz člana 2. stav 3. ovog zakona ako prihvati dasnosi troškove nastale privremenom izmjenom režimasaobraćaja i druge troškove nastale vanrednim obavljanjemkomunalnih usluga.(…)Član 5.Za održavanje reda na javnom skupu odgovoran jesazivač.Poslove zaštite lične i imovinske sigurnosti učesnikajavnog skupa i drugih građana, održavanje javnog reda i mira,bezbjednosti saobraćaja i druge poslove koji se odnose neobezbjeđivanje javnog skupa obavlja Ministarstvo unutrašnjihposlova.(…)Član 12.Nadležni organ može zabraniti održavanje javnog skuparadi sprečavanja ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanjazdravlja, javnog morala ili bezbjednosti ljudi i imovine.(…)21. Zakon o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnikRS" broj 48/03) u relevantnom dijelu glasi:Član 32.U slučaju kada je to potrebno za vršenje policijskihposlova, policajci imaju pravo da upotrijebe odgovarajuću israzmjernu silu prema licima, kao i druge mjere i radnjepropisane ovim i drugim zakonima.(…)VI. Dopustivost22. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.23. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojije koristio.24. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Rješenje Okružnog suda broj 011-0-Pžp-09-000330 od 8. oktobra 2009. godine protiv kojeg nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporeno rješenje apelant je primio 15. oktobra 2009. godine, aapelacija je podnesena 11. novembra 2009. godine, tj. u roku od60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnogsuda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie)neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.25. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum26. Apelant pobija navedena rješenja, tvrdeći da su timrješenjima povrijeđena njegova prava iz člana II/3.e) UstavaBosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, tečlana II/3.i) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 11. Evropskekonvencije.Pravo na pravično suđenje27. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi:Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:[...]e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijeluglasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenimsudom. […]3. Svako ko je optužen za krivično djelo ima sljedećaminimalna prava:[...]b) da mu se osiguraju vrijeme i uvjeti neophodni zapripremu odbrane;[...]d) da sam ispituje ili zahtijeva ispitivanje svjedokaoptužbe i da se prisustvo i saslušanje svjedoka odbrane odobripod uvjetima koji važe i za svjedoka optužbe;28. Ustavni sud, najprije, ističe da se u konkretnomslučaju radi o prekršajnom postupku, te da se, s tim u vezi,postavlja pitanje primjenjivosti člana II/3.e) Ustava Bosne iHercegovine i člana 6. Evropske konvencije, odnosno pitanjeda li se radi o "krivičnoj" optužbi protiv apelanta u smislu člana6. Evropske konvencije. Ocjena da li je neka optužba "krivična"u smislu značenja iz člana 6. Evropske konvencije daje se naosnovu kriterija: klasificiranje prema zakonodavstvu, prirodaprekršaja i priroda i strogost kazne i ovi kriteriji ne moraju bitikumulativno ispunjeni. Priroda prekršaja uključuje dvapotkriterija: obim prekršene norme i svrhu kazne, koji morajubiti kumulativno ispunjeni da bi se radilo o "krivičnoj optužbi".Polazeći od do sada usvojene prakse, kao i navedenih kriterija,Ustavni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju, s obziromna obim prekršene norme i svrhu sankcije, radi o "krivičnojoptužbi", odnosno da je u konkretnom slučaju član 6. Evropskekonvencije primjenjiv (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP2255/05 od 16. januara 2007. godine, objavljena u "Službenomglasniku Bosne i Hercegovine" broj 38/07, tač. 21. i 22).29. Apelantovi navodi o povredi prava na pravičnosuđenje, u suštini, svode se na tvrdnju da je povrijeđen principjednakosti oružja, da je zakonsko rješenje prema kom je onobavezan da osigura prisustvo svjedoka nepravično, jer stavljapretjeran teret na njega kao pojedinca, te da su osporenarješenja zasnovana na iskazima isključivo svjedoka pripadnikaMUP-a, a prema čijem zahtjevu je prekršajni postupak ipokrenut. Slijedeći navedeno, apelantovi navodi bit će ispitani usmislu člana 6. st. 1. i 3. d) Evropske konvencije.30. Ustavni sud podsjeća da je, u skladu sa općimpravilom, zadatak redovnih sudova da ocijene dokaze, tenjihovu relevantnost kada se na njih optuženi poziva (vidi, interalia, Evropski sud, Barberà, Messegué i Jabardo protivŠpanije, presuda od 6. decembra 1988. godine, Serija A broj146, str. 31, stav 68). Član 6. stav 3.d) Evropske konvencije nezahtijeva prisustvo i ispitivanje svakog svjedoka optuženog,kako je to i ukazano riječima "pod istim uvjetima", već da seosigura potpuna jednakost oružja u predmetu (vidi, Evropskisud, Engel i drugi protiv Holandije, presuda od 8. juna 1976.godine, Serija A broj 158, str. 31, stav 89). Međutim, konceptjednakosti oružja nije iscrpljen sa sadržajem člana 6. stav 3.d)koji predstavlja samo jedan od ostalih pojavnih oblika principajednakosti oružja (vidi, Evropski sud, inter alia, Delcourt protivBelgije, presuda od 17. januara 1970, Serija A broj 11, str. 15,

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 47stav 28, Isgrò protiv Italije, presuda od 21. februara 1991,Serija A broj 194-A, par. 11-12, stav 31). Stoga, treba ocijenitida li je postupak u cjelini bio pravičan onako kako to zahtijevastav 1. člana 6. (vidi, Evropski sud, inter alia, Delta protivFrancuske, presuda od 19. decembra 1990, Serija A broj 191,str. 15, stav 35).31. Apelant, najprije, tvrdi da zakonsko rješenje premakojem je on obavezan da osigura svjedoke stavlja pretjeran teretna njega kao pojedinca. S tim u vezi, Ustavni sud primjećuje daje članom 47. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da,ukoliko okrivljeni ili ovlašteni organ namjeravaju da pozovusvjedoke, oni moraju osigurati pojavljivanje svjedoka nausmenom pretresu. Iz navedenog nedvosmisleno proizlazi daobaveza da se osigura da se svjedoci pojave važi za obje stranekoje učestvuju u postupku pod istim uvjetima, pa suprotnoapelantovim tvrdnjama, ovakvo zakonsko rješenje ne dovodi uneravnopravan položaj apelanta kao pojedinca u odnosu naMUP kao ovlašteni organ.32. Dalje, istim članom je propisano da, u slučaju dasvjedok ne želi da dobrovoljno pristupi na sud, svaka od stranamože zahtijevati od suda da pozove takve svjedoke. Izdokumenata predočenih Ustavnom sudu proizlazi da je apelant,izjašnjavajući se pismeno na obavijest o pokretanju prekršajnogpostupka, dostavio pismene izjave lica koja je naveo kao svojesvjedoke, da je istakao da se radi o starim i bolesnim licimakoja nemaju dovoljno novčanih sredstava da dođu na sud, tepredložio sudu, ukoliko ove izjave ne prihvata kaovjerodostojne, da ih pozove u svojstvu svjedoka i da ga o tomeobavijesti. Međutim, kao što je već ukazano, obaveza stranakau postupku jeste da osiguraju da se svjedoci pojave, pa u tomsmislu apelantov prijedlog da se navedena lica pozovu kaosvjedoci sam po sebi nije obavezivao sud da to i učini. Dalje, izobrazloženja osporenih rješenja ne može se zaključiti, a niapelant ne tvrdi suprotno, da je u toku usmenog pretresa na bilokoji način dokazao da ova lica nisu htjela dobrovoljnopristupiti, a na osnovu čega bi redovni sud eventualno mogaozaključiti da je njihovo nepojavljivanje uslijedilo zbogokolnosti koje su van apelantove kontrole a što bi, u skladu sačlanom 47. stav 3. Zakona o prekršajima, bio razlog zaodgađanje ili pomjeranje usmenog pretresa. Također, ni uapelaciji, kao ni u odgovoru na obavijest o pokretanjuprekršajnog postupka apelant ničim nije potkrijepio navod da sulica koja je predložio da se pozovu kao svjedoci bolesna, a zbogčega bi eventualno trebalo da budu saslušana na nekom drugommjestu, odnosno da nemaju dovoljno sredstava da bi došla nasud. Dalje, apelant ne tvrdi i u vezi s tim ne nudi niti jedandokaz da mu je bilo onemogućeno da ispituje svjedoke,policajce koji su pristupili na sud, kao ni da predlaže ili provodibilo koji dokaz kojim bi utvrđivao činjenice koje mu idu uprilog. Također, apelant ne osporava ni sadržaj njegove iscrpnoprenesene izjave u obrazloženju prvostepenog rješenja iz koje,pored ostalog, proizlazi da je organizirao i učestvovao uokupljanju, da za to okupljanje nije postojalo odobrenjenadležnog organa, da je članove svog udruženja pozvao da sepridruže pripadnicima drugog udruženja koje je, također,organiziralo okupljanje bez odobrenja, te da su po njegovompozivu svi učesnici okupljanja krenuli prema kordonu policijekoji je trebalo da spriječi izlazak na magistralni put i dolazak dograničnog prelaza kao mjesta okupljanja za koje je nadležniorgan odbio da izda odobrenje. Najzad, apelant ni u žalbi naprvostepeno rješenje ničim nije učinio mogućim i vjerovatnimda je bio onemogućen da pozove svjedoke ili da prezentira bilokoji drugi dokaz radi utvrđivanja činjenica koje njemu idu uprilog.33. Osim toga, Ustavni sud zapaža da je apelantuostavljeno razumno vrijeme kako bi postupio u skladu sačlanom 47. stav 2. kojim je propisano da se zahtjev sudu zapozivanje svjedoka, ukoliko su odbili da dobrovoljno pristupena sud, mora podnijeti najmanje osam dana prije danaodređenog za usmeni pretres. Naime, apelant u apelaciji navodida su mu obavijest o pokretanju prekršajnog postupka i pozivza usmenu raspravu dostavljeni 12. februara 2009. godine(obavijest nije dostavljena uz apelaciju). Međutim, iz činjenicapredmeta proizlazi da je apelant odgovor na zahtjev zapokretanje prekršajnog postupka dostavio Osnovnom sudu 31.januara 2009. godine, dakle, 17 dana prije zakazanog usmenogpretresa, odnosno devet dana prije krajnjeg roka da zatraži odsuda da pozove svjedoke. Iz navedenog proizlazi da je apelantblagovremeno bio obaviješten o pokretanju prekršajnogpostupka, te da je odgovor na zahtjev, zajedno sa pisanimizjavama svjedoka i prijedlogom Osnovnom sudu da, ukolikone prihvati pisane izjave svjedoka, navedene svjedoke pozove,dostavio i prije krajnjeg roka za podnošenje takvog zahtjevasudu. Konačno, ni apelant u apelaciji nije isticao da mu nijeostavljeno dovoljno vremena za odgovor na zahtjev zapokretanje prekršajnog postupka i pripremu odbrane, pa ni uovom segmentu prava na pravično suđenje nije stavljenpretjeran teret na apelanta34. Dalje, u vezi sa apelantovim navodima da mu jeonemogućeno pravo na odbranu zbog toga što je u odgovoru nazahtjev o pokretanju prekršajnog postupka predložio da sesaslušaju svjedoci, navodeći da se radi o starim i bolesnimlicima koja nisu u mogućnosti da plate prevoz do Gradiške, tezamolio da ih sud pozove, a ovi njegovi argumenti nisuuvaženi, Ustavni sud zapaža da je Okružni sud u odgovoru naapelaciju (tačka 15) ukazao da je Zakonom o prekršajimapredviđeno da okrivljeni može izvoditi dokaze i saslušatisvjedoke, ali da je dužan da osigura njihovo prisustvo, štoapelant nije učinio, a nije ni tražio od suda, ukoliko svjedoci nežele da svjedoče, da ih pozove ili po potrebi prinudno dovede. Stim u vezi, Ustavni sud zapaža da je u prethodnima tačkamaodluke (tač. 31. i 32) istakao da je obaveza stranaka uprekršajnom postupku da osiguraju da se svjedoci pojavepropisana za obje strane u postupku, dakle, za ovlašteni organ,kao podnosioca zahtjeva, i za okrivljenog (apelanta). U tomsmislu apelantov prijedlog da se navedena lica pozovu kaosvjedoci sam po sebi nije obavezivao sud da to i učini, odnosnostranke u postupku su mogle zahtijevati od suda da pozovesvjedoke samo u slučaju da svjedok ne želi da dobrovoljnopristupi na sud, a apelant u toku postupka nije ni na koji načindokazao da ova lica nisu htjela dobrovoljno pristupiti, a natemelju čega bi redovni sud eventualno mogao zaključiti da jenjihovo nepojavljivanje uslijedilo zbog okolnosti koje su vanapelantove kontrole, što bi, u skladu sa članom 47. stav 3.Zakona o prekršajima, bio razlog za odgađanje ili pomjeranjeusmenog pretresa. Štaviše, apelant ni u apelaciji, kao ni uodgovoru na obavijest o pokretanju prekršajnog postupka ničimnije potkrijepio navod da su lica koja je predložio da se pozovukao svjedoci bolesna, a zbog čega bi eventualno trebalo dabudu saslušana na nekom drugom mjestu, odnosno da nemajudovoljno sredstava da bi došla na sud. Konačno, kako je većnavedeno, obaveza da se osigura prisustvo svjedokapodjednako se odnosi na obje strane u postupku. Imajući u vidunavedeno, Ustavni sud zaključuje da apelantu nije uskraćenopravo da se prisustvo i saslušanje svjedoka odbrane odobre podistim uvjetima koji važe i za svjedoke optužbe, kako jepropisano članom 6. stav 3.d) Evropske konvencije.35. Shodno navedenom, u okolnostima konkretnog slučajačinjenica da su saslušani samo svjedoci suprotne strane,odnosno MUP-a, prema čijem zahtjevu je pokrenut prekršajnipostupak, ne narušava princip jednakosti oružja na način da

Broj 14 - Strana 48 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.postupak u cjelini ne može biti ocijenjen kao pravičan u skladusa garancijama prava na pravično suđenje.36. Ustavni sud zaključuje da u okolnostima konkretnogslučaja nije povrijeđeno apelantovo pravo na pravično suđenjeiz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1. i3.d) Evropske konvencije.Pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja37. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:(…)i) Slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja sdrugima.38. Član 11. Evropske konvencije glasi:1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja iudruživanja s drugima, uključujući i pravo osnivanja sindikatai pridruživanja sindikatima zbog zaštite svojih interesa.2. Ova prava neće biti ograničena izuzev na načinpropisan zakonom i koji je neophodan u demokratskom društvuu interesu nacionalne sigurnosti ili javne sigurnosti, u ciljusprječavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja ili morala ilizaštite prava i sloboda drugih. Ovim članom se ne zabranjujeuvođenje zakonitih ograničenja na ona prava koja uživajupripadnici oružanih snaga, policije ili državne administracije.39. Apelant tvrdi da se radilo o mirnom okupljanju i danije postojala namjera da se izazovu nemiri, već da se skrenepažnja na ozbiljan problem starih deviznih štediša, da jezabranom održavanja skupa, a zatim neprimjerenom upotrebomsile, kao i njegovim kažnjavanjem država izašla iz okvira člana11. stav 2. Evropske konvencije.40. Pravo na slobodu okupljanja je, kao i pravo naslobodu govora, osnova demokratskog društva kao takvog.Zbog toga se ne treba tumačiti restriktivno (vidi, Evropski sud,G. protiv Njemačke, aplikacija broj 13079/87, odluka Komisijeod 6. marta 1989, DR 60, str. 256, Rai i drugi protivUjedinjenog Kraljevstva, aplikacija broj 25522/94, odlukaKomisije od 6. aprila 1995. godine, DR 81-A, str. 146). Pravona slobodu okupljanja obuhvata i privatna i javna okupljanja,okupljanja na jednom mjestu i javne procesije, te skupovepojedinaca, kao i skupove koje organiziraju asocijacije (vidi,Evropski sud, Christians against Racism and Fascism protivUjedinjenog Kraljevstva, aplikacija broj 8440/78, odlukaKomisije od 16. jula 1980. godine, DR 21, str. 138. do 148).41. U skladu sa članom 11. Evropske konvencije, obavezadržave jeste ne samo da osigura pravo na mirno okupljanje većda se uzdrži od primjene neopravdanih indirektnih ograničenjau odnosu na ovo pravo (vidi, Evropski sud, Ezelin protivFrancuske, presuda od 26. aprila 1991, Serija A broj 202, str.20). Mada je suština člana 11. Evropske konvencije da zaštitipojedinca od arbitrarnog miješanja javnih vlasti u uživanjuovog prava, postoji i pozitivna obaveza da se osigura efektivnoizvršenje ovog prava (vidi već citiranu odluku Christiansagainst Racism and Facism, str.148).42. Dalje, pojam "ograničenja" u smislu stava 2. člana 11.Evropske konvencije nije ograničen samo na mjere preduzeteprije ili u toku okupljanja već uključuje i mjere preduzete nakonokupljanja kao što su krivične mjere (vidi već citiranu odlukuEzelin, stav 39).43. Najzad, kada je u pitanju javno okupljanje na mjestukoje je označeno kao javni put, koje se koristi za saobraćaj, aposebno na glavnoj ulici u gradu, prethodno odobrenje zaodržavanje skupa obično ne narušava suštinu prava. Ovakvaprocedura je u skladu sa članom 11. stav 1. Evropskekonvencije kada je propisana sa ciljem da se osigura mirankarakter okupljanja i kao takva ne predstavlja miješanje uuživanje prava. Zahtjev da se dobije odobrenje prije održavanjademonstracija nije u suprotnosti sa članom 11. Evropskekonvencije. S obzirom na to da država ima pravo da zahtijevada se pribavi odobrenje, ona mora biti u stanju da primjenjuje isankcije prema onima koji ne postupaju u skladu s timzahtjevom (vidi, Evropski sud, Ziliberberg protiv Moldove,presuda od 1. maja 2005. godine).44. U konkretnom slučaju predmetnom apelacijomosporena su rješenja redovnih sudova kojim je apelantproglašen odgovornim za prekršaj. Dakle, radi se o mjeramapreduzetim nakon okupljanja.45. Protiv apelanta je pokrenut prekršajni postupak zbogorganiziranja i učešća u okupljanju za koje prethodno nijedobijeno odobrenje, te je osporenim rješenjima apelantuizrečena novčana kazna. U tom smislu osporena rješenjapredstavljaju miješanje u apelantovo pravo na sloboduokupljanja.46. Dalje, apelant je proglašen odgovornim i izrečena muje sankcija u skladu sa članom 22. Zakona o javnom redu imiru. Naime, apelant ne osporava da je održavanje skupa bilozabranjeno rješenjem PS Gradiška na prostoru graničnogprelaza Gradiška i na dijelu magistralnog puta Gradiška – BanjaLuka, tj. u Ulici Prvog krajiškog korpusa. Iz predočenogrješenja o zabrani održavanja skupa proizlazi da je zaključenoda će posljedica održavanja skupa na navedenoj lokaciji bitiometanje javnog saobraćaja a koje nije moguće otklonitidodatnim mjerama i izmjenom režima saobraćaja, pa je, uskladu sa članom 12. Zakona o okupljanju građana, skupzabranjen ali samo na ovoj lokaciji, a ne i na nekom drugommjestu na području općine. Postupajući suprotno ovoj zabrani,ostvareni su elementi prekršaja iz člana 22. Zakona o javnomredu i miru za koji je apelant proglašen odgovornim i za kojimu je izrečena sankcija. Shodno navedenom, miješanje uapelantovo pravo na slobodu mirnog okupljanja zasnovano jena zakonu.47. Dalje, svrha mjere zabrane okupljanja bila je da seosigura nesmetano odvijanje javnog saobraćaja i funkcioniranjegraničnog prelaza, čije ometanje bi, s obzirom na frekventnostmagistralnog puta i graničnog prelaza, moglo dovesti donarušavanja javnog reda i mira, te ometanja kretanja ljudi idobara, što nesumnjivo predstavlja legitiman cilj.48. Najzad, potrebno je odgovoriti na pitanje da limiješanje u apelantovo pravo na slobodu mirnog okupljanjazadovoljava i standard proporcionalnosti. U konkretnomslučaju nesporno je da se radilo o skupu koji nije dobioprethodno odobrenje i da su apelant i ostali učesnici biliupoznati sa ovom činjenicom. Svrha održavanja skupa, premaapelantovim tvrdnjama, bila je da se skrene pažnja na problemstarih deviznih štediša, bez namjere da se izazovu neredi ilinemiri. U prilog ovoj apelantovoj tvrdnji govori i navod da seradilo, uglavnom, o starijim licima koja, s obzirom na životnudob, potencijalno ne bi mogla predstavljati opasnost po javnired i mir. Iz dokumenata predočenih Ustavnom sudu ne možese zaključiti zašto je za održavanje ovakvog skupa biloneophodno da to bude prostor jednog od najfrekventnijihgraničnih prelaza. Dalje, posljedica održavanja skupa naoznačenom mjestu, a kako je to konstatirano i u rješenju onjegovoj zabrani, moglo je biti ometanje javnog saobraćaja. Izdokumenata predočenih Ustavnom sudu proizlazi da je dosukoba između apelanta i ostalih učesnika skupa (oko 400građana) došlo nakon što je apelant, kao organizator i učesnikprotesta, pozvao ostale da se pridruže drugoj grupi (oko 200građana) koja je, također, organizirala i učestvovala u skupukoji nije imao prethodno odobrenje, te su zajedno, potiskujućikordon policije, izašli na mjesto na kojem im je okupljanje

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 49upravo bilo zabranjeno. Iz dokumenata predočenih Ustavnomsudu proizlazi, a što ni apelant ne dovodi u pitanje, da jeupotreba sile uslijedila nakon što su apelant i ostali učesniciskupa potisnuli kordon policije, izašavši na magistralni put,čime je došlo do narušavanja javnog reda i mira većeg obima itjelesnog povređivanja kako učesnika skupa, tako i policajaca.Shodno navedenom, proizlazi da je skup izgubio karaktermirnog okupljanja nakon što je apelant učesnike protestapozvao da se upute prema kordonu policije iako je znao da jeodržavanje skupa zabranjeno na lokaciji čiji pristup je trebaloda onemogući policija, odnosno da skup može biti održan nabilo kom drugom mjestu na području općine, čime bi se izbjeglineredi i narušavanje javnog reda do kojeg je došlo. Upotrebafizičke sile od policije, kako bi se spriječili učesnici okupljanja(oko 600 građana) da dođu do predviđenog mjesta okupljanja,ne može se smatrati pretjeranom, jer, kako proizlazi izdokumenata predočenih Ustavnom sudu, apelant i ostaliučesnici okupljanja su, ipak, uspjeli izaći na magistralni put i tuse i zadržati. Najzad, apelantu je izrečena sankcija – novčanakazna za narušavanje javnog reda čija je posljedica bilapovređivanje većeg broja učesnika okupljanja i policajaca.Također, apelantu je izrečena novčana kazna u iznosu od600,00 KM, a koja može biti izrečena u rasponu od 500,00 KMdo 1.500,00 KM, dakle, neznatno više od minimalnog iznosa, teje obavezan na plaćanje troškova postupka od 150,00 KM, a štose u okolnostima konkretnog slučaja ne može smatratipretjeranim teretom u uživanju apelantovog prava na mirnookupljanje.49. Ustavni sud zaključuje da u okolnostima konkretnogslučaja nije povrijeđeno apelantovo pravo na slobodu mirnogokupljanja iz člana II/3.i) Ustava Bosne i Hercegovine i člana11. Evropske konvencije.VIII. Zaključak50. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine ičlana 6. st. 1. i 3.d) Evropske konvencije u odnosu na principjednakosti oružja u prekršajnom postupku kada apelant, uskladu sa zakonskom obavezom koja pod istim uvjetima važi iza suprotnu stranu, nije osigurao da se pojave lica u svojstvusvjedoka, niti je na bilo koji način dokazao da ona nećedobrovoljno da pristupe na sud, a shodno čemu je mogaozahtijevati od suda da ih pozove. Također, Ustavni sudzaključuje da ne postoji povreda prava na pravično suđenje izčlana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1. i 3.d)Evropske konvencije kada nema ništa drugo što bi ukazivalo nato da je na bilo koji način doveden u neravnopravan položaj uodnosu na suprotnu stranu, a odluka kojom je utvrđenopostojanje prekršaja i prekršajna odgovornost zasniva se i naiskazima svjedoka suprotne strane, čije je prisustvo, u skladu sazakonskom obavezom, suprotna strana osigurala.51. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava naslobodu mirnog okupljanja iz člana II/3.i) Ustava Bosne iHercegovine i člana 11. Evropske konvencije kada je, zbogorganiziranja i učestvovanja u okupljanju koje je prethodnozabranjeno i koje je izgubilo karakter mirnog okupljanja iradnjama samog apelanta, upotrijebljena fizička sila kako bi seosigurao javni red i mir i zaštitila prava drugih na način koji neukazuje da je u okolnostima konkretnog slučaja bila pretjerana,te kada je apelantu izrečena novčana sankcija koja se ne možesmatrati pretjeranim teretom u uživanju prava na mirnookupljanje.52. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.53. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, s. r.Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, upredmetu broj AP 3552/09, rješavajući apelaciju SvetozaraNišića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine,članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. PravilaUstavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne iHercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaTudor Pantiru, dopredsjednikMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaConstance Grewe, sutkinjaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudacna sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija Svetozara Nišićapodnesena protiv Rješenja Okružnog suda u Banjaluci broj 011-0-Pžp-09-000330 od 8. listopada 2009. godine i RješenjaOsnovnog suda u Gradišci broj 072-0-Pr-08-000 131-3 od 19.veljače 2009. godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Svetozar Nišić iz Banjaluke (u daljnjem tekstu:apelant), kog zastupa Nebojša Milanović, odvjetnik izBanjaluke, podnio je 11. studenog 2009. godine apelacijuUstavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:Ustavni sud) protiv Rješenja Okružnog suda u Banjaluci (udaljnjem tekstu: Okružni sud) broj 011-0-Pžp-09-000330 od 8.listopada 2009. godine i Rješenja Osnovnog suda u Gradišci (udaljnjem tekstu: Osnovni sud) broj 072-0-Pr-08-000 131-3 od19. veljače 2009. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Okružnog i Osnovnog suda, te od Ministarstva unutarnjihposlova RS - Policijska postaja Gradiška (u daljnjem tekstu: PPGradiška), zatraženo je 17. svibnja 2010. godine, odnosno 14.lipnja 2012. godine da dostave odgovore na apelaciju.3. Okružni sud je odgovor na apelaciju dostavio 24.svibnja 2010. godine, Osnovni sud 4. lipnja 2010. godine, a PPGradiška 20. lipnja 2012. godine.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 17. lipnja 2010.godine i 18. rujna 2012. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:6. PP Gradiška je Rješenjem broj 10-3/01-213-3/07 od 26.prosinca 2007. godine zabranila održavanje javnog skupa uorganizaciji Udruge građana za povrat stare devizne štednje u

Broj 14 - Strana 50 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.BiH i dijaspori (u daljnjem tekstu: Udruga deviznih štediša),prijavljenog 25. prosinaca 2007. godine, za 28. prosinac 2007.godine u razdoblju od 13 do 15 sati. Zabrana održavanja javnogskupa odnosila se na prostor graničnog prijelaza Gradiška i diomagistralne ceste Gradiška-Banjaluka zbog sprečavanja iometanja javnog prometa. Najzad, konstatirano je da se zabranane odnosi na druga mjesta na području općine sukladnoprethodnoj prijavi.7. U obrazloženju rješenjа je konstatirano da je u prijaviorganizator, pored ostalog, označio apelanta (predsjednikUpravnog odbora Udruge deviznih štediša) kao voditeljaprotesta. Dalje, ukazano je da je organizator skupa obaviještenaktom broj 10-3/01-312-3/07 od 26. prosinca 2007. godine damjesto održavanja skupa nije primjereno i da nije sukladnoZakonu o okupljanju građana ("Službeni glasnik RS" broj21/96). Istim aktom od organizatora skupa je zatraženo daizmijeni prijavu u pogledu određivanja drugog mjestaodržavanja javnog skupa, a na kojem neće doći do ometanjajavnog prometa. Organizator skupa je u odgovoru broj 1389/07od 26. prosinca 2007. godine obavijestio PP Gradiška da nemamogućnost promijeniti mjesto održavanja javnog skupa. Dalje,u obrazloženju rješenja je ukazano da je člankom 2. stavak 3.Zakona o okupljanju građana kao mjesto primjereno zaodržavanje javnog skupa određen i prostor na kojem se odvijajavni promet prijevoznim sredstvima, kada je moguće dodatnimmjerama omogućiti privremenu izmjenu režima prometa, kao izaštitu zdravlja i sigurnost ljudi i imovine. Člankom 4. stavak 3.istog zakona regulirano je da sazivač koji prijavi skup na mjestuiz članka 2. stavak 3. podnosi uz prijavu dokaz o tomu da jeuplatio sredstva na ime osiguranja troškova iz stavka 2. ovogčlanka. U provedenom postupku utvrđeno je da sazivač skupanije podnio dokaze u smislu članka 4. stavak 3. Zakona ookupljanju građana. Dalje, pošto je održavanje skupa najavljenona graničnom prijelazu Gradiška, koji se nalazi na Trgu svetogSave, na koji se nadovezuje magistralna cesta Gradiška –Banjaluka, zaključeno je da će doći do blokiranja, odnosnoobustave prometa na graničnom prijelazu, a samim tim i nadijelu magistralne ceste. Dalje, ukazano je da dodatnimmjerama nije moguće izvršiti privremenu izmjenu režimaodvijanja prometa. Ocjenjujući navedeno, a sukladno članku12. Zakona o okupljanju građana, zbog postojanja razloga da ćese održavanjem javnog skupa ometati promet, odlučeno je kaou dispozitivu rješenja.8. Apelantu je 12. veljače 2009. godine dostavljen zahtjevza pokretanje prekršajnog postupka, te poziv za usmeni pretreszakazan za 17. veljaču 2009. godine. Uz svoj odgovor nazahtjev apelant je, pored ostalog, priložio preslike izjava nekihod sudionika događaja od 28. prosinca 2007. godine koje sudali u Sektoru kriminalističke policije - Odjel za sprečavanjegospodarskog kriminala Banjaluka. Apelant je istaknuo da seradi o starijim osobama koje su bolesne i koje nemaju sredstavada plate prijevoz do Gradiške, te predložio da, u slučaju da seove izjave ne prihvate kao vjerodostojni iskazi svjedoka, sud teosobe pozove na usmeni pretres i o tomu ga obavijesti.9. Osnovni sud je Rješenjem broj 072-0-Pr-08-000 131-3od 19. veljače 2009. godine apelanta proglasio odgovornim zaprekršaj iz članka 22. Zakona o javnom redu i miru, te muizrekao novčanu kaznu u iznosu od 600,00 KM. U izrecirješenja je konstatirano da je apelant 28. prosinca 2007. godineu Gradiški, kao voditelj javnog skupa, učinio prekršaj protivfunkcioniranja državnih tijela i javnih službi nepostupanjem poRješenju PP Gradiška broj 10-3/01-213-3/07 od 26. prosinca2007. godine o zabrani održavanja javnog skupa u organizacijiUdruge deviznih štediša, tako što je putem megafona pozvaookupljene građane (njih oko 400) koje je osobno predvodio dase pridruže skupini okupljenih građana (njih oko 200) koje jepredvodio M. Š., a što su okupljeni i učinili, te su potiskujućikordon policije izašli na magistralnu cestu i blokirali je, a štoim je izričito bilo zabranjeno navedenim rješenjem PPGradiška. Dakle, apelant nije postupio po rješenju državnogtijela u svezi sa zabranom kretanja ili zadržavanja osoba naodređenom javnom mjestu ili području.10. U obrazloženju rješenja je konstatirano da je apelant usvom iskazu istaknuo da skup nije mogao biti otkazan, jer jerješenje o zabrani dobio tek dva dana prije najavljenog skupa,da jeste organizirao predmetni skup i da je u njemu osobnosudjelovao ali da se ne osjeća odgovornim, jer je mirnookupljanje građana dozvoljeno širom svijeta. Dalje,konstatirano je da je bilo nepobitno da su apelant i M. Š.zajedno sa članovima svojih udruga, i pored zabrane, izašli namagistralnu cestu Banjaluka-Gradiška u neposrednoj bliziniAutobusne stanice, te da su se na istom mjestu, koje je javnomjesto, zadržali nekoliko minuta. Ovu činjenicu potvrdio je isâm apelant, kao i saslušani svjedoci Ž. R., S. G., D. T. i D. G.,koji su naveli da je tom prilikom došlo do narušavanja javnogreda i mira većeg opsega i do tjelesnog povređivanja više osobakako sudionika skupa, tako i policajaca. Osnovni sud jezaključio da su se u apelantovim radnjama stekla obilježjaprekršaja propisanog člankom 22. Zakona o javnom redu imiru, jer apelant nije postupio po rješenju nadležnog tijela usvezi sa zabranom kretanja ili zadržavanja na javnom mjestu ilipodručju, a čime je počinjen prekršaj protiv funkcioniranjadržavnih tijela i javnih službi. Bez utjecaja na odluku outvrđivanju prekršajne odgovornosti ocijenjeni su apelantovinavodi da je mirno okupljanje građana dozvoljeno širomsvijeta, kao i navod da se građanima moraju dozvoliti mirnookupljanje, sloboda govora, izražavanje mišljenja i sl. S tim usvezi je ukazano da iz rješenja PP Gradiška proizlazi da sezabrana okupljanja nije odnosila na bilo koje drugo mjesto napodručju općine Gradiška, a na temelju čega je zaključeno dapripadnicima apelantove udruge nisu bili zabranjeni mirnookupljanje, sloboda govora i izražavanje mišljenja na drugimjavnim mjestima na području općine Gradiška. Priodmjeravanju kazne Osnovni sud je ocijenio kao otežavajućeokolnosti: ranije kažnjavanje za prekršaj, težinu prekršaja(narušavanje javnog reda i mira većeg opsega), posljediceučinjenog prеkršaja (tjelesne povrede više osoba), odnos premapočinjenom prekršaju (nije izraženo kajanje). Osnovni sud nijeustanovio da postoji ijedna olakšavajuća okolnost.11. Okružni sud je Rješenjem broj 011-0-Pžp-09-000330od 8. listopada 2009. godine apelantov priziv odbio kaoneutemeljen i potvrdio prvostupanjsko rješenje. Apelantovinavodi da nije jasno kako je utvrđeno da je on bio voditeljjavnog skupa ocijenjeni su kao neutemeljeni. U svezi s tim jeukazano na apelantov iskaz u kojem je sâm izjavio da je biovoditelj javnog skupa, da je nosio megafon i da je pozivaosudionike skupa gdje da pređu ulicu. Kao neutemeljeni suocijenjeni i apelantovi navodi da sud nije prihvatio saslušanjeapelantovih svjedoka. S tim u svezi je ukazano da je člankom47. stavak 1. Zakona o prekršajima regulirano da, ukolikookrivljeni ili ovlašteno tijelo ima namjeru pozvati svjedoke, onimoraju osigurati pojavljivanje svjedoka na usmenom pretresu.Sukladno navedenom, zaključeno je da je apelant trebaoosigurati nazočnost svjedoka na usmenom pretresu. Najzad,zaključeno je da je prvostupanjski sud na temelju provedenihdokaza, koje je ocijenio pojedinačno i u uzajаmnoj vezi,pravilno primijenio članak 22. Zakona o javnom redu i miru.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije12. Apelant smatra da su mu osporenim rješenjimapovrijeđena prava iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 51Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije zazaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu:Europska konvencija), te članka II/3.(i) Ustava Bosne iHercegovine i članka 11. Europske konvencije.13. U prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenjeapelant je istaknuo da zakonsko rješenje prema kojem se odnjega traži da osigura nazočnost svjedoka stavlja pretjerani teretna njega u vođenju prekršajnog postupka. S tim u svezi apelantje istaknuo da je u odgovoru na zahtjev o pokretanjuprekršajnog postupka predložio svjedoke, naveo da se radi ostarim i bolesnim osobama koje nisu u mogućnosti platitiprijevoz do Gradiške, te zamolio da ih sud pozove. Međutim,ovi njegovi argumenti nisu uvaženi, pa apelant smatra da je nataj način onemogućen iznijeti svoju obranu. Pri tomu apelantukazuje da, u slučaju kada svjedok neće dragovoljno da sepojavi na sudu, stranka ima pravo zahtijevati od suda da pozovesvjedoke. Zahtjev sudu mora se predati najmanje osam danaprije održavanja usmenog pretresa. Dalje, apelant ističe da se uosporenim rješenjima to ne navodi, ali da su svi saslušanisvjedoci, u stvari, bili svjedoci podnositelja zahtjeva zapokretanje prekršajnog postupka, odnosno pripadnici MUP-aRS, kao i da je paradoksalno da prvostupanjski sud priodmjeravanju kazne nije našao niti jednu olakšavajuću okolnostna njegovoj strani. Najzad, apelant tvrdi da je drugostupanjskisud propustio izjasniti se o njegovim prizivnim navodima kojimje ukazivao na povredu članka 11. Europske konvencije.14. Povreda prava na slobodu okupljanja, premaapelantovom mišljenju, ogleda se u činjenici da ni on, kao niUdruga deviznih štediša nisu imali namjeru izazvati nerede,odnosno da se radilo o mirnom okupljanju s namjerom da sepokaže javnosti i vlastima u BiH da je nedopustivo da značajanbroj ljudi u BiH nije u mogućnosti raspolagati svojimsredstvima koja su stekli na zakonit način a za koja jegarantirala i bivša država, odnosno nakon njezinog raspada BiHi njezini entiteti. Apelant smatra da su zabranom održavanjaskupa, te primjenom neprimjerene sile prema sudionicimaskupa (posebice imajući u vidu da se radi o osobama stariježivotne dobi) i njegovim naknadnim kažnjavanjem javne vlastiizašle iz okvira članka 11. stavak 2. Europske konvencije.b) Odgovor na apelaciju15. Okružni sud je u odgovoru na apelaciju istaknuo da jejavno okupljanje, čiji je vođa kažnjen, bilo zabranjenorješenjem PP Gradiška zbog mjesta održavanja skupa, pa da jeneutemeljen navod o povredi prava na slobodu okupljanja. Usvezi sa apelantovim tvrdnjama da mu je onemogućeno pravona obranu, ukazano je da je Zakonom o prekršajima predviđenoda okrivljeni može izvoditi dokaze i saslušati svjedoke, ali da jedužan osigurati njihovu nazočnost. Apelant na usmenompretresu nije osigurao nazočnost svjedoka, a nije tražio od suda,ukoliko svjedoci ne žele svjedočiti, da ih pozove ili po potrebiprinudno dovede.16. Osnovni sud je u odgovoru na apelaciju istaknuo da seu konkretnom slučaju nije radilo o mirnom okupljanju i da donemira nije došlo postupanjem policije, već sudionika skupakoji su postupili protivno rješenju PP Gradiška o zabraniodržavanja skupa. Međutim, navedenim rješenjem nijezabranjeno i okupljanje na drugom mjestu sukladno aktuOpćine kojim se određuje prostor primjeren za javni skup.Dalje, ukazano je da se skup trebao održati na najfrekventnijemgraničnom prijelazu, jer se, prema navodima iz apelacije,održavanjem skupa na drugom mjestu ne bi privukla pozornostjavnosti iako se nigdje u zemljama potpisnicama Konvencijejavna okupljanja ne događaju blokiranjem međunarodnihgraničnih prijelaza. Najzad, neutemeljenim su ocijenjeniapelantovi navodi u pogledu saslušanja svjedoka (da su starijeosobe i da nemaju sredstava da dođu u Gradišku) čije izjave jeapelant inzistirao da se pročitaju. U svezi s tim, ukazano je daZakon o prekršajima jasno i precizno formulira pitanjesvjedoka, te da je nelogično da su isti svjedoci mogli doći isudjelovati u nemirima, a ne mogu doći u svojstvu svjedoka.17. PP Gradiška je u odgovoru na apelaciju istaknula kakosmatra da Okružni i Osnovni sud nisu povrijedili apelantovopravo na pravično suđenje, kao i da su donijeli ispravne odlukesukladno zakonu kada su apelanta proglasili odgovornim započinjeni prekršaj.V. Relevantni propisi18. Zakon o prekršajima Republike Srpske ("Službeniglasnik RS" br. 34/06 i 1/09) u relevantnom dijelu glasi:Član 6.Prava lica okrivljenih za prekršajeSvako ko je okrivljen da je počinio prekršaj ima pravo dazahtijeva da o njegovoj odgovornosti za počinjeni prekršajodluči sud ukoliko on to zahtijeva u roku koji je propisanzakonom. Takva lica imaju pravo:(...)c) da im se da odgovarajuće vrijeme i mogućnosti zapripremu odbrane;(…)e) da ispitaju ili da se u njihovo ime ispitaju svjedoci kojiih terete i da se obezbijedi prisustvo i saslušanje svjedoka unjihovu korist pod istim uslovima kao i svjedoka koji ih terete i(...)Član 47.Svjedoci i isprave(1) Ukoliko okrivljeni ili ovlašteni organ namjeravaju dapozovu svjedoke, oni moraju obezbijediti pojavljivanje svjedokana usmenom pretresu. U slučaju da svjedok ne želi dadobrovoljno pristupi na sud, svaka od strana može zahtijevatiod suda da pozove takve svjedoke.(2)Zahtjev sudu mora se podnijeti najmanje osam danaprije dana određenog za usmeni pretres. Ako sud odobri zahtjevza pozivanje i ako je neophodno dodatno vrijeme da bi se poziviuručili, sud može odgoditi usmeni pretres.(3) Usmeni pretres neće biti odgođen ili pomjeren zbogpropuštanja bilo koje strane da obezbijedi svjedoke ili isprave,osim ako sud ne utvrdi da je to propuštanje bilo potpuno izvankontrole te strane.Član 48.Postupak na usmenom pretresu(…)(4) Svaka strana ima pravo da bude saslušana i da ispitasvjedoke koje je pozvala protivna strana.(5) Svaka strana ima pravo da prezentuje dokaze i dapodnosi prijedloge tokom usmenog pretresa.(7) Usmeni pretres će biti sproveden od strane suda nanačin koji okrivljenom garantuje sva prava predviđena članom6. ovog zakona.19. Zakon o javnom redu i miru ("Službeni glasnik RS"broj 20/07) u relevantnom dijelu glasi:Član 22.Ograničenje kretanja na određenom prostoruKo ne postupi po naredbi ili rješenju državnog organa uvezi sa ograničenjem ili zabranom kretanja ili zadržavanja licana određenim javnim mjestima ili područjima ili ko se ne udaljiiz grupe koju je ovlašteni pripadnik policije upozorio da seraziđe, kazniće se novčanom kaznom od 500 do 1.500 KM.

Broj 14 - Strana 52 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.20. Zakon o okupljanju građana 1 ("Službeni glasnikRS" broj 21/96) u relevantnom dijelu glasi:Član 2. stav 3.(…)Prostorom primjerenim za javni skup smatra se i prostorna kom se odvija javni promet prevoznim sredstvima kada jemoguće dodatnim mjerama obezbijediti privremenu izmjenurežima prometa, kao i zaštitu zdravlja i bezbjednosti ljudi iimovine, za što se obezbjeđuju sredstva u skladu sa ovimzakonom.Član 4.(…)Kao mjesto održavanja javnog skupa sazivač možeprijaviti prostor iz člana 2. stav 3. ovog zakona ako prihvati dasnosi troškove nastale privremenom izmjenom režima prometa idruge troškove nastale vanrednim obavljanjem komunalnihusluga.(…)Član 5.Za održavanje reda na javnom skupu odgovoran jesazivač.Poslove zaštite lične i imovinske sigurnosti učesnikajavnog skupa i drugih građana, održavanje javnog reda i mira,bezbjednosti saobraćaja i druge poslove koji se odnose neobezbjeđivanje javnog skupa obavlja Ministarstvo unutrašnjihposlova.(…)Član 12.Nadležni organ može zabraniti održavanje javnog skuparadi sprečavanja ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanjazdravlja, javnog morala ili bezbjednosti ljudi i imovine.(…)21. Zakon o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnikRS" broj 48/03) u relevantnom dijelu glasi:Član 32.U slučaju kada je to potrebno za vršenje policijskihposlova, policajci imaju pravo da upotrijebe odgovarajuću israzmjernu silu prema licima, kao i druge mjere i radnjepropisane ovim i drugim zakonima.(…)VI. Dopustivost22. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.23. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni sviučinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku koji je koristio.24. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Rješenje Okružnog suda broj 011-0-Pžp-09-000330 od 8. listopada 2009. godine protiv kojeg nema drugihučinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom,osporeno rješenje apelant je primio 15. listopada 2009. godine,a apelacija je podnesena 11. studenog 2009. godine, tj. u rokuod 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka1 Zakon koji je bio na snazi u vrijeme održavanja okupljanja (28. prosinac 2007.godine)16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (primafacie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojeg apelacija nije dopustiva.25. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum26. Apelant pobija navedena rješenja, tvrdeći da su timrješenjima povrijeđena njegova prava iz članka II/3.(e) UstavaBosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije,te članka II/3.(i) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 11.Europske konvencije.Pravo na pravično suđenje27. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi:Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2, štouključuje:[...]e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava vezana za krivične postupke.Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku predneovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]3. Svako tko je optužen za krivično djelo ima sljedećaminimalna prava:[...]b) da mu se osiguraju vrijeme i uvjeti neophodni zapripremu obrane;[...]d) da sam ispituje ili zahtijeva ispitivanje svjedokaoptužbe i da se prisustvo i saslušanje svjedoka obrane odobripod uvjetima koji važe i za svjedoka optužbe;28. Ustavni sud, najprije, ističe da se u konkretnomslučaju radi o prekršajnom postupku, te da se, s tim u svezi,postavlja pitanje primjenjivosti članka II/3.(e) Ustava Bosne iHercegovine i članka 6. Europske konvencije, odnosno pitanjeradi li se o "kaznenoj" optužbi protiv apelanta u smislu članka6. Europske konvencije. Ocjena je li neka optužba "kaznena" usmislu značenja iz članka 6. Europske konvencije daje se natemelju kriterija: klasificiranje prema zakonodavstvu, naravprekršaja i narav i strogost kazne i ovi kriteriji ne moraju bitikumulativno ispunjeni. Narav prekršaja uključuje dvapotkriterija: opseg prekršene norme i svrhu kazne, koji morajubiti kumulativno ispunjeni da bi se radilo o "kaznenoj optužbi".Polazeći od do sada usvojene prakse, kao i navedenih kriterija,Ustavni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju, obzirom naopseg prekršene norme i svrhu sankcije, radi o "kaznenojoptužbi", odnosno da je u konkretnom slučaju članak 6.Europske konvencije primjenjiv (vidi, Ustavni sud, Odluka brojAP 2255/05 od 16. siječnja 2007. godine, objavljena u"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 38/07, toč. 21.i 22).29. Apelantovi navodi o povredi prava na pravičnosuđenje, u biti, svode se na tvrdnju da je povrijeđeno načelojednakosti oružja, da je zakonsko rješenje prema kojem je onobvezan osigurati nazočnost svjedoka nepravično, jer stavljapretjeran teret na njega kao pojedinca, te da su osporenarješenja utemeljena na iskazima isključivo svjedoka pripadnikaMUP-a, a prema čijem zahtjevu je prekršajni postupak ipokrenut. Slijedeći navedeno, apelantovi navodi bit će ispitani usmislu članka 6. st. 1. i 3. d) Europske konvencije.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 5330. Ustavni sud podsjeća da je, sukladno općem pravilu,zadatak redovitih sudova da ocijene dokaze, te njihovurelevantnost kada se na njih optuženi poziva (vidi, inter alia,Europski sud, Barberà, Messegué i Jabardo protiv Španjolske,presuda od 6. prosinca 1988. godine, Serija A broj 146, str. 31,stavak 68). Članak 6. stavak 3.d) Evropske konvencije nezahtijeva nazočnost i ispitivanje svakog svjedoka optuženog,kako je to i ukazano riječima "pod istim uvjetima", već da seosigura potpuna jednakost oružja u predmetu (vidi, Europskisud, Engel i drugi protiv Nizozemske, presuda od 8. lipnja 1976.godine, Serija A broj 158, str. 31, stavak 89). Međutim, konceptjednakosti oružja nije iscrpljen sa sadržajem članka 6. stavak3.d) koji predstavlja samo jedan od ostalih pojavnih oblikanačela jednakosti oružja (vidi, Europski sud, inter alia,Delcourt protiv Belgije, presuda od 17. siječnja 1970, Serija Abroj 11, str. 15, stavak 28, Isgrò protiv Italije, presuda od 21.veljače 1991, Serija A broj 194-A, par. 11-12, stavak 31).Stoga, treba ocijeniti je li postupak u cjelini bio pravičan onakokako to zahtijeva stavak 1. članka 6. (vidi, Europski sud, interalia, Delta protiv Francuske, presuda od 19. prosinca 1990,Serija A broj 191, str. 15, stavak 35).31. Apelant, najprije, tvrdi da zakonsko rješenje premakojem je on obvezan osigurati svjedoke stavlja pretjeran teretna njega kao pojedinca. S tim u svezi, Ustavni sud primjećujeda je člankom 47. stavak 1. Zakona o prekršajima propisano da,ukoliko okrivljeni ili ovlašteno tijelo namjeravaju pozvatisvjedoke, oni moraju osigurati pojavljivanje svjedoka nausmenom pretresu. Iz navedenog nedvojbeno proizlazi daobveza da se osigura da se svjedoci pojave važi za obje stranekoje sudjeluju u postupku pod istim uvjetima, pa suprotnoapelantovim tvrdnjama, ovakvo zakonsko rješenje ne dovodi unejednakopravan položaj apelanta kao pojedinca u odnosu naMUP kao ovlašteno tijelo.32. Dalje, istim člankom je propisano da, u slučaju dasvjedok ne želi dragovoljno pristupiti na sud, svaka od stranamože zahtijevati od suda da pozove takve svjedoke. Izdokumenata predočenih Ustavnom sudu proizlazi da je apelant,izjašnjavajući se pismeno na obavijest o pokretanju prekršajnogpostupka, dostavio pismene izjave osoba koje je naveo kaosvoje svjedoke, da je istaknuo da se radi o starim i bolesnimosobama koje nemaju dostatno novčanih sredstava da dođu nasud, te predložio sudu, ukoliko ove izjave ne prihvaća kaovjerodostojne, da ih pozove u svojstvu svjedoka i da ga o tomuobavijesti. Međutim, kao što je već ukazano, obveza stranaka upostupku jeste osigurati da se svjedoci pojave, pa u tome smisluapelantov prijedlog da se navedene osobe pozovu kao svjedocisam po sebi nije obvezivao sud da to i učini. Dalje, izobrazloženja osporenih rješenja ne može se zaključiti, a niapelant ne tvrdi suprotno, da je u tijeku usmenog pretresa nabilo koji način dokazao da ove osobe nisu htjele dragovoljnopristupiti, a na temelju čega bi redoviti sud eventualno mogaozaključiti da je njihovo nepojavljivanje uslijedilo zbogokolnosti koje su izvan apelantove kontrole a što bi, sukladnočlanku 47. stavak 3. Zakona o prekršajima, bio razlogom zaodgađanje ili pomjeranje usmenog pretresa. Također, ni uapelaciji, kao ni u odgovoru na obavijest o pokretanjuprekršajnog postupka apelant ničim nije potkrijepio navod da suosobe koje je predložio da se pozovu kao svjedoci bolesne, azbog čega bi eventualno trebale biti saslušane na nekomdrugom mjestu, odnosno da nemaju dostatno sredstava da bidošle na sud. Dalje, apelant ne tvrdi i u svezi s tim ne nudi nitijedan dokaz da mu je bilo onemogućeno ispitivati svjedoke,policajce koji su pristupili na sud, kao ni predlagati ili provoditibilo koji dokaz kojim bi utvrđivao činjenice koje mu idu uprilog. Također, apelant ne osporava ni sadržaj njegove iscrpnoprenesene izjave u obrazloženju prvostupanjskog rješenja izkoje, pored ostalog, proizlazi da je organizirao i sudjelovao uokupljanju, da za to okupljanje nije postojalo odobrenjenadležnog tijela, da je članove svoje udruge pozvao da sepridruže pripadnicima druge udruge koja je, također,organizirala okupljanje bez odobrenja, te da su po njegovompozivu svi sudionici okupljanja krenuli prema kordonu policijekoji je trebao spriječiti izlazak na magistralnu cestu i dolazakdo graničnog prijelaza kao mjesta okupljanja za koje jenadležno tijelo odbilo izdati odobrenje. Najzad, apelant ni uprizivu na prvostupanjsko rješenje ničim nije učinio mogućim ivjerojatnim da je bio onemogućen pozvati svjedoke iliprezentirati bilo koji drugi dokaz radi utvrđivanja činjenica kojenjemu idu u prilog.33. Osim toga, Ustavni sud zapaža da je apelantuostavljeno razumno vrijeme kako bi postupio sukladno članku47. stavak 2. kojim je propisano da se zahtjev sudu za pozivanjesvjedoka, ukoliko su odbili dragovoljno pristupiti na sud, morapodnijeti najmanje osam dana prije dana određenog za usmenipretres. Naime, apelant u apelaciji navodi da su mu obavijest opokretanju prekršajnog postupka i poziv za usmenu raspravudostavljeni 12. veljače 2009. godine (obavijest nije dostavljenauz apelaciju). Međutim, iz činjenica predmeta proizlazi da jeapelant odgovor na zahtjev za pokretanje prekršajnog postupkadostavio Osnovnom sudu 31. siječnja 2009. godine, dakle, 17dana prije zakazanog usmenog pretresa, odnosno devet danaprije krajnjeg roka da zatraži od suda da pozove svjedoke. Iznavedenog proizlazi da je apelant pravodobno bio obaviješten opokretanju prekršajnog postupka, te da je odgovor na zahtjev,zajedno sa pisanim izjavama svjedoka i prijedlogom Osnovnomsudu da, ukoliko ne prihvati pisane izjave svjedoka, navedenesvjedoke pozove, dostavio i prije krajnjeg roka za podnošenjetakvog zahtjeva sudu. Konačno, ni apelant u apelaciji nijeisticao da mu nije ostavljeno dostatno vremena za odgovor nazahtjev za pokretanje prekršajnog postupka i pripremu obrane,pa ni u ovom segmentu prava na pravično suđenje nije stavljenpretjeran teret na apelanta34. Dalje, u svezi sa apelantovim navodima da mu jeonemogućeno pravo na obranu zbog toga što je u odgovoru nazahtjev o pokretanju prekršajnog postupka predložio da sesaslušaju svjedoci, navodeći da se radi o starim i bolesnimosobama koje nisu u mogućnosti platiti prijevoz do Gradiške, tezamolio da ih sud pozove, a ovi njegovi argumenti nisuuvaženi, Ustavni sud zapaža da je Okružni sud u odgovoru naapelaciju (točka 15) ukazao da je Zakonom o prekršajimapredviđeno da okrivljeni može izvoditi dokaze i saslušatisvjedoke, ali da je dužan osigurati njihovu nazočnost, štoapelant nije učinio, a nije ni tražio od suda, ukoliko svjedoci nežele svjedočiti, da ih pozove ili po potrebi prinudno dovede. Stim u svezi, Ustavni sud zapaža da je u prethodnima točkamaodluke (toč. 31. i 32) istaknuo da je obveza stranaka uprekršajnom postupku da osiguraju da se svjedoci pojavepropisana za obje strane u postupku, dakle, za ovlašteno tijelo,kao podnositelja zahtjeva, i za okrivljenog (apelanta). U tomsmislu apelantov prijedlog da se navedene osobe pozovu kaosvjedoci sam po sebi nije obvezivao sud da to i učini, odnosnostranke u postupku su mogle zahtijevati od suda da pozovesvjedoke samo u slučaju da svjedok ne želi dragovoljnopristupiti na sud, a apelant u toijeku postupka nije ni na kojinačin dokazao da ove osobe nisu htjele dragovoljno pristupiti, ana temelju čega bi redoviti sud eventualno mogao zaključiti daje njihovo nepojavljivanje uslijedilo zbog okolnosti koje suizvan apelantove kontrole, što bi, sukladno članku 47. stavak 3.Zakona o prekršajima, bio razlogom za odgađanje ilipomjeranje usmenog pretresa. Štoviše, apelant ni u apelaciji,kao ni u odgovoru na obavijest o pokretanju prekršajnogpostupka ničim nije potkrijepio navod da su osobe koje je

Broj 14 - Strana 54 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.predložio da se pozovu kao svjedoci bolesne, a zbog čega bieventualno trebale biti saslušane na nekom drugom mjestu,odnosno da nemaju dostatno sredstava da bi došle na sud.Konačno, kako je već navedeno, obveza da se osiguranazočnost svjedoka podjednako se odnosi na obje strane upostupku. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje daapelantu nije uskraćeno pravo da se nazočnost i saslušanjesvjedoka obrane odobre pod istim uvjetima koji važe i zasvjedoke optužbe, kako je propisano člankom 6. stavak 3.d)Europske konvencije.35. Sukladno navedenom, u okolnostima konkretnogslučaja činjenica da su saslušani samo svjedoci suprotne strane,odnosno MUP-a, prema čijem zahtjevu je pokrenut prekršajnipostupak, ne narušava načelo jednakosti oružja na način dapostupak u cjelini ne može biti ocijenjen kao pravičan sukladnogarancijama prava na pravično suđenje.36. Ustavni sud zaključuje da u okolnostima konkretnogslučaja nije povrijeđeno apelantovo pravo na pravično suđenjeiz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1. i3.d) Europske konvencije.Pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja37. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2, štouključuje:(…)i) Slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja sdrugima.38. Članak 11. Europske konvencije glasi:1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja iudruživanja s drugima, uključujući i pravo osnivanja sindikatai pridruživanja sindikatima zbog zaštite svojih interesa.2. Ova prava neće biti ograničena izuzev na načinpropisan zakonom i koji je neophodan u demokratskom društvuu interesu nacionalne sigurnosti ili javne sigurnosti, u ciljusprječavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja ili morala ilizaštite prava sloboda drugih. Ovim člankom se ne zabranjujeuvođenje zakonitih ograničenja na ona prava koja uživajupripadnici oružanih snaga, policije ili državne administracije.39. Apelant tvrdi da se radilo o mirnom okupljanju i danije postojala namjera da se izazovu nemiri, već da se skrenepozornost na ozbiljan problem starih deviznih štediša, da jezabranom održavanja skupa, a potom neprimjerenomupotrebom sile, kao i njegovim kažnjavanjem država izašla izokvira članka 11. stavak 2. Europske konvencije.40. Pravo na slobodu okupljanja je, kao i pravo naslobodu govora, osnova demokratskog društva kao takvog.Zbog toga se ne treba tumačiti restriktivno (vidi, Europski sud,G. protiv Njemačke, aplikacija broj 13079/87, odlukaPovjerenstva od 6. ožujka 1989, DR 60, str. 256, Rai i drugiprotiv Ujedinjenog Kraljevstva, aplikacija broj 25522/94,odluka Povjerenstva od 6. travnja 1995. godine, DR 81-A, str.146). Pravo na slobodu okupljanja obuhvaća i privatna i javnaokupljanja, okupljanja na jednom mjestu i javne procesije, teskupove pojedinaca, kao i skupove koje organiziraju asocijacije(vidi, Europski sud, Christians against Racism and Fascismprotiv Ujedinjenog Kraljevstva, aplikacija broj 8440/78, odlukaPovjerenstva od 16. srpnja 1980. godine, DR 21, str. 138. do148).41. Sukladno članku 11. Europske konvencije, obvezadržave jeste ne samo osigurati pravo na mirno okupljanje većuzdržati se od primjene neopravdanih neizravnih ograničenja uodnosu na ovo pravo (vidi, Europski sud, Ezelin protivFrancuske, presuda od 26. travnja 1991, Serija A broj 202, str.20). Mada je suština članka 11. Europske konvencije da zaštitipojedinca od arbitrarnog miješanja javnih vlasti u uživanjuovog prava, postoji i pozitivna obveza da se osigura efektivnoizvršenje ovog prava (vidi već citiranu odluku Christiansagainst Racism and Facism, str.148).42. Dalje, pojam "ograničenja" u smislu stavka 2. članka11. Europske konvencije nije ograničen samo na mjerepoduzete prije ili u tijeku okupljanja već uključuje i mjerepoduzete nakon okupljanja kao što su kaznene mjere (vidi većcitiranu odluku Ezelin, stavak 39).43. Najzad, kada je u pitanju javno okupljanje na mjestukoje je označeno kao javna cesta, koje se koristi za promet, aposebice na glavnoj ulici u gradu, prethodno odobrenje zaodržavanje skupa obično ne narušava suštinu prava. Ovakvaprocedura je sukladna članku 11. stavak 1. Europske konvencijekada je propisana sa ciljem da se osigura miran karakterokupljanja i kao takva ne predstavlja miješanje u uživanjeprava. Zahtjev da se dobije odobrenje prije održavanjademonstracija nije u suprotnosti sa člankom 11. Europskekonvencije. Obzirom na to da država ima pravo zahtijevati dase pribavi odobrenje, ona mora biti u stanju da primjenjuje isankcije prema onima koji ne postupaju sukladno tom zahtjevu(vidi, Europski sud, Ziliberberg protiv Moldove, presuda od 1.svibnja 2005. godine).44. U konkretnom slučaju predmetnom apelacijomosporena su rješenja redovitih sudova kojim je apelantproglašen odgovornim za prekršaj. Dakle, radi se o mjeramapoduzetim nakon okupljanja.45. Protiv apelanta je pokrenut prekršajni postupak zbogorganiziranja i sudjelovanja u okupljanju za koje prethodno nijedobiveno odobrenje, te je osporenim rješenjima apelantuizrečena novčana kazna. U tom smislu osporena rješenjapredstavljaju miješanje u apelantovo pravo na sloboduokupljanja.46. Dalje, apelant je proglašen odgovornim i izrečena muje sankcija sukladno članku 22. Zakona o javnom redu i miru.Naime, apelant ne osporava da je održavanje skupa bilozabranjeno rješenjem PP Gradiška na prostoru graničnogprijelaza Gradiška i na dijelu magistralne ceste Gradiška –Banjaluka, tj. u Ulici Prvog krajiškog korpusa. Iz predočenogrješenja o zabrani održavanja skupa proizlazi da je zaključenoda će posljedica održavanja skupa na navedenoj lokaciji bitiometanje javnog prometa a koje nije moguće otkloniti dodatnimmjerama i izmjenom režima prometa, pa je, sukladno članku12. Zakona o okupljanju građana, skup zabranjen ali samo naovoj lokaciji, a ne i na nekom drugom mjestu na područjuopćine. Postupajući suprotno ovoj zabrani, ostvareni suelementi prekršaja iz članka 22. Zakona o javnom redu i miruza koji je apelant proglašen odgovornim i za koji mu je izrečenasankcija. Sukladno navedenom, miješanje u apelantovo pravona slobodu mirnog okupljanja utemeljeno je na zakonu.47. Dalje, svrha mjere zabrane okupljanja bila je da seosigura nesmetano odvijanje javnog prometa i funkcioniranjegraničnog prijelaza, čije ometanje bi, obzirom na frekventnostmagistralne ceste i graničnog prijelaza, moglo dovesti donarušavanja javnog reda i mira, te ometanja kretanja ljudi idobara, što nedvojbeno predstavlja legitiman cilj.48. Najzad, potrebno je odgovoriti na pitanje zadovoljavali miješanje u apelantovo pravo na slobodu mirnog okupljanja istandard proporcionalnosti. U konkretnom slučaju nepobitno jeda se radilo o skupu koji nije dobio prethodno odobrenje i da suapelant i ostali sudionici bili upoznati sa ovom činjenicom.Svrha održavanja skupa, prema apelantovim tvrdnjama, bila jeda se skrene pozornost na problem starih deviznih štediša, beznamjere da se izazovu neredi ili nemiri. U prilog ovojapelantovoj tvrdnji govori i navod da se radilo, uglavnom, o

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 55starijim osobama koje, obzirom na životnu dob, potencijalno nebi mogle predstavljati opasnost po javni red i mir. Izdokumenata predočenih Ustavnom sudu ne može se zaključitizašto je za održavanje ovakvog skupa bilo neophodno da tobude prostor jednog od najfrekventnijih graničnih prijelaza.Dalje, posljedica održavanja skupa na označenom mjestu, akako je to konstatirano i u rješenju o njegovoj zabrani, moglo jebiti ometanje javnog prometa. Iz dokumenata predočenihUstavnom sudu proizlazi da je do sukoba između apelanta iostalih sudionika skupa (oko 400 građana) došlo nakon što jeapelant, kao organizator i sudionik protesta, pozvao ostale da sepridruže drugoj skupini (oko 200 građana) koja je, također,organizirala i sudjelovala u skupu koji nije imao prethodnoodobrenje, te su zajedno, potiskujući kordon policije, izašli namjesto na kojem im je okupljanje upravo bilo zabranjeno. Izdokumenata predočenih Ustavnom sudu proizlazi, a što niapelant ne dovodi u pitanje, da je upotreba sile uslijedila nakonšto su apelant i ostali sudionici skupa potisnuli kordon policije,izašavši na magistralnu cestu, čime je došlo do narušavanjajavnog reda i mira većeg opsega i tjelesnog povređivanja kakosudionika skupa, tako i policajaca. Sukladno navedenom,proizlazi da je skup izgubio karakter mirnog okupljanja nakonšto je apelant sudionike protesta pozvao da se upute premakordonu policije iako je znao da je održavanje skupazabranjeno na lokaciji čiji pristup je trebala onemogućitipolicija, odnosno da skup može biti održan na bilo kojemdrugom mjestu na području općine, čime bi se izbjegli neredi inarušavanje javnog reda do kojeg je došlo. Upotreba fizičke sileod policije, kako bi se spriječili sudionici okupljanja (oko 600građana) da dođu do predviđenog mjesta okupljanja, ne možese smatrati pretjeranom, jer, kako proizlazi iz dokumenatapredočenih Ustavnom sudu, apelant i ostali sudionici okupljanjasu, ipak, uspjeli izaći na magistralnu cestu i tu se i zadržati.Najzad, apelantu je izrečena sankcija – novčana kazna zanarušavanje javnog reda čija je posljedica bila povređivanjevećeg broja sudionika okupljanja i policajaca. Također,apelantu je izrečena novčana kazna u iznosu od 600,00 KM, akoja može biti izrečena u rasponu od 500,00 KM do 1.500,00KM, dakle, neznatno više od minimalnog iznosa, te je obvezanna plaćanje troškova postupka od 150,00 KM, a što se uokolnostima konkretnog slučaja ne može smatrati pretjeranimteretom u uživanju apelantovog prava na mirno okupljanje.49. Ustavni sud zaključuje da u okolnostima konkretnogslučaja nije povrijeđeno apelantovo pravo na slobodu mirnogokupljanja iz članka II/3.(i) Ustava Bosne i Hercegovine ičlanka 11. Europske konvencije.VIII. Zaključak50. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovinei članka 6. st. 1. i 3.d) Europske konvencije u odnosu na načelojednakosti oružja u prekršajnom postupku kada apelant,sukladno zakonskoj obvezi koja pod istim uvjetima važi i zasuprotnu stranu, nije osigurao da se pojave osobe u svojstvusvjedoka, niti je na bilo koji način dokazao da one nećedragovoljno pristupiti na sud, a sukladno čemu je mogaozahtijevati od suda da ih pozove. Također, Ustavni sudzaključuje da ne postoji povreda prava na pravično suđenje izčlanka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1. i3.d) Europske konvencije kada nema ništa drugo što biukazivalo na to da je na bilo koji način doveden unejednakopravan položaj u odnosu na suprotnu stranu, a odlukakojom je utvrđeno postojanje prekršaja i prekršajnaodgovornost temelji se i na iskazima svjedoka suprotne strane,čiju je nazočnost, sukladno zakonskoj obvezi, suprotna stranaosigurala.51. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava naslobodu mirnog okupljanja iz članka II/3.(i) Ustava Bosne iHercegovine i članka 11. Europske konvencije kada je, zbogorganiziranja i sudjelovanja u okupljanju koje je prethodnozabranjeno i koje je izgubilo karakter mirnog okupljanja iradnjama samog apelanta, upotrijebljena fizička sila kako bi seosigurao javni red i mir i zaštitila prava drugih na način koji neukazuje da je u okolnostima konkretnog slučaja bila pretjerana,te kada je apelantu izrečena novčana sankcija koja se ne možesmatrati pretjeranim teretom u uživanju prava na mirnookupljanje.52. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.53. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, v. r.Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарномсазиву, у предмету број АП 3552/09, рјешавајући апелацијуСветозара Нишића, на основу члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службенигласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), усаставу:Валерија Галић, предсједницаTudor Pantiru, потпредсједникМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаConstance Grewe, судијаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијаМаргарита Цаца-Николовска, судијаЗлатко М. Кнежевић, судијана сједници одржаној 30. јануара 2013. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација СветозараНишића поднесена против Рјешења Окружног суда уБањој Луци број 011-0-Пжп-09-000330 од 8. октобра 2009.године и Рјешења Основног суда у Градишци број 072-0-Пр-08-000 131-3 од 19. фебруара 2009. године.Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" иу "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине".ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Светозар Нишић из Бање Луке (у даљњем тексту:апелант), ког заступа Небојша Милановић, адвокат из БањеЛуке, поднио је 11. новембра 2009. године апелацијуУставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:Уставни суд) против Рјешења Окружног суда у Бањој Луци(у даљњем тексту: Окружни суд) број 011-0-Пжп-09-000330од 8. октобра 2009. године и Рјешења Основног суда уГрадишци (у даљњем тексту: Основни суд) број 072-0-Пр-08-000 131-3 од 19. фебруара 2009. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Окружног и Основног суда, те од Министарстваунутрашњих послова РС - Полицијска станица Градишка (у

Broj 14 - Strana 56 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.даљњем тексту: ПС Градишка), затражено је 17. маја 2010.године, односно 14. јуна 2012. године да доставе одговорена апелацију.3. Окружни суд је одговор на апелацију доставио 24.маја 2010. године, Основни суд 4. јуна 2010. године, а ПСГрадишка 20. јуна 2012. године.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију достављени су апеланту 17. јуна2010. године и 18. септембра 2012. године.III. Чињенично стање5. Чињенице предмета које произилазе из апелантовихнавода и докумената предочених Уставном суду могу да сесумирају на сљедећи начин:6. ПС Градишка је Рјешењем број 10-3/01-213-3/07 од26. децембра 2007. године забранила одржавање јавногскупа у организацији Удружења грађана за поврат старедевизне штедње у БиХ и дијаспори (у даљњем тексту:Удружење девизних штедиша), пријављеног 25. децембра2007. године, за 28. децембар 2007. године у периоду од 13до 15 часова. Забрана одржавања јавног скупа односила сена простор граничног прелаза Градишка и диомагистралног пута Градишка-Бања Лука због спречавања иометања јавног саобраћаја. Најзад, констатовано је да сезабрана не односи на друга мјеста на подручју општине ускладу са претходном пријавом.7. У образложењу рјешења је констатовано да је упријави организатор, поред осталог, означио апеланта(предсједник Управног одбора Удружења девизнихштедиша) као водитеља протеста. Даље, указано је да јеорганизатор скупа обавијештен актом број 10-3/01-312-3/07од 26. децембра 2007. године да мјесто одржавања скупаније примјерено и да није у складу са Законом о окупљањуграђана ("Службени гласник РС" број 21/96). Истим актомод организатора скупа је затражено да измијени пријаву упогледу одређивања другог мјеста одржавања јавног скупа,а на ком неће доћи до ометања јавног саобраћаја.Организатор скупа је у одговору број 1389/07 од 26.децембра 2007. године обавијестио ПС Градишка да немамогућност да промијени мјесто одржавања јавног скупа.Даље, у образложењу рјешења је указано да је чланом 2став 3 Закона о окупљању грађана као мјесто примјерено заодржавање јавног скупа одређен и простор на ком се одвијајавни саобраћај превозним средствима, када је могућедодатним мјерама омогућити привремену измјену режимасаобраћаја, као и заштиту здравља и безбједност људи иимовине. Чланом 4 став 3 истог закона регулисано је дасазивач који пријави скуп на мјесту из члана 2 став 3подноси уз пријаву доказ о томе да је уплатио средства наиме обезбјеђења трошкова из става 2 овог члана. Успроведеном поступку утврђено је да сазивач скупа нијеподнио доказе у смислу члана 4 став 3 Закона о окупљањуграђана. Даље, пошто је одржавање скупа најављено награничном прелазу Градишка, који се налази на Тргу светогСаве, на који се надовезује магистрални пут Градишка –Бања Лука, закључено је да ће доћи до блокирања, односнообуставе саобраћаја на граничном прелазу, а самим тим ина дијелу магистралног пута. Даље, указано је да додатниммјерама није могуће извршити привремену измјену режимаодвијања саобраћаја. Оцјењујући наведено, а сходно члану12 Закона о окупљању грађана, због постојања разлога даће се одржавањем јавног скупа ометати саобраћај,одлучено је као у диспозитиву рјешења.8. Апеланту је 12. фебруара 2009. године достављензахтјев за покретање прекршајног поступка, те позив заусмени претрес заказан за 17. фебруар 2009. године. Уз својодговор на захтјев апелант је, поред осталог, приложиокопије изјава неких од учесника догађаја од 28. децембра2007. године које су дали у Сектору криминалистичкеполиције - Одјељење за спречавање привредног криминалаБања Лука. Апелант је истакао да се ради о старијимлицима која су болесна и која немају средстава да платепревоз до Градишке, те предложио да, у случају да се овеизјаве не прихвате као вјеродостојни искази свједока, судта лица позове на усмени претрес и о томе га обавијести.9. Основни суд је Рјешењем број 072-0-Пр-08-000 131-3 од 19. фебруара 2009. године апеланта прогласиоодговорним за прекршај из члана 22 Закона о јавном реду имиру, те му изрекао новчану казну у износу од 600,00 КМ.У изреци рјешења је констатовано да је апелант 28.децембра 2007. године у Градишки, као водитељ јавногскупа, учинио прекршај против функционисања државнихоргана и јавних служби непоступањем по Рјешењу ПСГрадишка број 10-3/01-213-3/07 од 26. децембра 2007.године о забрани одржавања јавног скупа у организацијиУдружења девизних штедиша, тако што је путем мегафонапозвао окупљене грађане (њих око 400) које је личнопредводио да се придруже групи окупљених грађана (њихоко 200) које је предводио М. Ш., а што су окупљени иучинили, те су потискујући кордон полиције изашли намагистрални пут и блокирали га, а што им је изричито билозабрањено наведеним рјешењем ПС Градишка. Дакле,апелант није поступио по рјешењу државног органа у везиса забраном кретања или задржавања лица на одређеномјавном мјесту или подручју.10. У образложењу рјешења је констатовано да јеапелант у свом исказу истакао да скуп није могао да будеотказан, јер је рјешење о забрани добио тек два дана пријенајављеног скупа, да јесте организовао предметни скуп ида је у њему лично учествовао али да се не осјећаодговорним, јер је мирно окупљање грађана дозвољеноширом свијета. Даље, констатовано је да је било неспорнода су апелант и М. Ш. заједно са члановима својихудружења, и поред забране, изашли на магистрални путБања Лука-Градишка у непосредној близини Аутобускестанице, те да су се на истом мјесту, које је јавно мјесто,задржали неколико минута. Ову чињеницу потврдио је исâм апелант, као и саслушани свједоци Ж. Р., С. Г., Д. Т. иД. Г., који су навели да је том приликом дошло донарушавања јавног реда и мира већег обима и до тјелесногповређивања више лица како учесника скупа, тако иполицајаца. Основни суд је закључио да су се уапелантовим радњама стекла обиљежја прекршајапрописаног чланом 22 Закона о јавном реду и миру, јерапелант није поступио по рјешењу надлежног органа у везиса забраном кретања или задржавања на јавном мјесту илиподручју, а чиме је почињен прекршај противфункционисања државних органа и јавних служби. Безутицаја на одлуку о утврђивању прекршајне одговорностиоцијењени су апелантови наводи да је мирно окупљањеграђана дозвољено широм свијета, као и навод даграђанима морају да се дозволе мирно окупљање, слободаговора, изражавање мишљења и сл. С тим у вези је указанода из рјешења ПС Градишка произилази да се забранаокупљања није односила на било које друго мјесто наподручју општине Градишка, а на основу чега је закљученода припадницима апелантовог удружења нису билизабрањени мирно окупљање, слобода говора и изражавањемишљења на другим јавним мјестима на подручју општинеГрадишка. При одмјеравању казне Основни суд је оцијениокао отежавајуће околности: раније кажњавање за прекршај,тежину прекршаја (нарушавање јавног реда и мира већег

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 57обима), посљедице учињеног прекршаја (тјелесне повредевише лица), однос према почињеном прекршају (нијеизражено кајање). Основни суд није установио да постојииједна олакшавајућа околност.11. Окружни суд је Рјешењем број 011-0-Пжп-09-000330 од 8. октобра 2009. године апелантову жалбу одбиокао неосновану и потврдио првостепено рјешење.Апелантови наводи да није јасно како је утврђено да је онбио водитељ јавног скупа оцијењени су као неосновани. Увези с тим је указано на апелантов исказ у ком је сâмизјавио да је био водитељ јавног скупа, да је носио мегафони да је позивао учеснике скупа гдје да пређу улицу. Каонеосновани су оцијењени и апелантови наводи да суд нијеприхватио саслушање апелантових свједока. С тим у везије указано да је чланом 47 став 1 Закона о прекршајимарегулисано да, уколико окривљени или овлашћени органима намјеру да позове свједоке, они морају да обезбиједепојављивање свједока на усменом претресу. Сходнонаведеном, закључено је да је апелант требало даобезбиједи присуство свједока на усменом претресу.Најзад, закључено је да је првостепени суд на основуспроведених доказа, које је оцијенио појединачно и уузајамној вези, правилно примијенио члан 22 Закона ојавном реду и миру.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације12. Апелант сматра да су му оспореним рјешењимаповријеђена права из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције зазаштиту људских права и основних слобода (у даљњемтексту: Европска конвенција), те члана II/3и) Устава Боснеи Херцеговине и члана 11 Европске конвенције.13. У прилог тврдњи о повреди права на правичносуђење апелант је истакао да законско рјешење према комсе од њега тражи да обезбиједи присуство свједока стављапретјерани терет на њега у вођењу прекршајног поступка.С тим у вези апелант је истакао да је у одговору на захтјево покретању прекршајног поступка предложио свједоке,навео да се ради о старим и болесним лицима која нису умогућности да плате превоз до Градишке, те замолио да ихсуд позове. Међутим, ови његови аргументи нису уважени,па апелант сматра да је на тај начин онемогућен да изнесесвоју одбрану. При томе апелант указује да, у случају кадасвједок неће добровољно да се појави на суду, странка имаправо да захтијева од суда да позове свједоке. Захтјев судумора да се преда најмање осам дана прије одржавањаусменог претреса. Даље, апелант истиче да се у оспоренимрјешењима то не наводи, али да су сви саслушани свједоци,уствари, били свједоци подносиоца захтјева за покретањепрекршајног поступка, односно припадници МУП-а РС,као и да је парадоксално да првостепени суд приодмјеравању казне није нашао нити једну олакшавајућуоколност на његовој страни. Најзад, апелант тврди да једругостепени суд пропустио да се изјасни о његовимжалбеним наводима којим је указивао на повреду члана 11Европске конвенције.14. Повреда права на слободу окупљања, премаапелантовом мишљењу, огледа се у чињеници да ни он, каони Удружење девизних штедиша нису имали намјеру даизазову нереде, односно да се радило о мирном окупљању снамјером да се покаже јавности и властима у БиХ да јенедопустиво да значајан број људи у БиХ није умогућности да располаже својим средствима која су стеклина законит начин а за која је гарантовала и бивша држава,односно након њеног распада БиХ и њени ентитети.Апелант сматра да су забраном одржавања скупа, тепримјеном непримјерене силе према учесницима скупа(посебно имајући у виду да се ради о лицима старијеживотне доби) и његовим накнадним кажњавањем јавневласти изашле из оквира члана 11 став 2 Европскеконвенције.b) Одговор на апелацију15. Окружни суд је у одговору на апелацију истакао даје јавно окупљање, чији је вођа кажњен, било забрањенорјешењем ПС Градишка због мјеста одржавања скупа, пада је неоснован навод о повреди права на слободуокупљања. У вези са апелантовим тврдњама да му јеонемогућено право на одбрану, указано је да је Законом опрекршајима предвиђено да окривљени може да изводидоказе и саслуша свједоке, али да је дужан да обезбиједињихово присуство. Апелант на усменом претресу нијеобезбиједио присуство свједока, а није тражио од суда,уколико свједоци не желе да свједоче, да их позове или попотреби принудно доведе.16. Основни суд је у одговору на апелацију истакао дасе у конкретном случају није радило о мирном окупљању ида до немира није дошло поступањем полиције, већучесника скупа који су поступили противно рјешењу ПСГрадишка о забрани одржавања скупа. Међутим,наведеним рјешењем није забрањено и окупљање надругом мјесту у складу са актом Општине којим сеодређује простор примјерен за јавни скуп. Даље, указано једа је скуп требало да се одржи на најфреквентнијемграничном прелазу, јер се, према наводима из апелације,одржавањем скупа на другом мјесту не би привукла пажњајавности иако се нигдје у земљама потписницамаКонвенције јавна окупљања не догађају блокирањеммеђународних граничних прелаза. Најзад, неоснованим суоцијењени апелантови наводи у погледу саслушањасвједока (да су старија лица и да немају средстава да дођу уГрадишку) чије изјаве је апелант инсистирао да сепрочитају. У вези с тим, указано је да Закон о прекршајимајасно и прецизно формулише питање свједока, те да јенелогично да су исти свједоци могли да дођу и учествују унемирима, а не могу да дођу у својству свједока.17. ПС Градишка је у одговору на апелацију истаклада сматра да Окружни и Основни суд нису повриједилиапелантово право на правично суђење, као и да су донијелиисправне одлуке у складу са законом када су апелантапрогласили одговорним за почињени прекршај.V. Релевантни прописи18. Закон о прекршајима Републике Српске("Службени гласник РС" бр. 34/06 и 1/09) у релевантномдијелу гласи:Члан 6.Права лица окривљених за прекршајеСвако ко је окривљен да је починио прекршај имаправо да захтијева да о његовој одговорности за почињенипрекршај одлучи суд уколико он то захтијева у року који јепрописан законом. Таква лица имају право:(...)ц) да им се да одговарајуће вријеме и могућности заприпрему одбране;(…)е) да испитају или да се у њихово име испитајусвједоци који их терете и да се обезбиједи присуство исаслушање свједока у њихову корист под истим условимакао и свједока који их терете и(...)

Broj 14 - Strana 58 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Члан 47.Свједоци и исправе(1) Уколико окривљени или овлаштени органнамјеравају да позову свједоке, они морају обезбиједитипојављивање свједока на усменом претресу. У случају дасвједок не жели да добровољно приступи на суд, свака одстрана може захтијевати од суда да позове таквесвједоке.(2)Захтјев суду мора се поднијети најмање осам данаприје дана одређеног за усмени претрес. Ако суд одобризахтјев за позивање и ако је неопходно додатно вријеме даби се позиви уручили, суд може одгодити усмени претрес.(3) Усмени претрес неће бити одгођен или помјерензбог пропуштања било које стране да обезбиједи свједокеили исправе, осим ако суд не утврди да је то пропуштањебило потпуно изван контроле те стране.Члан 48.Поступак на усменом претресу(…)(4) Свака страна има право да буде саслушана и даиспита свједоке које је позвала противна страна.(5) Свака страна има право да презентује доказе и даподноси приједлоге током усменог претреса.(7) Усмени претрес ће бити спроведен од стране судана начин који окривљеном гарантује сва права предвиђеначланом 6. овог закона.19. Закон о јавном реду и миру ("Службени гласникРС" број 20/07) у релевантном дијелу гласи:Члан 22.Ограничење кретања на одређеном просторуКо не поступи по наредби или рјешењу државногоргана у вези са ограничењем или забраном кретања илизадржавања лица на одређеним јавним мјестима илиподручјима или ко се не удаљи из групе коју је овлаштениприпадник полиције упозорио да се разиђе, казниће сеновчаном казном од 500 до 1.500 КМ.20. Закон о окупљању грађана 1 ("Службени гласникРС" број 21/96) у релевантном дијелу гласи:Члан 2. став 3.(…)Простором примјереним за јавни скуп сматра се ипростор на ком се одвија јавни саобраћај превознимсредствима када је могуће додатним мјерамаобезбиједити привремену измјену режима саобраћаја, каои заштиту здравља и безбједности људи и имовине, зашто се обезбјеђују средства у складу са овим законом.Члан 4.(…)Као мјесто одржавања јавног скупа сазивач можепријавити простор из члана 2. став 3. овог закона акоприхвати да сноси трошкове настале привременомизмјеном режима саобраћаја и друге трошкове насталеванредним обављањем комуналних услуга.(…)Члан 5.За одржавање реда на јавном скупу одговоран јесазивач.Послове заштите личне и имовинске сигурностиучесника јавног скупа и других грађана, одржавање јавногреда и мира, безбједности саобраћаја и друге послове којисе односе не обезбјеђивање јавног скупа обављаМинистарство унутрашњих послова.1 Закон који је био на снази у вријеме одржавања окупљања (28. децембар2007. године)(…)Члан 12.Надлежни орган може забранити одржавање јавногскупа ради спречавања ометања јавног саобраћаја,угрожавања здравља, јавног морала или безбједности људии имовине.(…)21. Закон о унутрашњим пословима ("Службенигласник РС" број 48/03) у релевантном дијелу гласи:Члан 32.У случају када је то потребно за вршење полицијскихпослова, полицајци имају право да употријебе одговарајућуи сразмјерну силу према лицима, као и друге мјере и радњепрописане овим и другим законима.(…)VI. Допустивост22. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом уставукада она постану предмет спора због пресуде било којегсуда у Босни и Херцеговини.23. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме побија,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.24. У конкретном случају предмет оспоравањаапелацијом је Рјешење Окружног суда број 011-0-Пжп-09-000330 од 8. октобра 2009. године против којег нема другихдјелотворних правних лијекова могућих према закону.Затим, оспорено рјешење апелант је примио 15. октобра2009. године, а апелација је поднесена 11. новембра 2009.године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелацијаиспуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставногсуда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нитипостоји неки други формални разлог због којег апелацијаније допустива.25. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњавауслове у погледу допустивости.VII. Меритум26. Апелант побија наведена рјешења, тврдећи да сутим рјешењима повријеђена његова права из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције, те члана II/3и) Устава Босне и Херцеговине ичлана 11 Европске конвенције.Право на правично суђење27. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:[...]е) Право на правичан поступак у грађанским икривичним стварима и друга права у вези са кривичнимпоступком.Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правичну и јавну расправу у

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 59разумном року пред независним и непристрасним, закономустановљеним судом. […]3. Свако ко је оптужен за кривично дјело има сљедећаминимална права:[...]b) да му се обезбиједе вријеме и услови неопходни заприпрему одбране;[...]d) да сам испитује или захтијева испитивањесвједока оптужбе и да се присуство и саслушање свједокаодбране одобри под условима који важе и за свједокаоптужбе;28. Уставни суд, најприје, истиче да се у конкретномслучају ради о прекршајном поступку, те да се, с тим увези, поставља питање примјењивости члана II/3е) УставаБосне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције,односно питање да ли се ради о "кривичној" оптужбипротив апеланта у смислу члана 6 Европске конвенције.Оцјена да ли је нека оптужба "кривична" у смислу значењаиз члана 6 Европске конвенције даје се на основукритеријума: класификовање према законодавству,природа прекршаја и природа и строгост казне и овикритеријуми не морају да буду кумулативно испуњени.Природа прекршаја укључује два поткритеријума: обимпрекршене норме и сврху казне, који морају битикумулативно испуњени да би се радило о "кривичнојоптужби". Полазећи од до сада усвојене праксе, као инаведених критеријума, Уставни суд закључује да се уконкретном случају, с обзиром на обим прекршене норме исврху санкције, ради о "кривичној оптужби", односно да јеу конкретном случају члан 6 Европске конвенцијепримјењив (види, Уставни суд, Одлука број АП 2255/05 од16. јануара 2007. године, објављена у "Службеном гласникуБосне и Херцеговине" број 38/07, тач. 21 и 22).29. Апелантови наводи о повреди права на правичносуђење, у суштини, своде се на тврдњу да је повријеђенпринцип једнакости оружја, да је законско рјешење премаком је он обавезан да обезбиједи присуство свједоканеправично, јер ставља претјеран терет на њега каопојединца, те да су оспорена рјешења заснована наисказима искључиво свједока припадника МУП-а, а премачијем захтјеву је прекршајни поступак и покренут.Слиједећи наведено, апелантови наводи биће испитани усмислу члана 6 ст. 1 и 3д) Европске конвенције.30. Уставни суд подсјећа да је, у складу са општимправилом, задатак редовних судова да оцијене доказе, тењихову релевантност када се на њих оптужени позива(види, inter alia, Европски суд, Barberà, Messegué и Jabardoпротив Шпаније, пресуда од 6. децембра 1988. године,Серија А број 146, стр. 31, став 68). Члан 6 став 3д)Европске конвенције не захтијева присуство и испитивањесваког свједока оптуженог, како је то и указано ријечима"под истим условима", већ да се обезбиједи потпунаједнакост оружја у предмету (види, Европски суд, Engel идруги против Холандије, пресуда од 8. јуна 1976. године,Серија А број 158, стр. 31, став 89). Међутим, концептједнакости оружја није исцрпљен са садржином члана 6став 3д) који представља само један од осталих појавнихоблика принципа једнакости оружја (види, Европски суд,inter alia, Delcourt против Белгије, пресуда од 17. јануара1970, Серија А број 11, стр. 15, став 28, Isgrò противИталије, пресуда од 21. фебруара 1991, Серија А број 194-А, пар. 11-12, став 31). Стога, треба оцијенити да ли јепоступак у цјелини био правичан онако како то захтијевастав 1 члана 6 (види, Европски суд, inter alia, Delta противФранцуске, пресуда од 19. децембра 1990, Серија А број191, стр. 15, став 35).31. Апелант, најприје, тврди да законско рјешењепрема којем је он обавезан да обезбиједи свједоке стављапретјеран терет на њега као појединца. С тим у вези,Уставни суд примјећује да је чланом 47 став 1 Закона опрекршајима прописано да, уколико окривљени илиовлашћени орган намјеравају да позову свједоке, они морајуда обезбиједе појављивање свједока на усменом претресу.Из наведеног недвосмислено произилази да обавеза да сеобезбиједи да се свједоци појаве важи за обје стране којеучествују у поступку под истим условима, па супротноапелантовим тврдњама, овакво законско рјешење не доводиу неравноправан положај апеланта као појединца у односуна МУП као овлашћени орган.32. Даље, истим чланом је прописано да, у случају дасвједок не жели да добровољно приступи на суд, свака одстрана може да захтијева од суда да позове таквесвједоке. Из докумената предочених Уставном судупроизилази да је апелант, изјашњавајући се писмено наобавијест о покретању прекршајног поступка, доставиописмене изјаве лица која је навео као своје свједоке, да јеистакао да се ради о старим и болесним лицима која немајудовољно новчаних средстава да дођу на суд, те предложиосуду, уколико ове изјаве не прихвата као вјеродостојне, даих позове у својству свједока и да га о томе обавијести.Међутим, као што је већ указано, обавеза странака упоступку јесте да обезбиједе да се свједоци појаве, па у томсмислу апелантов предлог да се наведена лица позову каосвједоци сам по себи није обавезивао суд да то и учини.Даље, из образложења оспорених рјешења не може да сезакључи, а ни апелант не тврди супротно, да је у токуусменог претреса на било који начин доказао да ова лицанису хтјела добровољно да приступе, а на основу чега биредовни суд евентуално могао да закључи да је њиховонепојављивање услиједило због околности које су ванапелантове контроле а што би, у складу са чланом 47 став 3Закона о прекршајима, био разлог за одлагање илипомјерање усменог претреса. Такође, ни у апелацији, каони у одговору на обавијест о покретању прекршајногпоступка апелант ничим није поткријепио навод да су лицакоја је предложио да се позову као свједоци болесна, а збогчега би евентуално требало да буду саслушана на некомдругом мјесту, односно да немају довољно средстава да бидошла на суд. Даље, апелант не тврди и у вези с тим ненуди нити један доказ да му је било онемогућено даиспитује свједоке, полицајце који су приступили на суд,као ни да предлаже или спроводи било који доказ којим биутврђивао чињенице које му иду у прилог. Такође, апелантне оспорава ни садржину његове исцрпно пренесене изјавеу образложењу првостепеног рјешења из које, поредосталог, произилази да је организовао и учествовао уокупљању, да за то окупљање није постојало одобрењенадлежног органа, да је чланове свог удружења позвао дасе придруже припадницима другог удружења које је,такође, организиовало окупљање без одобрења, те да су поњеговом позиву сви учесници окупљања кренули премакордону полиције који је требало да спријечи излазак намагистрални пут и долазак до граничног прелаза као мјестаокупљања за које је надлежни орган одбио да издаодобрење. Најзад, апелант ни у жалби на првостепенорјешење ничим није учинио могућим и вјероватним да јебио онемогућен да позове свједоке или да презентује билокоји други доказ ради утврђивања чињеница које њему идуу прилог.

Broj 14 - Strana 60 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.33. Осим тога, Уставни суд запажа да је апелантуостављено разумно вријеме како би поступио у складу сачланом 47 став 2 којим је прописано да захтјев суду запозивање свједока, уколико су одбили да добровољноприступе на суд, мора да се поднесе најмање осам данаприје дана одређеног за усмени претрес. Наиме, апелант уапелацији наводи да су му обавијест о покретањупрекршајног поступка и позив за усмену расправудостављени 12. фебруара 2009. године (обавијест ниједостављена уз апелацију). Међутим, из чињеница предметапроизилази да је апелант одговор на захтјев за покретањепрекршајног поступка доставио Основном суду 31. јануара2009. године, дакле, 17 дана прије заказаног усменогпретреса, односно девет дана прије крајњег рока да затражиод суда да позове свједоке. Из наведеног произилази да јеапелант благовремено био обавијештен о покретањупрекршајног поступка, те да је одговор на захтјев, заједноса писаним изјавама свједока и предлогом Основном судуда, уколико не прихвати писане изјаве свједока, наведенесвједоке позове, доставио и прије крајњег рока заподношење таквог захтјева суду. Коначно, ни апелант уапелацији није истицао да му није остављено довољновремена за одговор на захтјев за покретање прекршајногпоступка и припрему одбране, па ни у овом сегменту правана правично суђење није стављен претјеран терет наапеланта34. Даље, у вези са апелантовим наводима да му јеонемогућено право на одбрану због тога што је у одговоруна захтјев о покретању прекршајног поступка предложиода се саслушају свједоци, наводећи да се ради о старим иболесним лицима која нису у могућности да плате превоздо Градишке, те замолио да их суд позове, а ови његовиаргументи нису уважени, Уставни суд запажа да јеОкружни суд у одговору на апелацију (тачка 15) указао даје Законом о прекршајима предвиђено да окривљени можеда изводи доказе и саслуша свједоке, али да је дужан даобезбиједи њихово присуство, што апелант није учинио, аније ни тражио од суда, уколико свједоци не желе дасвједоче, да их позове или по потреби принудно доведе. Стим у вези, Уставни суд запажа да је у претходниматачкама одлуке (тач. 31 и 32) истакао да је обавеза странакау прекршајном поступку да обезбиједе да се свједоципојаве прописана за обје стране у поступку, дакле, заовлашћени орган, као подносиоца захтјева, и заокривљеног (апеланта). У том смислу апелантов предлог дасе наведена лица позову као свједоци сам по себи нијеобавезивао суд да то и учини, односно странке у поступкумогле су да захтијевају од суда да позове свједоке само услучају да свједок не жели да добровољно приступи на суд,а апелант у току поступка није ни на који начин доказао даова лица нису хтјела добровољно да приступе, а на основучега би редовни суд евентуално могао да закључи да јењихово непојављивање услиједило због околности које суван апелантове контроле, што би, у складу са чланом 47став 3 Закона о прекршајима, био разлог за одлагање илипомјерање усменог претреса. Штавише, апелант ни уапелацији, као ни у одговору на обавијест о покретањупрекршајног поступка ничим није поткријепио навод да сулица која је предложио да се позову као свједоци болесна, азбог чега би евентуално требало да буду саслушана нанеком другом мјесту, односно да немају довољно средставада би дошла на суд. Коначно, како је већ наведено, обавезада се обезбиједи присуство свједока подједнако се односина обје стране у поступку. Имајући у виду наведено,Уставни суд закључује да апеланту није ускраћено право дасе присуство и саслушање свједока одбране одобре подистим условима који важе и за свједоке оптужбе, како јепрописано чланом 6 став 3д) Европске конвенције.35. Сходно наведеном, у околностима конкретногслучаја чињеница да су саслушани само свједоци супротнестране, односно МУП-а, према чијем захтјеву је покренутпрекршајни поступак, не нарушава принцип једнакостиоружја на начин да поступак у цјелини не може да будеоцијењен као правичан у складу са гаранцијама права направично суђење.36. Уставни суд закључује да у околностимаконкретног случаја није повријеђено апелантово право направично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 ст. 1 и 3д) Европске конвенције.Право на слободу мирног окупљања и слободуудруживања37. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и oсновне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:(…)и) Слободу мирног окупљања и слободу удруживања.38. Члан 11 Европске конвенције гласи:1. Свако има право на слободу мирног окупљања иудруживања с другима, укључујући и право оснивањасиндиката и придруживања синдикатима због заштитесвојих интереса.2. Ова права неће бити ограничена изузев на начинпрописан законом и који је неопходан у демократскомдруштву у интересу националне сбезбједности или јавнебезбједности, у циљу спрјечавања нереда или злочина,заштите здравља или морала или заштите права слободадругих. Овим чланом се не забрањује увођење законитихограничења на она права која уживају припаднициоружаних снага, полиције или државне администрације.39. Апелант тврди да се радило о мирном окупљању ида није постојала намјера да се изазову немири, већ да сескрене пажња на озбиљан проблем старих девизнихштедиша, да је забраном одржавања скупа, а затимнепримјереном употребом силе, као и његовимкажњавањем држава изашла из оквира члана 11 став 2Европске конвенције.40. Право на слободу окупљања је, као и право наслободу говора, основ демократског друштва као таквог.Због тога не треба да се тумачи рестриктивно (види,Европски суд, G. против Њемачке, апликација број13079/87, одлука Комисије од 6. марта 1989, DR 60, стр.256, Rai и други против Уједињеног Краљевства,апликација број 25522/94, одлука Комисије од 6. априла1995. године, DR 81-А, стр. 146). Право на слободуокупљања обухвата и приватна и јавна окупљања,окупљања на једном мјесту и јавне процесије, те скуповепојединаца, као и скупове које организују асоцијације(види, Европски суд, Christians against Racism and Fascismпротив Уједињеног Краљевства, апликација број 8440/78,одлука Комисије од 16. јула 1980. године, DR 21, стр. 138до 148).41. У складу са чланом 11 Европске конвенције,обавеза државе јесте не само да обезбиједи право на мирноокупљање већ да се уздржи од примјене неоправданихиндиректних ограничења у односу на ово право (види,Европски суд, Ezelin против Француске, пресуда од 26.априла 1991, Серија А број 202, стр. 20). Мада је суштиначлана 11 Европске конвенције да заштити појединца одарбитрарног мијешања јавних власти у уживању овог

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 61права, постоји и позитивна обавеза да се обезбиједиефективно извршење овог права (види већ цитирану одлукуChristians against Racism and Facism, стр.148).42. Даље, појам "ограничења" у смислу става 2 члана11 Европске конвенције није ограничен само на мјерепредузете прије или у току окупљања већ укључује и мјерепредузете након окупљања као што су кривичне мјере(види већ цитирану одлуку Ezelin, став 39).43. Најзад, када је у питању јавно окупљање на мјестукоје је означено као јавни пут, које се користи за саобраћај,а посебно на главној улици у граду, претходно одобрење заодржавање скупа обично не нарушава суштину права.Оваква процедура је у складу са чланом 11 став 1 Европскеконвенције када је прописана са циљем да се обезбиједимиран карактер окупљања и као таква не представљамијешање у уживање права. Захтјев да се добије одобрењеприје одржавања демонстрација није у супротности сачланом 11 Европске конвенције. С обзиром на то да државаима право да захтијева да се прибави одобрење, она морада буде у стању да примјењује и санкције према онима којине поступају у складу с тим захтјевом (види, Европски суд,Ziliberberg против Молдове, пресуда од 1. маја 2005.године).44. У конкретном случају предметном апелацијомоспорена су рјешења редовних судова којим је апелантпроглашен одговорним за прекршај. Дакле, ради се омјерама предузетим након окупљања.45. Против апеланта је покренут прекршајни поступакзбог организовања и учешћа у окупљању за које претходноније добијено одобрење, те је оспореним рјешењимаапеланту изречена новчана казна. У том смислу оспоренарјешења представљају мијешање у апелантово право наслободу окупљања.46. Даље, апелант је проглашен одговорним иизречена му је санкција у складу са чланом 22 Закона ојавном реду и миру. Наиме, апелант не оспорава да јеодржавање скупа било забрањено рјешењем ПС Градишкана простору граничног прелаза Градишка и на дијелумагистралног пута Градишка – Бања Лука, тј. у УлициПрвог крајишког корпуса. Из предоченог рјешења озабрани одржавања скупа произилази да је закључено да ћепосљедица одржавања скупа на наведеној локацији битиометање јавног саобраћаја а које није могуће отклонитидодатним мјерама и измјеном режима саобраћаја, па је, ускладу са чланом 12 Закона о окупљању грађана, скупзабрањен али само на овој локацији, а не и на неком другоммјесту на подручју општине. Поступајући супротно овојзабрани, остварени су елементи прекршаја из члана 22Закона о јавном реду и миру за који је апелант проглашенодговорним и за који му је изречена санкција. Сходнонаведеном, мијешање у апелантово право на слободумирног окупљања засновано је на закону.47. Даље, сврха мјере забране окупљања била је да сеобезбиједи несметано одвијање јавног саобраћаја ифункционисање граничног прелаза, чије ометање би, собзиром на фреквентност магистралног пута и граничногпрелаза, могло да доведе до нарушавања јавног реда имира, те ометања кретања људи и добара, што несумњивопредставља легитиман циљ.48. Најзад, потребно је одговорити на питање да лимијешање у апелантово право на слободу мирногокупљања задовољава и стандард пропорционалности. Уконкретном случају неспорно је да се радило о скупу којиније добио претходно одобрење и да су апелант и осталиучесници били упознати са овом чињеницом. Сврхаодржавања скупа, према апелантовим тврдњама, била је дасе скрене пажња на проблем старих девизних штедиша, безнамјере да се изазову нереди или немири. У прилог овојапелантовој тврдњи говори и навод да се радило, углавном,о старијим лицима која, с обзиром на животну доб,потенцијално не би могла да представљају опасност појавни ред и мир. Из докумената предочених Уставном судуне може да се закључи зашто је за одржавање оваквогскупа било неопходно да то буде простор једног однајфреквентнијих граничних прелаза. Даље, посљедицаодржавања скупа на означеном мјесту, а како је токонстатовано и у рјешењу о његовој забрани, могло је дабуде ометање јавног саобраћаја. Из докумената предоченихУставном суду произилази да је до сукоба између апелантаи осталих учесника скупа (око 400 грађана) дошло наконшто је апелант, као организатор и учесник протеста, позваоостале да се придруже другој групи (око 200 грађана) којаје, такође, организовала и учествовала у скупу који нијеимао претходно одобрење, те су заједно, потискујућикордон полиције, изашли на мјесто на којем им јеокупљање управо било забрањено. Из докуменатапредочених Уставном суду произилази, а што ни апелантне доводи у питање, да је употреба силе услиједила наконшто су апелант и остали учесници скупа потиснули кордонполиције, изашавши на магистрални пут, чиме је дошло донарушавања јавног реда и мира већег обима и тјелесногповређивања како учесника скупа, тако и полицајаца.Сходно наведеном, произилази да је скуп изгубио карактермирног окупљања након што је апелант учеснике протестапозвао да се упуте према кордону полиције иако је знао даје одржавање скупа забрањено на локацији чији приступ јетребало да онемогући полиција, односно да скуп може бдабуде одржан на било ком другом мјесту на подручјуопштине, чиме би се избјегли нереди и нарушавање јавногреда до којег је дошло. Употреба физичке силе одполиције, како би се спријечили учесници окупљања (око600 грађана) да дођу до предвиђеног мјеста окупљања, неможе да се сматра претјераном, јер, како произилази издокумената предочених Уставном суду, апелант и осталиучесници окупљања су, ипак, успјели да изађу намагистрални пут и да се ту и задрже. Најзад, апеланту јеизречена санкција – новчана казна за нарушавање јавногреда чија је посљедица била повређивање већег бројаучесника окупљања и полицајаца. Такође, апеланту јеизречена новчана казна у износу од 600,00 КМ, а која можеда буде изречена у распону од 500,00 КМ до 1.500,00 КМ,дакле, незнатно више од минималног износа, те је обавезанна плаћање трошкова поступка од 150,00 КМ, а што уоколностима конкретног случаја не може да се сматрапретјераним теретом у уживању апелантовог права намирно окупљање.49. Уставни суд закључује да у околностимаконкретног случаја није повријеђено апелантово право наслободу мирног окупљања из члана II/3и) Устава Босне иХерцеговине и члана 11 Европске конвенције.VIII. Закључак50. Уставни суд закључује да не постоји повредаправа на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 ст. 1 и 3д) Европске конвенције уодносу на принцип једнакости оружја у прекршајномпоступку када апелант, у складу са законском обавезомкоја под истим увсловима важи и за супротну страну, нијеобезбиједио да се појаве лица у својству свједока, нити јена било који начин доказао да она неће добровољно даприступе на суд, а сходно чему је могао да захтијева одсуда да их позове. Такође, Уставни суд закључује да не

Broj 14 - Strana 62 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 3д) Европскеконвенције када нема ништа друго што би указивало на тода је на било који начин доведен у неравноправан положају односу на супротну страну, а одлука којом је утврђенопостојање прекршаја и прекршајна одговорност заснива сеи на исказима свједока супротне стране, чије је присуство,у складу са законском обавезом, супротна странаобезбиједила.51. Уставни суд закључује да не постоји повредаправа на слободу мирног окупљања из члана II/3и) УставаБосне и Херцеговине и члана 11 Европске конвенције кадаје, због организовања и учествовања у окупљању које јепретходно забрањено и које је изгубило карактер мирногокупљања и радњама самог апеланта, употријебљенафизичка сила како би се обезбиједио јавни ред и мир изаштитила права других на начин који не указује да је уоколностима конкретног случаја била претјерана, те када јеапеланту изречена новчана санкција која не може да сесматра претјераним теретом у уживању права на мирноокупљање.52. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.53. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.239Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, upredmetu broj AP 3563/09, rješavajući apelaciju T. L., naosnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59.stav 2. alineja 2, člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog sudaBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine"br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaTudor Pantiru, potpredsjednikMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaConstance Grewe, sutkinjaMirsad Ćeman, sudijaMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 30. januara 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija T. L. podnesenaprotiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 009-0-Gž-06-002 111 od 6. jula 2009. godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. T. L. (u daljnjem tekstu: apelant) iz Gabele, kojegzastupa Branko Mandrapa, advokat iz Čapljine, podnio je 13.novembra 2009. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine(u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv PresudeKantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalnisud) broj 009-0-Gž-06-002 111 od 6. jula 2009. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog suda i tuženih Suzane Mijatović, novinarke, iSenada Avdića, glavnog i odgovornog urednika nezavisneinformativne revije "Slobodna Bosna" iz Sarajeva, i "Presssinga"d.o.o. Sarajevo, izdavača nezavisne informativne revije"Slobodna Bosna" iz Sarajeva, zatraženo je 14. maja 2010.godine da dostave odgovore na apelaciju.3. Kantonalni sud je odgovor na apelaciju dostavio 3. juna2010. godine, a Suzana Mijatović, Senad Avdić i "Press-sing"d.o.o. Sarajevo nisu dostavili odgovore na apelaciju.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovor na apelaciju Kantonalnog suda dostavljen je apelantu14. septembra 2010. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:6. Općinski sud je donio Presudu broj P 36 99/05 od 24.maja 2006. godine kojom je obavezao tužene Suzanu Mijatovići DOO "Press-sing" da solidarno apelantu na ime naknade štetezbog klevete isplate iznos od 2.000 KM. Također je obavezaotužene da o svom trošku objave izreku ove presude unezavisnoj informativnoj reviji "Slobodna Bosna". Apelantovtužbeni zahtjev u pogledu visine preko dosuđenog iznosa jeodbijen kao neosnovan (tužbeni zahtjev je glasio na iznos od5.000 KM). Također, odbijen je apelantov tužbeni zahtjev da setuženim zabrani daljnje prenošenje izražavanja neistinitihčinjenica koje su objavljene u informativnoj reviji "SlobodnaBosna" broj 439 od 14. aprila 2005. godine kao neosnovan, tetužbeni zahtjev da se o trošku tuženih objavi u cijelosti ovapresuda i da se tuženim zabrani da uz objavljeni tekst presudeobjave komentar ili drugi prilog u vezi s presudom, kao itužbeni zahtjev za donošenje privremene mjere zabranedaljnjeg prenošenja izražavanja neistinitih činjenica. Odlučenoje da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.7. Iz obrazloženja ove presude slijedi da je apelant u tužbinaveo da je u nezavisnoj informativnoj reviji "Slobodna Bosna"broj 439 od 14. aprila 2005. godine, u okviru sadržaja tog broja,objavljen tekst u kojem je navedeno: "…iako je više negoevidentno, kako su vladajuće nacionalističke stranke uz pomoćmeđunarodnih supervizora navodnu reformu obavještajnihslužbi iskoristile za protivzakonitu čistku svojih političkihprotivnika i instaliranje vlastitih stranačkih egzekutora,zanimljivo je da su u tome našli podršku korumpiranihpredstavnika opozicije od kojih je jedan T. L. (navedenoapelantovo puno ime i prezime) SDP na čelu skupštinskeKomisije za nadzor zakonitosti rada tajnih službi." U istombroju je objavljen i članak pod naslovom: "L. (navedenoapelantovo puno prezime) u OSA-u vratio Zdravka Jukića kojije sudjelovao u operaciji prisluškivanja i kompromitiranja šefaSDP Zlatka Lagumdžije." Navedeno je da je apelant zastupniku Domu naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine,a ujedno i predsjednik zajedničke sigurnosno-obavještajnekomisije. U navedenom članku iznesene su tvrdnje o apelantukoje su neistinite, čime je nanesena šteta njegovom ugledu. Uspornom članku apelant je prikazan kao korumpirano lice, kojeje iskoristilo svoj položaj i utjecaj za osiguranje radnopravnogstatusa njemu bliskih lica. Također je navedeno da se apelantzaložio jedino za status Zdravka Jukića, bivšeg glavnoginspektora u federalnoj tajnoj službi. U članku je, dalje,navedeno da je apelant svoju podršku usvojenim zaključcimaKomisije uvjetovao postavljanjem Jukića, za kojeg je naveo daje kadar SDP, na mjesto savjetnika direktora. Budući da ovajustupak podrazumijeva legaliziranje svih nezakonitosti u

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 63dosadašnjem radu OSA-e, nije teško zaključiti da su ostaličlanovi Komisije prihvatili apelantov zahtjev. U tužbi jenavedeno, suprotno navodima spornog teksta, da apelant nikadai nikome, pa ni na spornoj sjednici Komisije nije izjavio da jeJukić kadar SDP, niti se zalagao za njegov radnopravni status, aniti je podršku zaključcima Komisije uvjetovao postavljanjemJukića na mjesto savjetnika direktora. Uz to, netačne su itvrdnje koje se odnose na apelantovu korumpiranost.8. Općinski sud je na ročištu za glavnu raspravu izveo svepredložene dokaze, i to čitanje predložene dokumentacije,saslušanje u svojstvu parničnih stranaka apelanta i tuženih isaslušanje predloženih svjedoka. Na osnovu izvedenih dokazaOpćinski sud je zaključio da je tužena Suzana Mijatović, kaoautorica spornog teksta, u tekstu iznijela informaciju da seapelant kao predsjednik Komisije za nadzor nad radomzakonitosti rada tajnih službi založio jedino za budući statusZdravka Jukića, bivšeg glavnog inspektora u federalnoj tajnojslužbi. Iznesena je informacija da je apelant svoju podrškuusvojenim zaključcima uvjetovao postavljanjem Jukića namjesto savjetnika direktora. Navedeno izražavanje je, premaocjeni suda, neistinito i njime se apelant predstavlja unegativnom kontekstu. Općinski sud je zaključio da postojiodgovornost tuženih u smislu člana 4. Zakona o zaštiti odklevete kojim je propisano da se pod klevetom podrazumijevananošenje štete ugledu fizičkog lica iznošenjem ili pronošenjemizražavanja neistinitih činjenica, identificiranjem tog fizičkoglica trećem licu. Pri tome je taj sud ocijenio da je ovakvimizražavanjem prekoračen i veći stepen tolerancije u pogleduizražavanja koji treba iskazati apelant kao javna ličnost.9. Sa druge strane, u pogledu spornog dijela teksta kojimje u podnaslovu objavljeno da je apelant jedan od korumpiranihpredstavnika opozicije, Općinski sud je zaključio da navedenatvrdnja ne predstavlja klevetu. Naime, prema ocjeni tog suda,upotreba navedenih riječi koja se veže za apelanta je iznošenjemišljenja, koje se definira kao izjava koja ne sadrži činjeničnukonstataciju čija istinitost se može dokazivati. Općinski sud sepozvao i na rječnik poznatog autora u kojem riječ "korumpiran"ima značenje moralno pokvaren, iskvaren, podmićen,potkupljen novcem ili drugim stvarima. U kontekstu spornogteksta nigdje se ne spominje da je apelant lice koje jepotkupljivo novcem ili drugim stvarima, pa, prema ocjeni togsuda, i tuženi nisu imali namjeru da apelanta prikažu kao takvolice. Shodno tome, Općinski sud je zaključio da su tuženi,nazivajući apelanta korumpiranim, samo izražavali svojemišljenje na koje imaju pravo i u smislu člana 10. Evropskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (udaljnjem tekstu: Evropska konvencija).10. Protiv prvostepene presude žalbe su izjavili samotuženi. U žalbi je navedeno da sporno izražavanje predstavlja, uprvom redu, kritiku apelantovog političkog rada, da je tekstposvećen reformi obavještajnih službi čija je posljedicaotpuštanje više od 300 zaposlenih. S druge strane, apelant jepredsjedavajući nadležne komisije i kao takav odgovoran zanadzor nad zakonitosti njenog rada. Također, izvor spornihinformacija je bio član iste komisije, što upućuje na zaključakda je izražavanje tuženih u suštini istinito.11. Kantonalni sud je donio Presudu broj 009-0-Gž-06-002 111 od 6. jula 2009. godine kojom je uvažio žalbe tuženih ipreinačio prvostepenu presudu u dijelu u kojem je usvojenapelantov tužbeni zahtjev za isplatu naknade na imenematerijalne štete, u dijelu u kojem je tuženi obavezan daizreku prvostepene presude objavi o svom trošku, te u odluci otroškovima parničnog postupka. Time je u cijelosti odbijenapelantov postavljeni tužbeni zahtjev.12. Kantonalni sud je primijetio da je prvostepenu sudusvojio stav da objavljeni članak sadrži neistinite navode oapelantu koji štete apelantovom ugledu i časti, te da, stoga, trpiduševnu bol, pa je ustanovio da je pravična naknada iz člana200. Zakona o obligacionim odnosima 2.000 KM. Međutim,Kantonalni sud je zaključio da sporno izražavanje tuženihpredstavlja, u prvom redu, kritiku apelantovog političkog rada,a dužnost tuženih je da izvještavaju javnost o političkimzbivanjima. Prema ocjeni ovog suda, sporni tekst je posvećenreformi obavještajnih službi, izvor informacija za autora tekstabio je član Komisije čiji je predsjednik apelant. Stoga jeKantonalni sud zaključio da je predmetno izražavanje istinito,te da može biti neistinito samo u nebitnim elementima, a štoisključuje odgovornost tuženih za klevetu u smislu člana 7. stav1. tač. a) i c) Zakona o zaštiti od klevete, zbog čega je odbioapelantov postavljeni tužbeni zahtjev. Apelant je obavezan datuženim naknadi troškove parničnog postupka.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije13. Apelant smatra da je pogrešan zaključakdrugostepenog suda da sporno izražavanje predstavlja, u prvomredu, kritiku apelantovog političkog rada i da je predmetnoizražavanje neistinito samo u nebitnim dijelovima. Suprotnotome, iz činjenične građe se mora zaključiti da su tuženi imalinamjeru da diskreditiraju apelanta kao lice, mada su u tokuparničnog postupka to željeli prikazati kao kritiku njegovogpolitičkog rada, što je neosnovano prihvatio drugostepeni sud.Apelant podsjeća da je potrebno napraviti razliku izmeđučinjenica i vrijednosnih sudova. S tim u vezi, navodi da sučinjenice na kojima su tuženi zasnovali svoj vrijednosni sudnetačne i da taj sud o apelantu nije bio dobronamjeran. U tokupostupka tuženi nisu dokazali istinitost tvrdnji koje su objavili uspornom tekstu, niti su pokušali provjeriti sporne informacije.Apelant, također, smatra da je u toku postupka dokazao da je,nakon objavljivanja spornog teksta, bio izložen negativnomsudu javnosti, čime su povrijeđeni njegovo dostojanstvo, čast iugled, zbog čega je duži period trpio duševne bolove. Sobzirom na navedeno, smatra da je Kantonalni sudosporavanom presudom povrijedio njegova ustavna prava napravično suđenje i na poštivanje privatnog i porodičnog života.b) Odgovor na apelaciju14. Kantonalni sud u svom odgovoru navodi da vijećeovog suda u svemu ostaje pri obrazloženju osporene presude ismatra da njome nisu povrijeđena apelantova ustavna prava nakoja se poziva u apelaciji.V. Relevantni propisi15. U Zakonu o zaštiti od klevete ("Službene novineFederacije BiH" br. 59/02 i 19/03) relevantne odredbe glase:Cilj zakonaČlan 1.Ovim zakonom uređuje se građanska odgovornost za štetunanesenu ugledu fizičkog ili pravnog lica, iznošenjem ilipronošenjem izražavanja neistinitih činjenica identifikovanjemtog pravnog ili fizičkog lica trećem licu.Principi koji se ostvaruju zakonomČlan 2.Uređivanjem građanske odgovornosti iz člana 1. ovogzakona želi se postići da:a) pravo na slobodu izražavanja, zajamčeno UstavomFederacije Bosne i Hercegovine i Evropskom konvencijom zazaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Službeni glasnikBiH" broj 6/99), predstavlja jedan od bitnih osnovademokratskog društva, posebno kada se radi o pitanjima odpolitičkog i javnog interesa;b) pravo na slobodu izražavanja štiti sadržaj izražavanja,kao i način na koji je iznesen i ne primjenjuje se samo na

Broj 14 - Strana 64 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.izražavanja koja se smatraju pohvalnim ili neuvredljivim, negoi na izražavanja koja mogu uvrijediti, ogorčiti ili uznemiriti;c) sredstva javnog informiranja imaju značajnu ulogu udemokratskom procesu kao javni promatrači i prenosiociinformacija javnosti.Odgovornost za klevetuČlan 6.(1) Svako lice koje prouzrokuje štetu ugledu fizičkog ilipravnog lica iznošenjem ili pronošenjem izražavanja neistinitečinjenice, identificirajući to pravno, odnosno fizičko lice trećemlicu, odgovorno je za klevetu.(2) Za klevetu iznesenu u sredstvima javnog informiranjaodgovorni su autor, odgovorni urednik, izdavač, kao i lice kojeje na drugi način vršilo nadzor nad sadržajem tog izražavanja.(3) Lice iz st. 1. i 2. ovog člana (u daljnjem tekstu: štetnik)odgovorno je za štetu ako je namjerno ili iz nepažnje iznijelo ilipronijelo izražavanje neistinite činjenice.(4) Kada se izražavanje neistinite činjenice odnosi napitanja od političkog ili javnog interesa, štetnik je odgovoran zaštetu izazvanu iznošenjem ili pronošenjem tog izražavanja akoje znao da je izražavanje neistinito ili je nepažnjom zanemarioneistinitost izražavanja.(5) Standard odgovornosti iz stava 4. ovog članaprimjenjuje se i ako je oštećeni javni službenik ili je bio javnislužbenik ili je kandidat za funkciju u javnom organu i ako,prema općem shvatanju javnosti, vrši značajan uticaj napitanja od političkog ili javnog interesa.[...]Izuzeci od odgovornostiČlan 7.(1) Ne postoji odgovornost za klevetu:a) ako je izražavanjem izneseno mišljenje ili ako je toizražavanje, u suštini, istinito, a netačno samo u nebitnimelementima;b) ako je štetnik prema zakonu obavezan iznositi ilipronositi izražavanje ili je iznosio, odnosno pronosioizražavanje u toku zakonodavnog, sudskog ili upravnogpostupka;c) ako je iznošenje, odnosno pronošenje izražavanja bilorazumno.(2) Prilikom donošenja odluke iz razloga predviđenih utački c) stav 1. ovog člana sud uzima u obzir sve okolnostislučaja, a naročito:- način, oblik i vrijeme iznošenja ili pronošenjaizražavanja,- prirodu i stepen prouzrokovane štete,- dobronamjernost i pridržavanje štetnikaopćeprihvaćenih profesionalnih standarda,- pristanak oštećenog,- vjerovatnost nastanka štete i u slučaju da izražavanjenije izneseno ili proneseno,- činjenicu da li izražavanje predstavlja objektivnu i tačnuinformaciju o izražavanju drugih lica,- te da li se odnosi na pitanja iz privatnog životaoštećenog ili na pitanja od političkog ili javnog značaja.VI. Dopustivost16. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.17. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome osporava iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojije koristio.18. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Kantonalnog suda broj 009-0-Gž-06-002111 od 6. jula 2009. godine protiv koje nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporenu presudu apelant je primio 12. septembra 2009.godine, a apelacija je podnesena 13. novembra 2009. godine, tj.u roku od 60 dana kako je propisano članom 16. stav 1. PravilaUstavnog suda. Na kraju, apelacija ispunjava i uvjete iz člana16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (primafacie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojeg apelacija nije dopustiva.19. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum20. Apelant smatra da mu je osporenom presudompovrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) UstavaBosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, tepravo na privatni i porodični život iz člana II/3.f) Ustava Bosnei Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije.Pravo na pravično suđenjeČlan II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi:Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana što uključuje:[…]e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi s krivičnim postupkom.Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijeluglasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenimsudom. [...]21. Ustavni sud smatra da su u konkretnom slučajuprimjenjivi standardi prava na pravično suđenje, jer je riječ opostupku radi utvrđivanja naknade nematerijalne štete zbogklevete, dakle, nesporno se radi o utvrđivanju građanskih pravai obaveza. Ustavni sud će, stoga, razmotriti apelantove navodeo tome da li je postupak pred redovnim sudovima bio pravičanu smislu člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6.stav 1. Evropske konvencije.22. Ustavni sud podsjeća da je, prema utvrđenoj praksiEvropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, slobodaizražavanja suštinski osnov demokratskog društva i jedan odosnovnih uvjeta za njegov napredak, kao i napredak svakogpojedinca. Međutim, ova sloboda, ipak, nije apsolutna i onamože biti ograničena zbog okolnosti i pod uvjetima navedenimu članu 10. stav 2. Evropske konvencije pod kojima se javnavlast može miješati u uživanje slobode izražavanja. Stoga suključna uloga i zadatak nezavisnog sudstva u svakompojedinačnom slučaju da jasno utvrdi granicu izmeđuopravdanih i potrebnih, te neopravdanih i nepotrebnihograničenja koja neki princip potvrđuju kao pravilo, ili ganegiraju kao puku deklaraciju (vidi, Evropski sud, Selistö protivFinske, presuda od 16. novembra 2004. godine, aplikacija broj56767/00, stav 46, i Ustavni sud, Odluka broj AP 1203/05 od27. juna 2006. godine). Stoga su ključna uloga i zadataknezavisnog sudstva da u svakom pojedinačnom slučaju jasnoutvrdi granicu između opravdanih i potrebnih, te neopravdanih inepotrebnih ograničenja koja neki princip potvrđuju kao

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 65pravilo, ili ga negiraju kao puku deklaraciju. Osim toga,Ustavni sud podsjeća da je Evropski sud za ljudska prava većstavio do znanja da se mora uzeti u obzir da li se sporni izrazitiču nečijeg privatnog života ili nečijeg ponašanja u službenomsvojstvu (vidi, Evropski sud za ljudska prava, Dalban protivRumunije, aplikacija broj 28114/95, stav 50).23. Ustavni sud, također, podsjeća da mora postojati jasnadistinkcija između informacije (činjenice) i mišljenja(vrijednosne ocjene), jer se istinitost informacije možedokazati, a za vrijednosnu ocjenu ne može se dati dokaz (vidi,Evropski sud za ljudska prava, Lingens, presuda iz 1986.godine).24. Odredbom člana 7. stav 1. tač. a) i c) Zakona o zaštitiod klevete propisano je da ne postoji odgovornost za klevetu: a)ako je izražavanjem izneseno mišljenje, ili ako je toizražavanje, u suštini, istinito, a netačno samo u nebitnimelementima, c) ako je iznošenje, odnosno prenošenjeizražavanja bilo razumno.25. U konkretnom slučaju Općinski sud je u obrazloženjusvoje presude u odnosu na sporni tekst napravio distinkcijuizmeđu dijela teksta za koji smatra da predstavlja neistinitoizražavanje i dijela teksta za koji smatra da predstavljavrijednosni sud. Naime, Općinski sud je zaključio da je tuženaSuzana Mijatović, kao autorica spornog teksta, u tekstu iznijelainformaciju da se apelant kao predsjednik Komisije za nadzornad radom zakonitosti rada tajnih službi založio jedino zabudući status Zdravka Jukića, bivšeg glavnog inspektora ufederalnoj tajnoj službi. Iznesena je informacija da je apelantsvoju podršku usvojenim zaključcima uvjetovao postavljanjemJukića na mjesto savjetnika direktora. Navedeno izražavanje je,prema ocjeni suda, neistinito i njime se apelant predstavlja unegativnom kontekstu. Sa druge strane, u pogledu spornogdijela teksta kojim je u podnaslovu objavljeno da je apelantjedan od korumpiranih predstavnika opozicije, Općinski sud jezaključio da navedena tvrdnja ne predstavlja klevetu. Naime,prema ocjeni tog suda, upotreba navedenih riječi koja se vežeza apelanta je iznošenje mišljenja, koje se definira kao izjavakoja ne sadrži činjeničnu konstataciju čija se istinitost možedokazivati.26. Apelant protiv ove presude nije izjavio žalbu, tako dazaključak prvostepenog suda u pogledu dijela teksta za koji jeocijenio da predstavlja vrijednosni sud i da nema odgovornostituženih za klevetu nije bio predmet ispitivanja preddrugostepenim sudom. S druge strane, Kantonalni sud je,odlučujući o žalbi tuženih na prvostepenu presudu, razmatraosamo dio te presude koji se odnosi na sporni tekst, i to u dijeluza koji je prvostepeni sud ocijenio da predstavlja neistinitečinjenice. Dakle, Kantonalni sud je odlučivao o tome da li sučinjenice iznesene u dijelu spornog teksta istinite ili ne, od čegazavisi da li postoji ili ne postoji kleveta u smislu člana 7.Zakona o zaštiti od klevete. Za razliku od prvostepenog suda,Kantonalni sud je u osporavanoj presudi zaključio da jepredmetno izražavanje istinito, te da može biti neistinito samo unebitnim elementima, a što isključuje odgovornost tuženih zaklevetu u smislu člana 7. stav 1. tač. a) i c) Zakona o zaštiti odklevete, zbog čega je odbio apelantov postavljeni tužbenizahtjev. Uz ovakav zaključak Kantonalni sud je daoodgovarajuće obrazloženje. Naime, Kantonalni sud je zaključioda sporno izražavanje tuženih predstavlja, u prvom redu, kritikuapelantovog političkog rada, a dužnost tuženih je daizvještavaju javnost o političkim zbivanjima. Prema ocjeniovog suda, sporni tekst je posvećen reformi obavještajnihslužbi, izvor informacija za autora teksta bio je član Komisiječiji je predsjednik apelant. Stoga je Kantonalni sud zaključio daje predmetno izražavanje istinito, te da može biti neistinitosamo u nebitnim elementima, a što isključuje odgovornosttuženih za klevetu u smislu člana 7. stav 1. tač. a) i c) Zakona ozaštiti od klevete, zbog čega je odbio apelantov postavljenitužbeni zahtjev.27. Ustavni sud naglašava da, općenito, nije nadležan davrši provjeru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovnisudovi protumačili pozitivnopravne propise, osim ukolikoodluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kadaodluka redovnog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko je redovnisud pogrešno protumačio ili primijenio neko ustavno pravo, ilije zanemario to pravo, ako je primjena zakona bila proizvoljnaili diskriminacijska, ukoliko je došlo do povrede procesnihprava (pravično suđenje, pristup sudu, djelotvorni pravnilijekovi i u drugim slučajevima), ili ukoliko utvrđenočinjenično stanje ukazuje na povredu Ustava Bosne iHercegovine (vidi, Ustavni sud, odluke broj U 39/01 od 5.aprila 2002. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine" broj 25/02, i broj U 29/02 od 27. juna 2003.godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine" broj 31/03).28. U konkretnom slučaju Ustavni sud smatra da nemaništa što bi vodilo zaključku da su osporavana odluka iobrazloženje Kantonalnog suda arbitrarni.29. Ustavni sud zaključuje da nije povrijeđeno apelantovoustavno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) UstavaBosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.Ostali navodi30. Također, imajući u vidu zaključak u pogledu kršenjaprava iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6.stav 1. Evropske konvencije, Ustavni sud smatra da nijeneophodno posebno ispitivati navode iz apelacije u vezi sakršenjem prava na poštivanje privatnog i porodičnog života izčlana II/3. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropskekonvencije s obzirom na to da su ovi apelantovi navodiidentični navodima o kršenju prava na pravično suđenje o čemuje Ustavni sud već dao detaljno obrazloženje.VIII. Zaključak31. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije u situaciji kadaosporavana presuda Kantonalnog suda nije donesenaarbitrarnom primjenom Zakona o zaštiti od klevete.32. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.33. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, s. r.Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, upredmetu broj AP 3563/09, rješavajući apelaciju T. L., natemelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59.stavak 2. alineja 2, članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog sudaBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine"br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaTudor Pantiru, dopredsjednikMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacConstance Grewe, sutkinjaMirsad Ćeman, sudacMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudac

Broj 14 - Strana 66 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.na sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija T. L. podnesenaprotiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 009-0-Gž-06-002 111 od 6. srpnja 2009. godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. T. L. (u daljnjem tekstu: apelant) iz Gabele, kojegzastupa Branko Mandrapa, odvjetnik iz Čapljine, podnio je 13.studenog 2009. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (udaljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv PresudeKantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalnisud) broj 009-0-Gž-06-002 111 od 6. srpnja 2009. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog suda i tuženih Suzane Mijatović, novinarke, iSenada Avdića, glavnog i odgovornog urednika neovisneinformativne revije "Slobodna Bosna" iz Sarajeva, i "Presssinga"d.o.o. Sarajevo, nakladnika neovisne informativne revije"Slobodna Bosna" iz Sarajeva, zatraženo je 14. svibnja 2010.godine da dostave odgovore na apelaciju.3. Kantonalni sud je odgovor na apelaciju dostavio 3.lipnja 2010. godine, a Suzana Mijatović, Senad Avdić i "Presssing"d.o.o. Sarajevo nisu dostavili odgovore na apelaciju.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovor na apelaciju Kantonalnog suda dostavljen je apelantu14. rujna 2010. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:6. Općinski sud je donio Presudu broj P 36 99/05 od 24.svibnja 2006. godine kojom je obvezao tužene SuzanuMijatović i DOO "Press-sing" da solidarno apelantu na imenaknade štete zbog klevete isplate iznos od 2.000 KM. Takođerje obvezao tužene da o svom trošku objave izreku ove presudeu neovisnoj informativnoj reviji "Slobodna Bosna". Apelantovtužbeni zahtjev u pogledu visine preko dosuđenog iznosa jeodbijen kao neutemeljen (tužbeni zahtjev je glasio na iznos od5.000 KM). Također, odbijen je apelantov tužbeni zahtjev da setuženim zabrani daljnje prenošenje izražavanja neistinitihčinjenica koje su objavljene u informativnoj reviji "SlobodnaBosna" broj 439 od 14. travnja 2005. godine kao neutemeljen,te tužbeni zahtjev da se o trošku tuženih objavi u cijelosti ovapresuda i da se tuženim zabrani da uz objavljeni tekst presudeobjave komentar ili drugi prilog u svezi s presudom, kao itužbeni zahtjev za donošenje privremene mjere zabranedaljnjeg prenošenja izražavanja neistinitih činjenica. Odlučenoje da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.7. Iz obrazloženja ove presude slijedi da je apelant u tužbinaveo da je u neovisnoj informativnoj reviji "Slobodna Bosna"broj 439 od 14. travnja 2005. godine, u okviru sadržaja togbroja, objavljen tekst u kojem je navedeno: "…iako je više negoevidentno, kako su vladajuće nacionalističke stranke uz pomoćmeđunarodnih supervizora navodnu reformu obavještajnihslužbi iskoristile za protivzakonitu čistku svojih političkihprotivnika i instaliranje vlastitih stranačkih egzekutora,zanimljivo je da su u tome našli podršku korumpiranihpredstavnika opozicije od kojih je jedan T. L. (navedenoapelantovo puno ime i prezime) SDP na čelu skupštinskeKomisije za nadzor zakonitosti rada tajnih službi." U istombroju je objavljen i članak pod naslovom: "L. (navedenoapelantovo puno prezime) u OSA-u vratio Zdravka Jukića kojije sudjelovao u operaciji prisluškivanja i kompromitiranja šefaSDP Zlatka Lagumdžije." Navedeno je da je apelant zastupniku Domu naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine,a ujedno i predsjednik zajedničkog sigurnosno-obavještajnogpovjerenstva. U navedenom članku iznesene su tvrdnje oapelantu koje su neistinite, čime je nanesena šteta njegovomugledu. U spornom članku apelant je prikazan kao korumpiranaosoba, koja je iskoristila svoj položaj i utjecaj za osiguranjeradnopravnog statusa njemu bliskih osoba. Također jenavedeno da se apelant založio jedino za status Zdravka Jukića,bivšeg glavnog inspektora u federalnoj tajnoj službi. U člankuje, dalje, navedeno da je apelant svoju potporu usvojenimzaključcima Povjerenstva uvjetovao postavljanjem Jukića, zakojeg je naveo da je kadar SDP, na mjesto savjetnika ravnatelja.Budući da ovaj ustupak podrazumijeva legaliziranje svihnezakonitosti u dosadašnjem radu OSA-e, nije teško zaključitida su ostali članovi Povjerenstva prihvatili apelantov zahtjev. Utužbi je navedeno, suprotno navodima spornog teksta, daapelant nikada i nikome, pa ni na spornoj sjednici Povjerenstvanije izjavio da je Jukić kadar SDP, niti se zalagao za njegovradnopravni status, a niti je potporu zaključcima Povjerenstvauvjetovao postavljanjem Jukića na mjesto savjetnika ravnatelja.Uz to, netočne su i tvrdnje koje se odnose na apelantovukorumpiranost.8. Općinski sud je na ročištu za glavnu raspravu izveo svepredložene dokaze, i to čitanje predložene dokumentacije,saslušanje u svojstvu parničnih stranaka apelanta i tuženih isaslušanje predloženih svjedoka. Na temelju izvedenih dokazaOpćinski sud je zaključio da je tužena Suzana Mijatović, kaoautorica spornog teksta, u tekstu iznijela informaciju da seapelant kao predsjednik Povjerenstva za nadzor nad radomzakonitosti rada tajnih službi založio jedino za budući statusZdravka Jukića, bivšeg glavnog inspektora u federalnoj tajnojslužbi. Iznesena je informacija da je apelant svoju podtporuusvojenim zaključcima uvjetovao postavljanjem Jukića namjesto savjetnika ravnatelja. Navedeno izražavanje je, premaocjeni suda, neistinito i njime se apelant predstavlja unegativnom kontekstu. Općinski sud je zaključio da postojiodgovornost tuženih u smislu članka 4. Zakona o zaštiti odklevete kojim je propisano da se pod klevetom podrazumijevananošenje štete ugledu fizičke osobe iznošenjem ilipronošenjem izražavanja neistinitih činjenica, identificiranjemte fizičke osobe trećoj osobi. Pri tomu je taj sud ocijenio da jeovakvim izražavanjem prekoračen i veći stupanj tolerancije upogledu izražavanja koji treba iskazati apelant kao javnaličnost.9. Sa druge strane, u pogledu spornog dijela teksta kojimje u podnaslovu objavljeno da je apelant jedan od korumpiranihpredstavnika opozicije, Općinski sud je zaključio da navedenatvrdnja ne predstavlja klevetu. Naime, prema ocjeni tog suda,upotreba navedenih riječi koja se veže za apelanta je iznošenjemišljenja, koje se definira kao izjava koja ne sadrži činjeničnukonstataciju čija istinitost se može dokazivati. Općinski sud sepozvao i na rječnik poznatog autora u kojem riječ "korumpiran"ima značenje moralno pokvaren, iskvaren, podmićen,potkupljen novcem ili drugim stvarima. U kontekstu spornogteksta nigdje se ne spominje da je apelant osoba koja jepotkupljiva novcem ili drugim stvarima, pa, prema ocjeni togsuda, i tuženi nisu imali namjeru apelanta prikazati kao takvuosobu. Sukladno tomu, Općinski sud je zaključio da su tuženi,nazivajući apelanta korumpiranim, samo izražavali svojemišljenje na koje imaju pravo i u smislu članka 10. Europske

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 67konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (udaljnjem tekstu: Europska konvencija).10. Protiv prvostupanjske presude prizive su izjavili samotuženi. U prizivu je navedeno da sporno izražavanje predstavlja,u prvom redu, kritiku apelantovog političkog rada, da je tekstposvećen reformi obavještajnih službi čija je posljedicaotpuštanje više od 300 uposlenih. S druge strane, apelant jepredsjedatelj nadležnog povjerenstva i kao takav odgovoran zanadzor nad zakonitosti njezinog rada. Također, izvor spornihinformacija je bio član istog povjerenstva, što upućuje nazaključak da je izražavanje tuženih u biti istinito.11. Kantonalni sud je donio Presudu broj 009-0-Gž-06-002 111 od 6. srpnja 2009. godine kojom je uvažio prizivetuženih i preinačio prvostupanjsku presudu u dijelu u kojem jeusvojen apelantov tužbeni zahtjev za isplatu naknade na imenematerijalne štete, u dijelu u kojem je tuženi obvezan izrekuprvostupanjske presude objaviti o svom trošku, te u odluci otroškovima parničnog postupka. Time je u cijelosti odbijenapelantov postavljeni tužbeni zahtjev.12. Kantonalni sud je primijetio da je prvostupanjski sudusvojio stajalište da objavljeni članak sadrži neistinite navode oapelantu koji štete apelantovom ugledu i časti, te da, stoga, trpiduševnu bol, pa je ustanovio da je pravična naknada iz članka200. Zakona o obligacijskim odnosima 2.000 KM. Međutim,Kantonalni sud je zaključio da sporno izražavanje tuženihpredstavlja, u prvom redu, kritiku apelantovog političkog rada,a dužnost tuženih je izvještavati javnost o političkimzbivanjima. Prema ocjeni ovog suda, sporni tekst je posvećenreformi obavještajnih službi, izvor informacija za autora tekstabio je član Povjerenstva čiji je predsjednik apelant. Stoga jeKantonalni sud zaključio da je predmetno izražavanje istinito,te da može biti neistinito samo u nebitnim elementima, a štoisključuje odgovornost tuženih za klevetu u smislu članka 7.stavak 1. toč. a.) i c) Zakona o zaštiti od klevete, zbog čega jeodbio apelantov postavljeni tužbeni zahtjev. Apelant je obvezantuženim naknaditi troškove parničnog postupka.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije13. Apelant smatra da je pogrešan zaključakdrugostupanjskog suda da sporno izražavanje predstavlja, uprvom redu, kritiku apelantovog političkog rada i da jepredmetno izražavanje neistinito samo u nebitnim dijelovima.Protivno tomu, iz činjenične građe se mora zaključiti da sutuženi imali namjeru diskreditirati apelanta kao osobu, mada suu tijeku parničnog postupka to željeli prikazati kao kritikunjegovog političkog rada, što je neutemeljeno prihvatiodrugostupanjski sud. Apelant podsjeća da je potrebno napravitirazliku između činjenica i vrijednosnih sudova. S tim u svezi,navodi da su činjenice na kojima su tuženi utemeljili svojvrijednosni sud netočne i da taj sud o apelantu nije biodobronamjeran. U tijeku postupka tuženi nisu dokazali istinitosttvrdnji koje su objavili u spornom tekstu, niti su pokušaliprovjeriti sporne informacije. Apelant, također, smatra da je utijeku postupka dokazao da je, nakon objavljivanja spornogteksta, bio izložen negativnom sudu javnosti, čime supovrijeđeni njegovo dostojanstvo, čast i ugled, zbog čega jedulje razdoblje trpio duševne bolove. Obzirom na navedeno,smatra da je Kantonalni sud osporavanom presudom povrijedionjegova ustavna prava na pravično suđenje i na poštivanjeprivatnog i obiteljskog života.b) Odgovor na apelaciju14. Kantonalni sud u svom odgovoru navodi da vijećeovog suda u svemu ostaje pri obrazloženju osporene presude ismatra da njome nisu povrijeđena apelantova ustavna prava nakoja se poziva u apelaciji.V. Relevantni propisi15. U Zakonu o zaštiti od klevete ("Službene novineFederacije BiH" br. 59/02 i 19/03) relevantne odredbe glase:Cilj zakonaČlanak 1.Ovim zakonom uređuje se građanska odgovornost za štetunanesenu ugledu fizičke ili pravne osobe, iznošenjem iliprenošenjem izražavanja neistinitih činjenica identificiranjemte pravne ili fizičke osobe trećoj osobi.Načela koja se ostvaruju zakonomČlanak 2.Uređivanjem građanske odgovornosti iz članka 1. ovogzakona želi se postići da:a) pravo na slobodu izražavanja, zajamčeno UstavomFederacije Bosne i Hercegovine i Europskom konvencijom zazaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda ("Službeni glasnikBiH" broj 6/99), predstavlja jedan od bitnih temeljademokratskog društva, posebno kada se radi o pitanjima odpolitičkog i javnog interesa;b) pravo na slobodu izražavanja štiti sadržaj izražavanja,kao i način na koji je iznesen i ne primjenjuje se samo naizražavanja koja se smatraju pohvalnim ili neuvredljivim, negoi na izražavanja koja mogu uvrijediti, ogorčiti ili uznemiriti;c) sredstva javnog priopćavanja imaju značajnu ulogu udemokratskom procesu kao javni promatrači i prenositeljiinformacija javnosti.Odgovornost za klevetuČlanak 6.(1) Svaka osoba koja prouzrokuje štetu ugledu fizičke ilipravne osobe iznošenjem ili prenošenjem izražavanja neistinitečinjenice, identificirajući tu pravnu, odnosno fizičku osobutrećoj osobi, odgovorna je za klevetu.(2) Za klevetu iznesenu u sredstvima javnog priopćavanjaodgovorni su autor, odgovorni urednik, izdavač, kao i osobakoja je na drugi način vršila nadzor nad sadržajem togizražavanja.(3) Osoba iz st. 1. i 2. ovog članka (u daljnjem tekstu:štetnik) odgovorna je za štetu ako je namjerno ili iz nepažnjeiznijela ili pronijela izražavanje neistinite činjenice.(4) Kada se izražavanje neistinite činjenice odnosi napitanja od političkog ili javnog interesa, štetnik je odgovoran zaštetu izazvanu iznošenjem ili pronošenjem tog izražavanja akoje znao da je izražavanje neistinito ili je nepažnjom zanemarioneistinitost izražavanja.(5) Standard odgovornosti iz stavka 4. ovog člankaprimjenjuje se i ako je oštećeni javni službenik ili je bio javnislužbenik ili je kandidat za funkciju u javnom organu i ako,prema općem shvaćanju javnosti, vrši značajan utjecaj napitanja od političkog ili javnog interesa.[...]Izuzeci od odgovornostiČlanak 7.(1) Ne postoji odgovornost za klevetu:a) ako je izražavanjem izneseno mišljenje ili ako je toizražavanje, u suštini, istinito, a netočno samo u nebitnimelementima;b) ako je štetnik zakonski obvezan iznositi ili pronositiizražavanje ili je iznosio, odnosno pronosio izražavanje tijekomzakonodavnog, sudskog ili upravnog postupka;c) ako je iznošenje, odnosno pronošenje izražavanja bilorazumno.(2) Prilikom donošenja odluke iz razloga predviđenih utočki c) stavak 1. ovog članka sud uzima u obzir sve okolnostislučaja, a naročito:

Broj 14 - Strana 68 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.- način, oblik i vrijeme iznošenja ili pronošenja izražavanja,- prirodu i stupanj prouzrokovane štete,- dobronamjernost i pridržavanje štetnika općeprihvaćenihprofesionalnih standarda,- pristanak oštećenog,- vjerojatnost nastanka štete i u slučaju da izražavanjenije izneseno ili proneseno,- činjenicu da li izražavanje predstavlja objektivnu i točnuinformaciju o izražavanju drugih osoba,- te da li se odnosi na pitanja iz privatnog životaoštećenog ili na pitanja od političkog ili javnog značaja.VI. Dopustivost16. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.17. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome osporava iscrpljeni sviučinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku koji je koristio.18. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Kantonalnog suda broj 009-0-Gž-06-002111 od 6. srpnja 2009. godine protiv koje nema drugihučinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom,osporenu presudu apelant je primio 12. rujna 2009. godine, aapelacija je podnesena 13. studenog 2009. godine, tj. u roku od60 dana kako je propisano člankom 16. stavak 1. PravilaUstavnog suda. Na koncu, apelacija ispunjava i uvjete iz članka16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (primafacie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojeg apelacija nije dopustiva.19. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum20. Apelant smatra da mu je osporenom presudompovrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) UstavaBosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije,te pravo na privatni i obiteljski život iz članka II/3.(f) UstavaBosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije.Pravo na pravično suđenjeČlanak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi:Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2, štouključuje:[…]e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava vezana za krivične postupke.Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku predneovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. [...]21. Ustavni sud smatra da su u konkretnom slučajuprimjenjivi standardi prava na pravično suđenje, jer je riječ opostupku radi utvrđivanja naknade nematerijalne štete zbogklevete, dakle, nepobitno se radi o utvrđivanju građanskih pravai obveza. Ustavni sud će, stoga, razmotriti apelantove navode otome je li postupak pred redovitim sudovima bio pravičan usmislu članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6.stavak 1. Europske konvencije.22. Ustavni sud podsjeća da je, prema utvrđenoj praksiEuropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, slobodaizražavanja suštinska osnova demokratskog društva i jedan odtemeljnih uvjeta za njegov napredak, kao i napredak svakogpojedinca. Međutim, ova sloboda, ipak, nije apsolutna i onamože biti ograničena zbog okolnosti i pod uvjetima navedenimu članku 10. stavak 2. Europske konvencije pod kojima se javnavlast može miješati u uživanje slobode izražavanja. Stoga suključna uloga i zadatak neovisnog pravosuđa u svakompojedinačnom slučaju da jasno utvrdi granicu izmeđuopravdanih i potrebnih, te neopravdanih i nepotrebnihograničenja koja neko načelo potvrđuju kao pravilo, ili ganegiraju kao puku deklaraciju (vidi, Europski sud, Selistö protivFinske, presuda od 16. studenog 2004. godine, aplikacija broj56767/00, stavak 46, i Ustavni sud, Odluka broj AP 1203/05 od27. lipnja 2006. godine). Stoga su ključna uloga i zadatakneovisnog pravosuđa da u svakom pojedinačnom slučaju jasnoutvrdi granicu između opravdanih i potrebnih, te neopravdanih inepotrebnih ograničenja koja neko načelo potvrđuju kaopravilo, ili ga negiraju kao puku deklaraciju. Osim toga,Ustavni sud podsjeća da je Europski sud za ljudska prava većstavio do znanja da se mora uzeti u obzir tiču li se sporni izrazinečijeg privatnog života ili nečijeg ponašanja u službenomsvojstvu (vidi, Europski sud za ljudska prava, Dalban protivRumunjske, aplikacija broj 28114/95, stavak 50).23. Ustavni sud, također, podsjeća da mora postojati jasnadistinkcija između informacije (činjenice) i mišljenja(vrijednosne ocjene), jer se istinitost informacije možedokazati, a za vrijednosnu ocjenu ne može se dati dokaz (vidi,Europski sud za ljudska prava, Lingens, presuda iz 1986.godine).24. Odredbom članka 7. stavak 1. toč. a) i c) Zakona ozaštiti od klevete propisano je da ne postoji odgovornost zaklevetu: a) ako je izražavanjem izneseno mišljenje, ili ako je toizražavanje, u biti, istinito, a netočno samo u nebitnimelementima, c) ako je iznošenje, odnosno prenošenjeizražavanja bilo razumno.25. U konkretnom slučaju Općinski sud je u obrazloženjusvoje presude u odnosu na sporni tekst napravio distinkcijuizmeđu dijela teksta za koji smatra da predstavlja neistinitoizražavanje i dijela teksta za koji smatra da predstavljavrijednosni sud. Naime, Općinski sud je zaključio da je tuženaSuzana Mijatović, kao autorica spornog teksta, u tekstu iznijelainformaciju da se apelant kao predsjednik Povjerenstva zanadzor nad radom zakonitosti rada tajnih službi založio jedinoza budući status Zdravka Jukića, bivšeg glavnog inspektora ufederalnoj tajnoj službi. Iznesena je informacija da je apelantsvoju potporu usvojenim zaključcima uvjetovao postavljanjemJukića na mjesto savjetnika ravnatelja. Navedeno izražavanjeje, prema ocjeni suda, neistinito i njime se apelant predstavlja unegativnom kontekstu. Sa druge strane, u pogledu spornogdijela teksta kojim je u podnaslovu objavljeno da je apelantjedan od korumpiranih predstavnika opozicije, Općinski sud jezaključio da navedena tvrdnja ne predstavlja klevetu. Naime,prema ocjeni tog suda, upotreba navedenih riječi koja se vežeza apelanta je iznošenje mišljenja, koje se definira kao izjavakoja ne sadrži činjeničnu konstataciju čija se istinitost možedokazivati.26. Apelant protiv ove presude nije izjavio priziv, tako dazaključak prvostupanjskog suda u pogledu dijela teksta za kojije ocijenio da predstavlja vrijednosni sud i da nemaodgovornosti tuženih za klevetu nije bio predmetom ispitivanja

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 69pred drugostupanjskim sudom. S druge strane, Kantonalni sudje, odlučujući o prizivu tuženih na prvostupanjsku presudu,razmatrao samo dio te presude koji se odnosi na sporni tekst, ito u dijelu koji je prvostupanjski sud ocijenio da predstavljaneistinite činjenice. Dakle, Kantonalni sud je odlučivao o tomujesu li činjenice iznesene u dijelu spornog teksta istinite ili neod čega ovisi postoji li ili ne postoji kleveta u smislu članka 7.Zakona o zaštiti od klevete. Za razliku od prvostupanjskogsuda, Kantonalni sud je u osporavanoj presudi zaključio da jepredmetno izražavanje istinito, te da može biti neistinito samo unebitnim elementima, a što isključuje odgovornost tuženih zaklevetu u smislu članka 7. stavak 1. toč. а) i c) Zakona o zaštitiod klevete, zbog čega je odbio apelantov postavljeni tužbenizahtjev. Uz ovakav zaključak Kantonalni sud je daoodgovarajuće obrazloženje. Naime, Kantonalni sud je zaključioda sporno izražavanje tuženih predstavlja, u prvom redu, kritikuapelantovog političkog rada, a dužnost tuženih je daizvještavaju javnost o političkim zbivanjima. Prema ocjeniovog suda, sporni tekst je posvećen reformi obavještajnihslužbi, izvor informacija za autora teksta bio je članPovjerenstva čiji je predsjednik apelant. Stoga je Kantonalnisud zaključio da je predmetno izražavanje istinito, te da možebiti neistinito samo u nebitnim elementima, a što isključujeodgovornost tuženih za klevetu u smislu članka 7. stavak 1. toč.а) i c) Zakona o zaštiti od klevete, zbog čega je odbio apelantovpostavljeni tužbeni zahtjev.27. Ustavni sud naglašava da, općenito, nije nadležanvršiti provjeru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovitisudovi protumačili pozitivnopravne propise, osim ukolikoodluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kadaodluka redovitog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko je redovitisud pogrešno protumačio ili primijenio neko ustavno pravo, ilije zanemario to pravo, ako je primjena zakona bila proizvoljnaili diskriminacijska, ukoliko je došlo do povrede procesnihprava (pravično suđenje, pristup sudu, učinkoviti pravnilijekovi i u drugim slučajevima), ili ukoliko utvrđenočinjenično stanje ukazuje na povredu Ustava Bosne iHercegovine (vidi, Ustavni sud, odluke broj U 39/01 od 5.travnja 2002. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosnei Hercegovine" broj 25/02, i broj U 29/02 od 27. lipnja 2003.godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine" broj 31/03).28. U konkretnom slučaju Ustavni sud smatra da nemaništa što bi vodilo zaključku da su osporavana odluka iobrazloženje Kantonalnog suda arbitrarni.29. Ustavni sud zaključuje da nije povrijeđeno apelantovoustavno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) UstavaBosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.Ostali navodi30. Također, imajući u vidu zaključak u pogledu kršenjaprava iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6.stavak 1. Europske konvencije, Ustavni sud smatra da nijeneophodno posebice ispitivati navode iz apelacije u svezi sakršenjem prava na poštivanje privatnog i obiteljskog života izčlanka II/3. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europskekonvencije obzirom na to da su ovi apelantovi navodi identičninavodima o kršenju prava na pravično suđenje o čemu jeUstavni sud već dao detaljno obrazloženje.VIII. Zaključak31. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovinei članka 6. stavak 1. Europske konvencije u situaciji kadaosporavana presuda Kantonalnog suda nije donesenaarbitrarnom primjenom Zakona o zaštiti od klevete.32. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.33. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, v. r.Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарномсазиву, у предмету број АП 3563/09, рјешавајући апелацијуТ. Л., на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,члана 59 став 2 алинеја 2, члана 61 ст. 1 и 3 ПравилаУставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласникБосне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаTudor Pantiru, потпредсједникМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаConstance Grewe, судијаМирсад Ћеман, судијаМаргарита Цаца-Николовска, судијаЗлатко М. Кнежевић, судијана сједници одржаној 30. јануара 2013. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација Т. Л. поднесенапротив Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву број 009-0-Гж-06-002 111 од 6. јула 2009. године.Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" иу "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине".ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Т. Л. (у даљњем тексту: апелант) из Габеле, којегзаступа Бранко Мандрапа, адвокат из Чапљине, поднио је13. новембра 2009. године Уставном суду Босне иХерцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) апелацијупротив Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву (у даљњемтексту: Кантонални суд) број 009-0-Гж-06-002 111 од 6.јула 2009. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Кантоналног суда и тужених Сузане Мијатовић,новинарке, и Сенада Авдића, главног и одговорногуредника независне информативне ревије "СлободнаБосна" из Сарајева, и "Press-singa" д.о.о. Сарајево, издавачанезависне информативне ревије "Слободна Босна" изСарајева, затражено је 14. маја 2010. године да доставеодговоре на апелацију.3. Кантонални суд је одговор на апелацију доставио 3.јуна 2010. године, а Сузана Мијатовић, Сенад Авдић и"Press-sing" д.о.о. Сарајево нису доставили одговоре наапелацију.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговор на апелацију Кантоналног суда достављен јеапеланту 14. септембра 2010. године.

Broj 14 - Strana 70 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.III. Чињенично стање5. Чињенице предмета које произилазе из апелантовихнавода и докумената предочених Уставном суду могу да сесумирају на сљедећи начин:6. Општински суд је донио Пресуду број П 36 99/05 од24. маја 2006. године којом је обавезао тужене СузануМијатовић и ДОО "Press-sing" да солидарно апеланту наиме накнаде штете због клевете исплате износ од 2.000 КМ.Такође је обавезао тужене да о свом трошку објаве изрекуове пресуде у независној информативној ревији "СлободнаБосна". Апелантов тужбени захтјев у погледу висине прекодосуђеног износа је одбијен као неоснован (тужбенизахтјев је гласио на износ од 5.000 КМ). Такође, одбијен јеапелантов тужбени захтјев да се туженим забрани даљњепреношење изражавања неистинитих чињеница које суобјављене у информативној ревији "Слободна Босна" број439 од 14. априла 2005. године као неоснован, те тужбенизахтјев да се о трошку тужених објави у цијелости овапресуда и да се туженим забрани да уз објављени текстпресуде објаве коментар или други прилог у вези спресудом, као и тужбени захтјев за доношење привременемјере забране даљњег преношења изражавања неистинитихчињеница. Одлучено је да свака странка сноси својетрошкове поступка.7. Из образложења ове пресуде слиједи да је апелант утужби навео да је у независној информативној ревији"Слободна Босна" број 439 од 14. априла 2005. године, уоквиру садржине тог броја, објављен текст у којем јенаведено: "…иако је више него евидентно, како су владајућенационалистичке странке уз помоћ међународнихсупервизора наводну реформу обавјештајних службиискористиле за противзакониту чистку својих политичкихпротивника и инсталирање властитих страначкихегзекутора, занимљиво је да су у томе нашли подршкукорумпираних представника опозиције од којих је један Т.Л. (наведено апелантово пуно име и презиме) СДП на челускупштинске Комисије за надзор законитости рада тајнихслужби." У истом броју је објављен и чланак под насловом:"Л. (наведено апелантово пуно презиме) у ОСА-у вратиоЗдравка Јукића који је судјеловао у операцији прислушкивањаи компромитирања шефа СДП Златка Лагумџије."Наведено је да је апелант заступник у Дому народаПарламентарне скупштине Босне и Херцеговине, а уједно ипредсједник заједничке безбједносно-обавјештајнекомисије. У наведеном чланку изнесене су тврдње оапеланту које су неистините, чиме је нанесена штетањеговом угледу. У спорном чланку апелант је приказан каокорумпирано лице, које је искористило свој положај иутицај за обезбјеђење радноправног статуса њему блискихлица. Такође је наведено да се апелант заложио једино застатус Здравка Јукића, бившег главног инспектора уфедералној тајној служби. У чланку је, даље, наведено да јеапелант своју подршку усвојеним закључцима Комисијеусловио постављањем Јукића, за којег је навео да је кадарСДП, на мјесто савјетника директора. Будући да овајуступак подразумијева легализовање свих незаконитости удосадашњем раду ОСА-е, није тешко закључити да суостали чланови Комисије прихватили апелантов захтјев. Утужби је наведено, супротно наводима спорног текста, даапелант никада и никоме, па ни на спорној сједнициКомисије није изјавио да је Јукић кадар СДП, нити сезалагао за његов радноправни статус, а нити је подршкузакључцима Комисије условио постављањем Јукића намјесто савјетника директора. Уз то, нетачне су и тврдњекоје се односе на апелантову корумпираност.8. Општински суд је на рочишту за главну расправуизвео све предложене доказе, и то читање предложенедокументације, саслушање у својству парничних странакаапеланта и тужених и саслушање предложених свједока. Наоснову изведених доказа Општински суд је закључио да јетужена Сузана Мијатовић, као ауторица спорног текста, утексту изнијела информацију да се апелант као предсједникКомисије за надзор над радом законитости рада тајнихслужби заложио једино за будући статус Здравка Јукића,бившег главног инспектора у федералној тајној служби.Изнесена је информација да је апелант своју подршкуусвојеним закључцима условио постављањем Јукића намјесто савјетника директора. Наведено изражавање је,према оцјени суда, неистинито и њиме се апелантпредставља у негативном контексту. Општински суд језакључио да постоји одговорност тужених у смислу члана4 Закона о заштити од клевете којим је прописано да се подклеветом подразумијева наношење штете угледу физичкоглица изношењем или проношењем изражавањанеистинитих чињеница, идентификовањем тог физичкоглица трећем лицу. При томе је тај суд оцијенио да јеоваквим изражавањем прекорачен и већи степентолеранције у погледу изражавања који треба исказатиапелант као јавна личност.9. Са друге стране, у погледу спорног дијела текстакојим је у поднаслову објављено да је апелант један одкорумпираних представника опозиције, Општински суд језакључио да наведена тврдња не представља клевету.Наиме, према оцјени тог суда, употреба наведених ријечикоја се веже за апеланта је изношење мишљења, које седефинише као изјава која не садржи чињеничнуконстатацију чија истинитост може да се доказује.Општински суд се позвао и на рјечник познатог аутора укојем ријеч "корумпиран" има значење морално покварен,искварен, подмићен, поткупљен новцем или другимстварима. У контексту спорног текста нигдје се не помињеда је апелант лице које је поткупљиво новцем или другимстварима, па, према оцјени тог суда, и тужени нису ималинамјеру да апеланта прикажу као такво лице. Сходно томе,Општински суд је закључио да су тужени, називајућиапеланта корумпираним, само изражавали своје мишљењена које имају право и у смислу члана 10 Европскеконвенције за заштиту људских права и основних слобода(у даљњем тексту: Европска конвенција).10. Против првостепене пресуде жалбе су изјавилисамо тужени. У жалби је наведено да спорно изражавањепредставља, у првом реду, критику апелантовогполитичког рада, да је текст посвећен реформиобавјештајних служби чија је посљедица отпуштање вишеод 300 запослених. С друге стране, апелант јепредсједавајући надлежне комисије и као такав одговоранза надзор над законитости њеног рада. Такође, изворспорних информација је био члан исте комисије, штоупућује на закључак да је изражавање тужених у суштиниистинито.11. Кантонални суд је донио Пресуду број 009-0-Гж-06-002 111 од 6. јула 2009. године којом је уважио жалбетужених и преиначио првостепену пресуду у дијелу у којемје усвојен апелантов тужбени захтјев за исплату накнаде наиме нематеријалне штете, у дијелу у којем је тужениобавезан да изреку првостепене пресуде објави о свомтрошку, те у одлуци о трошковима парничног поступка.Тиме је у цијелости одбијен апелантов постављенитужбени захтјев.12. Кантонални суд је примијетио да је првостепенусуд усвојио становиште да објављени чланак садржи

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 71неистините наводе о апеланту који штете апелантовомугледу и части, те да, стога, трпи душевну бол, па јеустановио да је правична накнада из члана 200 Закона ооблигационим односима 2.000 КМ. Међутим, Кантоналнисуд је закључио да спорно изражавање туженихпредставља, у првом реду, критику апелантовогполитичког рада, а дужност тужених је да извјештавајујавност о политичким збивањима. Према оцјени овог суда,спорни текст је посвећен реформи обавјештајних служби,извор информација за аутора текста био је члан Комисијечији је предсједник апелант. Стога је Кантонални судзакључио да је предметно изражавање истинито, те даможе да буде неистинито само у небитним елементима, ашто искључује одговорност тужених за клевету у смислучлана 7 став 1 тач. а) и ц) Закона о заштити од клевете, збогчега је одбио апелантов постављени тужбени захтјев.Апелант је обавезан да туженим накнади трошковепарничног поступка.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације13. Апелант сматра да је погрешан закључакдругостепеног суда да спорно изражавање представља, упрвом реду, критику апелантовог политичког рада и да јепредметно изражавање неистинито само у небитнимдијеловима. Супротно томе, из чињеничне грађе мора да сезакључи да су тужени имали намјеру да дискредитујуапеланта као лице, мада су у току парничног поступка тожељели да прикажу као критику његовог политичког рада,што је неосновано прихватио другостепени суд. Апелантподсјећа да је потребно направити разлику измеђучињеница и вриједносних судова. С тим у вези, наводи дасу чињенице на којима су тужени засновали својвриједносни суд нетачне и да тај суд о апеланту није биодобронамјеран. У току поступка тужени нису доказалиистинитост тврдњи које су објавили у спорном тексту, нитису покушали да провјере спорне информације. Апелант,такође, сматра да је у току поступка доказао да је, наконобјављивања спорног текста, био изложен негативном судујавности, чиме су повријеђени његово достојанство, част иуглед, због чега је дужи период трпио душевне болове. Собзиром на наведено, сматра да је Кантонални судоспораваном пресудом повриједио његова уставна права направично суђење и на поштивање приватног и породичногживота.b) Одговор на апелацију14. Кантонални суд у свом одговору наводи да вијећеовог суда у свему остаје при образложењу оспоренепресуде и сматра да њоме нису повријеђена апелантовауставна права на која се позива у апелацији.V. Релевантни прописи15. У Закону о заштити од клевете ("Службененовине Федерације БиХ" бр. 59/02 и 19/03) релевантнеодредбе гласе:Циљ законаЧлан 1.Овим законом уређује се грађанска одговорност заштету нанесену угледу физичког или правног лица,изношењем или проношењем изражавања неистинитихчињеница идентификовањем тог правног или физичкоглица трећем лицу.Принципи који се остварују закономЧлан 2.Уређивањем грађанске одговорности из члана 1. овогзакона жели се постићи да:а) право на слободу изражавања, зајамчено УставомФедерације Босне и Херцеговине и Европском конвенцијомза заштиту људских права и основних слобода ("Службенигласник БиХ" број 6/99), представља један од битнихоснова демократског друштва, посебно када се ради опитањима од политичког и јавног интереса;б) право на слободу изражавања штити садржајизражавања, као и начин на који је изнесен и не примјењујесе само на изражавања која се сматрају похвалним илинеувредљивим, него и на изражавања која могу увриједити,огорчити или узнемирити;ц) средства јавног информирања имају значајну улогуу демократском процесу као јавни пороматрачи ипреносиоци информација јавности.Одговорност за клеветуЧлан 6.(1) Свако лице које проузрокује штету угледуфизичког или правног лица изношењем или проношењемизражавања неистините чињенице, идентифицирајући топравно, односно физичко лице трећем лицу, одговорно је заклевету.(2) За клевету изнесену у средствима јавногинформирања одговорни су аутор, одговорни уредник,издавач, као и лице које је на други начин вршило надзорнад садржајем тог изражавања.(3) Лице из ст. 1. и 2. овог члана (у даљњем тексту:штетник) одговорно је за штету ако је намјерно или изнепажње изнијело или пронијело изражавање неистинитечињенице.(4) Када се изражавање неистините чињенице односина питања од политичког или јавног интереса, штетник јеодговоран за штету изазвану изношењем или проношењемтог изражавања ако је знао да је изражавање неистинитоили је непажњом занемарио неистинитост изражавања.(5) Стандард одговорности из става 4. овог чланапримјењује се и ако је оштећени јавни службеник или јебио јавни службеник или је кандидат за функцију у јавноморгану и ако, према опћем схватању јавности, вршизначајан утицај на питања од политичког или јавногинтереса.[...]Изузеци од одговорностиЧлан 7.(1) Не постоји одговорност за клевету:а) ако је изражавањем изнесено мишљење или ако јето изражавање, у суштини, истинито, а нетачно само унебитним елементима;б) ако је штетник према закону обавезан износитиили проносити изражавање или је износио, односнопроносио изражавање у току законодавног, судског илиуправног поступка;ц) ако је изношење, односно проношење изражавањабило разумно.(2) Приликом доношења одлуке из разлогапредвиђених у тачки ц) став 1. овог члана суд узима уобзир све околности случаја, а нарочито:- начин, облик и вријеме изношења или проношењаизражавања,- природу и степен проузроковане штете,- добронамјерност и придржавање штетникаопћеприхваћених професионалних стандарда,- пристанак оштећеног,- вјероватност настанка штете и у случају даизражавање није изнесено или пронесено,

Broj 14 - Strana 72 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.- чињеницу да ли изражавање представља објективнуи тачну информацију о изражавању других лица,- те да ли се односи на питања из приватног животаоштећеног или на питања од политичког или јавногзначаја.VI. Допустивост16. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом уставукада она постану предмет спора због пресуде било којегсуда у Босни и Херцеговини.17. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може дa разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспораваисцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.18. У конкретном случају предмет оспоравањаапелацијом је Пресуда Кантоналног суда број 009-0-Гж-06-002 111 од 6. јула 2009. године против које нема другихдјелотворних правних лијекова могућих према закону.Затим, оспорену пресуду апелант је примио 12. септембра2009. године, а апелација је поднесена 13. новембра 2009.године, тј. у року од 60 дана како је прописано чланом 16став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелацијаиспуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставногсуда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нитипостоји неки други формални разлог због којег апелацијаније допустива.19. Имајући у виду одредбе члана VI /3б) УставаБосне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 ПравилаУставног суда, Уставни суд је утврдио да предметнаапелација испуњава услове у погледу допустивости.VII. Меритум20. Апелант сматра да му је оспореном пресудомповријеђено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције, те право на приватни и породични живот изчлана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8Европске конвенције.Право на правично суђењеЧлан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:[…]е) Право на правичан поступак у грађанским икривичним стварима и друга права у вези с кривичнимпоступком.Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правичну и јавну расправу уразумном року пред независним и непристрасним, закономустановљеним судом. [...]21. Уставни суд сматра да су у конкретном случајупримјењиви стандарди права на правично суђење, јер јеријеч о поступку ради утврђивања накнаде нематеријалнештете због клевете, дакле, неспорно се ради о утврђивањуграђанских права и обавеза. Уставни суд ће, стога,размотрити апелантове наводе о томе да ли је поступакпред редовним судовима био правичан у смислу чланаII/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције.22. Уставни суд подсјећа да је, према утврђенојпракси Европског суда за људска права и Уставног суда,слобода изражавања суштински основ демократскогдруштва и један од основних увслова за његов напредак,као и напредак сваког појединца. Међутим, ова слобода,ипак, није апсолутна и она може бити ограничена збогоколности и под условима наведеним у члану 10 став 2Европске конвенције под којима јавна власт може да семијеша у уживање слободе изражавања. Стога су кључнаулога и задатак независног судства у сваком појединачномслучају да јасно утврди границу између оправданих ипотребних, те неоправданих и непотребних ограничењакоја неки принцип потврђују као правило, или га негирајукао пуку декларацију (види, Европски суд, Selistö противФинске, пресуда од 16. новембра 2004. године, апликацијаброј 56767/00, став 46, и Уставни суд, Одлука број АП1203/05 од 27. јуна 2006. године). Стога су кључна улога изадатак независног судства да у сваком појединачномслучају јасно утврди границу између оправданих ипотребних, те неоправданих и непотребних ограничењакоја неки принцип потврђују као правило, или га негирајукао пуку декларацију. Осим тога, Уставни суд подсјећа даје Европски суд за људска права већ ставио до знања дамора да се узме у обзир да ли се спорни изрази тичунечијег приватног живота или нечијег понашања услужбеном својству (види, Европски суд за људска права,Dalban против Румуније, апликација број 28114/95, став50).23. Уставни суд, такође, подсјећа да мора да постојијасна дистинкција између информације (чињенице) имишљења (вриједносне оцјене), јер истинитостинформације може да се докаже, а за вриједносну оцјену неможе да се дâ доказ (види, Европски суд за људска права,Lingens, пресуда из 1986. године).24. Одредбом члана 7 став 1 тач. а) и ц) Закона озаштити од клевете прописано је да не постоји одговорностза клевету: а) ако је изражавањем изнесено мишљење, илиако је то изражавање, у суштини, истинито, а нетачно самоу небитним елементима, ц) ако је изношење, односнопреношење изражавања било разумно.25. У конкретном случају Општински суд је уобразложењу своје пресуде у односу на спорни текстнаправио дистинкцију између дијела текста за који сматрада представља неистинито изражавање и дијела текста закоји сматра да представља вриједносни суд. Наиме,Општински суд је закључио да је тужена СузанаМијатовић, као ауторица спорног текста, у тексту изнијелаинформацију да се апелант као предсједник Комисије занадзор над радом законитости рада тајних служби заложиоједино за будући статус Здравка Јукића, бившег главногинспектора у федералној тајној служби. Изнесена јеинформација да је апелант своју подршку усвојенимзакључцима условио постављањем Јукића на мјестосавјетника директора. Наведено изражавање је, премаоцјени суда, неистинито и њиме се апелант представља унегативном контексту. Са друге стране, у погледу спорногдијела текста којим је у поднаслову објављено да је апелантједан од корумпираних представника опозиције,Општински суд је закључио да наведена тврдња непредставља клевету. Наиме, према оцјени тог суда,употреба наведених ријечи која се веже за апеланта јеизношење мишљења, које се дефинише као изјава која несадржи чињеничну констатацију чија истинитост може дасе доказује.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 7326. Апелант против ове пресуде није изјавио жалбу,тако да закључак првостепеног суда у погледу дијелатекста за који је оцијенио да представља вриједносни суд ида нема одговорности тужених за клевету није био предметиспитивања пред другостепеним судом. С друге стране,Кантонални суд је, одлучујући о жалби тужених напрвостепену пресуду, разматрао само дио те пресуде којисе односи на спорни текст, и то у дијелу који јепрвостепени суд оцијенио да представља неистинитечињенице. Дакле, Кантонални суд је одлучивао о томе дали су чињенице изнесене у дијелу спорног текста истинитеили не од чега зависи да ли постоји или не постоји клеветау смислу члана 7 Закона о заштити од клевете. За разликуод првостепеног суда, Кантонални суд је у оспораванојпресуди закључио да је предметно изражавање истинито,те да може бити неистинито само у небитним елементима,а што искључује одговорност тужених за клевету у смислучлана 7 став 1 тач. а) и ц) Закона о заштити од клевете, збогчега је одбио апелантов постављени тужбени захтјев. Узовакав закључак Кантонални суд је дао одговарајућеобразложење. Наиме, Кантонални суд је закључио даспорно изражавање тужених представља, у првом реду,критику апелантовог политичког рада, а дужност туженихје да извјештавају јавност о политичким збивањима. Премаоцјени овог суда, спорни текст је посвећен реформиобавјештајних служби, извор информација за аутора текстабио је члан Комисије чији је предсједник апелант. Стога јеКантонални суд закључио да је предметно изражавањеистинито, те да може бити неистинито само у небитнимелементима, а што искључује одговорност тужених заклевету у смислу члана 7 став 1 тач. а) и ц) Закона озаштити од клевете, због чега је одбио апелантовпостављени тужбени захтјев.27. Уставни суд наглашава да, уопштено, нијенадлежан да врши провјеру утврђених чињеница и начинана који су редовни судови протумачили позитивноправнепрописе, осим уколико одлуке тих судова крше уставнаправа. То ће бити случај када одлука редовног суда кршиуставна права, тј. уколико је редовни суд погрешнопротумачио или примијенио неко уставно право, или језанемарио то право, ако је примјена закона билапроизвољна или дискриминациона, уколико је дошло доповреде процесних права (правично суђење, приступ суду,дјелотворни правни лијекови и у другим случајевима), илиуколико утврђено чињенично стање указује на повредуУстава Босне и Херцеговине (види, Уставни суд, одлукеброј У 39/01 од 5. априла 2002. године, објављена у"Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 25/02, иброј У 29/02 од 27. јуна 2003. године, објављена у"Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 31/03).28. У конкретном случају Уставни суд сматра да неманишта што би водило закључку да су оспоравана одлука иобразложење Кантоналног суда арбитрарни.29. Уставни суд закључује да није повријеђеноапелантово уставно право на правично суђење из чланаII/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције.Остали наводи30. Такође, имајући у виду закључак у погледукршења права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине ичлана 6 став 1 Европске конвенције, Уставни суд сматра даније неопходно посебно испитивати наводе из апелације увези са кршењем права на поштивање приватног ипородичног живота из члана II/3 Устава Босне иХерцеговине и члана 8 Европске конвенције с обзиром нато да су ови апелантови наводи идентични наводима окршењу права на правично суђење о чему је Уставни судвећ дао детаљно образложење.VIII. Закључак31. Уставни суд закључује да не постоји кршењеправа на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције уситуацији када оспоравана пресуда Кантоналног суда ниједонесена арбитрарном примјеном Закона о заштити одклевете.32. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.33. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.240Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, upredmetu broj AP 3905/09, rješavajući apelaciju MuminaJejne, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine,člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnogsuda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne iHercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaTudor Pantiru, potpredsjednikMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaConstance Grewe, sutkinjaMirsad Ćeman, sudijaMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 30. januara 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija Mumina Jejnepodnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj009-0-Gž-06-001 109 od 16. septembra 2009. godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Mumin Jejna (u daljnjem tekstu: apelant) iz Sarajeva,kojeg zastupa Azem Mehonić, advokat iz Sarajeva, podnio je10. decembra 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne iHercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv PresudeKantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalnisud) broj 009-0-Gž-06-001 109 od 16. septembra 2009. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog suda i Dragomira Bojata (u daljnjem tekstu:tužilac), druge strane u predmetnom sudskom postupku,zatraženo je 29. juna 2010. godine da dostave odgovore naapelaciju.3. Kantonalni sud je 6. jula 2010. godine dostavioodgovor na apelaciju. Tužilac nije dostavio odgovor naapelaciju.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovor Kantonalnog suda dostavljen je apelantu 19. oktobra2010. godine.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 75uknjiženo u zemljišnim knjigama, te da stoga ni zgrada nipredmetni stan nisu bili uknjiženi u zemljišnim knjigama. Pritome, Kantonalni sud je istakao da u slučaju da su postojaleknjige položenih ugovora, tada bi tužilac zaključenjemkupoprodajnog ugovora od 12. decembra 1986. godine,isplatom kupoprodajne cijene i ulaskom u posjed stana, stekaosve uvjete za uknjižbu prava vlasništva na predmetnom stanu.Prema mišljenju Kantonalnog suda, tužilac je u konkretnomslučaju prvi sticatelj koji je imao pravni osnov za upis pravavlasništva na predmetnom stanu. S obzirom na to, te imajući uvidu činjenicu da je pravosnažnom Presudom Općinskog sudabroj P-422/03 od 2. oktobra 2003. godine utvrđeno pravovlasništva na predmetnom stanu u tužiočevu korist, Kantonalnisud je zaključio da je postavljeni tužbeni zahtjev u cijelostiosnovan. Pri tome, Kantonalni sud je naveo da je imao u vidu ičinjenicu da je tužilac napustio predmetni stan početkom ratnihdjelovanja, te da je taj sud, odlučujući kao u izreci presude,osigurao tužiocu kao vlasniku pravo na imovinu i pravo namirno uživanje imovine u smislu člana 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnihsloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija).IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije10. Apelant smatra da su mu osporenom odlukompovrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) UstavaBosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije, pravo nadom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8.Evropske konvencije, te pravo na imovinu iz člana II/3.k)Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju. Apelant navodi da je 15. maja 1996.godine sa Zvonimirom Marunovićem zaključio ugovor okupoprodaji predmetnog stana, koji je ovjeren u Općinskomsudu pod brojem Ov. 3046/97 od 23. maja 1997. godine, te daje stupio u posjed predmetnog stana 15. juna 1997. godine.Apelant navodi da je prvostepeni sud utvrdio da on koristipredmetni stan po osnovu valjanog pravnog posla – ugovora okupoprodaji, te da taj ugovor niko nije osporavao niti dovodio upitanje pravnu valjanost tog ugovora, čak ni tužilac upredmetnom sudskom postupku. S obzirom na to, apelantsmatra da je prvostepeni sud pravilno primijenio odredbe člana43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima, te pravilno postupiokada je odbio kao neosnovan tužiočev tužbeni zahtjev. Apelantnavodi da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudutako što je usvojio tužiočev tužbeni zahtjev, a da, pri tome, nijenaveo nijedan pravni osnov za takvu odluku. Apelant navodi daposjeduje valjan kupoprodajni ugovor koji je zaključen u skladusa relevantnim odredbama ZOO-a, da je predmetni ugovorovjeren u nadležnom sudu u skladu sa Zakonom o prometunepokretnosti, da je platio porez na promet za predmetni stan uskladu sa Zakonom o porezu na promet Kantona Sarajevo, da jepredao kupoprodajni ugovor na knjiženje, te da mu pri tomeniko nije osporavao pravo vlasništva na predmetnom stanu.Apelant navodi da je uprkos svemu tome drugostepeni suddonio presudu kojom ga je obavezao da iseli iz predmetnogstana i da taj stan preda tužiocu.b) Odgovor na apelaciju11. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud je naveo da jetaj sud pravilno ocijenio pisane dokaze u spisu, da je utvrdiorelevantne činjenice, te da je pravilno primijenio materijalnopravo, tj. relevantne odredbe Zakona o vlasničko-pravnimodnosima. S obzirom na to, Kantonalni sud je predložio da seapelacija odbije kao neosnovana.V. Relevantni propisi12. U Zakonu o vlasničko-pravnim odnosima("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 6/98 i29/03) relevantne odredbe glase:Član 23.Pravo vlasništva stječe se po samom zakonu, na osnovupravnog posla, odlukom nadležnog organa i nasljeđivanjem.Član 38.Pravo vlasništva na nekretnine, na osnovu pravnog poslastječe se upisom u javne knjige o nekretninama, ako je nositeljsavjestan. Savjesnost stjecatelja se pretpostavlja.U slučaju više savjesnih stjecatelja, upis u javne knjigeima pravo zahtijevati stjecatelj kome je nekretnina predata uposjed, a dok je nekretnina u posjedu prenositelja, upis u javneknjige ima pravo zahtijevati stjecatelj koji je prvi stekao pravniosnov za prenos prava vlasništva.Član 43. st. 1. i 2.Vlasnik može tužbom zahtijevati od posjednika povraćajindividualno određene stvari.Vlasnik mora dokazati da na stvar čiji povraćaj traži imapravo vlasništva, kao i da se ona nalazi u faktičkoj vlastituženog.VI. Dopustivost13. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.14. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojije koristio.15. U konkretnom slučaju, predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Kantonalnog suda broj 009-0-Gž-06-001109 od 16. septembra 2009. godine, protiv koje nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporenu presudu apelant je primio 26. oktobra 2009. godine, aapelacija je podnesena 10. decembra 2009. godine, tj. u roku od60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnogsuda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i4. Pravila Ustavnog suda zato što nije očigledno (prima facie)neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.16. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum17. Apelant osporava navedenu presudu Kantonalnogsuda tvrdeći da su mu tom presudom povrijeđena prava iz članaII/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropskekonvencije, člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8.Evropske konvencije, te člana II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju.Pravo na pravično suđenje18. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:

Broj 14 - Strana 76 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.19. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenimsudom. […]20. Ustavni sud, prije svega, ukazuje na to da, premapraksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu:Evropski sud), koju podržava i Ustavni sud, sporovi izmeđuprivatnih lica koji se tiču imovinskih prava uvijek spadaju ugrađanska prava, te se stoga na njih primjenjuju i standardi kojepropisuje član 6. stav 1. Evropske konvencije (vidi Evropskisud, Pretto protiv Italije, presuda od 8. decembra 1983.godine).21. U vezi sa apelantovim navodima o kršenju prava napravično suđenje, koji se u suštini odnose na tvrdnju da jeKantonalni sud pri donošenju svoje odluke proizvoljnoprimijenio materijalno pravo, Ustavni sud ukazuje na to da,prema praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovihsudova nije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledučinjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropskisud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sudnije nadležan supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica idokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijenečinjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomasprotiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005.godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je daispita jesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavnaprava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravona djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakonabila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, uokviru apelacione nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivopitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava izEvropske konvencije u postupku pred redovnim sudovima, paće u konkretnom slučaju Ustavni sud ispitati da li je postupak ucjelini bio pravičan u smislu člana 6. stav 1. Evropskekonvencije (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18.maja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH"broj 58/05).22. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da jeKantonalni sud dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvoobrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Naime,Ustavni sud, prije svega, zapaža da je tužilac u predmetnompostupku postavio stvarnopravni zahtjev za predaju u posjedpredmetnog stana u smislu odredaba člana 43. Zakona ovlasničko-pravnim odnosima. U vezi s tim, Ustavni sud ukazujena to da je odredbama člana 43. stav 1. Zakona o vlasničkopravnimodnosima propisano da "vlasnik može tužbomzahtijevati od posjednika povraćaj individualno određenestvari", dok je stavom 2. tog člana propisano da "vlasnik moradokazati da na stvar čiji povraćaj traži ima pravo vlasništva,kao i da se ona nalazi u faktičkoj vlasti tuženog". Dakle, jasnoproizlazi da je tužilac, povodom vlasničke tužbe, dužandokazati da je vlasnik one stvari čiji povrat ili predaju u posjedtraži, te da se tražena stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. Utom smislu, Ustavni sud zapaža da je Kantonalni sud jasnoukazao na to da je Presudom Općinskog suda broj P-422/03 od2. oktobra 2003. godine, koja je potvrđena PresudomKantonalnog suda broj Gž-1396/04 od 6. augusta 2004. godine,utvrđeno da je tužilac, na osnovu zaključenog ugovora okupoprodaji predmetnog stana od 12. decembra 1986. godine,postao vlasnik predmetnog stana. S obzirom na to, te budući daje apelant u posjedu predmetnog stana, Kantonalni sud jezaključio da je osnovan tužiočev tužbeni zahtjev, te slijedomtoga obavezao apelanta da iseli iz predmetnog stana, te da tajstan preda tužiocu u posjed. Dovodeći u vezu odredbe člana 43.Zakona o vlasničko-pravnim odnosima sa odlukomKantonalnog suda, Ustavni sud ne nalazi bilo kakvuproizvoljnost u postupanju tog suda. Pri tome, Ustavni sudzapaža da je Kantonalni sud jasno ukazao na to da "tužilac upredmetnoj pravnoj stvari nije imao potrebe da traži poništenjeapelantovog ugovora o kupoprodaji predmetnog stana", u čemuUstavni sud, također, ne nalazi bilo kakvu proizvoljnost.Naime, budući da je pravosnažnom sudskom odlukom utvrđenoda je tužilac vlasnik predmetnog stana, te imajući u viduodredbe člana 43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima,Ustavni sud smatra da je Kantonalni sud u tom pogledu daozadovoljavajuće obrazloženje, tako da se apelantovi navodi,izneseni na taj način, pokazuju kao potpuno neosnovani.23. Na osnovu izloženog, Ustavni sud smatra da jeKantonalni sud u obrazloženju osporene odluke daozadovoljavajuće, jasne i potpune razloge za svoje odlučivanje,koji ne ostavljaju bilo kakav utisak proizvoljnosti, te da je na tajnačin poštovao garancije prava na pravično suđenje iz člana 6.stav 1. Evropske konvencije. Stoga, Ustavni sud smatra da nijepovrijeđeno apelantovo pravo na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije.Pravo na dom24. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:f) Pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku.25. Član 8. Evropske konvencije glasi:1. Svako ima pravo na poštivanje svog privatnog iporodičnog života, doma i prepiske.2. Javna vlast se ne miješa u vršenje ovog prava, osim akoje takvo miješanje predviđeno zakonom i ako je to neophodnamjera u demokratskom društvu u interesu nacionalnesigurnosti, javne sigurnosti, ekonomske dobrobiti zemlje,sprječavanja nereda ili sprječavanja zločina, zaštite zdravlja imorala ili zaštite prava i sloboda drugih.26. Prilikom razmatranja da li je povrijeđen član 8.Evropske konvencije, Ustavni sud prvenstveno mora utvrditipredstavlja li predmetni stan apelantov "dom" u smisluznačenja člana 8. stav 1. Evropske konvencije, a zatim da liosporena odluka predstavlja "miješanje" javnih vlasti upoštivanje apelantovog prava na dom. U konkretnom slučaju,Ustavni sud zapaža da je apelant, nakon zaključenja ugovora okupoprodaji predmetnog stana, u toku 1997. godine uselio u tajstan. S obzirom na to da apelant živi u predmetnom stanu od1997. godine, Ustavni sud smatra da taj stan predstavlja njegovdom u smislu člana 8. Evropske konvencije. Također, Ustavnisud smatra da je osporenom odlukom došlo do miješanja uapelantovo pravo na dom, budući da je njome naloženoapelantu da iseli iz predmetnog stana, te da taj stan predatužiocu u posjed.27. Sljedeće pitanje na koje Ustavni sud treba odgovoritijeste da li je "miješanje" u apelantovo pravo na dom opravdanou smislu člana 8. stav 2. Evropske konvencije. Da bi"miješanje" bilo opravdano ono mora: (a) biti predviđenozakonom, (b) imati legitiman cilj od javnog ili općeg interesa i(c) biti u skladu sa principom proporcionalnosti udemokratskom društvu. Uvjet zakonitosti se, u skladu sa

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 77značenjem termina Evropske konvencije, sastoji iz višeelemenata: (a) miješanje mora biti zasnovano na domaćem ilimeđunarodnom zakonu; (b) zakon o kojem je riječ mora bitiprimjereno dostupan tako da pojedinac bude primjereno upućenna okolnosti zakona koje se mogu primijeniti na dati predmet i(c) zakon također mora biti formuliran sa odgovarajućomtačnošću i jasnoćom da bi se pojedincu dopustilo da premanjemu prilagodi svoje postupke (vidi Evropski sud, SundayTimes protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 26. aprila1979. godine, serija A, broj 30, stav 49). U slučaju da seispostavi da je to "miješanje" u skladu sa zakonom i tada možepredstavljati povredu člana 8. Evropske konvencije ako sesmatra da ono nije "neophodno" da bi se postigao jedan odzakonitih ciljeva iz stava 2. člana 8. Evropske konvencije.Neophodno u ovom kontekstu znači da "miješanje" odgovara"pritiscima društvenih potreba" i da postoji razumna relacijaproporcionalnosti između miješanja i zakonitog cilja kojem seteži (vidi Evropski sud, Niemietz protiv Njemačke, presuda od16. decembra 1992. godine, serija A, broj 251).28. Ustavni sud ponovo ukazuje na to da je tužilac upredmetnom postupku postavio stvarnopravni zahtjev zapredaju u posjed predmetnog stana u smislu odredaba člana 43.Zakona o vlasničko-pravnim odnosima. U vezi s tim, Ustavnisud zapaža da je Kantonalni sud jasno istakao da jepravosnažnom Presudom Općinskog suda broj P-422/03 od 2.oktobra 2003. godine utvrđeno da je tužilac, na osnovuzaključenog ugovora o kupoprodaji predmetnog stana od 12.decembra 1986. godine, postao vlasnik predmetnog stana, teslijedom toga obavezao apelanta da tužiocu (kao vlasniku)preda predmetni stan u posjed. Dovodeći u vezu odlukuKantonalnog suda sa odredbama člana 43. Zakona o vlasničkopravnimodnosima, Ustavni sud ukazuje na to da je miješanje uapelantovo pravo na dom izvršeno na osnovu "zakona". Pritome, Ustavni sud ističe da je Zakon o vlasničko-pravnimodnosima objavljen u službenim glasilima, dakle, dostupan jegrađanima, te da na jasan i precizan način regulira pitanjezaštite prava vlasnika, iz čega proizlazi da je miješanje uapelantovo pravo na dom izvršeno na osnovu zakona kojiispunjavaju standarde Evropske konvencije u pogledu jasnoće itransparentnosti.29. S obzirom na to da je miješanje u apelantovo pravo"zakonito" u smislu standarda Evropske konvencije, Ustavnisud kao sljedeće treba ispitati da li miješanje u apelantovopravo na dom ima legitiman cilj od javnog ili općeg interesa. Uvezi s tim, Ustavni sud naglašava da je osporena odluka, kojomje naloženo apelantu da iseli iz predmetnog stana i da taj stanpreda tužiocu u posjed, donesena u skladu sa odredbama člana43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima, te da kao takvanesumnjivo ima cilj zaštitu prava vlasnika u odnosu na ostalalica kod kojih se nalazi stvar koja je predmet vlasništva. Stoga,Ustavni sud smatra da zaštita prava vlasnika shodno odredbamačlana 43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima nesumnjivoima legitiman cilj od javnog ili općeg interesa.30. Konačno, Ustavni sud treba ispitati da li je miješanje uapelantovo pravo na dom neophodna mjera u demokratskomdruštvu, što implicira potrebu da se utvrdi postojanje ravnotežeizmeđu prava pojedinca i javnog interesa putem primjeneprincipa proporcionalnosti. U vezi s tim, Ustavni sud smatra dajavni ili opći interes koji se ogleda kroz zaštitu prava vlasnika idosljednu primjenu relevantnih zakonskih odredaba kojereguliraju to pitanje bez sumnje preteže nad apelantovimpravom da i dalje bude u posjedu predmetnog stana, pogotovošto apelant u predmetnom postupku nije dokazao da u odnosuna predmetni stan ima bilo kakvo pravo zasnovano na zakonu.Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da osporenaodluka kojom je apelantu naloženo da iseli iz predmetnog stanai da taj stan preda tužiocu u posjed predstavlja "legitiman cilj ujavnom ili općem interesu", odnosno neophodnu mjeru udemokratskom društvu radi zaštite prava i sloboda drugih usmislu člana 8. stav 2. Evropske konvencije, tj. u konkretnomslučaju radi zaštite prava tužioca kao vlasnika predmetnogstana.31. Na osnovu izloženog, Ustavni sud smatra daosporenom odlukom Kantonalnog suda nije povrijeđenoapelantovo pravo na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne iHercegovine i člana 8. Evropske konvencije.Pravo na imovinu32. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:k) Pravo na imovinu.33. Član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvencijuglasi:Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometanouživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine,osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom iopćim načelima međunarodnog prava.Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču napravo države da primjenjuje takve zakone koje smatrapotrebnim da bi nadzirala korištenje imovine u skladu s općiminteresima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugihdoprinosa ili kazni.34. Prilikom razmatranja da li je povrijeđen član 1.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sud, prijesvega, mora utvrditi ima li apelant "imovinu" u smislu člana 1.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. U vezi s tim, Ustavnisud ukazuje na to da riječ "imovina" uključuje širok obimimovinskih interesa koji predstavljaju određenu ekonomskuvrijednost (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 14/00 od 4. aprila2001. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine" broj 33/01). Dalje, prema jurisprudencijiEvropskog suda, "posjed" koji se štiti može biti samo "postojećiposjed" (vidi Evropski sud, Van der Mussele, presuda od 23.novembra 1983. godine, serija A, broj 70, tačka 48) ili baremimovina za koju apelant ima "opravdano očekivanje" da će jedobiti (vidi Evropski sud, Pine Valley Developments Ltd idrugi, presuda od 29. novembra 1995. godine, serija A, broj332, tačka 31). Ustavni sud ukazuje na to da je zaključenjemugovora o kupoprodaji predmetnog stana apelant stekao"legitimno očekivanje" da će ostvariti pravo na predmetni stan,a osim toga bio je u posjedu spornog stana, što predstavlja"imovinu" u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju.35. Sljedeće pitanje na koje Ustavni sud treba odgovoritijeste da li je došlo do miješanja u apelantovu imovinu, teukoliko jeste, u sklopu kojeg od tri pravila iz člana 1. Protokolabroj 1 uz Evropsku konvenciju može biti razmatrano. U vezi stim, Ustavni sud podsjeća na to da je osporenom odlukomnaloženo apelantu da iseli iz predmetnog stan i da taj stan predau posjed tužiocu, što nesumnjivo predstavlja miješanje uapelantovo pravo na imovinu u smislu drugog pravila izraženogu stavu 1. člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Sobzirom na to, Ustavni sud kao sljedeće mora ispitati je lilišavanje apelanta u uživanju prava na imovinu, na način kakoje to rezultiralo osporenom odlukom, bilo opravdano. To možebiti slučaj samo ako je (a) predviđeno zakonom (b) u javnominteresu i (c) u skladu sa principom proporcionalnosti. Ustavnisud ističe da je osporena odluka Kantonalnog suda, koja jeosnov miješanja u apelantovu imovinu, zasnovana naodredbama člana 43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima. U

Broj 14 - Strana 78 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.vezi s tim, Ustavni sud ukazuje na to da je u prethodnimtačkama ove odluke, pri ispitivanju navoda o povredi prava nadom, zaključio da navedene odredbe Zakona o vlasničkopravnimodnosima ispunjavaju standarde "zakonitosti" u smisluEvropske konvencije. Također, Ustavni sud je ukazao na to dazaštita prava vlasnika i dosljedna primjena relevantnihzakonskih odredaba predstavljaju legitiman cilj od javnog iliopćeg interesa, te da u konkretnom slučaju nije narušen principproporcionalnosti između legitimnog cilja kojem se teži iapelantovog prava. Naime, kako je već navedeno, apelant upredmetnom postupku nije dokazao da je on zaista i postaovlasnik predmetnog stana i da stoga njegovo pravo u pogledupredmetnog stana, s obzirom na neprikosnoveno mjesto pojma"imovine" u modernim pravnim sistemima, preteže nad općiminteresom koji se ogleda kroz dosljednu primjenu odredabazakona koji reguliraju način sticanja prava vlasništva nanekretninama.36. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra daosporenom odlukom Kantonalnog suda nije povrijeđeno niapelantovo pravo na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju.VIII. Zaključak37. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije kada redovni sud detaljnoi jasno obrazloži svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavnisud ne smatra proizvoljnim.38. Također, Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenjeprava na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine ičlana 8. Evropske konvencije, niti prava na imovinu iz članaII/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1uz Evropsku konvenciju kada je miješanje javnih vlasti uapelantovo pravo na dom i pravo na imovinu zasnovano nazakonu i radi postizanja legitimnog cilja, a pri tome nijenarušen ni princip proporcionalnosti između apelantovog pravai zakonitog cilja kojem se teži.39. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.40. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, s. r.Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudaca,u predmetu broj AP 3905/09, rješavajući apelaciju MuminaJejne, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine,članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. PravilaUstavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne iHercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaTudor Pantiru, dopredsjednikMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacConstance Grewe, sutkinjaMirsad Ćeman, sudacMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudacna sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija Mumina Jejnepodnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj009-0-Gž-06-001 109 od 16. rujna 2009. godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Mumin Jejna (u daljnjem tekstu: apelant) iz Sarajeva,kojega zastupa Azem Mehonić, odvjetnik iz Sarajeva, podnio je10. prosinca 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne iHercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv PresudeKantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalnisud) broj 009-0-Gž-06-001 109 od 16. rujna 2009. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog suda i Dragomira Bojata (u daljnjem tekstu:tužitelj), druge strane u predmetnom sudskom postupku,zatraženo je 29. lipnja 2010. godine da dostave odgovore naapelaciju.3. Kantonalni sud je 6. srpnja 2010. godine dostavioodgovor na apelaciju. Tužitelj nije dostavio odgovor naapelaciju.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovor Kantonalnog suda dostavljen je apelantu 19. listopada2010. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.6. Presudom Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjemtekstu: Općinski sud) broj P-201/05-B od 20. siječnja 2006.godine odbijen je tužiteljev tužbeni zahtjev kojim je tražio da seobveže apelant da iseli iz stana koji se nalazi u Sarajevu, ulicaVase Butozana broj 3/III (u daljnjem tekstu: predmetni stan), teda mu preda u posjed predmetni stan slobodan od osoba i stvari,uz naknadu troškova postupka (stavak I izreke presude).Odbijen je apelantov protutužbeni zahtjev kojim je tražio da seobveže tužitelj da mu isplati, po osnovi uloženih sredstava uadaptaciju predmetnog stana, iznos od 8.150,00 KM sazakonskom zateznom kamatom (stavak II izreke presude).Obvezan je tužitelj apelantu naknaditi troškove parničnogpostupka u iznosu od 1.488,00 KM (stavak III izreke presude).7. U obrazloženju presude Općinski sud je, prije svega,naveo da je tužitelj 24. siječnja 2005. godine podnio predmetnutužbu zahtijevajući da se naloži apelantu da iseli iz predmetnogstana, te da mu preda predmetni stan u posjed i slobodnoraspolaganje shodno odredbama članka 43. Zakona o vlasničkopravnimodnosima. U vezi s tim, Općinski sud je naveo da je utijeku postupka utvrđeno da su tužitelj kao kupac i ZvonimirMarunović kao prodavac 12. prosinca 1986. godine zaključiliugovor o kupoprodaji predmetnog stana. Također, Općinski sudje naveo da je utvrđeno da su apelant kao kupac i ZvonimirMarunović kao prodavac 15. svibnja 1996. godine zaključiliugovor o kupoprodaji predmetnog stana. Pri tome, Općinski sudje naveo da je nesporno da predmetni stan nije upisan uzemljišne knjige, te da stoga nijedna od parničnih stranaka nijeupisana sa pravom vlasništva na predmetnom stanu. Općinskisud je, dalje, naveo da je u tijeku postupka utvrđeno da jePresudom Općinskog suda broj P-422/03 od 2. listopada 2003.godine, koja je potvrđena Presudom Kantonalnog suda broj Gž-1396/04 od 6. kolovoza 2004. godine, utvrđeno da je tužiteljvlasnik predmetnog stana. Općinski sud je naveo da apelant ukonkretnom slučaju nije bespravni korisnik, budući da je upredmetni stan uselio na temelju valjane pravne osnove zastjecanje prava vlasništva na stanu, tj. na temelju kupoprodaj-

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 79nog ugovora zaključenog 15. svibnja 1996. godine savlasnikom stana. Općinski sud je naveo da je tužitelj pravovlasništva na predmetnom stanu stekao 6. kolovoza 2004.godine kada je prvostupanjsku presudu, kojom je utvrđenotužiteljevo vlasništvo na predmetnom stanu, potvrdiodrugostupanjski sud i kada je stekla formalnu pravomoćnost.Općinski sud je ukazao na to da je tužitelj postavljenimtužbenim zahtjevom tražio apelantovo iseljenje iz predmetnogstana, a da pri tome nije tražio poništenje ugovora okupoprodaji od 15. svibnja 1996. godine, u smislu odredaba čl.103. i 109. Zakona o obligacijskim odnosima. Naime, Općinskisud je naveo da ugovor o kupoprodaji, koji je zaključen 15.svibnja 1996. godine između apelanta i Zvonimira Marunovića,proizvodi pravno djelovanje u smislu članka 9. Zakona oprometu nepokretnosti i članka 23. Zakona o vlasničko-pravnimodnosima, te da predstavlja valjanu pravnu osnovu za stjecanjeprava vlasništva na predmetnom stanu. S obzirom na to,Općinski sud je naveo da se apelantovo korištenje i boravak upredmetnom stanu ne može smatrati bespravnim, a da je tačinjenica jedan od uvjeta, pored činjenice vlasništva, kojimoraju biti kumulativno ispunjeni da bi se, u smislu odredabačlanka 43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima, udovoljilotužiteljevom postavljenom tužbenom zahtjevu. Budući da je ukonkretnom slučaju utvrđeno da apelant koristi predmetni stanpo osnovi zakonitog temelja, Općinski sud je zaključio da jetužiteljev tužbeni zahtjev neutemeljen. U pogledu apelantovogprotutužbenog zahtjeva, Općinski sud je naveo da je takavzahtjev neutemeljen, budući da nisu ispunjeni uvjeti iz članka215. ZOO-a.8. Odlučujući o tužiteljevoj žalbi protiv prvostupanjskepresude, Kantonalni sud je donio Presudu broj 009-0-Gž-06-001 109 od 16. rujna 2009. godine kojom je uvažio tužiteljevužalbu, pa je prvostupanjsku presudu preinačio tako što jeobvezao apelanta da iseli iz predmetnog stana, te da predmetnistan, slobodan od osoba i stvari, preda tužitelju u posjed, kao ida mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 960,00KM. U preostalom dijelu prvostupanjska presuda (stavak IIizreke prvostupanjske presude) ostala je neizmijenjena. Uobrazloženju presude Kantonalni sud je naveo da je ukonkretnom slučaju prvostupanjski sud pogrešno ocijenioPresudu Općinskog suda broj P-422/03 od 2. listopada 2003.godine, koja je potvrđena Presudom Kantonalnog suda broj Gž-1396/04 od 6. kolovoza 2004. godine, te da je izveo pogrešnezaključke u odnosu na relevantne činjenice i pogrešnoprimijenio materijalno pravo. Naime, Kantonalni sud je naveoda iz navedenih presuda proizlazi da su tužitelj i ZvonimirMarunović zaključili ugovor o kupoprodaji predmetnog stanaod 12. prosinca 1986. godine, te da je nakon zaključenja togugovora tužitelj ušao u posjed predmetnog stana, tako da sesmatra da je kupoprodajni ugovor u cijelosti realiziran. U vezi stim, Kantonalni sud je naveo da je prvostupanjski sud pogrešnozaključio da je tužitelj postao vlasnik predmetnog stana danomdonošenja drugostupanjske presude u predmetu Općinskog sudabroj P-422/03, tj. 6. kolovoza 2004. godine. Naime, Kantonalnisud je ukazao na to da Presuda Općinskog suda broj P-422/03od 2. listopada 2003. godine i Presuda Kantonalnog suda brojGž-1396/04 od 6. kolovoza 2004. godine u konkretnom slučajuimaju deklaratoran karakter jer je navedenim presudamautvrđeno da je tužitelj na temelju zaključenog kupoprodajnogugovora od 12. prosinca 1986. godine postao vlasnikpredmetnog stana. Pri tome, Kantonalni sud je naveo da tužitelju predmetnoj pravnoj stvari nije imao potrebu tražiti poništenjeugovora o kupoprodaji predmetnog stana koji je zaključenizmeđu apelanta i Zvonimira Marunovića, budući da je apelantkupio predmetni stan od nevlasnika. S obzirom na to da jeapelant zaključio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana sanevlasnikom stana, Kantonalni sud je naveo da je time tajkupoprodajni ugovor od 15. svibnja 1996. godine apsolutnoništav, jer Zvonimir Marunović nije mogao prenijeti naapelanta više prava nego što ih je sam imao. S obzirom na to daje ugovor o kupoprodaji predmetnog stana koji je zaključen 15.svibnja 1996. godine između apelanta i Zvonimira Marunovićaapsolutno ništav, Kantonalni sud je naveo da nije ni bilopotrebe taj ugovor presudom poništavati, odnosno utvrđivatiapsolutnu ništavost tog ugovora.9. Kantonalni sud je naveo da je odredbama članka 38.stavak 1. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima propisano dase "pravo vlasništva na nekretninama na osnovu pravnog poslastječe upisom u javne knjige o nekretninama ako je nositeljsavjestan, te da se savjesnost stjecatelja pretpostavlja". Također,Kantonalni sud je naveo da je odredbama članka 38. stavak 2.navedenog zakona propisano da "u slučaju više savjesnihstjecatelja, upis u javne knjige ima pravo zahtijevati stjecateljkome je nekretnina predata u posjed, a dok je nekretnina uposjedu prenositelja, upis u javne knjige ima pravo zahtijevatistjecatelj koji je prvi stekao pravni temelj za prenos pravavlasništva". U vezi s tim, Kantonalni sud je naveo da je pritumačenju navedenih zakonskih odredaba potrebno imati u vidunotornu činjenicu da u vrijeme kada su tužitelj i ZvonimirMarunović zaključili ugovor o kupoprodaji predmetnog stanaod 12. prosinca 1986. godine nisu postojale knjige položenihugovora. Naime, Kantonalni sud je ukazao na to da se radi ostanu koji je izgrađen u novogradnji u naselju koje nijeuknjiženo u zemljišnim knjigama, te da stoga ni zgrada nipredmetni stan nisu bili uknjiženi u zemljišnim knjigama. Pritome, Kantonalni sud je istakao da u slučaju da su postojaleknjige položenih ugovora, tada bi tužitelj zaključenjemkupoprodajnog ugovora od 12. prosinca 1986. godine, isplatomkupoprodajne cijene i ulaskom u posjed stana, stekao sve uvjeteza uknjižbu prava vlasništva na predmetnom stanu. Premamišljenju Kantonalnog suda, tužitelj je u konkretnom slučajuprvi stjecatelj koji je imao pravnu osnovu za upis pravavlasništva na predmetnom stanu. S obzirom na to, te imajući uvidu činjenicu da je pravomoćnom Presudom Općinskog sudabroj P-422/03 od 2. listopada 2003. godine utvrđeno pravovlasništva na predmetnom stanu u tužiteljevu korist, Kantonalnisud je zaključio da je postavljeni tužbeni zahtjev u cijelostiutemeljen. Pri tome, Kantonalni sud je naveo da je imao u vidui činjenicu da je tužitelj napustio predmetni stan početkomratnih djelovanja, te da je taj sud, odlučujući kao u izrecipresude, osigurao tužitelju kao vlasniku pravo na imovinu ipravo na mirno uživanje imovine u smislu članka 1. Protokolabroj 1 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava itemeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija).IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije10. Apelant smatra da su mu pobijanom odlukompovrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) UstavaBosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije, pravo nadom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8.Europske konvencije, te pravo na imovinu iz članka II/3.(k)Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju. Apelant navodi da je 15. svibnja 1996.godine sa Zvonimirom Marunovićem zaključio ugovor okupoprodaji predmetnog stana, koji je ovjeren u Općinskomsudu pod brojem Ov. 3046/97 od 23. svibnja 1997. godine, teda je stupio u posjed predmetnog stana 15. lipnja 1997. godine.Apelant navodi da je prvostupanjski sud utvrdio da on koristipredmetni stan po osnovi valjanog pravnog posla – ugovora okupoprodaji, te da taj ugovor nitko nije pobijao niti dovodio upitanje pravnu valjanost tog ugovora, čak ni tužitelj u

Broj 14 - Strana 80 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.predmetnom sudskom postupku. S obzirom na to, apelantsmatra da je prvostupanjski sud pravilno primijenio odredbečlanka 43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima, te pravilnopostupio kada je odbio kao neutemeljen tužiteljev tužbenizahtjev. Apelant navodi da je drugostupanjski sud preinačioprvostupanjsku presudu tako što je usvojio tužiteljev tužbenizahtjev, a da, pri tome, nije naveo nijednu pravnu osnovu zatakvu odluku. Apelant navodi da posjeduje valjan kupoprodajniugovor koji je zaključen sukladno relevantnim odredbamaZOO-a, da je predmetni ugovor ovjeren u nadležnom sudusukladno Zakonu o prometu nepokretnosti, da je platio porez napromet za predmetni stan sukladno Zakonu o porezu na prometKantona Sarajevo, da je predao kupoprodajni ugovor naknjiženje, te da mu pri tome nitko nije pobijao pravo vlasništvana predmetnom stanu. Apelant navodi da je usprkos svemutome drugostupanjski sud donio presudu kojom ga je obvezaoda iseli iz predmetnog stana i da taj stan preda tužitelju.b) Odgovor na apelaciju11. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud je naveo da jetaj sud pravilno ocijenio pisane dokaze u spisu, da je utvrdiorelevantne činjenice, te da je pravilno primijenio materijalnopravo, tj. relevantne odredbe Zakona o vlasničko-pravnimodnosima. S obzirom na to, Kantonalni sud je predložio da seapelacija odbije kao neutemeljena.V. Relevantni propisi12. U Zakonu o vlasničko-pravnim odnosima("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 6/98 i29/03) relevantne odredbe glase:Članak 23.Pravo vlasništva stječe se po samom zakonu, na temeljupravnog posla, odlukom nadležnog organa i nasljeđivanjem.Članak 38.Pravo vlasništva na nekretnine, na temelju pravnog poslastječe se upisom u javne knjige o nekretninama, ako je nositeljsavjestan. Savjesnost stjecatelja se pretpostavlja.U slučaju više savjesnih stjecatelja, upis u javne knjigeima pravo zahtijevati stjecatelj kome je nekretnina predata uposjed, a dok je nekretnina u posjedu prenositelja, upis u javneknjige ima pravo zahtijevati stjecatelj koji je prvi stekao pravnitemelj za prenos prava vlasništva.Članak 43. st. 1. i 2.Vlasnik može tužbom zahtijevati od posjednika povraćajindividualno određene stvari.Vlasnik mora dokazati da na stvar čiji povraćaj traži imapravo vlasništva, kao i da se ona nalazi u faktičkoj vlastituženog.VI. Dopustivost13. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.14. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnomlijeku koji je koristio.15. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijomje Presuda Kantonalnog suda broj 009-0-Gž-06-001 109 od 16.rujna 2009. godine, protiv koje nema drugih djelotvornihpravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijanupresudu apelant je primio 26. listopada 2009. godine, aapelacija je podnesena 10. prosinca 2009. godine, tj. u roku od60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda zato što nije očito (primafacie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojeg apelacija nije dopustiva.16. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum17. Apelant pobija navedenu presudu Kantonalnog sudatvrdeći da su mu tom presudom povrijeđena prava iz člankaII/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europskekonvencije, članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka8. Europske konvencije, te članka II/3.(k) Ustava Bosne iHercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju.Pravo na pravično suđenje18. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 štouključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.19. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije urelevantnom dijelu glasi:1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku predneovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]20. Ustavni sud, prije svega, ukazuje na to da, premapraksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu:Europski sud), koju podržava i Ustavni sud, sporovi izmeđuprivatnih osoba koji se tiču imovinskih prava uvijek spadaju ugrađanska prava, te se stoga na njih primjenjuju i standardi kojepropisuje članak 6. stavak 1. Europske konvencije (vidiEuropski sud, Pretto protiv Italije, presuda od 8. prosinca 1983.godine).21. U vezi sa apelantovim navodima o kršenju prava napravično suđenje, koji se u biti odnose na tvrdnju da jeKantonalni sud pri donošenju svoje odluke proizvoljnoprimijenio materijalno pravo, Ustavni sud ukazuje na to da,prema praksi Europskog suda i Ustavnog suda, zadaća ovihsudova nije da preispituju zaključke redovitih sudova u pogledučinjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europskisud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sudnije nadležan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica idokaza, već je, općenito, zadaća redovitih sudova ocijenitičinjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomasprotiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005.godine, aplikacija broj 19354/02). Zadaća Ustavnog suda jeispitati jesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavnaprava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravona djelotvoran pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila,eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviruapelacione nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjemeventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Europskekonvencije u postupku pred redovitim sudovima, pa će ukonkretnom slučaju Ustavni sud ispitati je li postupak u cjelinibio pravičan u smislu članka 6. stavak 1. Europske konvencije

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 81(vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. svibnja 2005.godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).22. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da jeKantonalni sud dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvoobrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Naime,Ustavni sud, prije svega, zapaža da je tužitelj u predmetnompostupku postavio stvarnopravni zahtjev za predaju u posjedpredmetnog stana u smislu odredaba članka 43. Zakona ovlasničko-pravnim odnosima. U vezi s tim, Ustavni sud ukazujena to da je odredbama članka 43. stavak 1. Zakona o vlasničkopravnimodnosima propisano da "vlasnik može tužbomzahtijevati od posjednika povraćaj individualno određenestvari", dok je stavkom 2. tog članka propisano da "vlasnikmora dokazati da na stvar čiji povraćaj traži ima pravovlasništva, kao i da se ona nalazi u faktičkoj vlasti tuženog".Dakle, jasno proizlazi da je tužitelj, povodom vlasničke tužbe,dužan dokazati da je vlasnik one stvari čiji povrat ili predaju uposjed traži, te da se tražena stvar nalazi u faktičkoj vlastituženog. U tom smislu, Ustavni sud zapaža da je Kantonalnisud jasno ukazao na to da je Presudom Općinskog suda broj P-422/03 od 2. listopada 2003. godine, koja je potvrđenaPresudom Kantonalnog suda broj Gž-1396/04 od 6. kolovoza2004. godine, utvrđeno da je tužitelj, na temelju zaključenogugovora o kupoprodaji predmetnog stana od 12. prosinca 1986.godine, postao vlasnik predmetnog stana. S obzirom na to, tebudući da je apelant u posjedu predmetnog stana, Kantonalnisud je zaključio da je utemeljen tužiteljev tužbeni zahtjev, teslijedom toga obvezao apelanta da iseli iz predmetnog stana, teda taj stan preda tužitelju u posjed. Dovodeći u vezu odredbečlanka 43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima sa odlukomKantonalnog suda, Ustavni sud ne nalazi bilo kakvuproizvoljnost u postupanju tog suda. Pri tome, Ustavni sudzapaža da je Kantonalni sud jasno ukazao na to da "tužitelj upredmetnoj pravnoj stvari nije imao potrebe da traži poništenjeapelantovog ugovora o kupoprodaji predmetnog stana", u čemuUstavni sud, također, ne nalazi bilo kakvu proizvoljnost.Naime, budući da je pravomoćnom sudskom odlukom utvrđenoda je tužitelj vlasnik predmetnog stana, te imajući u viduodredbe članka 43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima,Ustavni sud smatra da je Kantonalni sud u tom pogledu daozadovoljavajuće obrazloženje, tako da se apelantovi navodi,izneseni na taj način, pokazuju kao potpuno neutemeljeni.23. Na temelju izloženoga, Ustavni sud smatra da jeKantonalni sud u obrazloženju pobijane odluke daozadovoljavajuće, jasne i potpune razloge za svoje odlučivanje,koji ne ostavljaju bilo kakav utisak proizvoljnosti, te da je na tajnačin poštovao jamstva prava na pravično suđenje iz članka 6.stavak 1. Europske konvencije. Stoga, Ustavni sud smatra danije povrijeđeno apelantovo pravo na pravično suđenje izčlanka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.Europske konvencije.Pravo na dom24. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 štouključuje:f) Pravo na privatni i obiteljski život, dom i dopisivanje.25. Članak 8. Europske konvencije glasi:1. Svako ima pravo na štovanje svog privatnog iobiteljskog života, doma i prepiske.2. Javna vlast se ne miješa u vršenje ovog prava, osim akoje takvo miješanje predviđeno zakonom i ako je to neophodnamjera u demokratskom društvu u interesu nacionalnesigurnosti, javne sigurnosti, gospodarske dobrobiti zemlje,sprječavanja nereda ili sprječavanja zločina, zaštite zdravlja imorala ili zaštite prava i sloboda drugih.26. Prilikom razmatranja je li povrijeđen član 8. Europskekonvencije, Ustavni sud prvenstveno mora utvrditi predstavljali predmetni stan apelantov "dom" u smislu značenja članka 8.stavak 1. Europske konvencije, a zatim predstavlja li pobijanaodluka "miješanje" javnih vlasti u poštivanje apelantovog pravana dom. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da jeapelant, nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji predmetnogstana, u tijeku 1997. godine uselio u taj stan. S obzirom na to daapelant živi u predmetnom stanu od 1997. godine, Ustavni sudsmatra da taj stan predstavlja njegov dom u smislu članka 8.Europske konvencije. Također, Ustavni sud smatra da jepobijanom odlukom došlo do miješanja u apelantovo pravo nadom, budući da je njome naloženo apelantu da iseli izpredmetnog stana, te da taj stan preda tužitelju u posjed.27. Sljedeće pitanje na koje Ustavni sud treba odgovoritijeste je li "miješanje" u apelantovo pravo na dom opravdano usmislu članka 8. stavak 2. Europske konvencije. Da bi"miješanje" bilo opravdano ono mora: (a) biti predviđenozakonom, (b) imati legitiman cilj od javnog ili općeg interesa i(c) biti sukladno načelu proporcionalnosti u demokratskomdruštvu. Uvjet zakonitosti se, sukladno značenju terminaEuropske konvencije, sastoji iz više elemenata: (a) miješanjemora biti zasnovano na domaćem ili međunarodnom zakonu;(b) zakon o kojem je riječ mora biti primjereno dostupan takoda pojedinac bude primjereno upućen na okolnosti zakona kojese mogu primijeniti na dani predmet i (c) zakon također morabiti formuliran sa odgovarajućom točnošću i jasnoćom da bi sepojedincu dopustilo da prema njemu prilagodi svoje postupke(vidi Europski sud, Sunday Times protiv UjedinjenogKraljevstva, presuda od 26. travnja 1979. godine, serija A, broj30, stavak 49). U slučaju da se ispostavi da je to "miješanje"sukladno zakonu i tada može predstavljati povredu članka 8.Europske konvencije ako se smatra da ono nije "neophodno" dabi se postigao jedan od zakonitih ciljeva iz stavka 2. članka 8.Europske konvencije. Neophodno u ovom kontekstu znači da"miješanje" odgovara "pritiscima društvenih potreba" i dapostoji razumna relacija proporcionalnosti između miješanja izakonitog cilja kojem se teži (vidi Europski sud, Niemietzprotiv Njemačke, presuda od 16. prosinca 1992. godine, serijaA, broj 251).28. Ustavni sud ponovno ukazuje na to da je tužitelj upredmetnom postupku postavio stvarnopravni zahtjev zapredaju u posjed predmetnog stana u smislu odredaba članka43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima. U vezi s tim,Ustavni sud zapaža da je Kantonalni sud jasno istakao da jepravomoćnom Presudom Općinskog suda broj P-422/03 od 2.listopada 2003. godine utvrđeno da je tužitelj, na temeljuzaključenog ugovora o kupoprodaji predmetnog stana od 12.prosinca 1986. godine, postao vlasnik predmetnog stana, teslijedom toga obvezao apelanta da tužitelju (kao vlasniku)preda predmetni stan u posjed. Dovodeći u vezu odlukuKantonalnog suda sa odredbama članka 43. Zakona ovlasničko-pravnim odnosima, Ustavni sud ukazuje na to da jemiješanje u apelantovo pravo na dom izvršeno na temelju"zakona". Pri tome, Ustavni sud ističe da je Zakon o vlasničkopravnimodnosima objavljen u službenim glasilima, dakle,dostupan je građanima, te da na jasan i precizan način regulirapitanje zaštite prava vlasnika, iz čega proizlazi da je miješanje uapelantovo pravo na dom izvršeno na temelju zakona kojiispunjavaju standarde Europske konvencije u pogledu jasnoće itransparentnosti.29. S obzirom na to da je miješanje u apelantovo pravo"zakonito" u smislu standarda Europske konvencije, Ustavnisud kao sljedeće treba ispitati ima li miješanje u apelantovo

Broj 14 - Strana 82 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.pravo na dom legitiman cilj od javnog ili općeg interesa. U vezis tim, Ustavni sud naglašava da je pobijana odluka, kojom jenaloženo apelantu da iseli iz predmetnog stana i da taj stanpreda tužitelju u posjed, donesena sukladno odredbama članka43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima, te da kao takvanesumnjivo ima cilj zaštitu prava vlasnika u odnosu na ostaleosobe kod kojih se nalazi stvar koja je predmet vlasništva.Stoga, Ustavni sud smatra da zaštita prava vlasnika shodnoodredbama članka 43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosimanesumnjivo ima legitiman cilj od javnog ili općeg interesa.30. Konačno, Ustavni sud treba ispitati je li miješanje uapelantovo pravo na dom neophodna mjera u demokratskomdruštvu, što implicira potrebu da se utvrdi postojanje ravnotežeizmeđu prava pojedinca i javnog interesa putem primjenenačela proporcionalnosti. U vezi s tim, Ustavni sud smatra dajavni ili opći interes koji se ogleda kroz zaštitu prava vlasnika idosljednu primjenu relevantnih zakonskih odredaba kojereguliraju to pitanje bez sumnje preteže nad apelantovimpravom da i dalje bude u posjedu predmetnog stana, pogotovošto apelant u predmetnom postupku nije dokazao da u odnosuna predmetni stan ima bilo kakvo pravo zasnovano na zakonu.Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da pobijanaodluka kojom je apelantu naloženo da iseli iz predmetnog stanai da taj stan preda tužitelju u posjed predstavlja "legitiman cilj ujavnom ili općem interesu", odnosno neophodnu mjeru udemokratskom društvu radi zaštite prava i sloboda drugih usmislu članka 8. stavak 2. Europske konvencije, tj. ukonkretnom slučaju radi zaštite prava tužitelja kao vlasnikapredmetnog stana.31. Na temelju izloženoga, Ustavni sud smatra dapobijanom odlukom Kantonalnog suda nije povrijeđenoapelantovo pravo na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne iHercegovine i članka 8. Europske konvencije.Pravo na imovinu32. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 štouključuje:k) Pravo na imovinu.33. Članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvencijuglasi:Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na neometanouživanje svoje imovine. Nitko ne može biti lišen svoje imovine,osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom iopćim načelima međunarodnog prava.Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utječuna pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatrapotrebnim da bi nadzirala korištenje imovine sukladno općiminteresima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugihdoprinosa ili kazni.34. Prilikom razmatranja je li povrijeđen članak 1.Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, Ustavni sud, prijesvega, mora utvrditi ima li apelant "imovinu" u smislu članka 1.Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. U vezi s tim, Ustavnisud ukazuje na to da riječ "imovina" uključuje širok obujamimovinskih interesa koji predstavljaju određenu ekonomskuvrijednost (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 14/00 od 4. travnja2001. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine" broj 33/01). Dalje, prema jurisprudencijiEuropskog suda, "posjed" koji se štiti može biti samo "postojećiposjed" (vidi Europski sud, Van der Mussele, presuda od 23.studenoga 1983. godine, serija A, broj 70, točka 48) ili baremimovina za koju apelant ima "opravdano očekivanje" da će jedobiti (vidi Europski sud, Pine Valley Developments Ltd idrugi, presuda od 29. studenoga 1995. godine, serija A, broj332, točka 31). Ustavni sud ukazuje na to da je zaključenjemugovora o kupoprodaji predmetnog stana apelant stekao"legitimno očekivanje" da će ostvariti pravo na predmetni stan,a osim toga bio je u posjedu spornog stana, što predstavlja"imovinu" u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju.35. Sljedeće pitanje na koje Ustavni sud treba odgovoritijeste je li došlo do miješanja u apelantovu imovinu, te ukolikojeste, u sklopu kojeg od tri pravila iz članka 1. Protokola broj 1uz Europsku konvenciju može biti razmatrano. U vezi s tim,Ustavni sud podsjeća na to da je pobijanom odlukom naloženoapelantu da iseli iz predmetnog stan i da taj stan preda u posjedtužitelju, što nesumnjivo predstavlja miješanje u apelantovopravo na imovinu u smislu drugog pravila izraženog u stavku 1.članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. S obziromna to, Ustavni sud kao sljedeće mora ispitati je li lišavanjeapelanta u uživanju prava na imovinu, na način kako je torezultiralo pobijanom odlukom, bilo opravdano. To može bitislučaj samo ako je (a) predviđeno zakonom (b) u javnominteresu i (c) sukladno načelu proporcionalnosti. Ustavni sudističe da je pobijana odluka Kantonalnog suda, koja je osnovamiješanja u apelantovu imovinu, utemeljena na odredbamačlanka 43. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima. U vezi s tim,Ustavni sud ukazuje na to da je u prethodnim točkama oveodluke, pri ispitivanju navoda o povredi prava na dom,zaključio da navedene odredbe Zakona o vlasničko-pravnimodnosima ispunjavaju standarde "zakonitosti" u smisluEuropske konvencije. Također, Ustavni sud je ukazao na to dazaštita prava vlasnika i dosljedna primjena relevantnihzakonskih odredaba predstavljaju legitiman cilj od javnog iliopćeg interesa, te da u konkretnom slučaju nije narušeno načeloproporcionalnosti između legitimnog cilja kojem se teži iapelantovog prava. Naime, kako je već navedeno, apelant upredmetnom postupku nije dokazao da je on zaista i postaovlasnik predmetnog stana i da stoga njegovo pravo u pogledupredmetnog stana, s obzirom na neprikosnoveno mjesto pojma"imovine" u modernim pravnim sustavima, preteže nad općiminteresom koji se ogleda kroz dosljednu primjenu odredabazakona koji reguliraju način stjecanja prava vlasništva nanekretninama.36. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra dapobijanom odlukom Kantonalnog suda nije povrijeđeno niapelantovo pravo na imovinu iz članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju.VIII. Zaključak37. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovinei članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada redoviti suddetaljno i jasno obrazloži svoju odluku, a takvo obrazloženjeUstavni sud ne smatra proizvoljnim.38. Također, Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenjeprava na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine ičlanka 8. Europske konvencije, niti prava na imovinu iz člankaII/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1uz Europsku konvenciju kada je miješanje javnih vlasti uapelantovo pravo na dom i pravo na imovinu zasnovano nazakonu i radi postizanja legitimnog cilja, a pri tome nijenarušeno ni načelo proporcionalnosti između apelantovog pravai zakonitog cilja kojem se teži.39. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 8340. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, v. r.Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 3905/09, рјешавајући апелацијуМумина Јејне, на основу члана VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службенигласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), усаставу:Валерија Галић, предсједницаTudor Pantiru, потпредсједникМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаConstance Grewe, суткињаМирсад Ћеман, судијаMargarita Caca-Nikolovska, суткињаЗлатко М. Кнежевић, судијана сједници одржаној 30. јануара 2013. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација Мумина Јејнеподнесена против Пресуде Кантоналног суда у Сарајевуброј 009-0-Гж-06-001 109 од 16. септембра 2009. године.Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и"Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине".ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Мумин Јејна (у даљњем тексту: апелант) изСарајева, ког заступа Азем Мехонић, адвокат из Сарајева,поднио је 10. децембра 2009. године апелацију Уставномсуду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд)против Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву (у даљњемтексту: Кантонални суд) број 009-0-Гж-06-001 109 од 16.септембра 2009. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Кантоналног суда и Драгомира Бојата (у даљњем тексту:тужилац), друге стране у предметном судском поступку,затражено је 29. јуна 2010. године да доставе одговоре наапелацију.3. Кантонални суд је 6. јула 2010. године доставиоодговор на апелацију. Тужилац није доставио одговор наапелацију.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговор Кантоналног суда достављен је апеланту 19.октобра 2010. године.III. Чињенично стање5. Чињенице предмета које произилазе из апелантовихнавода и докумената предочених Уставном суду могу да сесумирају на сљедећи начин.6. Пресудом Општинског суда у Сарајеву (у даљњемтексту: Општински суд) број П-201/05-Б од 20. јануара2006. године одбијен је тужиочев тужбени захтјев којим јетражио да се обавеже апелант да исели из стана који сеналази у Сарајеву, улица Васе Бутозана број 3/III (удаљњем тексту: предметни стан), те да му преда у посједпредметни стан слободан од лица и ствари, уз накнадутрошкова поступка (став I изреке пресуде). Одбијен јеапелантов противтужбени захтјев којим је тражио да сеобавеже тужилац да му исплати, по основу уложенихсредстава у адаптацију предметног стана, износ од 8.150,00КМ са законском затезном каматом (став II изрекепресуде). Обавезан је тужилац да апеланту накнадитрошкове парничног поступка у износу од 1.488,00 КМ(став III изреке пресуде).7. У образложењу пресуде Општински суд је, пријесвега, навео да је тужилац 24. јануара 2005. године подниопредметну тужбу захтијевајући да се наложи апеланту даисели из предметног стана, те да му преда предметни стану посјед и слободно располагање сходно одредбама члана43 Закона о власничко-правним односима. У вези с тим,Општински суд је навео да је у току поступка утврђено дасу тужилац као купац и Звонимир Маруновић као продавац12. децембра 1986. године закључили уговор о купопродајипредметног стана. Такође, Општински суд је навео да јеутврђено да су апелант као купац и Звонимир Маруновићкао продавац 15. маја 1996. године закључили уговор окупопродаји предметног стана. При томе, Општински судје навео да је неспорно да предметни стан није уписан уземљишне књиге, те да стога ниједна од парничнихстранака није уписана са правом својине на предметномстану. Општински суд је, даље, навео да је у току поступкаутврђено да је Пресудом Општинског суда број П-422/03од 2. октобра 2003. године, која је потврђена ПресудомКантоналног суда број Гж-1396/04 од 6. августа 2004.године, утврђено да је тужилац власник предметног стана.Општински суд је навео да апелант у конкретном случајуније бесправни корисник, будући да је у предметни стануселио на основу ваљаног правног основа за стицање правасвојине на стану, тј. на основу купопродајног уговоразакљученог 15. маја 1996. године са власником стана.Општински суд је навео да је тужилац право својине напредметном стану стекао 6. августа 2004. године када јепрвостепену пресуду, којом је утврђена тужиочева својинана предметном стану, потврдио другостепени суд и када јестекла формалну правоснажност. Општински суд је указаона то да је тужилац постављеним тужбеним захтјевомтражио апелантово исељење из предметног стана, а да притоме није тражио поништење уговора о купопродаји од 15.маја 1996. године, у смислу одредби чл. 103 и 109 Закона ооблигационим односима. Наиме, Општински суд је навеода уговор о купопродаји, који је закључен 15. маја 1996.године између апеланта и Звонимира Маруновића,производи правно дејство у смислу члана 9 Закона опромету непокретности и члана 23 Закона о власничкоправнимодносима, те да представља ваљан правни основза стицање права својине на предметном стану. С обзиромна то, Општински суд је навео да се апелантово коришћењеи боравак у предметном стану не може сматратибесправним, а да је та чињеница један од услова, поредчињенице својине, који морају бити кумулативно испуњенида би се, у смислу одредби члана 43 Закона о власничкоправнимодносима, удовољило тужиочевом постављеномтужбеном захтјеву. Будући да је у конкретном случајуутврђено да апелант користи предметни стан по основузаконитог основа, Општински суд је закључио да јетужиочев тужбени захтјев неоснован. У погледуапелантовог противтужбеног захтјева, Општински суд јенавео да је такав захтјев неоснован, будући да нисуиспуњени услови из члана 215 ЗОО-а.

Broj 14 - Strana 84 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.8. Одлучујући о тужиочевој жалби противпрвостепене пресуде, Кантонални суд је донио Пресудуброј 009-0-Гж-06-001 109 од 16. септембра 2009. годинекојом је уважио тужиочеву жалбу, па је првостепенупресуду преиначио тако што је обавезао апеланта да иселииз предметног стана, те да предметни стан, слободан одлица и ствари, преда тужиоцу у посјед, као и да му накнадитрошкове парничног поступка у износу од 960,00 КМ. Упреосталом дијелу првостепена пресуда (став II изрекепрвостепене пресуде) остала је неизмијењена. Уобразложењу пресуде Кантонални суд је навео да је уконкретном случају првостепени суд погрешно оцијениоПресуду Општинског суда број П-422/03 од 2. октобра2003. године, која је потврђена Пресудом Кантоналног судаброј Гж-1396/04 од 6. августа 2004. године, те да је извеопогрешне закључке у односу на релевантне чињенице ипогрешно примијенио материјално право. Наиме,Кантонални суд је навео да из наведених пресудапроизилази да су тужилац и Звонимир Маруновићзакључили уговор о купопродаји предметног стана од 12.децембра 1986. године, те да је након закључења тогуговора тужилац ушао у посјед предметног стана, тако дасе сматра да је купопродајни уговор у цијелостиреализован. У вези с тим, Кантонални суд је навео да јепрвостепени суд погрешно закључио да је тужилац постаовласник предметног стана даном доношења другостепенепресуде у предмету Општинског суда број П-422/03, тј. 6.августа 2004. године. Наиме, Кантонални суд је указао нато да Пресуда Општинског суда број П-422/03 од 2.октобра 2003. године и Пресуда Кантоналног суда број Гж-1396/04 од 6. августа 2004. године у конкретном случајуимају деклараторан карактер јер је наведеним пресудамаутврђено да је тужилац на основу закљученогкупопродајног уговора од 12. децембра 1986. године постаовласник предметног стана. При томе, Кантонални суд јенавео да тужилац у предметној правној ствари није имаопотребу да тражи поништење уговора о купопродајипредметног стана који је закључен између апеланта иЗвонимира Маруновића, будући да је апелант купиопредметни стан од невласника. С обзиром на то да јеапелант закључио уговор о купопродаји предметног станаса невласником стана, Кантонални суд је навео да је тиметај купопродајни уговор од 15. маја 1996. године апсолутноништав, јер Звонимир Маруновић није могао пренијети наапеланта више права него што их је сам имао. С обзиром нато да је уговор о купопродаји предметног стана који језакључен 15. маја 1996. године између апеланта иЗвонимира Маруновића апсолутно ништав, Кантонални судје навео да није ни било потребе да се тај уговор пресудомпоништава, односно утврђује апсолутна ништавост тогуговора.9. Кантонални суд је навео да је одредбама члана 38став 1 Закона о власничко-правним односима прописано дасе "право власништва на некретнинама на основу правногпосла стјече уписом у јавне књиге о некретнинама ако јеноситељ савјестан, те да се савјесност стјецатељапретпоставља". Такође, Кантонални суд је навео да јеодредбама члана 38 став 2 наведеног закона прописано да"у случају више савјесних стјецатеља, упис у јавне књигеима право захтијевати стјецатељ коме је некретнинапредата у посјед, а док је некретнина у посједупреноситеља, упис у јавне књиге има право захтијеватистјецатељ који је први стекао правни основ за пренос прававласништва". У вези с тим, Кантонални суд је навео да јепри тумачењу наведених законских одредби потребноимати у виду ноторну чињеницу да у вријеме када сутужилац и Звонимир Маруновић закључили уговор окупопродаји предметног стана од 12. децембра 1986.године нису постојале књиге положених уговора. Наиме,Кантонални суд је указао на то да се ради о стану који јеизграђен у новоградњи у насељу које није укњижено уземљишним књигама, те да стога ни зграда ни предметнистан нису били укњижени у земљишним књигама. Притоме, Кантонални суд је истакао да у случају да супостојале књиге положених уговора, тада би тужилацзакључењем купопродајног уговора од 12. децембра 1986.године, исплатом купопродајне цијене и уласком у посједстана, стекао све услове за укњижбу права својине напредметном стану. Према мишљењу Кантоналног суда,тужилац је у конкретном случају први стицатељ који јеимао правни основ за упис права својине на предметномстану. С обзиром на то, те имајући у виду чињеницу да јеправоснажном Пресудом Општинског суда број П-422/03од 2. октобра 2003. године утврђено право својине напредметном стану у тужиочеву корист, Кантонални суд језакључио да је постављени тужбени захтјев у цијелостиоснован. При томе, Кантонални суд је навео да је имао увиду и чињеницу да је тужилац напустио предметни станпочетком ратних дјеловања, те да је тај суд, одлучујући каоу изреци пресуде, обезбиједио тужиоцу као власнику правона имовину и право на мирно уживање имовине у смислучлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију зазаштиту људских права и основних слобода (у даљњемтексту: Европска конвенција).IV. Апелацијаа) Наводи из апелације10. Апелант сматра да су му оспореном одлукомповријеђени право на правично суђење из члана II/3.е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европскеконвенције, право на дом из члана II/3ф) Устава Босне иХерцеговине и члана 8 Европске конвенције, те право наимовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине ичлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апелантнаводи да је 15. маја 1996. године са ЗвонимиромМаруновићем закључио уговор о купопродаји предметногстана, који је овјерен у Општинском суду под бројем Ов.3046/97 од 23. маја 1997. године, те да је ступио у посједпредметног стана 15. јуна 1997. године. Апелант наводи даје првостепени суд утврдио да он користи предметни станпо основу ваљаног правног посла – уговора о купопродаји,те да тај уговор нико није оспоравао нити доводио упитање правну ваљаност тог уговора, чак ни тужилац упредметном судском поступку. С обзиром на то, апелантсматра да је првостепени суд правилно примијенио одредбечлана 43 Закона о власничко-правним односима, теправилно поступио када је одбио као неоснован тужиочевтужбени захтјев. Апелант наводи да је другостепени судпреиначио првостепену пресуду тако што је усвојиотужиочев тужбени захтјев, а да, при томе, није навеониједан правни основ за такву одлуку. Апелант наводи дапосједује ваљан купопродајни уговор који је закључен ускладу са релевантним одредбама ЗОО-а, да је предметниуговор овјерен у надлежном суду у складу са Законом опромету непокретности, да је платио порез на промет запредметни стан у складу са Законом о порезу на прометКантона Сарајево, да је предао купопродајни уговор накњижење, те да му при томе нико није оспоравао правосвојине на предметном стану. Апелант наводи да је упркоссвему томе другостепени суд донио пресуду којом га јеобавезао да исели из предметног стана и да тај стан предатужиоцу.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 85б) Одговор на апелацију11. У одговору на апелацију Кантонални суд је навеода је тај суд правилно оцијенио писане доказе у спису, да јеутврдио релевантне чињенице, те да је правилнопримијенио материјално право, тј. релевантне одредбеЗакона о власничко-правним односима. С обзиром на то,Кантонални суд је предложио да се апелација одбије каонеоснована.V. Релевантни прописи12. У Закону о власничко-правним односима("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр.6/98 и 29/03) релевантне одредбе гласе:Члан 23.Право власништва стјече се по самом закону, наоснову правног посла, одлуком надлежног органа инасљеђивањем.Члан 38.Право власништва на некретнине, на основу правногпосла стјече се уписом у јавне књиге о некретнинама, акоје носитељ савјестан. Савјесност стјецатеља сепретпоставља.У случају више савјесних стјецатеља, упис у јавнекњиге има право захтијевати стјецатељ коме јенекретнина предата у посјед, а док је некретнина у посједупреноситеља, упис у јавне књиге има право захтијеватистјецатељ који је први стекао правни основ за преносправа власништва.Члан 43. ст. 1. и 2.Власник може тужбом захтијевати од посједникаповраћај индивидуално одређене ствари.Власник мора доказати да на ствар чији повраћајтражи има право власништва, као и да се она налази уфактичкој власти туженог.VI. Допустивост13. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом Уставукада она постану предмет спора због пресуде било ког судау Босни и Херцеговини.14. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.15. У конкретном случају, предмет оспоравањаапелацијом је Пресуда Кантоналног суда број 009-0-Гж-06-001 109 од 16. септембра 2009. године, против које немадругих дјелотворних правних лијекова могућих премазакону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 26.октобра 2009. године, а апелација је поднесена 10.децембра 2009. године, тј. у року од 60 дана, како јепрописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда.Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4Правила Уставног суда зато што није очигледно (primafacie) неоснована, нити постоји неки други формалниразлог због ког апелација није допустива.16. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњавауслове у погледу допустивости.VII. Меритум17. Апелант оспорава наведену пресуду Кантоналногсуда тврдећи да су му том пресудом повријеђена права изчлана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6Европске конвенције, члана II/3ф) Устава Босне иХерцеговине и члана 8 Европске конвенције, те члана II/3к)Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију.Право на правично суђење18. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:е) Право на правичан поступак у грађанским икривичним стварима и друга права у вези с кривичнимпоступком.19. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:1) Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правичну и јавну расправу уразумном року пред независним и непристрасним, закономустановљеним судом. […]20. Уставни суд, прије свега, указује на то да, премапракси Европског суда за људска права (у даљњем тексту:Европски суд), коју подржава и Уставни суд, споровиизмеђу приватних лица који се тичу имовинских праваувијек спадају у грађанска права, те се стога на њихпримјењују и стандарди које прописује члан 6 став 1Европске конвенције (види Европски суд, Pretto противИталије, пресуда од 8. децембра 1983. године).21. У вези са апелантовим наводима о кршењу правана правично суђење, који се у суштини односе на тврдњуда је Кантонални суд при доношењу своје одлукепроизвољно примијенио материјално право, Уставни судуказује на то да, према пракси Европског суда и Уставногсуда, задатак ових судова није да преиспитују закључкередовних судова у погледу чињеничног стања и примјенематеријалног права (види Европски суд, Pronina противРусије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године,апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд нијенадлежан да супституише редовне судове у процјеничињеница и доказа, већ је, генерално, задатак редовнихсудова да оцијене чињенице и доказе које су извели (видиЕвропски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства,пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли су,евентуално, повријеђена или занемарена уставна права(право на правично суђење, право на приступ суду, правона дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјеназакона била, евентуално, произвољна или дискриминациона.Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни судсе бави искључиво питањем евентуалне повреде уставнихправа или права из Европске конвенције у поступку предредовним судовима, па ће у конкретном случају Уставнисуд испитати да ли је поступак у цјелини био правичан усмислу члана 6 став 1 Европске конвенције (види Уставнисуд, Одлука број АП 20/05 од 18. маја 2005. године,објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 58/05).22. У конкретном случају, Уставни суд запажа да јеКантонални суд довољно јасно образложио своју одлуку, атакво образложење Уставни суд не сматра произвољним.Наиме, Уставни суд, прије свега, запажа да је тужилац упредметном поступку поставио стварноправни захтјев за

Broj 14 - Strana 86 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.предају у посјед предметног стана у смислу одредби члана43 Закона о власничко-правним односима. У вези с тим,Уставни суд указује на то да је одредбама члана 43 став 1Закона о власничко-правним односима прописано да"власник може тужбом захтијевати од посједника повраћајиндивидуално одређене ствари", док је ставом 2 тог чланапрописано да "власник мора доказати да на ствар чијиповраћај тражи има право власништва, као и да се онаналази у фактичкој власти туженог". Дакле, јаснопроизилази да је тужилац, поводом власничке тужбе,дужан да докаже да је власник оне ствари чији повраћајили предају у посјед тражи, те да се тражена ствар налази уфактичкој власти туженог. У том смислу, Уставни судзапажа да је Кантонални суд јасно указао на то да јеПресудом Општинског суда број П-422/03 од 2. октобра2003. године, која је потврђена Пресудом Кантоналног судаброј Гж-1396/04 од 6. августа 2004. године, утврђено да јетужилац, на основу закљученог уговора о купопродајипредметног стана од 12. децембра 1986. године, постаовласник предметног стана. С обзиром на то, те будући да јеапелант у посједу предметног стана, Кантонални суд језакључио да је основан тужиочев тужбени захтјев, теслиједом тога обавезао апеланта да исели из предметногстана, те да тај стан преда тужиоцу у посјед. Доводећи увезу одредбе члана 43 Закона о власничко-правнимодносима са одлуком Кантоналног суда, Уставни суд неналази било какву произвољност у поступању тог суда.При томе, Уставни суд запажа да је Кантонални суд јасноуказао на то да "тужилац у предметној правној ствари нијеимао потребе да тражи поништење апелантовог уговора окупопродаји предметног стана", у чему Уставни суд,такође, не налази било какву произвољност. Наиме, будућида је правоснажном судском одлуком утврђено да јетужилац власник предметног стана, те имајући у видуодредбе члана 43 Закона о власничко-правним односима,Уставни суд сматра да је Кантонални суд у том погледу даозадовољавајуће образложење, тако да се апелантовинаводи, изнесени на тај начин, показују као потпунонеосновани.23. На основу изложеног, Уставни суд сматра да јеКантонални суд у образложењу оспорене одлуке даозадовољавајуће, јасне и потпуне разлоге за својеодлучивање, који не остављају било какав утисакпроизвољности, те да је на тај начин поштовао гаранцијеправа на правично суђење из члана 6 став 1 Европскеконвенције. Стога, Уставни суд сматра да није повријеђеноапелантово право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције.Право на дом24. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:ф) Право на приватни и породични живот, дом ипреписку.25. Члан 8 Европске конвенције гласи:1. Свако има право на поштивање свог приватног ипородичног живота, дома и преписке.2. Јавна власт се не мијеша у вршење овог права, осимако је такво мијешање предвиђено законом и ако је тонеопходна мјера у демократском друштву у интересунационалне безбједности, јавне безбједности, економскедобробити земље, спречавања нереда или спречавањазлочина, заштите здравља и морала или заштите права ислобода других.26. Приликом разматрања да ли је повријеђен члан 8Европске конвенције, Уставни суд првенствено мораутврдити да ли предметни стан представља апелантов"дом" у смислу значења члана 8 став 1 Европскеконвенције, а затим да ли оспорена одлука представља"мијешање" јавних власти у поштовање апелантовог правана дом. У конкретном случају, Уставни суд запажа да јеапелант, након закључења уговора о купопродајипредметног стана, у току 1997. године уселио у тај стан. Собзиром на то да апелант живи у предметном стану од1997. године, Уставни суд сматра да тај стан представљањегов дом у смислу члана 8 Европске конвенције. Такође,Уставни суд сматра да је оспореном одлуком дошло домијешања у апелантово право на дом, будући да је њоменаложено апеланту да исели из предметног стана, те да тајстан преда тужиоцу у посјед.27. Сљедеће питање на које Уставни суд требаодговорити јесте да ли је "мијешање" у апелантово правона дом оправдано у смислу члана 8 став 2 Европскеконвенције. Да би "мијешање" било оправдано оно мора:(а) бити предвиђено законом, (б) имати легитиман циљ одјавног или општег интереса и (ц) бити у складу сапринципом пропорционалности у демократском друштву.Услов законитости се, у складу са значењем терминаЕвропске конвенције, састоји из више елемената: (а)мијешање мора бити засновано на домаћем илимеђународном закону; (б) закон о ком је ријеч мора битипримјерено доступан тако да појединац буде примјереноупућен на околности закона које се могу примијенити надати предмет и (ц) закон такође мора бити формулисан саодговарајућом тачношћу и јасноћом да би се појединцудозволило да према њему прилагоди своје поступке (видиЕвропски суд, Sunday Times против УједињеногКраљевства, пресуда од 26. априла 1979. године, серија А,број 30, став 49). У случају да се испостави да је то"мијешање" у складу са законом и тада може представљатиповреду члана 8 Европске конвенције ако се сматра да ононије "неопходно" да би се постигао један од законитихциљева из става 2 члана 8 Европске конвенције. Неопходноу овом контексту значи да "мијешање" одговара"притисцима друштвених потреба" и да постоји разумнарелација пропорционалности између мијешања и законитогциља ком се тежи (види Европски суд, Niemietz противЊемачке, пресуда од 16. децембра 1992. године, серија А,број 251).28. Уставни суд поново указује на то да је тужилац упредметном поступку поставио стварноправни захтјев запредају у посјед предметног стана у смислу одредби члана43 Закона о власничко-правним односима. У вези с тим,Уставни суд запажа да је Кантонални суд јасно истакао даје правоснажном Пресудом Општинског суда број П-422/03од 2. октобра 2003. године утврђено да је тужилац, наоснову закљученог уговора о купопродаји предметногстана од 12. децембра 1986. године, постао власникпредметног стана, те слиједом тога обавезао апеланта датужиоцу (као власнику) преда предметни стан у посјед.Доводећи у везу одлуку Кантоналног суда са одредбамачлана 43 Закона о власничко-правним односима, Уставнисуд указује на то да је мијешање у апелантово право на домизвршено на основу "закона". При томе, Уставни судистиче да је Закон о власничко-правним односимаобјављен у службеним гласилима, дакле, доступан јеграђанима, те да на јасан и прецизан начин регулишепитање заштите права власника, из чега произилази да је

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 87мијешање у апелантово право на дом извршено на основузакона који испуњавају стандарде Европске конвенције упогледу јасноће и транспарентности.29. С обзиром на то да је мијешање у апелантовоправо "законито" у смислу стандарда Европске конвенције,Уставни суд као сљедеће треба испитати да ли мијешање уапелантово право на дом има легитиман циљ од јавног илиопштег интереса. У вези с тим, Уставни суд наглашава да јеоспорена одлука, којом је наложено апеланту да исели изпредметног стана и да тај стан преда тужиоцу у посјед,донесена у складу са одредбама члана 43 Закона овласничко-правним односима, те да као таква несумњивоима циљ заштиту права власника у односу на остала лицакод којих се налази ствар која је предмет својине. Стога,Уставни суд сматра да заштита права власника сходноодредбама члана 43 Закона о власничко-правним односиманесумњиво има легитиман циљ од јавног или општегинтереса.30. Коначно, Уставни суд треба испитати да ли јемијешање у апелантово право на дом неопходна мјера удемократском друштву, што имплицира потребу да сеутврди постојање равнотеже између права појединца ијавног интереса путем примјене принципапропорционалности. У вези с тим, Уставни суд сматра дајавни или општи интерес који се огледа кроз заштиту прававласника и досљедну примјену релевантних законскиходредби које регулишу то питање без сумње претеже надапелантовим правом да и даље буде у посједу предметногстана, поготово што апелант у предметном поступку ниједоказао да у односу на предметни стан има било каквоправо засновано на закону. Имајући у виду наведено,Уставни суд сматра да оспорена одлука којом је апелантуналожено да исели из предметног стана и да тај стан предатужиоцу у посјед представља "легитиман циљ у јавном илиопштем интересу", односно неопходну мјеру удемократском друштву ради заштите права и слободадругих у смислу члана 8 став 2 Европске конвенције, тј. уконкретном случају ради заштите права тужиоца каовласника предметног стана.31. На основу изложеног, Уставни суд сматра даоспореном одлуком Кантоналног суда није повријеђеноапелантово право на дом из члана II/3ф) Устава Босне иХерцеговине и члана 8 Европске конвенције.Право на имовину32. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:к) Право на имовину.33. Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцијугласи:Свако физичко или правно лице има право нанеометано уживање своје имовине. Нико не може битилишен своје имовине, осим у јавном интересу и подусловима предвиђеним законом и општим начелимамеђународног права.Претходне одредбе, међутим, ни на који начин неутичу на право државе да примјењује такве законе којесматра потребним да би надзирала коришћење имовине ускладу с општим интересима или да би обезбиједиланаплату пореза или других доприноса или казни.34. Приликом разматрања да ли је повријеђен члан 1Протокола број 1 уз Европску конвенцију, Уставни суд,прије свега, мора утврдити има ли апелант "имовину" усмислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.У вези с тим, Уставни суд указује на то да ријеч "имовина"укључује широк обим имовинских интереса којипредстављају одређену економску вриједност (видиУставни суд, Одлука број У 14/00 од 4. априла 2001.године, објављена у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине" број 33/01). Даље, према јуриспруденцијиЕвропског суда, "посјед" који се штити може бити само"постојећи посјед" (види Европски суд, Van der Mussele,пресуда од 23. новембра 1983. године, серија А, број 70,тачка 48) или барем имовина за коју апелант има"оправдано очекивање" да ће је добити (види Европски суд,Pine Valley Developments Ltd и други, пресуда од 29.новембра 1995. године, серија А, број 332, тачка 31).Уставни суд указује на то да је закључењем уговора окупопродаји предметног стана апелант стекао "легитимноочекивање" да ће остварити право на предметни стан, а семтога био је у посједу спорног стана, што представља"имовину" у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију.35. Сљедеће питање на које Уставни суд требаодговорити јесте да ли је дошло до мијешања у апелантовуимовину, те уколико јесте, у склопу ког од три правила изчлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију можебити разматрано. У вези с тим, Уставни суд подсјећа на тода је оспореном одлуком наложено апеланту да исели изпредметног стан и да тај стан преда у посјед тужиоцу, штонесумњиво представља мијешање у апелантово право наимовину у смислу другог правила израженог у ставу 1члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Собзиром на то, Уставни суд као сљедеће мора испитати дали је лишавање апеланта у уживању права на имовину, наначин како је то резултирало оспореном одлуком, билооправдано. То може бити случај само ако је (а) предвиђенозаконом (б) у јавном интересу и (ц) у складу са принципомпропорционалности. Уставни суд истиче да је оспоренаодлука Кантоналног суда, која је основ мијешања уапелантову имовину, заснована на одредбама члана 43Закона о власничко-правним односима. У вези с тим,Уставни суд указује на то да је у претходним тачкама овеодлуке, при испитивању навода о повреди права на дом,закључио да наведене одредбе Закона о власничко-правнимодносима испуњавају стандарде "законитости" у смислуЕвропске конвенције. Такође, Уставни суд је указао на тода заштита права власника и досљедна примјенарелевантних законских одредби представљају легитиманциљ од јавног или општег интереса, те да у конкретномслучају није нарушен принцип пропорционалности измеђулегитимног циља ком се тежи и апелантовог права. Наиме,како је већ наведено, апелант у предметном поступку ниједоказао да је он заиста и постао власник предметног станаи да стога његово право у погледу предметног стана, собзиром на неприкосновено мјесто појма "имовине" умодерним правним системима, претеже над општиминтересом који се огледа кроз досљедну примјену одредбизакона који регулишу начин стицања права својине нанепокретностима.36. С обзиром на наведено, Уставни суд сматра даоспореном одлуком Кантоналног суда није повријеђено ниапелантово право на имовину из члана 1 Протокола број 1уз Европску конвенцију.VIII. Закључак37. Уставни суд закључује да не постоји кршењеправа на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када

Broj 14 - Strana 88 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.редовни суд детаљно и јасно образложи своју одлуку, атакво образложење Уставни суд не сматра произвољним.38. Такође, Уставни суд закључује да не постојикршење права на дом из члана II/3ф) Устава Босне иХерцеговине и члана 8 Европске конвенције, нити права наимовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине ичлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када јемијешање јавних власти у апелантово право на дом и правона имовину засновано на закону и ради постизањалегитимног циља, а при томе није нарушен ни принциппропорционалности између апелантовог права и законитогциља ком се тежи.39. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.40. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.241Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, upredmetu broj AP 3990/09, rješavajući apelaciju Adema Alića,na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59.stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog sudaBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine"br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikTudor Pantiru, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaConstance Grewe, sutkinjaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijaMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 30. januara 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija Adema Alićapodnesena protiv Rješenja Kantonalnog suda u Zenici broj 004-0-Kž-09-000 079 od 16. oktobra 2009. godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Adem Alić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Tešnjapodnio je 17. decembra 2009. godine apelaciju Ustavnom suduBosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protivRješenja Kantonalnog suda u Zenici (u daljnjem tekstu:Kantonalni sud) broj 004-0-Kž-09-000 079 od 16. oktobra2009. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog suda, Općinskog suda u Tešnju (u daljnjemtekstu: Općinski sud) i Kantonalnog tužilaštva u Zenici (udaljnjem tekstu: Kantonalno tužilaštvo) zatraženo je 5. jula2010. godine da dostave odgovore na apelaciju. Od Policijskeuprave IV, Policijska stanica Tešanj (u daljnjem tekstu:Policijska stanica Tešanj), zatraženo je 26. jula 2012. godine dadostavi odgovor na apelaciju.3. Kantonalni sud je odgovor dostavio 9. jula 2010.godine, Općinski sud 2. septembra 2010. godine, Kantonalnotužilaštvo 9. jula 2010. godine, a Policijska stanica Tešanj 7.augusta 2012. godine.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju Kantonalnog i Općinskog suda, teKantonalnog tužilaštva dostavljeni su apelantu 30. septembra2010. godine, a odgovor Policijske stanice Tešanj dostavljen jeapelantu 30. augusta 2012. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.6. Policijska stanica Tešanj je potvrdom o privremenomoduzimanju predmeta broj 08-03/10-1-131/08 od 19. decembra2008. godine (u daljnjem tekstu: potvrda o oduzimanju), naosnovu člana 80. Zakona o krivičnom postupku FBiH (udaljnjem tekstu: ZKPFBiH), od apelanta oduzela putničkomotorno vozilo označenih karakteristika (u daljnjem tekstu:sporni automobil), ključ za stavljanje u pogon spornogautomobila, te opremu za navedeno vozilo uz navođenjesadržaja opreme. U potvrdi koju je apelant svojeručno potpisaokonstatirano je da su navedeni predmeti dobrovoljno predati,kao i da apelant ima mogućnost izjavljivanja žalbe.7. Apelant je, u skladu sa članom 83. ZKPFBiH, protivpotvrde o oduzimanju izjavio žalbu Općinskom sudu.8. Općinski sud je Rješenjem broj 039 0 Kv 09 000 022od 25. augusta 2009. godine apelantovu žalbu uvažio, ukinuopotvrdu o oduzimanju, te naložio da se apelantu, popravosnažnosti ovog rješenja, oduzeti predmeti odmah vrate.9. Iz obrazloženja rješenja proizlazi da je apelant u žalbi,između ostalog, istakao da je sporno vozilo kupio u februaru2007. godine od njemu poznatog lica, da je registrirano uPolicijskoj stanici Tešanj 21. novembra 2007. godine sa rokomvaženja saobraćajne dozvole do 21. novembra 2008. godine, damu je inspektor policije saopštio da je automobil ukraden 18.novembra 2000. godine u Beogradu i da je za njim raspisanameđunarodna potraga, te da je na zahtjev policije 19. novembra2008. godine sporni automobil dovezao pred policijsku stanicu,te je tom prilikom automobil oduzet i data mu je potvrda ooduzimanju.10. U obrazloženju rješenja je konstatirano da je uokolnostima kada je oduzimanje izvršeno u smislu člana 80.ZKPFBiH, dakle bez naredbe suda, nužno traženje naknadnogodobrenja od suda za oduzimanje predmeta u roku od 72 sata, ada u konkretnom slučaju to nije učinjeno. U tom smisluneosnovanim su ocijenjeni navodi Kantonalnog tužilaštva da nepostoji obaveza naknadnog odobrenja oduzimanja spornogvozila u situaciji kada je ono dobrovoljno predato. S tim u vezije ukazano na to da je naredba o oduzimanju predmeta pravniakt koji ne zavisi ni od kakve dobrovoljnosti i izvršava seprinudno. Dalje, neosnovanim su ocijenjeni navodiKantonalnog tužilaštva da ovlaštena službena lica iz policijenisu tražila naknadno odobrenje za oduzimanje spornog vozila,shodno članu 80. ZKPFBiH, jer iz akta policije broj 08-3/10-1-04-2-14161/08 od 24. decembra 2008. godine proizlazi da jetakav prijedlog podnesen Kantonalnom tužilaštvu, koje nijepostupilo povodom tog prijedloga. Prema ocjeni Općinskogsuda, osim ovog propusta, ukazano je i na to da nema nitijednog dokaza u smislu počinjenosti krivičnog djela – ko jepočinio krivično djelo, da li se protiv nekog vodi krivičnipostupak, zbog čega se osnovano postavlja pitanje postojanjaoptuženog u ovom predmetu i da li je oduzimanje spornogvozila preuranjeno. Prema ocjeni Općinskog suda, zbognepostojanja krivičnog postupka, izvjesne fotokopije depeše

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 89policije bez ovjere da odgovaraju originalu ne mogu biti valjandokaz s obzirom na to da se za oduzimanje predmeta i krivičnogonjenje traže zakonito pribavljeni dokazi. U vezi s tim jeukazano i na to da uz fotokopije (akata) Federalnogministarstva unutrašnjih poslova, Federalna uprava policije (udaljnjem tekstu: FMUP), broj 14/2-1-19567 od 27. novembra2008. godine i broj 14/2-1-199987/SF od 3. decembra 2008.godine nije priložen nikakav akt iz kojeg bi se vidjelopotraživanje predmetnog vozila iz Srbije, kao ni da je tamopokrenut krivični postupak protiv nekog, te da nije navedenooštećeno lice. Imajući u vidu da iz sadržaja navedenih dopisaproizlazi da se traži da se oduzeto vozilo zadrži pod nadzorom ida se FMUP obavijesti o mjestu i uvjetima preuzimanja vozilaod legitimnog vlasnika, iako se u konkretnom slučaju radi samoo privremenom oduzimanju vozila, Općinski sud je naglasio dakonačnu riječ mora dati sud u odgovarajućem postupku, a kojise u okolnostima konkretnog slučaja zaobilazi.11. Općinski sud je ukazao na to da apelantova savjesnostničim nije dovedena u pitanje jer bi u suprotnom bio optužen iprotiv njega bi se vodio krivični postupak. U vezi s tim jeistaknuto da je apelant kupio vozilo od njemu poznatog lica, daje vozilo nesmetano registrirano na području BiH od 2000.godine pa nadalje, uz provjere koje se obavezno vrše uzregistraciju vozila, a zbog čega se opravdano postavljaju ipitanja postojanja krivičnog djela iz 2000. godine, izvršioca togdjela, ko je oštećeni, i to sa aspekta nepostojanja valjanihdokaza, eventualne zastare krivičnog gonjenja, a što jepreuranjeno s obzirom na to da još uvijek nema nikakvogkrivičnog postupka.12. Najzad, Općinski sud se u prilog ovakvoj svojoj odlucipozvao na Rješenje Kantonalnog suda broj 004-0-Kž-07-000281 od 14. decembra 2007. godine u kojem je Kantonalni sudiskazao stanovište o nezakonitosti naredbe za oduzimanjepredmeta donesene u gotovo identičnim okolnostima.13. Kantonalni sud je Rješenjem broj 004-0-Kž-09-000079 od 16. oktobra 2009. godine uvažio žalbu Kantonalnogtužilaštva i preinačio rješenje Općinskog suda tako da jeapelantova žalba izjavljena protiv potvrde o oduzimanjuodbijena kao neosnovana.14. U obrazloženju rješenja Kantonalni sud je konstatiraoda je uvidom u dopis FMUP-a broj 14/2-1-19987 od 3.decembra 2008. godine utvrđeno da je sporno vozilo oduzetoprema potvrdi o oduzimanju, ukradeno u Srbiji i da je predmetmeđunarodne potrage putem Interpola, da je u toku postupkapribavljena dokumentacija o krađi preko Interpola Sarajevo, aputem Interpola Beograd, te da je zatraženo da se sporno vozilozadrži pod nadzorom i obavijesti o mjestu i uvjetima podkojima će legitimni vlasnik preuzeti automobil. Na osnovunavedenog zaključeno je da je nesporno da se radi o voziluukradenom u Srbiji, kao i da je postojala opasnost od odlaganja,odnosno da je sporno vozilo trebalo oduzeti bez odlaganja,kako bi se moglo vratiti legitimnom vlasniku. Kantonalni sud jeukazao na to da se u konkretnom slučaju očito radi o počinjenjukrivičnog djela krađe predmetnog vozila i da je postojalaopasnost od odlaganja koja se ogledala u mogućnosti da bisporno vozilo moglo biti zamijenjeno ili prepravljeno, a na štoje u žalbi na prvostepeno rješenje i ukazalo Kantonalnotužilaštvo. Istaknuto je da je članom 80. stav 1. ZKPFBiHpropisano da se privremeno oduzimanje predmeta može izvršitii bez naredbe suda, da se predmeti iz člana 79. stav 1.ZKPFBiH mogu privremeno oduzeti i bez naredbe suda ukolikopostoji opasnost od odlaganja, te da u situaciji kada se liceizričito protivi oduzimanju predmeta, tužilac u roku od 72 sataod izvršenog pretresanja podnosi zahtjev sudu za naknadnoodobrenje za oduzimanje predmeta. S tim u vezi, naglašeno jeda iz potvrde o oduzimanju, koju je apelant svojeručnopotpisao, proizlazi da je sporno vozilo dobrovoljno predano, naosnovu čega je zaključeno da u konkretnom slučaju Kantonalnotužilaštvo, u skladu sa članom 80. stav 1. ZKPFBiH, i nijeimalo obavezu da podnosi zahtjev za naknadno oduzimanjepredmeta, odnosno da takva obaveza u smislu citirane odredbepostoji samo kada se lice od kojeg se predmet oduzima tomeizričito usprotivi. Na osnovu navedenog zaključeno je da jepostupak oduzimanja spornog vozila bio u potpunosti u skladusa zakonom i da je potvrda o oduzimanju izdata na zakonitnačin, u smislu člana 80. stav 1. a u vezi sa članom 79. stav 1.ZKPFBiH.15. Prema ocjeni Kantonalnog suda, neprihvatljivo jetumačenje prvostepenog suda u pogledu člana 80. stav 1.ZKPFBiH jer je ignorirana razlika između privremenogoduzimanja predmeta u situaciji kada je do oduzimanja došlodobrovoljno od situacije u kojoj je postojalo protivljenje, jer seradi o dvije različite pravne situacije u kojima je i postupakdrugačiji. Dalje, ukazano je i na to da je prvostepeni sudprekoračio granice svojih ovlaštenja jer se upustio urazmatranje o tome ko je izvršilac krivičnog djela, te okrivičnoj odgovornosti. Kako ističe Kantonalni sud, uokolnostima konkretnog slučaja bilo je dovoljno utvrditi dapostoji podatak o ukradenom vozilu i da postoji opasnost zaprivremeno oduzimanje spornog vozila. Najzad, Kantonalni sudje ukazao na to da je u članu 79. stav 1. ZKPFBiH propisano dase predmet koji se po zakonu treba oduzeti ili koji možeposlužiti kao dokaz u krivičnom postupku može privremenooduzeti, pa da je potpuno nebitno ko je držalac takvogpredmeta, po kojem osnovu je do njega došao i slično, a što ijeste predmet kriminalističko-operativne obrade, a u daljnjemtoku eventualno i predmet istrage.16. Policijska stanica Tešanj je potvrdom o vraćanjuprivremeno oduzetih predmeta broj 08-03/10-1-131/08/11 od22. februara 2011. godine, u skladu sa članom 217. ZKPFBiH,sporni automobil vratila punomoćniku legitimnog vlasnika.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije17. Apelant smatra da su mu osporenim rješenjemKantonalnog suda povrijeđeni pravo na pravično suđenje izčlana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1.Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnihsloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), te pravo naimovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Apelant ističe da munije prezentiran bilo kakav akt na osnovu kojeg se od njegaoduzima sporno vozilo, da ga prilikom oduzimanja vozilaovlašteno službeno lice nije poučilo o pravnom učinkudobrovoljnog ili nedobrovoljnog predavanja spornog vozila, daprije oduzimanja spornog vozila, tj. 19. decembra 2008. godine,kao ni na taj dan, a ni kasnije, nije saslušan u vezi s tim kako jepostao vlasnik i posjednik spornog vozila, te najzad ističe načinna koji je Kantonalni sud primijenio član 80. stav 1. ZKPFBiH.Apelant navodi da je sporno vozilo prethodno već osam putaregistrirano u BiH (u Sarajevu, Žepču i Tešnju), te da je odnjega oduzeto kada je podnio zahtjev za registraciju, kao i danije imao namjeru da ga otuđi ili da ga sakrije. Premaapelantovom mišljenju, u skladu sa članom 79. stav 1.ZKPFBiH, predmeti se mogu oduzeti u krivičnom postupkuprotiv poznatog ili nepoznatog počinioca, ali istraga mora biti utoku za tačno određeno krivično djelo sa kojim je u vezipredmet koji se oduzima. Apelant ističe da krivični postupaknije pokrenut protiv njega, odnosno da, prema njegovimsaznanjima, krivični postupak nije pokrenut ni protiv nekogdrugog lica. Navodi da su zakonom propisane i drugemogućnosti za osiguranje dokaza (stavljanje klauzule u

Broj 14 - Strana 90 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.saobraćajnu dozvolu o zabrani otuđenja i sl.), te da je spornovozilo stekao valjanim pravnim poslom. Najzad, apelantukazuje na to da je prvostepeni sud njegovu žalbu na potvrdu ooduzimanju uvažio zasnivajući svoju odluku i na RješenjuKantonalnog suda broj 004-0-Kž-07-000 281 od 14. decembra2007. godine u kojem je ovaj sud zaključio da je naredba ooduzimanju predmeta nezakonita u okolnostima koje su gotovoidentične njegovom slučaju.b) Odgovor na apelaciju18. Kantonalni sud se u odgovoru na navode iz apelacijepozvao na razloge i obrazloženja iz osporenog rješenja.19. Općinski sud je u odgovoru istakao da sam apelant uapelaciji ukazuje čijim postupcima je nezadovoljan, pa da ovajsud, ukidanjem za njega nepovoljne potvrde o oduzimanjupredmeta, ni na koji način nije povrijedio apelantova prava.20. Kantonalno tužilaštvo je u odgovoru istaklo da se uapelaciji samo ponavljaju žalbeni navodi iz ranijeg postupka, okojim je Kantonalni sud, odlučujući o žalbi, vodio računa, te dasu u osporenom rješenju dati jasni i obrazloženi razlozi zbogkojih je preinačeno rješenje Općinskog suda.21. Policijska stanica Tešanj je u odgovoru na navode izapelacije navela da je, postupajući povodom apelantovogzahtjeva za registraciju spornog vozila, prilikom unosapodataka u elektronsku bazu utvrdila da je predmetno vozilopredmet potrage Interpola. Ukazano je i na to da su putemFMUP-a, te Interpola Sarajevo i Beograd obavljene potrebneprovjere, te da je utvrđeno da je sporni automobil otuđen uBeogradu, da je vlasnik podnio prijavu zbog krivičnog djelakrađe, utvrđen je identitet vlasnika, kao i da je zainteresiran zapreuzimanje spornog automobila. Shodno navedenom, naosnovu potvrde o vraćanju privremeno oduzetih predmeta naosnovu člana 217. ZKPFBiH, sporni automobil vraćen jeovlaštenom punomoćniku vlasnika vozila 22. februara 2011.godine. Najzad, ukazano je na to da je apelant pozvan i saslušanu svojstvu svjedoka u Policijsku stanicu Tešanj 19. decembra2008. godine, da je od njega uzeta izjava koju je svojeručnopotpisao, a u kojoj je potvrdio da ga je prethodnog danaovlašteno lice obavijestilo da nije moguće izvršiti registracijuspornog vozila jer je za vozilom raspisana međunarodnapotraga, da mu je prilikom davanja izjave pojašnjeno da sevozilo privremeno oduzima, da postoji potjernica, budući da jevozilo ukradeno 18. novembra 2000. godine u Beogradu i da jelegitimni vlasnik zainteresiran za njegov povrat.V. Relevantni propisi22. Zakon o krivičnom postupku Federacije Bosne iHercegovine ("Službene novine FBiH" br. 35/03, 37/03, 56/03,78/04, 28/05, 55/06, 27/07 i 9/09) u relevantnom dijelu glasi:Član 79.Naredba za oduzimanje predmeta(1) Predmeti koji se po KZFBiH imaju oduzeti ili kojimogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno ćese oduzeti i na osnovu sudske odluke će se osigurati njihovočuvanje.Član 80.Privremeno oduzimanje predmeta bez naredbe(1) Predmeti iz člana 79. stav 1. ovoga zakona mogu seprivremeno oduzeti i bez naredbe suda ukoliko postoji opasnostod odlaganja. Ukoliko se osoba koja se pretresa izričitousprotivi oduzimanju predmeta, tužitelj će u roku od 72 sata odizvršenog pretresanja podnijeti zahtjev sudiji za prethodnipostupak za naknadno odobrenje oduzimanja predmeta.Član 83.Pravo žalbe(1) Osoba od koje se privremeno oduzima predmet idokumentacija ima pravo žalbe.(2) Žalba iz stava 1. ovoga člana ne odlaže privremenooduzimanje predmeta i dokumentacije.(3) Protiv odluke suda kojom se vraćaju oduzeti predmetiili dokumentacija tužitelj ima pravo podnijeti žalbu.Član 88.Vraćanje privremeno oduzetih predmeta(1) Predmeti koji su tokom krivičnog postupka privremenooduzeti vratit će se vlasniku, odnosno držatelju kada u tokupostupka postane očigledno da njihovo zadržavanje nije uskladu s članom 79. ovog zakona, a ne postoje razlozi nanjihovo oduzimanje (član 412).(2) O zahtjevu za vraćanje privremeno oduzetih predmetasud je dužan odlučiti, nakon izjašnjenja tužitelja i to u roku odnajkasnije 15 dana. 1VI. Dopustivost23. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.24. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojije koristio.25. U konkretnom slučaju, predmet osporavanjaapelacijom je Rješenje Kantonalnog suda broj 004-0-Kž-09-000079 od 16. oktobra 2009. godine, protiv kojeg nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporeno rješenje apelant je primio 30. oktobra 2009. godine, aapelacija je podnesena 17. decembra 2009. godine, tj. u roku od60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnogsuda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie)neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.26. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum27. Apelant osporava navedeno rješenje Kantonalnog sudatvrdeći da su mu povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju.Pravo na pravično suđenje28. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.1 Zakon o izmjenama i dopunama ZKPFBiH („Službene novine FBiH“ broj 9/09od 11. februara 2009. godine)

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 91Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenimsudom.29. Predmetni postupak koji je okončan osporenomodlukom Kantonalnog suda odnosi se na privremenooduzimanje apelantovog vozila, pa je član 6. stav 1. Evropskekonvencije, prema mišljenju Ustavnog suda, primjenjiv u ovomslučaju.30. Apelant, u suštini, smatra da nije imao pravičnosuđenje zbog proizvoljne primjene člana 79. stav 1. i člana 80.stav 1. ZKPFBiH. S tim u vezi, apelant ukazuje na sljedeće: damu nije prezentiran bilo kakav akt na osnovu kojeg se od njegaoduzima sporno vozilo; da ga prilikom oduzimanja vozilaovlašteno službeno lice nije poučilo o pravnom učinkudobrovoljnog ili nedobrovoljnog predavanja spornog vozila; daprije oduzimanja spornog vozila, a ni kasnije, nije saslušan uvezi s tim kako je postao vlasnik i posjednik spornog vozila; daje sporno vozilo već osam puta registrirano u Bosni iHercegovini; da istraga mora biti u toku ukoliko se predmetioduzimaju u krivičnom postupku dok krivični postupak nijepokrenut protiv apelanta kao ni protiv nekog drugog lica; dapostoje i druge mogućnosti osiguranja dokaza osim oduzimanjavozila; da je Kantonalni sud ranije donio odluku (14. decembra2007. godine) u kojoj je zaključio da je naredba o oduzimanjupredmeta nezakonita u okolnostima koje su gotovo identičnenjegovom slučaju.31. Ustavni sud naglašava svoj stav da nije nadležan vršitiprovjeru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovni sudoviprotumačili pozitivnopravne propise, osim ukoliko odluke tihsudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kada odlukaredovnog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko je redovni sudpogrešno protumačio ili primijenio neko ustavno pravo, ili jezanemario to pravo, ako je primjena zakona bila proizvoljna ilidiskriminacijska, ukoliko je došlo do povrede procesnih prava(pravično suđenje, pristup sudu, djelotvorni pravni lijekovi i udrugim slučajevima), ili ukoliko utvrđeno činjenično stanjeukazuje na povredu Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavnisud, odluke br. U 39/01 od 5. aprila 2002. godine, objavljena u"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 25/02, i U29/02 od 27. juna 2003. godine, objavljena u "Službenomglasniku Bosne i Hercegovine" broj 31/03).32. U vezi sa apelantovim navodom da ga prilikomoduzimanja vozila ovlašteno službeno lice nije poučilo opravnom učinku dobrovoljnog ili nedobrovoljnog predavanjaspornog vozila, Ustavni sud zapaža da taj navod apelant nijeisticao tokom predmetnog postupka, tj. navedeno pitanjeapelant nije pokrenuo ni tokom saslušanja u policiji 19.decembra 2012. godine, a ni u žalbi Općinskom sudu, u kojoj jeosporavana zakonitost oduzimanja spornog automobila. Premakonstantnoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudskaprava, navodi o kršenjima ljudskih prava moraju biti (barem"supstancijalno") pokrenuti u ranijim fazama postupka koje suprethodile podnošenju apelacije. Neisticanjem ovog pitanjapred policijom a posebno pred Općinskim i Kantonalnimsudom, apelant je onemogućio nadležna tijela da se o njemuizjasne, što ima za posljedicu da osporeno rješenje Kantonalnogsuda ne sadrži obrazloženje o ovom navodu, te je stoga Ustavnisud onemogućen da u ovom dijelu ispita obrazloženje izosporene odluke Kantonalnog suda. Stoga, Ustavni sud ovajapelantov navod smatra neosnovanim.33. U odnosu na apelantov navod da prije oduzimanjaspornog vozila, a ni kasnije, nije saslušan o tome kako je postaovlasnik i posjednik spornog vozila, Ustavni sud ukazuje na toda u apelacionom spisu postoji zapisnik o apelantovomsaslušanju od 19. decembra 2008. godine pred službenim licimau Policijskoj stanici u Tešnju, iz kojeg je vidljivo da je apelantdao izjavu upravo na okolnosti kako je postao vlasnik iposjednik spornog automobila. Osim toga, apelantove navode otome kako je postao vlasnik spornog automobila razmatrali su,prilikom odlučivanja o žalbi, Općinski i Kantonalni sud. Stoga,Ustavni sud ove apelantove navode smatra neosnovanim.34. Ostali apelantovi navodi (da mu nije prezentiran bilokakav akt na osnovu kojeg se od njega oduzima sporno vozilo,da je sporno vozilo već osam puta registrirano u Bosni iHercegovini, da istraga mora biti u toku ukoliko se predmetioduzimaju u krivičnom postupku, te da krivični postupak nijepokrenut protiv apelanta, kao ni protiv nekog drugog lica, dapostoje i druge mogućnosti osiguranja dokaza osim oduzimanjavozila i da je Kantonalni sud ranije donio odluku u kojoj jezaključio da je naredba o oduzimanju predmeta nezakonita uokolnostima koje su gotovo identične njegovom slučaju), premamišljenju Ustavnog suda, svode se na pitanje da li je Kantonalnisud donošenjem osporene odluke proizvoljno primijenioodredbe člana 79. stav 1. i člana 80. stav 1. ZKPFBiH.35. Pitanje primjene člana 79. stav 1. i člana 80. stav 1.ZKPFBiH obrazložio je Kantonalni sud u osporenoj odluci.Kantonalni sud je naveo da se u konkretnom slučaju očito radio počinjenju krivičnog djela krađe spornog automobila i da jepostojala opasnost od odlaganja, slijedom čega se trebaloizvršiti oduzimanje na osnovu odredaba člana 79. stav 1.ZKPFBiH. U takvoj situaciji, na osnovu odredaba člana 80.stav 1. ZKPFBiH, dopušteno je oduzimanje predmeta i beznaloga suda. Prema riječima Kantonalnog suda, nalog suda(prema odredbama druge rečenice člana 80. stav 1. ZKPFBiH)nije bilo potrebno naknadno tražiti jer se apelant nije usprotiviooduzimanju spornog automobila. Osim toga, Kantonalni sud jenaveo da je u okolnostima konkretnog slučaja jedino trebaloutvrditi da je predmetno vozilo ukradeno, te da postoji opasnostod odlaganja, a nije potrebno razmatrati ko je izvršilacpredmetnog krivičnog djela, ko je držalac oduzetog predmeta,te po kojem je osnovu do njega došao i sl., jer su to pitanja kojasu predmet kriminalističko-operativne obrade policije a ukasnijem toku postupka mogu biti i predmet istrage nadležnogtužilaštva.36. Prema mišljenju Ustavnog suda, Kantonalni sud uosporenom rješenju nije proizvoljno primijenio citirane odredbeZKPFBiH. Naime, član 79. stav 1. ZKPFBiH zaista propisujeobavezu privremenog oduzimanja predmeta koji se premaKZFBiH trebaju oduzeti (misli se na predmete iz učinjenogkrivičnog djela), a u konkretnom slučaju je nesporno dokazanoda sporni automobil potječe iz krivičnog djela, s obzirom na toda je ukraden u R Srbiji i da je predmet međunarodne potrageputem Interpola. Osim toga, iz prve rečenice člana 80. stav 1.ZKPFBiH proizlazi da se privremeno oduzeti predmeti moguoduzeti i bez naloga suda ukoliko postoji opasnost ododlaganja. S tim u vezi, naglašava se da je Kantonalni sud daoobrazloženje da postoji opasnost od odlaganja jer bi sporniautomobil mogao biti zamijenjen ili prepravljen. Dalje, iz drugerečenice člana 80. stav 1. ZKPFBiH proizlazi da će tužilac,ukoliko se lice izričito protivi oduzimanju predmeta, u roku od72 sata podnijeti zahtjev sudiji za prethodni postupak zanaknadno odobrenje oduzimanja predmeta. Međutim, s obziromna to da je u konkretnom slučaju bilo nesporno da se apelantnije protivio oduzimanju spornog automobila, nije trebalotražiti naknadno odobrenje za oduzimanje predmeta. Ustavnisud ne smatra proizvoljnim obrazloženje Kantonalnog suda ni uodnosu na pitanja vlasništva nad spornim automobilom, tepokretanje krivičnog postupka u ovom slučaju, s obzirom na toda iz citiranih odredbi ZKPFBiH nesporno proizlazi da je u

Broj 14 - Strana 92 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.slučaju privremenog oduzimanja neophodno dokazati samočinjenicu da li se radi o predmetu koji se prema odredbamaKZFBiH treba oduzeti ili koji može poslužiti kao dokaz ukrivičnom postupku, što je u ovom slučaju (i) dokazano, doknije bilo potrebno raspravljati o ostalim činjenicama na kojeukazuje apelant. Ustavni sud je izvršio uvid u presuduKantonalnog suda od 14. decembra 2007. godine na koju seapelant poziva tvrdeći da je u tom predmetu Kantonalni sudiskazao drugačiji stav, a radilo se o gotovo istim činjeničnim ipravnim pitanjima, međutim, na osnovu navedene presudeUstavni sud nije mogao zaključiti da je primjena relevantnihodredaba ZKPFBiH u okviru Kantonalnog suda bilaproizvoljna u konkretnom slučaju.37. Stoga, Ustavni sud zaključuje da nije povrijeđenoapelantovo pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) UstavaBosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.Pravo na imovinu38. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:k) Pravo na imovinu.Član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju urelevantnom dijelu glasi:Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometanouživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine,osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom iopćim načelima međunarodnog prava.Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču napravo države da primjenjuje takve zakone koje smatrapotrebnim da bi nadzirala korištenje imovine u skladu s općiminteresima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugihdoprinosa ili kazni.39. Ustavni sud, prije svega, podsjeća na to da član 1.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju sadrži tri različitapravila. Prvo pravilo, koje se nalazi u prvoj rečenici prvogstava, opće je prirode i izražava princip mirnog uživanja uimovini. Drugo pravilo, sadržano u drugoj rečenici istog stava,određuje da lišavanje imovine može da se desi pod određenimuvjetima. Treće pravilo, sadržano u stavu 2. istog člana,dopušta da države potpisnice imaju pravo, između ostalog, dakontroliraju korištenje imovine u skladu sa javnim interesom.Sva tri pravila su međusobno povezana i nisu u međusobnojkontradikciji, a drugo i treće pravilo se odnose na određeneslučajeve miješanja države u pravo na mirno uživanje imovine itrebaju se posmatrati u svjetlu prvog pravila (vidi Evropski sud,Holy Monasteries protiv Grčke, presuda od 9. decembra 1994.godine, serija A, broj 301-A, stav 51).40. U konkretnom slučaju, "imovinu" predstavlja spornovozilo koje je apelantu privremeno oduzeto na osnovu potvrdeo privremenom oduzimanju, a koja je potvrđena osporenimrješenjem Kantonalnog suda. U ovom postupku nisu dovedeneu pitanje apelantove tvrdnje da je u dobroj vjeri kupioautomobil od njegovog prethodnog vlasnika. Stoga, privremenooduzimanje vozila predstavlja mjeru koja je rezultiralamiješanjem u apelantovo pravo na mirno uživanje imovine usmislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.41. Apelantu je sporno vozilo oduzeto na osnovu člana 80.stav 1. ZKPFBiH u vezi sa članom 79. stav 1. istog zakona, akojim je regulirano da se privremeno mogu oduzeti predmetikoji se trebaju oduzeti prema KZFBiH, kao i predmeti kojimogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku i bez nalogasuda, ukoliko postoji opasnost od odlaganja. Premakonzistentnom stavu Evropskog suda, mjere oduzimanja(konfiskacije) predmeta u kontekstu krivičnog postupka, čak ikada uključuju lišavanje imovine, predstavljaju kontrolukorištenja imovine u smislu drugog stava člana 1. Protokolabroj 1 (vidi Evropski sud, Riela i drugi protiv Italije (dec.),aplikacija broj 52439/99 od 4. septembra 2001. godine, Arcuri idrugi protiv Italije (dec.), aplikacija broj 52024/99, ECHR2001-VII; C. M. protiv Francuske (dec.), aplikacija broj28078/95, EHCR 2001-VII, Air Canada protiv UjedinjenogKraljevstva, 5. maj 1995. godine, stav 34, serija A, broj 316-A,i AGOSI protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 24. oktobar 1986.godine, stav 34, serija A, broj 108). Slijedom navedenog,apelantovi navodi bit će ispitani u smislu drugog stava člana 1.Protokola broj 1.42. U skladu sa standardima Evropskog suda i Ustavnogsuda, miješanje u pravo na imovinu mora biti propisanozakonom, mora imati jedan ili više legitimnih ciljeva, te morapostojati razuman odnos proporcionalnosti između preduzetihmjera i cilja koji se želi postići. S tim u vezi, mora se utvrditi dali postoji pravična ravnoteža između zahtjeva općeg interesa iinteresa lica u pitanju. Zahtijevani odnos proporcionalnosti nećepostojati ukoliko lice u pitanju mora snositi lični i pretjeraniteret (vidi Evropski sud, James i drugi protiv UjedinjenogKraljevstva, 21. februar 1986. godine, stav 50, serija A, broj 98;Schirmer protiv Poljske, aplikacija broj 68880/01, 21.septembar 2004. godine, stav 35; Wieczorek protiv Poljske,aplikacija broj 18176/05, 8. decembar 2009. godine, st. 59-60,uporediti suprotno Ian Edgar (Liverpool) Limited protivUjedinjenog Kraljevstva (dec.), aplikacija broj 37680/97, 25.januar 2000. godina).43. Ustavni sud podsjeća na to da se privremenimoduzimanjem predmeta i imovine kao radnjom procesneprinude pribavljaju dokazi i predmeti koji služe pri utvrđivanjučinjenica u krivičnom postupku, odnosno sprječava vršenjekrivičnih djela, te onemogućava korištenje ili otuđenjeodređene imovine. Privremeno oduzimanje predmeta beznaredbe suda može uslijediti i prilikom provođenja potražnihneformalnih radnji za čije se izvođenje prvenstveno primjenjujupravila kriminalističke taktike, kao i kad se privremenooduzimanje preduzima kao hitna istražna radnja. Dakle, zazakonitost i pravilnost preduzimanja ove radnje nije nužno da jeu trenutku njenog preduzimanja pokrenut i krivični postupak.Bez obzira na to da li se radi o predmetima koji se morajuoduzeti prema KZFBiH ili o predmetima koji mogu poslužitikao dokaz u krivičnom postupku, ne postoji prepreka zanjihovo privremeno oduzimanje i bez naredbe suda. Naime, ijedna i druga vrsta predmeta mogu da budu privremeno oduzetiod onog kod koga su zatečeni, bez obzira na to da li se radi oeventualno osumnjičenom ili trećem licu i bez obzira na to pokojem osnovu se kod njega nalaze, odnosno da li su stečeni nazakonit ili nezakonit način. Uvjet za preduzimanje ove radnje jeda postoji opasnost od odlaganja i da, u slučaju da predmet nijedobrovoljno predat, bude dobijeno naknadno odobrenje suda uzakonom određenom roku. Za privremeno oduzeti predmetovlašteno službeno lice izdaje potvrdu, a licu od kojeg jeizvršeno privremeno oduzimanje predmeta garantirano je ipravo žalbe koja nema suspenzivno djelovanje. Najzad,privremeno oduzimanje predmeta nema učinak na promjenuvlasnika ili posjednika takvog predmeta, odnosno njime se nedira u prava koja na takvoj stvari polaže lice od kojeg se onaoduzima.44. Ustavni sud primjećuje da je u konkretnom slučajuradnju privremenog oduzimanja preuzelo ovlašteno službenolice nakon što je putem nadležnih organizacionih jedinicaInterpola utvrđeno da je sporni automobil ukraden, da je apelantsporni automobil dobrovoljno predao, te da je apelantu izdata ipotvrda o privremenom oduzimanju sačinjena u skladu sazakonom. Apelantu nije bila uskraćena mogućnost izjavljivanja

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 93žalbe zbog privremenog oduzimanja, koju je Općinski sudrješenjem uvažio i naložio vraćanje spornog vozila apelantu.Odlučujući o žalbi kantonalnog tužioca na rješenje Općinskogsuda, Kantonalni sud je zaključio da je radnja preduzeta uskladu sa uvjetima propisanim članom 80. stav 1. ZKPFBiH, tj.da je postojala opasnost od odlaganja i da je postojaladobrovoljnost kod apelanta, a da je za zakonitost i pravilnostpreduzete radnje irelevantno kako je apelant stekao sporniautomobil i po kojem osnovu se on kod njega nalazi. Shodnonavedenom, Ustavni sud smatra da je miješanje u apelantovopravo na imovinu bilo u skladu sa zakonom.45. Ocjenjujući postojanje opasnosti od odlaganja,Kantonalni sud je istakao da se ona ogleda u činjenici da jesporni automobil ukraden, pa da je bilo potrebno njegovoizuzimanje kako bi se osiguralo vraćanje legitimnom vlasniku.Shodno navedenom, slijedi da je mjera privremenogoduzimanja slijedila legitiman cilj – onemogućavanje korištenjaili otuđenja određene imovine, u konkretnom slučaju, spornogautomobila.46. S obzirom na to da se radi o mjeri privremenogkaraktera, da se njome ne dira u stečena prava na stvari koja seprivremeno oduzima, te da kao dokazna radnja predstavljaznačajno sredstvo u sprječavanju i otkrivanju krivičnih djela,privremenim oduzimanjem spornog automobila od apelanta nijenarušen pravičan odnos proporcionalnosti između interesanjega kao pojedinca i općeg interesa. S tim u vezi, Ustavni sudnaglašava da je proporcionalnost ispitivao u odnosu na apelantakoji je kao bona fide kupac stekao vlasništvo nad spornimautomobilom, ali (i) u odnosu na prvobitnog (pravog,originalnog) vlasnika spornog automobila od kojeg je ovajautomobil ukraden. Prema mišljenju Ustavnog suda, prvobitnivlasnik ovog automobila mora biti zaštićen na prvom mjestu injegovo je pravo da mu se vrati automobil koji mu je ukraden.Zbog toga interes prvobitnog vlasnika "preteže" nad interesomapelanta kao bona fide kupcem i, također, vlasnikom spornogautomobila. Odnos proporcionalnosti između apelanta iprvobitnog vlasnika spornog automobila nije narušen (i) jerapelant ima pravo podnošenja tužbe radi povrata novca protivprodavca, tj. lica od kojeg je kupio sporni automobil, a apelantodštetu može tražiti i od nadležnog tijela javne vlasti odnosnoodgovornog lica, imajući u vidu da je sporni automobil uprometu od 2000. godine, te da je prethodno registriran osamputa.47. Ustavni sud smatra da je u okolnostima konkretnogslučaja miješanje u apelantovo pravo na imovinu bilozasnovano na zakonu, da je služilo legitimnom cilju, te da nijedoveden u pitanje razuman odnos proporcionalnosti izmeđuopćeg interesa i interesa pojedinca na način da apelant morasnositi lični i pretjerani teret.48. Ustavni sud zaključuje da su apelantovi navodi opovredi prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju neosnovani.49. Najzad, Ustavni sud podsjeća na to da, u skladu sačlanom 32. Pravila Ustavnog suda, prilikom odlučivanjaUstavni sud ispituje postoje li samo one povrede koje suiznesene u apelaciji.50. Apelant je u konkretnom slučaju apelacijom osporiorješenje Kantonalnog suda kojim je konačno odlučeno oprivremenom oduzimanju spornog automobila, pa, shodnočlanu 32. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud nije ispitivao ipostupak vraćanja spornog automobila legitimnom vlasniku, očemu je apelant obaviješten u odgovoru na apelaciju koji jedostavila Policijska stanica Tešanj.VIII. Zaključak51. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije kada je redovni sud naosnovu činjenica utvrđenih u postupku, a u odnosu na kojeapelantu nije bila uskraćena mogućnost da se izjašnjava i da ihosporava, zasnovao primjenu relevantnih zakonskih odredbi nanačin koji ne ostavlja utisak proizvoljnosti.52. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava naimovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju kada preduzete mjerekoje rezultiraju miješanjem u pravo na imovinu pojedincaproističu iz diskrecionog prava države da vrši kontrolukorištenja imovine, a takva mjera je zasnovana na zakonu, služilegitimnom cilju i ne dovodi u pitanje razuman odnosproporcionalnosti između općeg interesa i interesa pojedinca nanačin da pojedinac mora snositi pretjeran i lični teret.53. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.54. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, s. r.Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnome sazivu, upredmetu broj AP 3990/09, rješavajući apelaciju Adema Alića,na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnogsuda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne iHercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikTudor Pantiru, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaConstance Grewe, sutkinjaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudacna sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija Adema Alićapodnesena protiv Rješenja Kantonalnog suda u Zenici broj 004-0-Kž-09-000 079 od 16. listopada 2009. godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Adem Alić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Tešnjapodnio je 17. prosinca 2009. godine apelaciju Ustavnom suduBosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protivRješenja Kantonalnog suda u Zenici (u daljnjem tekstu:Kantonalni sud) broj 004-0-Kž-09-000 079 od 16. listopada2009. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog suda, Općinskog suda u Tešnju (u daljnjemtekstu: Općinski sud) i Kantonalnog tužiteljstva u Zenici (udaljnjem tekstu: Kantonalno tužiteljstvo) zatraženo je 5. srpnja2010. godine da dostave odgovore na apelaciju. Od Policijske

Broj 14 - Strana 94 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.uprave IV, Policijska stanica Tešanj (u daljnjem tekstu:Policijska stanica Tešanj), zatraženo je 26. srpnja 2012. godineda dostavi odgovor na apelaciju.3. Kantonalni sud je odgovor dostavio 9. srpnja 2010.godine, Općinski sud 2. rujna 2010. godine, Kantonalnotužiteljstvo 9. srpnja 2010. godine, a Policijska stanica Tešanj7. kolovoza 2012. godine.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju Kantonalnog i Općinskog suda, teKantonalnog tužiteljstva dostavljeni su apelantu 30. rujna 2010.godine, a odgovor Policijske stanice Tešanj dostavljen jeapelantu 30. kolovoza 2012. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.6. Policijska stanica Tešanj je potvrdom o privremenomoduzimanju predmeta broj 08-03/10-1-131/08 od 19. prosinca2008. godine (u daljnjem tekstu: potvrda o oduzimanju), natemelju članka 80. Zakona o kaznenom postupku FBiH (udaljnjem tekstu: ZKPFBiH), od apelanta oduzela putničkomotorno vozilo označenih karakteristika (u daljnjem tekstu:sporni automobil), ključ za stavljanje u pogon spornogautomobila, te opremu za navedeno vozilo uz navođenjesadržaja opreme. U potvrdi koju je apelant vlastoručno potpisaokonstatirano je da su navedeni predmeti dobrovoljno predani,kao i da apelant ima mogućnost izjavljivanja žalbe.7. Apelant je, sukladno članku 83. ZKPFBiH, protivpotvrde o oduzimanju izjavio žalbu Općinskom sudu.8. Općinski sud je Rješenjem broj 039 0 Kv 09 000 022od 25. kolovoza 2009. godine apelantovu žalbu uvažio, ukinuopotvrdu o oduzimanju, te naložio da se apelantu, popravomoćnosti ovog rješenja, oduzeti predmeti odmah vrate.9. Iz obrazloženja rješenja proizlazi da je apelant u žalbi,između ostaloga, istakao da je sporno vozilo kupio u veljači2007. godine od njemu poznate osobe, da je registrirano uPolicijskoj stanici Tešanj 21. studenoga 2007. godine sa rokomvaženja prometne dozvole do 21. studenoga 2008. godine, damu je inspektor policije saopćio da je automobil ukraden 18.studenoga 2000. godine u Beogradu i da je za njim raspisanameđunarodna potraga, te da je na zahtjev policije 19. studenoga2008. godine sporni automobil dovezao pred policijsku stanicu,te je tom prilikom automobil oduzet i dana mu je potvrda ooduzimanju.10. U obrazloženju rješenja je konstatirano da je uokolnostima kada je oduzimanje izvršeno u smislu članka 80.ZKPFBiH, dakle bez naredbe suda, nužno traženje naknadnogodobrenja od suda za oduzimanje predmeta u roku od 72 sata, ada u konkretnom slučaju to nije učinjeno. U tom smisluneutemeljenim su ocijenjeni navodi Kantonalnog tužiteljstva dane postoji obveza naknadnog odobrenja oduzimanja spornogvozila u situaciji kada je ono dobrovoljno predano. S tim u vezije ukazano na to da je naredba o oduzimanju predmeta pravniakt koji ne ovisi ni o kakvoj dobrovoljnosti i izvršava seprinudno. Dalje, neutemeljenim su ocijenjeni navodiKantonalnog tužiteljstva da ovlaštene službene osobe iz policijenisu tražile naknadno odobrenje za oduzimanje spornog vozila,shodno članku 80. ZKPFBiH, jer iz akta policije broj 08-3/10-1-04-2-14161/08 od 24. prosinca 2008. godine proizlazi da jetakav prijedlog podnesen Kantonalnom tužiteljstvu, koje nijepostupilo povodom tog prijedloga. Prema ocjeni Općinskogsuda, osim ovog propusta, ukazano je i na to da nema nitijednog dokaza u smislu počinjenosti kaznenog djela – tko jepočinio kazneno djelo, vodi li se protiv nekog kaznenipostupak, zbog čega se utemeljeno postavlja pitanje postojanjaoptuženog u ovom predmetu i je li oduzimanje spornog vozilapreuranjeno. Prema ocjeni Općinskog suda, zbog nepostojanjakaznenog postupka, izvjesne fotokopije depeše policije bezovjere da odgovaraju originalu ne mogu biti valjan dokaz sobzirom na to da se za oduzimanje predmeta i kazneno gonjenjetraže zakonito pribavljeni dokazi. U vezi s tim je ukazano i nato da uz fotokopije (akata) Federalnog ministarstva unutarnjihposlova, Federalna uprava policije (u daljnjem tekstu: FMUP),broj 14/2-1-19567 od 27. studenoga 2008. godine i broj 14/2-1-199987/SF od 3. prosinca 2008. godine nije priložen nikakavakt iz kojeg bi se vidjelo potraživanje predmetnog vozila izSrbije, kao ni da je tamo pokrenut kazneni postupak protivnekog, te da nije navedena oštećena osoba. Imajući u vidu da izsadržaja navedenih dopisa proizlazi da se traži da se oduzetovozilo zadrži pod nadzorom i da se FMUP obavijesti o mjestu iuvjetima preuzimanja vozila od legitimnog vlasnika, iako se ukonkretnom slučaju radi samo o privremenom oduzimanjuvozila, Općinski sud je naglasio da konačnu riječ mora dati sudu odgovarajućem postupku, a koji se u okolnostima konkretnogslučaja zaobilazi.11. Općinski sud je ukazao na to da apelantova savjesnostničim nije dovedena u pitanje jer bi u suprotnom bio optužen iprotiv njega bi se vodio kazneni postupak. U vezi s tim jeistaknuto da je apelant kupio vozilo od njemu poznate osobe, daje vozilo nesmetano registrirano na području BiH od 2000.godine pa nadalje, uz provjere koje se obvezno vrše uzregistraciju vozila, a zbog čega se opravdano postavljaju ipitanja postojanja kaznenog djela iz 2000. godine, izvršiteljatog djela, tko je oštećeni, i to sa aspekta nepostojanja valjanihdokaza, eventualne zastare kaznenog gonjenja, a što jepreuranjeno s obzirom na to da još uvijek nema nikakvogkaznenog postupka.12. Najzad, Općinski sud se u prilog ovakvoj svojoj odlucipozvao na Rješenje Kantonalnog suda broj 004-0-Kž-07-000281 od 14. prosinca 2007. godine u kojem je Kantonalni sudiskazao stajalište o nezakonitosti naredbe za oduzimanjepredmeta donesene u gotovo identičnim okolnostima.13. Kantonalni sud je Rješenjem broj 004-0-Kž-09-000079 od 16. listopada 2009. godine uvažio žalbu Kantonalnogtužiteljstva i preinačio rješenje Općinskog suda tako da jeapelantova žalba izjavljena protiv potvrde o oduzimanjuodbijena kao neutemeljena.14. U obrazloženju rješenja Kantonalni sud je konstatiraoda je uvidom u dopis FMUP-a broj 14/2-1-19987 od 3. prosinca2008. godine utvrđeno da je sporno vozilo oduzeto premapotvrdi o oduzimanju, ukradeno u Srbiji i da je predmetmeđunarodne potrage putem Interpola, da je u tijeku postupkapribavljena dokumentacija o krađi preko Interpola Sarajevo, aputem Interpola Beograd, te da je zatraženo da se sporno vozilozadrži pod nadzorom i obavijesti o mjestu i uvjetima podkojima će legitimni vlasnik preuzeti automobil. Na temeljunavedenog zaključeno je da je nesporno da se radi o voziluukradenom u Srbiji, kao i da je postojala opasnost od odlaganja,odnosno da je sporno vozilo trebalo oduzeti bez odlaganja,kako bi se moglo vratiti legitimnom vlasniku. Kantonalni sud jeukazao na to da se u konkretnom slučaju očito radi o počinjenjukaznenog djela krađe predmetnog vozila i da je postojalaopasnost od odlaganja koja se ogledala u mogućnosti da bisporno vozilo moglo biti zamijenjeno ili prepravljeno, a na štoje u žalbi na prvostupanjsko rješenje i ukazalo Kantonalnotužiteljstvo. Istaknuto je da je člankom 80. stavak 1. ZKPFBiHpropisano da se privremeno oduzimanje predmeta može izvršitii bez naredbe suda, da se predmeti iz članka 79. stavak 1.ZKPFBiH mogu privremeno oduzeti i bez naredbe suda ukolikopostoji opasnost od odlaganja, te da u situaciji kada se osobaizričito protivi oduzimanju predmeta, tužitelj u roku od 72 sata

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 95od izvršenog pretresanja podnosi zahtjev sudu za naknadnoodobrenje za oduzimanje predmeta. S tim u vezi, naglašeno jeda iz potvrde o oduzimanju, koju je apelant vlastoručnopotpisao, proizlazi da je sporno vozilo dobrovoljno predano, natemelju čega je zaključeno da u konkretnom slučaju Kantonalnotužiteljstvo, sukladno članku 80. stavak 1. ZKPFBiH, i nijeimalo obvezu podnositi zahtjev za naknadno oduzimanjepredmeta, odnosno da takva obveza u smislu citirane odredbepostoji samo kada se osoba od koje se predmet oduzima tomeizričito usprotivi. Na temelju navedenog zaključeno je da jepostupak oduzimanja spornog vozila bio u potpunosti sukladanzakonu i da je potvrda o oduzimanju izdana na zakonit način, usmislu članka 80. stavak 1. a u vezi sa člankom 79. stavak 1.ZKPFBiH.15. Prema ocjeni Kantonalnog suda, neprihvatljivo jetumačenje prvostupanjskog suda u pogledu članka 80. stavak 1.ZKPFBiH jer je ignorirana razlika između privremenogoduzimanja predmeta u situaciji kada je do oduzimanja došlodobrovoljno od situacije u kojoj je postojalo protivljenje, jer seradi o dvije različite pravne situacije u kojima je i postupakdrugačiji. Dalje, ukazano je i na to da je prvostupanjski sudprekoračio granice svojih ovlasti jer se upustio u razmatranje otome tko je izvršitelj kaznenog djela, te o kaznenojodgovornosti. Kako ističe Kantonalni sud, u okolnostimakonkretnog slučaja bilo je dovoljno utvrditi da postoji podatako ukradenom vozilu i da postoji opasnost za privremenooduzimanje spornog vozila. Najzad, Kantonalni sud je ukazaona to da je u članku 79. stavak 1. ZKPFBiH propisano da sepredmet koji se po zakonu treba oduzeti ili koji može poslužitikao dokaz u kaznenom postupku može privremeno oduzeti, pada je potpuno nebitno tko je držatelj takvog predmeta, po kojojosnovi je do njega došao i slično, a što i jeste predmetkriminalističko-operativne obrade, a u daljnjem tijekueventualno i predmet istrage.16. Policijska stanica Tešanj je potvrdom o vraćanjuprivremeno oduzetih predmeta broj 08-03/10-1-131/08/11 od22. veljače 2011. godine, sukladno članku 217. ZKPFBiH,sporni automobil vratila punomoćniku legitimnog vlasnika.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije17. Apelant smatra da su mu pobijanim rješenjemKantonalnog suda povrijeđeni pravo na pravično suđenje izčlanka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnihsloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), te pravo naimovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Apelant ističe damu nije prezentiran bilo kakav akt na temelju kojeg se od njegaoduzima sporno vozilo, da ga prilikom oduzimanja vozilaovlaštena službena osoba nije poučila o pravnom učinkudobrovoljnog ili nedobrovoljnog predavanja spornog vozila, daprije oduzimanja spornog vozila, tj. 19. prosinca 2008. godine,kao ni na taj dan, a ni kasnije, nije saslušan u vezi s tim kako jepostao vlasnik i posjednik spornog vozila, te najzad ističe načinna koji je Kantonalni sud primijenio članak 80. stavak 1.ZKPFBiH. Apelant navodi da je sporno vozilo prethodno većosam puta registrirano u BiH (u Sarajevu, Žepču i Tešnju), teda je od njega oduzeto kada je podnio zahtjev za registraciju,kao i da nije imao namjeru otuđiti ga ili sakriti. Premaapelantovom mišljenju, sukladno članku 79. stavak 1.ZKPFBiH, predmeti se mogu oduzeti u kaznenom postupkuprotiv poznatog ili nepoznatog počinitelja, ali istraga mora bitiu tijeku za točno određeno kazneno djelo sa kojim je u vezipredmet koji se oduzima. Apelant ističe da kazneni postupaknije pokrenut protiv njega, odnosno da, prema njegovimsaznanjima, kazneni postupak nije pokrenut ni protiv nekedruge osobe. Navodi da su zakonom propisane i drugemogućnosti za osiguranje dokaza (stavljanje klauzule uprometnu dozvolu o zabrani otuđenja i sl.), te da je spornovozilo stekao valjanim pravnim poslom. Najzad, apelantukazuje na to da je prvostupanjski sud njegovu žalbu napotvrdu o oduzimanju uvažio temeljeći svoju odluku i naRješenju Kantonalnog suda broj 004-0-Kž-07-000 281 od 14.prosinca 2007. godine u kojem je ovaj sud zaključio da jenaredba o oduzimanju predmeta nezakonita u okolnostima kojesu gotovo identične njegovom slučaju.b) Odgovor na apelaciju18. Kantonalni sud se u odgovoru na navode iz apelacijepozvao na razloge i obrazloženja iz pobijanog rješenja.19. Općinski sud je u odgovoru istakao da sam apelant uapelaciji ukazuje čijim postupcima je nezadovoljan, pa da ovajsud, ukidanjem za njega nepovoljne potvrde o oduzimanjupredmeta, ni na koji način nije povrijedio apelantova prava.20. Kantonalno tužiteljstvo je u odgovoru istaklo da se uapelaciji samo ponavljaju žalbeni navodi iz ranijeg postupka, okojim je Kantonalni sud, odlučujući o žalbi, vodio računa, te dasu u pobijanom rješenju dani jasni i obrazloženi razlozi zbogkojih je preinačeno rješenje Općinskog suda.21. Policijska stanica Tešanj je u odgovoru na navode izapelacije navela da je, postupajući povodom apelantovogzahtjeva za registraciju spornog vozila, prilikom unosapodataka u elektronsku bazu utvrdila da je predmetno vozilopredmet potrage Interpola. Ukazano je i na to da su putemFMUP-a, te Interpola Sarajevo i Beograd obavljene potrebneprovjere, te da je utvrđeno da je sporni automobil otuđen uBeogradu, da je vlasnik podnio prijavu zbog kaznenog djelakrađe, utvrđen je identitet vlasnika, kao i da je zainteresiran zapreuzimanje spornog automobila. Shodno navedenome, natemelju potvrde o vraćanju privremeno oduzetih predmeta natemelju članka 217. ZKPFBiH, sporni automobil vraćen jeovlaštenom punomoćniku vlasnika vozila 22. veljače 2011.godine. Najzad, ukazano je na to da je apelant pozvan i saslušanu svojstvu svjedoka u Policijsku stanicu Tešanj 19. prosinca2008. godine, da je od njega uzeta izjava koju je vlastoručnopotpisao, a u kojoj je potvrdio da ga je prethodnog danaovlaštena osoba obavijestila da nije moguće izvršiti registracijuspornog vozila jer je za vozilom raspisana međunarodnapotraga, da mu je prilikom davanja izjave pojašnjeno da sevozilo privremeno oduzima, da postoji potjernica, budući da jevozilo ukradeno 18. studenoga 2000. godine u Beogradu i da jelegitimni vlasnik zainteresiran za njegov povrat.V. Relevantni propisi22. Zakon o kaznenom postupku Federacije Bosne iHercegovine ("Službene novine FBiH" br. 35/03, 37/03, 56/03,78/04, 28/05, 55/06, 27/07 i 9/09) u relevantnom dijelu glasi:Članak 79.Nalog o oduzimanju predmeta(1) Predmeti koji se po KZ FBiH imaju oduzeti ili kojimogu poslužiti kao dokaz u kaznenom postupku privremeno ćese oduzeti i na temelju sudske odluke će se osigurati njihovočuvanje.Članak 80.Privremeno oduzimanje predmeta bez naloga(1) Predmeti iz članka 79. stavak 1. ovoga Zakona, moguse privremeno oduzeti i bez naloga suda ukoliko postojiopasnost od odgode. Ukoliko se osoba koja se pretražujeizričito usprotivi oduzimanju predmeta, tužitelj će u roku od 72sata od izvršene pretrage podnijeti zahtjev sucu za prijašnjipostupak za naknadno odobrenje oduzimanja predmeta.

Broj 14 - Strana 96 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Članak 83.Pravo žalbe(1) Osoba od koje se privremeno oduzima predmet idokumentacija ima pravo žalbe.(2) Žalba iz stavka 1. ovoga članka ne zadržavaprivremeno oduzimanje predmeta i dokumentacije.(3) Protiv odluke suda kojom se vraćaju oduzeti predmetiili dokumentacija, tužitelj ima pravo podnijeti žalbu.Članak 88.Vraćanje privremeno oduzetih predmeta(1) Predmeti koji su tijekom kaznenog postupkaprivremeno oduzeti vratit će se vlasniku odnosno držatelju,kada tijekom postupka postane bjelodano kako njihovozadržavanje nije sukladno članku 79. ovoga Zakona, a nepostoje razlozi na njihovo oduzimanje (članak 412).(2) O zahtjevu za vraćanje privremeno oduzetih predmetasud je dužan odlučiti, nakon izjašnjenja tužitelja i to u roku odnajkasnije 15 dana. 1VI. Dopustivost23. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovome Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.24. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnomlijeku koji je koristio.25. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijomje Rješenje Kantonalnog suda broj 004-0-Kž-09-000 079 od 16.listopada 2009. godine, protiv kojeg nema drugih djelotvornihpravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijanorješenje apelant je primio 30. listopada 2009. godine, aapelacija je podnesena 17. prosinca 2009. godine, tj. u roku od60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito (prima facie)neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.26. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum27. Apelant pobija navedeno rješenje Kantonalnog sudatvrdeći da su mu povrijeđeni pravo na pravično suđenje izčlanka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.Europske konvencije i pravo na imovinu iz članka II/3.(k)Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju.Pravo na pravično suđenje28. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 štouključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.1 Zakon o izmjenama i dopunama ZKPFBiH („Službene novine FBiH“ broj 9/09od 11. veljače 2009. godine)Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku predneovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.29. Predmetni postupak koji je okončan pobijanomodlukom Kantonalnog suda odnosi se na privremenooduzimanje apelantovog vozila, pa je članak 6. stavak 1.Europske konvencije, prema mišljenju Ustavnog suda,primjenjiv u ovom slučaju.30. Apelant, u biti, smatra da nije imao pravično suđenjezbog proizvoljne primjene članka 79. stavak 1. i članka 80.stavak 1. ZKPFBiH. S tim u vezi, apelant ukazuje na sljedeće:da mu nije prezentiran bilo kakav akt na temelju kojeg se odnjega oduzima sporno vozilo; da ga prilikom oduzimanja vozilaovlaštena službena osoba nije poučila o pravnom učinkudobrovoljnog ili nedobrovoljnog predavanja spornog vozila; daprije oduzimanja spornog vozila, a ni kasnije, nije saslušan uvezi s tim kako je postao vlasnik i posjednik spornog vozila; daje sporno vozilo već osam puta registrirano u Bosni iHercegovini; da istraga mora biti u tijeku ukoliko se predmetioduzimaju u kaznenom postupku dok kazneni postupak nijepokrenut protiv apelanta kao ni protiv neke druge osobe; dapostoje i druge mogućnosti osiguranja dokaza osim oduzimanjavozila; da je Kantonalni sud ranije donio odluku (14. prosinca2007. godine) u kojoj je zaključio da je naredba o oduzimanjupredmeta nezakonita u okolnostima koje su gotovo identičnenjegovom slučaju.31. Ustavni sud naglašava svoj stav da nije nadležan vršitiprovjeru utvrđenih činjenica i načina na koji su redoviti sudoviprotumačili pozitivnopravne propise, osim ukoliko odluke tihsudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kada odlukaredovitog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko je redoviti sudpogrešno protumačio ili primijenio neko ustavno pravo, ili jezanemario to pravo, ako je primjena zakona bila proizvoljna ilidiskriminacijska, ukoliko je došlo do povrede procesnih prava(pravično suđenje, pristup sudu, djelotvorni pravni lijekovi i udrugim slučajevima), ili ukoliko utvrđeno činjenično stanjeukazuje na povredu Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavnisud, odluke br. U 39/01 od 5. travnja 2002. godine, objavljena u"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 25/02, i U29/02 od 27. lipnja 2003. godine, objavljena u "Službenomglasniku Bosne i Hercegovine" broj 31/03).32. U vezi sa apelantovim navodom da ga prilikomoduzimanja vozila ovlaštena službena osoba nije poučila opravnom učinku dobrovoljnog ili nedobrovoljnog predavanjaspornog vozila, Ustavni sud zapaža da taj navod apelant nijeisticao tijekom predmetnog postupka, tj. navedeno pitanjeapelant nije pokrenuo ni tijekom saslušanja u policiji 19.prosinca 2012. godine, a ni u žalbi Općinskom sudu, u kojoj jepobijana zakonitost oduzimanja spornog automobila. Premakonstantnoj praksi Ustavnog suda i Europskog suda za ljudskaprava, navodi o kršenjima ljudskih prava moraju biti (barem"supstancijalno") pokrenuti u ranijim fazama postupka koje suprethodile podnošenju apelacije. Neisticanjem ovog pitanjapred policijom a posebno pred Općinskim i Kantonalnimsudom, apelant je onemogućio nadležna tijela da se o njemuizjasne, što ima za posljedicu da pobijano rješenje Kantonalnogsuda ne sadrži obrazloženje o ovom navodu, te je stoga Ustavnisud onemogućen da u ovom dijelu ispita obrazloženje izpobijane odluke Kantonalnog suda. Stoga, Ustavni sud ovajapelantov navod smatra neutemeljenim.33. U odnosu na apelantov navod da prije oduzimanjaspornog vozila, a ni kasnije, nije saslušan o tome kako je postaovlasnik i posjednik spornog vozila, Ustavni sud ukazuje na to

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 97da u apelacionom spisu postoji zapisnik o apelantovomsaslušanju od 19. prosinca 2008. godine pred službenimosobama u Policijskoj stanici u Tešnju, iz kojeg je vidljivo da jeapelant dao izjavu upravo na okolnosti kako je postao vlasnik iposjednik spornog automobila. Osim toga, apelantove navode otome kako je postao vlasnik spornog automobila razmatrali su,prilikom odlučivanja o žalbi, Općinski i Kantonalni sud. Stoga,Ustavni sud ove apelantove navode smatra neutemeljenim.34. Ostali apelantovi navodi (da mu nije prezentiran bilokakav akt na temelju kojeg se od njega oduzima sporno vozilo,da je sporno vozilo već osam puta registrirano u Bosni iHercegovini, da istraga mora biti u tijeku ukoliko se predmetioduzimaju u kaznenom postupku, te da kazneni postupak nijepokrenut protiv apelanta, kao ni protiv neke druge osobe, dapostoje i druge mogućnosti osiguranja dokaza osim oduzimanjavozila i da je Kantonalni sud ranije donio odluku u kojoj jezaključio da je naredba o oduzimanju predmeta nezakonita uokolnostima koje su gotovo identične njegovom slučaju), premamišljenju Ustavnog suda, svode se na pitanje je li Kantonalnisud donošenjem pobijane odluke proizvoljno primijenioodredbe članka 79. stavak 1. i članka 80. stavak 1. ZKPFBiH.35. Pitanje primjene članka 79. stavak 1. i članka 80.stavak 1. ZKPFBiH obrazložio je Kantonalni sud u pobijanojodluci. Kantonalni sud je naveo da se u konkretnom slučajuočito radi o počinjenju kaznenog djela krađe spornogautomobila i da je postojala opasnost od odlaganja, slijedomčega se trebalo izvršiti oduzimanje na temelju odredaba članka79. stavak 1. ZKPFBiH. U takvoj situaciji, na temelju odredabačlanka 80. stavak 1. ZKPFBiH, dopušteno je oduzimanjepredmeta i bez naloga suda. Prema riječima Kantonalnog suda,nalog suda (prema odredbama druge rečenice članka 80. stavak1. ZKPFBiH) nije bilo potrebno naknadno tražiti jer se apelantnije usprotivio oduzimanju spornog automobila. Osim toga,Kantonalni sud je naveo da je u okolnostima konkretnog slučajajedino trebalo utvrditi da je predmetno vozilo ukradeno, te dapostoji opasnost od odlaganja, a nije potrebno razmatrati tko jeizvršitelj predmetnog kaznenog djela, tko je držatelj oduzetogpredmeta, te po kojoj je osnovi do njega došao i sl., jer su topitanja koja su predmet kriminalističko-operativne obradepolicije a u kasnijem tijeku postupka mogu biti i predmetistrage nadležnog tužiteljstva.36. Prema mišljenju Ustavnog suda, Kantonalni sud upobijanom rješenju nije proizvoljno primijenio citirane odredbeZKPFBiH. Naime, članak 79. stavak 1. ZKPFBiH zaistapropisuje obvezu privremenog oduzimanja predmeta koji seprema KZFBiH trebaju oduzeti (misli se na predmete izučinjenog kaznenog djela), a u konkretnom slučaju je nespornodokazano da sporni automobil potječe iz kaznenog djela, sobzirom na to da je ukraden u R Srbiji i da je predmetmeđunarodne potrage putem Interpola. Osim toga, iz prverečenice članka 80. stavak 1. ZKPFBiH proizlazi da seprivremeno oduzeti predmeti mogu oduzeti i bez naloga sudaukoliko postoji opasnost od odlaganja. S tim u vezi, naglašavase da je Kantonalni sud dao obrazloženje da postoji opasnost ododlaganja jer bi sporni automobil mogao biti zamijenjen iliprepravljen. Dalje, iz druge rečenice članka 80. stavak 1.ZKPFBiH proizlazi da će tužitelj, ukoliko se osoba izričitoprotivi oduzimanju predmeta, u roku od 72 sata podnijetizahtjev sucu za prethodni postupak za naknadno odobrenjeoduzimanja predmeta. Međutim, s obzirom na to da je ukonkretnom slučaju bilo nesporno da se apelant nije protiviooduzimanju spornog automobila, nije trebalo tražiti naknadnoodobrenje za oduzimanje predmeta. Ustavni sud ne smatraproizvoljnim obrazloženje Kantonalnog suda ni u odnosu napitanja vlasništva nad spornim automobilom, te pokretanjekaznenog postupka u ovom slučaju, s obzirom na to da izcitiranih odredaba ZKPFBiH nesporno proizlazi da je u slučajuprivremenog oduzimanja nužno dokazati samo činjenicu radi lise o predmetu koji se prema odredbama KZFBiH treba oduzetiili koji može poslužiti kao dokaz u kaznenom postupku, što je uovom slučaju (i) dokazano, dok nije bilo potrebno raspravljati oostalim činjenicama na koje ukazuje apelant. Ustavni sud jeizvršio uvid u presudu Kantonalnog suda od 14. prosinca 2007.godine na koju se apelant poziva tvrdeći da je u tom predmetuKantonalni sud iskazao drugačiji stav, a radilo se o gotovo istimčinjeničnim i pravnim pitanjima, međutim, na temelju navedenepresude Ustavni sud nije mogao zaključiti da je primjenarelevantnih odredaba ZKPFBiH u okviru Kantonalnog suda bilaproizvoljna u konkretnom slučaju.37. Stoga, Ustavni sud zaključuje da nije povrijeđenoapelantovo pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) UstavaBosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.Pravo na imovinu38. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 štouključuje:k) Pravo na imovinu.Članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju urelevantnom dijelu glasi:Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na neometanouživanje svoje imovine. Nitko ne može biti lišen svoje imovine,osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom iopćim načelima međunarodnog prava.Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utječuna pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatrapotrebnim da bi nadzirala korištenje imovine sukladno općiminteresima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugihdoprinosa ili kazni.39. Ustavni sud, prije svega, podsjeća na to da članak 1.Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju sadrži tri različitapravila. Prvo pravilo, koje se nalazi u prvoj rečenici prvogstavka, opće je prirode i izražava načelo mirnog uživanja uimovini. Drugo pravilo, sadržano u drugoj rečenici istog stavka,određuje da se lišavanje imovine može desiti pod određenimuvjetima. Treće pravilo, sadržano u stavku 2. istoga članka,dopušta da države potpisnice imaju pravo, između ostalog,kontrolirati korištenje imovine sukladno javnom interesu. Svatri pravila su međusobno povezana i nisu u međusobnojkontradikciji, a drugo i treće pravilo se odnose na određeneslučajeve miješanja države u pravo na mirno uživanje imovine itrebaju se promatrati u svjetlu prvog pravila (vidi Europski sud,Holy Monasteries protiv Grčke, presuda od 9. prosinca 1994.godine, serija A, broj 301-A, stavak 51).40. U konkretnom slučaju, "imovinu" predstavlja spornovozilo koje je apelantu privremeno oduzeto na temelju potvrdeo privremenom oduzimanju, a koja je potvrđena pobijanimrješenjem Kantonalnog suda. U ovom postupku nisu dovedeneu pitanje apelantove tvrdnje da je u dobroj vjeri kupioautomobil od njegovog prethodnog vlasnika. Stoga, privremenooduzimanje vozila predstavlja mjeru koja je rezultiralamiješanjem u apelantovo pravo na mirno uživanje imovine usmislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.41. Apelantu je sporno vozilo oduzeto na temelju članka80. stavak 1. ZKPFBiH u vezi sa člankom 79. stavak 1. istogazakona, a kojim je regulirano da se privremeno mogu oduzetipredmeti koji se trebaju oduzeti prema KZFBiH, kao i predmetikoji mogu poslužiti kao dokaz u kaznenom postupku i beznaloga suda, ukoliko postoji opasnost od odlaganja. Premakonzistentnom stavu Europskog suda, mjere oduzimanja

Broj 14 - Strana 98 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.(konfiskacije) predmeta u kontekstu kaznenog postupka, čak ikada uključuju lišavanje imovine, predstavljaju kontrolukorištenja imovine u smislu drugog stavka članka 1. Protokolabroj 1 (vidi Europski sud, Riela i drugi protiv Italije (dec.),aplikacija broj 52439/99 od 4. rujna 2001. godine, Arcuri idrugi protiv Italije (dec.), aplikacija broj 52024/99, ECHR2001-VII; C. M. protiv Francuske (dec.), aplikacija broj28078/95, EHCR 2001-VII, Air Canada protiv UjedinjenogKraljevstva, 5. svibanj 1995. godine, stavak 34, serija A, broj316-A, i AGOSI protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 24. listopad1986. godine, stavak 34, serija A, broj 108). Slijedomnavedenoga, apelantovi navodi bit će ispitani u smislu drugogstavka članka 1. Protokola broj 1.42. Sukladno standardima Europskog suda i Ustavnogsuda, miješanje u pravo na imovinu mora biti propisanozakonom, mora imati jedan ili više legitimnih ciljeva, te morapostojati razuman odnos proporcionalnosti između poduzetihmjera i cilja koji se želi postići. S tim u vezi, mora se utvrditipostoji li pravična ravnoteža između zahtjeva općeg interesa iinteresa osobe u pitanju. Zahtijevani odnos proporcionalnostineće postojati ukoliko osoba u pitanju mora snositi osobni ipretjerani teret (vidi Europski sud, James i drugi protivUjedinjenog Kraljevstva, 21. veljače 1986. godine, stavak 50,serija A, broj 98; Schirmer protiv Poljske, aplikacija broj68880/01, 21. rujan 2004. godine, stavak 35; Wieczorek protivPoljske, aplikacija broj 18176/05, 8. prosinac 2009. godine, st.59-60, usporediti suprotno Ian Edgar (Liverpool) Limited protivUjedinjenog Kraljevstva (dec.), aplikacija broj 37680/97, 25.siječanj 2000. godina).43. Ustavni sud podsjeća na to da se privremenimoduzimanjem predmeta i imovine kao radnjom procesneprinude pribavljaju dokazi i predmeti koji služe pri utvrđivanjučinjenica u kaznenom postupku, odnosno sprječava vršenjekaznenih djela, te onemogućava korištenje ili otuđenjeodređene imovine. Privremeno oduzimanje predmeta beznaredbe suda može uslijediti i prilikom provedbe potražnihneformalnih radnji za čije se izvođenje prvenstveno primjenjujupravila kriminalističke taktike, kao i kada se privremenooduzimanje poduzima kao hitna istražna radnja. Dakle, zazakonitost i pravilnost poduzimanja ove radnje nije nužno da jeu trenutku njezinog poduzimanja pokrenut i kazneni postupak.Bez obzira na to radi li se o predmetima koji se moraju oduzetiprema KZFBiH ili o predmetima koji mogu poslužiti kao dokazu kaznenom postupku, ne postoji prepreka za njihovoprivremeno oduzimanje i bez naredbe suda. Naime, i jedna idruga vrsta predmeta mogu biti privremeno oduzeti od onogkod koga su zatečeni, bez obzira na to radi li se o eventualnoosumnjičenom ili trećoj osobi i bez obzira na to po kojoj osnovise kod njega nalaze, odnosno jesu li stečeni na zakonit ilinezakonit način. Uvjet za poduzimanje ove radnje je da postojiopasnost od odlaganja i da, u slučaju da predmet nijedobrovoljno predat, bude dobiveno naknadno odobrenje suda uzakonom određenom roku. Za privremeno oduzeti predmetovlaštena službena osoba izdaje potvrdu, a osobi od koje jeizvršeno privremeno oduzimanje predmeta zajamčeno je ipravo žalbe koja nema suspenzivno djelovanje. Najzad,privremeno oduzimanje predmeta nema učinak na promjenuvlasnika ili posjednika takvog predmeta, odnosno njime se nedira u prava koja na takvoj stvari polaže osoba od koje se onaoduzima.44. Ustavni sud primjećuje da je u konkretnom slučajuradnju privremenog oduzimanja preuzela ovlaštena službenaosoba nakon što je putem nadležnih organizacionih jedinicaInterpola utvrđeno da je sporni automobil ukraden, da je apelantsporni automobil dobrovoljno predao, te da je apelantu izdana ipotvrda o privremenom oduzimanju sačinjena sukladno zakonu.Apelantu nije bila uskraćena mogućnost izjavljivanja žalbezbog privremenog oduzimanja, koju je Općinski sud rješenjemuvažio i naložio vraćanje spornog vozila apelantu. Odlučujući ožalbi kantonalnog tužitelja na rješenje Općinskog suda,Kantonalni sud je zaključio da je radnja poduzeta sukladnouvjetima propisanim člankom 80. stavak 1. ZKPFBiH, tj. da jepostojala opasnost od odlaganja i da je postojala dobrovoljnostkod apelanta, a da je za zakonitost i pravilnost poduzete radnjeirelevantno kako je apelant stekao sporni automobil i po kojojosnovi se on kod njega nalazi. Shodno navedenome, Ustavnisud smatra da je miješanje u apelantovo pravo na imovinu bilosukladno zakonu.45. Ocjenjujući postojanje opasnosti od odlaganja,Kantonalni sud je istakao da se ona ogleda u činjenici da jesporni automobil ukraden, pa da je bilo potrebno njegovoizuzimanje kako bi se osiguralo vraćanje legitimnom vlasniku.Shodno navedenome, slijedi da je mjera privremenogoduzimanja slijedila legitiman cilj – onemogućavanje korištenjaili otuđenja određene imovine, u konkretnom slučaju, spornogautomobila.46. S obzirom na to da se radi o mjeri privremenogkaraktera, da se njome ne dira u stečena prava na stvari koja seprivremeno oduzima, te da kao dokazna radnja predstavljaznačajno sredstvo u sprječavanju i otkrivanju kaznenih djela,privremenim oduzimanjem spornog automobila od apelanta nijenarušen pravičan odnos proporcionalnosti između interesanjega kao pojedinca i općeg interesa. S tim u vezi, Ustavni sudnaglašava da je proporcionalnost ispitivao u odnosu na apelantakoji je kao bona fide kupac stekao vlasništvo nad spornimautomobilom, ali (i) u odnosu na prvobitnog (pravog,originalnog) vlasnika spornog automobila od kojeg je ovajautomobil ukraden. Prema mišljenju Ustavnog suda, prvobitnivlasnik ovog automobila mora biti zaštićen na prvom mjestu injegovo je pravo da mu se vrati automobil koji mu je ukraden.Zbog toga interes prvobitnog vlasnika "preteže" nad interesomapelanta kao bona fide kupcem i, također, vlasnikom spornogautomobila. Odnos proporcionalnosti između apelanta iprvobitnog vlasnika spornog automobila nije narušen (i) jerapelant ima pravo podnošenja tužbe radi povrata novca protivprodavca, tj. osobe od koje je kupio sporni automobil, a apelantodštetu može tražiti i od nadležnog tijela javne vlasti odnosnoodgovorne osobe, imajući u vidu da je sporni automobil uprometu od 2000. godine, te da je prethodno registriran osamputa.47. Ustavni sud smatra da je u okolnostima konkretnogslučaja miješanje u apelantovo pravo na imovinu biloutemeljeno na zakonu, da je služilo legitimnom cilju, te da nijedoveden u pitanje razuman odnos proporcionalnosti izmeđuopćeg interesa i interesa pojedinca na način da apelant morasnositi osobni i pretjerani teret.48. Ustavni sud zaključuje da su apelantovi navodi opovredi prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne iHercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju neutemeljeni.49. Najzad, Ustavni sud podsjeća na to da, sukladnočlanku 32. Pravila Ustavnog suda, prilikom odlučivanja Ustavnisud ispituje postoje li samo one povrede koje su iznesene uapelaciji.50. Apelant je u konkretnom slučaju apelacijom pobiorješenje Kantonalnog suda kojim je konačno odlučeno oprivremenom oduzimanju spornog automobila, pa, shodnočlanku 32. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud nije ispitivao ipostupak vraćanja spornog automobila legitimnom vlasniku, očemu je apelant obaviješten u odgovoru na apelaciju koji jedostavila Policijska stanica Tešanj.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 99VIII. Zaključak51. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovinei članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada je redoviti sudna temelju činjenica utvrđenih u postupku, a u odnosu na kojeapelantu nije bila uskraćena mogućnost da se izjašnjava i da ihpobija, utemeljio primjenu relevantnih zakonskih odredaba nanačin koji ne ostavlja utisak proizvoljnosti.52. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava naimovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju kada poduzetemjere koje rezultiraju miješanjem u pravo na imovinu pojedincaproističu iz diskrecionog prava države da vrši kontrolukorištenja imovine, a takva mjera je utemeljena na zakonu,služi legitimnom cilju i ne dovodi u pitanje razuman odnosproporcionalnosti između općeg interesa i interesa pojedinca nanačin da pojedinac mora snositi pretjeran i osobni teret.53. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.54. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, v. r.Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарномсазиву, у предмету број АП 3990/09, рјешавајући апелацијуАдема Алића, на основу члана VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службенигласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), усаставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникTudor Pantiru, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаConstance Grewe, суткињаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијаMargarita Caca-Nikolovska, суткињаЗлатко М. Кнежевић, судијана сједници одржаној 30. јануара 2013. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација Адема Алићаподнесена против Рјешења Кантоналног суда у Зеници број004-0-Кж-09-000 079 од 16. октобра 2009. године.Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" иу "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине".ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Адем Алић (у даљњем тексту: апелант) из Тешњаподнио је 17. децембра 2009. године апелацију Уставномсуду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд)против Рјешења Кантоналног суда у Зеници (у даљњемтексту: Кантонални суд) број 004-0-Кж-09-000 079 од 16.октобра 2009. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Кантоналног суда, Општинског суда у Тешњу (удаљњем тексту: Општински суд) и Кантоналногтужилаштва у Зеници (у даљњем тексту: Кантоналнотужилаштво) затражено је 5. јула 2010. године да доставеодговоре на апелацију. Од Полицијске управе IV,Полицијска станица Тешањ (у даљњем тексту: Полицијскастаница Тешањ), затражено је 26. јула 2012. године дадостави одговор на апелацију.3. Кантонални суд је одговор доставио 9. јула 2010.године, Општински суд 2. септембра 2010. године,Кантонално тужилаштво 9. јула 2010. године, а Полицијскастаница Тешањ 7. августа 2012. године.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију Кантоналног и Општинског суда, теКантоналног тужилаштва достављени су апеланту 30.септембра 2010. године, а одговор Полицијске станицеТешањ достављен је апеланту 30. августа 2012. године.III. Чињенично стање5. Чињенице предмета које произилазе из апелантовихнавода и докумената предочених Уставном суду могу да сесумирају на сљедећи начин.6. Полицијска станица Тешањ је потврдом опривременом одузимању предмета број 08-03/10-1-131/08од 19. децембра 2008. године (у даљњем тексту: потврда оодузимању), на основу члана 80 Закона о кривичномпоступку ФБиХ (у даљњем тексту: ЗКПФБиХ), од апелантаодузела путничко моторно возило означених карактеристика(у даљњем тексту: спорни аутомобил), кључ за стављањеу погон спорног аутомобила, те опрему за наведено возилоуз навођење садржине опреме. У потврди коју је апелантсвојеручно потписао констатовано је да су наведенипредмети добровољно предати, као и да апелант имамогућност изјављивања жалбе.7. Апелант је, у складу са чланом 83 ЗКПФБиХ,против потврде о одузимању изјавио жалбу Општинскомсуду.8. Општински суд је Рјешењем број 039 0 Кв 09 000022 од 25. августа 2009. године апелантову жалбу уважио,укинуо потврду о одузимању, те наложио да се апеланту,по правоснажности овог рјешења, одузети предмети одмахврате.9. Из образложења рјешења произилази да је апеланту жалби, између осталог, истакао да је спорно возило купиоу фебруару 2007. године од њему познатог лица, да јерегистровано у Полицијској станици Тешањ 21. новембра2007. године са роком важења саобраћајне дозволе до 21.новембра 2008. године, да му је инспектор полицијесаопштио да је аутомобил украден 18. новембра 2000.године у Београду и да је за њим расписана међународнапотрага, те да је на захтјев полиције 19. новембра 2008.године спорни аутомобил довезао пред полицијскустаницу, те је том приликом аутомобил одузет и дата му јепотврда о одузимању.10. У образложењу рјешења је констатовано да је уоколностима када је одузимање извршено у смислу члана80 ЗКПФБиХ, дакле без наредбе суда, нужно тражењенакнадног одобрења од суда за одузимање предмета у рокуод 72 часа, а да у конкретном случају то није учињено. Утом смислу неоснованим су оцијењени наводи Кантоналногтужилаштва да не постоји обавеза накнадног одобрењаодузимања спорног возила у ситуацији када је онодобровољно предато. С тим у вези је указано на то да јенаредба о одузимању предмета правни акт који не зависини од какве добровољности и извршава се принудно. Даље,неоснованим су оцијењени наводи Кантоналног тужилаштвада овлашћена службена лица из полиције нису тражила

Broj 14 - Strana 100 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.накнадно одобрење за одузимање спорног возила, сходночлану 80 ЗКПФБиХ, јер из акта полиције број 08-3/10-1-04-2-14161/08 од 24. децембра 2008. године произилази да јетакав приједлог поднесен Кантоналном тужилаштву, којеније поступило поводом тог приједлога. Према оцјениОпштинског суда, сем овог пропуста, указано је и на то данема нити једног доказа у смислу почињености кривичногдјела – ко је починио кривично дјело, да ли се против некогводи кривични поступак, због чега се основано постављапитање постојања оптуженог у овом предмету и да ли јеодузимање спорног возила преурањено. Према оцјениОпштинског суда, због непостојања кривичног поступка,извјесне фотокопије депеше полиције без овјере даодговарају оригиналу не могу бити ваљан доказ с обзиромна то да се за одузимање предмета и кривично гоњењетраже законито прибављени докази. У вези с тим је указанои на то да уз фотокопије (аката) Федералног министарстваунутрашњих послова, Федерална управа полиције (удаљњем тексту: ФМУП), број 14/2-1-19567 од 27. новембра2008. године и број 14/2-1-199987/СФ од 3. децембра 2008.године није приложен никакав акт из ког би се видјелопотраживање предметног возила из Србије, као ни да јетамо покренут кривични поступак против неког, те да нијенаведено оштећено лице. Имајући у виду да из садржиненаведених дописа произилази да се тражи да се одузетовозило задржи под надзором и да се ФМУП обавијести омјесту и условима преузимања возила од легитимногвласника, иако се у конкретном случају ради само опривременом одузимању возила, Општински суд јенагласио да коначну ријеч мора дати суд у одговарајућемпоступку, а који се у околностима конкретног случајазаобилази.11. Општински суд је указао на то да апелантовасавјесност ничим није доведена у питање јер би усупротном био оптужен и против њега би се водиокривични поступак. У вези с тим је истакнуто да је апеланткупио возило од њему познатог лица, да је возилонесметано регистровано на подручју БиХ од 2000. годинепа надаље, уз провјере које се обавезно врше узрегистрацију возила, а због чега се оправдано постављају ипитања постојања кривичног дјела из 2000. године,извршиоца тог дјела, ко је оштећени, и то са аспектанепостојања ваљаних доказа, евентуалне застаре кривичноггоњења, а што је преурањено с обзиром на то да још увијекнема никаквог кривичног поступка.12. Најзад, Општински суд се у прилог оваквој својојодлуци позвао на Рјешење Кантоналног суда број 004-0-Кж-07-000 281 од 14. децембра 2007. године у ком јеКантонални суд исказао становиште о незаконитостинаредбе за одузимање предмета донесене у готовоидентичним околностима.13. Кантонални суд је Рјешењем број 004-0-Кж-09-000079 од 16. октобра 2009. године уважио жалбу Кантоналногтужилаштва и преиначио рјешење Општинског суда такода је апелантова жалба изјављена против потврде оодузимању одбијена као неоснована.14. У образложењу рјешења Кантонални суд јеконстатовао да је увидом у допис ФМУП-а број 14/2-1-19987 од 3. децембра 2008. године утврђено да је спорновозило одузето према потврди о одузимању, украдено уСрбији и да је предмет међународне потраге путемИнтерпола, да је у току поступка прибављенадокументација о крађи преко Интерпола Сарајево, а путемИнтерпола Београд, те да је затражено да се спорно возилозадржи под надзором и обавијести о мјесту и условима подкојима ће легитимни власник преузети аутомобил. Наоснову наведеног закључено је да је неспорно да се ради овозилу украденом у Србији, као и да је постојала опасностод одлагања, односно да је спорно возило требало одузетибез одлагања, како би се могло вратити легитимномвласнику. Кантонални суд је указао на то да се уконкретном случају очито ради о почињењу кривичногдјела крађе предметног возила и да је постојала опасностод одлагања која се огледала у могућности да би спорновозило могло бити замијењено или преправљено, а на штоје у жалби на првостепено рјешење и указало Кантоналнотужилаштво. Истакнуто је да је чланом 80 став 1 ЗКПФБиХпрописано да се привремено одузимање предмета можеизвршити и без наредбе суда, да се предмети из члана 79став 1 ЗКПФБиХ могу привремено одузети и без наредбесуда уколико постоји опасност од одлагања, те да уситуацији када се лице изричито противи одузимањупредмета, тужилац у року од 72 часа од извршеногпретресања подноси захтјев суду за накнадно одобрење заодузимање предмета. С тим у вези, наглашено је да изпотврде о одузимању, коју је апелант својеручно потписао,произилази да је спорно возило добровољно предано, наоснову чега је закључено да у конкретном случајуКантонално тужилаштво, у складу са чланом 80 став 1ЗКПФБиХ, и није имало обавезу да подноси захтјев занакнадно одузимање предмета, односно да таква обавеза усмислу цитиране одредбе постоји само када се лице од когсе предмет одузима томе изричито успротиви. На основунаведеног закључено је да је поступак одузимања спорногвозила био у потпуности у складу са законом и да јепотврда о одузимању издата на законит начин, у смислучлана 80 став 1 а у вези са чланом 79 став 1 ЗКПФБиХ.15. Према оцјени Кантоналног суда, неприхватљиво јетумачење првостепеног суда у погледу члана 80 став 1ЗКПФБиХ јер је игнорисана разлика између привременогодузимања предмета у ситуацији када је до одузимањадошло добровољно од ситуације у којој је постојалопротивљење, јер се ради о двије различите правнеситуације у којима је и поступак другачији. Даље, указаноје и на то да је првостепени суд прекорачио границе својиховлашћења јер се упустио у разматрање о томе ко јеизвршилац кривичног дјела, те о кривичној одговорности.Како истиче Кантонални суд, у околностима конкретногслучаја било је довољно утврдити да постоји податак оукраденом возилу и да постоји опасност за привременоодузимање спорног возила. Најзад, Кантонални суд јеуказао на то да је у члану 79 став 1 ЗКПФБиХ прописано дасе предмет који се по закону треба одузети или који можепослужити као доказ у кривичном поступку можепривремено одузети, па да је потпуно небитно ко једржалац таквог предмета, по ком основу је до њега дошаои слично, а што и јесте предмет криминалистичкооперативнеобраде, а у даљњем току евентуално и предметистраге.16. Полицијска станица Тешањ је потврдом о враћањупривремено одузетих предмета број 08-03/10-1-131/08/11од 22. фебруара 2011. године, у складу са чланом 217ЗКПФБиХ, спорни аутомобил вратила пуномоћникулегитимног власника.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације17. Апелант сматра да су му оспореним рјешењемКантоналног суда повријеђени право на правично суђењеиз члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције за заштиту људских права и основнихслобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), те право

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 101на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине ичлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апелантистиче да му није презентован било какав акт на основу когсе од њега одузима спорно возило, да га приликомодузимања возила овлашћено службено лице није поучилоо правном учинку добровољног или недобровољногпредавања спорног возила, да прије одузимања спорногвозила, тј. 19. децембра 2008. године, као ни на тај дан, а никасније, није саслушан у вези с тим како је постао власники посједник спорног возила, те најзад истиче начин на којије Кантонални суд примијенио члан 80 став 1 ЗКПФБиХ.Апелант наводи да је спорно возило претходно већ осампута регистровано у БиХ (у Сарајеву, Жепчу и Тешњу), теда је од њега одузето када је поднио захтјев зарегистрацију, као и да није имао намјеру да га отуђи или дага сакрије. Према апелантовом мишљењу, у складу сачланом 79 став 1 ЗКПФБиХ, предмети се могу одузети укривичном поступку против познатог или непознатогпочиниоца, али истрага мора бити у току за тачно одређенокривично дјело са којим је у вези предмет који се одузима.Апелант истиче да кривични поступак није покренутпротив њега, односно да, према његовим сазнањима,кривични поступак није покренут ни против неког другоглица. Наводи да су законом прописане и друге могућностиза обезбјеђење доказа (стављање клаузуле у саобраћајнудозволу о забрани отуђења и сл.), те да је спорно возилостекао ваљаним правним послом. Најзад, апелант указујена то да је првостепени суд његову жалбу на потврду оодузимању уважио заснивајући своју одлуку и на РјешењуКантоналног суда број 004-0-Кж-07-000 281 од 14.децембра 2007. године у ком је овај суд закључио да јенаредба о одузимању предмета незаконита у околностимакоје су готово идентичне његовом случају.б) Одговор на апелацију18. Кантонални суд се у одговору на наводе изапелације позвао на разлоге и образложења из оспореногрјешења.19. Општински суд је у одговору истакао да самапелант у апелацији указује чијим поступцима јенезадовољан, па да овај суд, укидањем за њега неповољнепотврде о одузимању предмета, ни на који начин нијеповриједио апелантова права.20. Кантонално тужилаштво је у одговору истакнулода се у апелацији само понављају жалбени наводи изранијег поступка, о којим је Кантонални суд, одлучујући ожалби, водио рачуна, те да су у оспореном рјешењу датијасни и образложени разлози због којих је преиначенорјешење Општинског суда.21. Полицијска станица Тешањ је у одговору нанаводе из апелације навела да је, поступајући поводомапелантовог захтјева за регистрацију спорног возила,приликом уноса података у електронску базу утврдила да јепредметно возило предмет потраге Интерпола. Указано је ина то да су путем ФМУП-а, те Интерпола Сарајево иБеоград обављене потребне провјере, те да је утврђено да јеспорни аутомобил отуђен у Београду, да је власник подниопријаву због кривичног дјела крађе, утврђен је идентитетвласника, као и да је заинтересован за преузимање спорногаутомобила. Сходно наведеном, на основу потврде овраћању привремено одузетих предмета на основу члана217 ЗКПФБиХ, спорни аутомобил враћен је овлашћеномпуномоћнику власника возила 22. фебруара 2011. године.Најзад, указано је на то да је апелант позван и саслушан усвојству свједока у Полицијску станицу Тешањ 19.децембра 2008. године, да је од њега узета изјава коју јесвојеручно потписао, а у којој је потврдио да га јепретходног дана овлашћено лице обавијестило да нијемогуће извршити регистрацију спорног возила јер је завозилом расписана међународна потрага, да му јеприликом давања изјаве појашњено да се возилопривремено одузима, да постоји потјерница, будући да јевозило украдено 18. новембра 2000. године у Београду и даје легитимни власник заинтересован за његов повраћај.V. Релевантни прописи22. Закон о кривичном поступку Федерације Боснеи Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" бр. 35/03, 37/03,56/03, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07 и 9/09) у релевантномдијелу гласи:Члан 79.Наредба за одузимање предмета(1) Предмети који се по КЗФБиХ имају одузети иликоји могу послужити као доказ у кривичном поступкупривремено ће се одузети и на основу судске одлуке ће сеобезбиједити њихово чување.Члан 80.Привремено одузимање предмета без наредбе(1) Предмети из члана 79. став 1. овог закона могу сепривремено одузети и без наредбе суда уколико постојиопасност од одлагања. Уколико се лице које се претресаизричито успротиви одузимању предмета, тужилац ће уроку од 72 часа од извршеног претресања поднијетизахтјев судији за претходни поступак за накнадноодобрење одузимања предмета.Члан 83.Право жалбе(1) Лице од којег се привремено одузима предмет идокументација има право жалбе.(2) Жалба из става 1. овог члана не одлажепривремено одузимање предмета и документације.(3) Против одлуке суда којом се враћају одузетипредмети или документација тужилац има право даподнесе жалбу.Члан 88.Враћање привремено одузетих предмета(1) Предмети који су током кривичног поступкапривремено одузети вратиће се власнику, односнодржаоцу када у току поступка постане очигледно дањихово задржавање није у складу са чланом 79. овогзакона, а не постоје разлози на њихово одузимање (члан412).(2) О захтјеву за враћање привремено одузетихпредмета суд је дужан одлучити, након изјашњењатужиоца и то у року од најкасније 15 дана. 1VI. Допустивост23. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом Уставукада она постану предмет спора због пресуде било ког судау Босни и Херцеговини.24. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.1 Закон о измјенама и допунама ЗКПФБиХ („Службене новине ФБиХ“ број9/09 од 11. фебруара 2009. године)

Broj 14 - Strana 102 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.25. У конкретном случају, предмет оспоравањаапелацијом је Рјешење Кантоналног суда број 004-0-Кж-09-000 079 од 16. октобра 2009. године, против ког немадругих дјелотворних правних лијекова могућих премазакону. Затим, оспорено рјешење апелант је примио 30.октобра 2009. године, а апелација је поднесена 17.децембра 2009. године, тј. у року од 60 дана, како јепрописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда.Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie)неоснована, нити постоји неки други формални разлог збогког апелација није допустива.26. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњавауслове у погледу допустивости.VII. Меритум27. Апелант оспорава наведено рјешење Кантоналногсуда тврдећи да су му повријеђени право на правичносуђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана6 став 1 Европске конвенције и право на имовину из чланаII/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протоколаброј 1 уз Европску конвенцију.Право на правично суђење28. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:е) Право на правичан поступак у грађанским икривичним стварима и друга права у вези с кривичнимпоступком.Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правичну и јавну расправу уразумном року пред независним и непристрасним, закономустановљеним судом.29. Предметни поступак који је окончан оспореномодлуком Кантоналног суда односи се на привременоодузимање апелантовог возила, па је члан 6 став 1Европске конвенције, према мишљењу Уставног суда,примјенљив у овом случају.30. Апелант, у суштини, сматра да није имао правичносуђење због произвољне примјене члана 79 став 1 и члана80 став 1 ЗКПФБиХ. С тим у вези, апелант указује насљедеће: да му није презентован било какав акт на основуког се од њега одузима спорно возило; да га приликомодузимања возила овлашћено службено лице није поучилоо правном учинку добровољног или недобровољногпредавања спорног возила; да прије одузимања спорногвозила, а ни касније, није саслушан у вези с тим како јепостао власник и посједник спорног возила; да је спорновозило већ осам пута регистровано у Босни и Херцеговини;да истрага мора бити у току уколико се предмети одузимајуу кривичном поступку док кривични поступак нијепокренут против апеланта као ни против неког другог лица;да постоје и друге могућности обезбјеђења доказа семодузимања возила; да је Кантонални суд раније дониоодлуку (14. децембра 2007. године) у којој је закључио да јенаредба о одузимању предмета незаконита у околностимакоје су готово идентичне његовом случају.31. Уставни суд наглашава свој став да није надлежанда врши провјеру утврђених чињеница и начина на који суредовни судови протумачили позитивноправне прописе,сем уколико одлуке тих судова крше уставна права. То ћебити случај када одлука редовног суда крши уставна права,тј. уколико је редовни суд погрешно протумачио илипримијенио неко уставно право, или је занемарио то право,ако је примјена закона била произвољна илидискриминациона, уколико је дошло до повреде процеснихправа (правично суђење, приступ суду, дјелотворни правнилијекови и у другим случајевима), или уколико утврђеночињенично стање указује на повреду Устава Босне иХерцеговине (види Уставни суд, одлуке бр. У 39/01 од 5.априла 2002. године, објављена у "Службеном гласникуБосне и Херцеговине" број 25/02, и У 29/02 од 27. јуна2003. године, објављена у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине" број 31/03).32. У вези са апелантовим наводом да га приликомодузимања возила овлашћено службено лице није поучилоо правном учинку добровољног или недобровољногпредавања спорног возила, Уставни суд запажа да тај наводапелант није истицао током предметног поступка, тј.наведено питање апелант није покренуо ни токомсаслушања у полицији 19. децембра 2012. године, а ни ужалби Општинском суду, у којој је оспоравана законитостодузимања спорног аутомобила. Према константној праксиУставног суда и Европског суда за људска права, наводи окршењима људских права морају бити (барем"супстанцијално") покренути у ранијим фазама поступкакоје су претходиле подношењу апелације. Неистицањемовог питања пред полицијом а посебно пред Општинским иКантоналним судом, апелант је онемогућио надлежнатијела да се о њему изјасне, што има за посљедицу даоспорено рјешење Кантоналног суда не садржиобразложење о овом наводу, те је стога Уставни судонемогућен да у овом дијелу испита образложење изоспорене одлуке Кантоналног суда. Стога, Уставни суд овајапелантов навод сматра неоснованим.33. У односу на апелантов навод да прије одузимањаспорног возила, а ни касније, није саслушан о томе како јепостао власник и посједник спорног возила, Уставни судуказује на то да у апелационом спису постоји записник оапелантовом саслушању од 19. децембра 2008. године предслужбеним лицима у Полицијској станици у Тешњу, из когје видљиво да је апелант дао изјаву управо на околностикако је постао власник и посједник спорног аутомобила.Сем тога, апелантове наводе о томе како је постао власникспорног аутомобила разматрали су, приликом одлучивањао жалби, Општински и Кантонални суд. Стога, Уставни судове апелантове наводе сматра неоснованим.34. Остали апелантови наводи (да му није презентованбило какав акт на основу ког се од њега одузима спорновозило, да је спорно возило већ осам пута регистровано уБосни и Херцеговини, да истрага мора бити у току уколикосе предмети одузимају у кривичном поступку, те дакривични поступак није покренут против апеланта, као нипротив неког другог лица, да постоје и друге могућностиобезбјеђења доказа сем одузимања возила и да јеКантонални суд раније донио одлуку у којој је закључио даје наредба о одузимању предмета незаконита уоколностима које су готово идентичне његовом случају),према мишљењу Уставног суда, своде се на питање да ли јеКантонални суд доношењем оспорене одлуке произвољнопримијенио одредбе члана 79 став 1 и члана 80 став 1ЗКПФБиХ.35. Питање примјене члана 79 став 1 и члана 80 став 1ЗКПФБиХ образложио је Кантонални суд у оспоренојодлуци. Кантонални суд је навео да се у конкретном

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 103случају очито ради о почињењу кривичног дјела крађеспорног аутомобила и да је постојала опасност ододлагања, слиједом чега се требало извршити одузимање наоснову одредби члана 79 став 1 ЗКПФБиХ. У таквојситуацији, на основу одредби члана 80 став 1 ЗКПФБиХ,дозвољено је одузимање предмета и без налога суда. Премаријечима Кантоналног суда, налог суда (према одредбамадруге реченице члана 80 став 1 ЗКПФБиХ) није билопотребно накнадно тражити јер се апелант није успротивиоодузимању спорног аутомобила. Сем тога, Кантонални судје навео да је у околностима конкретног случаја јединотребало утврдити да је предметно возило украдено, те дапостоји опасност од одлагања, а није потребно разматратико је извршилац предметног кривичног дјела, ко је држалацодузетог предмета, те по ком је основу до њега дошао и сл.,јер су то питања која су предмет криминалистичкооперативнеобраде полиције а у каснијем току поступкамогу бити и предмет истраге надлежног тужилаштва.36. Према мишљењу Уставног суда, Кантонални суд уоспореном рјешењу није произвољно примијенио цитиранеодредбе ЗКПФБиХ. Наиме, члан 79 став 1 ЗКПФБиХзаиста прописује обавезу привременог одузимања предметакоји се према КЗФБиХ требају одузети (мисли се напредмете из учињеног кривичног дјела), а у конкретномслучају је неспорно доказано да спорни аутомобил потичеиз кривичног дјела, с обзиром на то да је украден у РСрбији и да је предмет међународне потраге путемИнтерпола. Сем тога, из прве реченице члана 80 став 1ЗКПФБиХ произилази да се привремено одузети предметимогу одузети и без налога суда уколико постоји опасностод одлагања. С тим у вези, наглашава се да је Кантоналнисуд дао образложење да постоји опасност од одлагања јерби спорни аутомобил могао бити замијењен илипреправљен. Даље, из друге реченице члана 80 став 1ЗКПФБиХ произилази да ће тужилац, уколико се лицеизричито противи одузимању предмета, у року од 72 часаподнијети захтјев судији за претходни поступак занакнадно одобрење одузимања предмета. Међутим, собзиром на то да је у конкретном случају било неспорно дасе апелант није противио одузимању спорног аутомобила,није требало тражити накнадно одобрење за одузимањепредмета. Уставни суд не сматра произвољнимобразложење Кантоналног суда ни у односу на питањасвојине над спорним аутомобилом, те покретањекривичног поступка у овом случају, с обзиром на то да изцитираних одредби ЗКПФБиХ неспорно произилази да је услучају привременог одузимања неопходно доказати самочињеницу да ли се ради о предмету који се премаодредбама КЗФБиХ треба одузети или који можепослужити као доказ у кривичном поступку, што је у овомслучају (и) доказано, док није било потребно расправљатио осталим чињеницама на које указује апелант. Уставни судје извршио увид у пресуду Кантоналног суда од 14.децембра 2007. године на коју се апелант позива тврдећи даје у том предмету Кантонални суд исказао другачији став, арадило се о готово истим чињеничним и правнимпитањима, међутим, на основу наведене пресуде Уставнисуд није могао закључити да је примјена релевантниходредби ЗКПФБиХ у оквиру Кантоналног суда билапроизвољна у конкретном случају.37. Стога, Уставни суд закључује да није повријеђеноапелантово право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције.Право на имовину38. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:к) Право на имовину.Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију урелевантном дијелу гласи:Свако физичко или правно лице има право нанеометано уживање своје имовине. Нико не може битилишен своје имовине, осим у јавном интересу и подусловима предвиђеним законом и општим начелимамеђународног права.Претходне одредбе, међутим, ни на који начин неутичу на право државе да примјењује такве законе којесматра потребним да би надзирала коришћење имовине ускладу с општим интересима или да би обезбиједиланаплату пореза или других доприноса или казни.39. Уставни суд, прије свега, подсјећа на то да члан 1Протокола број 1 уз Европску конвенцију садржи триразличита правила. Прво правило, које се налази у првојреченици првог става, опште је природе и изражавапринцип мирног уживања у имовини. Друго правило,садржано у другој реченици истог става, одређује далишавање имовине може да се деси под одређенимусловима. Треће правило, садржано у ставу 2 истог члана,дозвољава да државе потписнице имају право, измеђуосталог, да контролишу коришћење имовине у складу сајавним интересом. Сва три правила су међусобно повезанаи нису у међусобној контрадикцији, а друго и трећеправило се односе на одређене случајеве мијешања државеу право на мирно уживање имовине и требају сепосматрати у свјетлу првог правила (види Европски суд,Holy Monasteries против Грчке, пресуда од 9. децембра1994. године, серија А, број 301-А, став 51).40. У конкретном случају, "имовину" представљаспорно возило које је апеланту привремено одузето наоснову потврде о привременом одузимању, а која јепотврђена оспореним рјешењем Кантоналног суда. У овомпоступку нису доведене у питање апелантове тврдње да јеу доброј вјери купио аутомобил од његовог претходногвласника. Стога, привремено одузимање возила представљамјеру која је резултирала мијешањем у апелантово право намирно уживање имовине у смислу члана 1 Протокола број1 уз Европску конвенцију.41. Апеланту је спорно возило одузето на основучлана 80 став 1 ЗКПФБиХ у вези са чланом 79 став 1 истогзакона, а којим је регулисано да се привремено могуодузети предмети који се требају одузети према КЗФБиХ,као и предмети који могу послужити као доказ укривичном поступку и без налога суда, уколико постојиопасност од одлагања. Према конзистентном ставуЕвропског суда, мјере одузимања (конфискације) предметау контексту кривичног поступка, чак и када укључујулишавање имовине, представљају контролу коришћењаимовине у смислу другог става члана 1 Протокола број 1(види Европски суд, Riela и други против Италије (дец.),апликација број 52439/99 од 4. септембра 2001. године,Arcuri и други против Италије (дец.), апликација број52024/99, ECHR 2001-VII; Ц. М. против Француске (дец.),апликација број 28078/95, ECHR 2001-VII, Air Canadaпротив Уједињеног Краљевства, 5. мај 1995. године, став34, серија А, број 316-А, и AGOSI против УједињеногКраљевства, 24. октобар 1986. године, став 34, серија А,

Broj 14 - Strana 104 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.број 108). Слиједом наведеног, апелантови наводи бићеиспитани у смислу другог става члана 1 Протокола број 1.42. У складу са стандардима Европског суда иУставног суда, мијешање у право на имовину мора битипрописано законом, мора имати један или вишелегитимних циљева, те мора постојати разуман односпропорционалности између предузетих мјера и циља којисе жели постићи. С тим у вези, мора се утврдити да липостоји правична равнотежа између захтјева општегинтереса и интереса лица у питању. Захтијевани односпропорционалности неће постојати уколико лице у питањумора сносити лични и претјерани терет (види Европскисуд, James и други против Уједињеног Краљевства, 21.фебруар 1986. године, став 50, серија А, број 98; Schirmerпротив Пољске, апликација број 68880/01, 21. септембар2004. године, став 35; Wieczorek против Пољске,апликација број 18176/05, 8. децембар 2009. године, ст. 59-60, упоредити супротно Ian Edgar (Liverpool) Limitedпротив Уједињеног Краљевства (дец.), апликација број37680/97, 25. јануар 2000. година).43. Уставни суд подсјећа на то да се привременимодузимањем предмета и имовине као радњом процеснепринуде прибављају докази и предмети који служе приутврђивању чињеница у кривичном поступку, односноспречава вршење кривичних дјела, те онемогућавакоришћење или отуђење одређене имовине. Привременоодузимање предмета без наредбе суда може услиједити иприликом спровођења потражних неформалних радњи зачије се извођење првенствено примјењују правилакриминалистичке тактике, као и кад се привременоодузимање предузима као хитна истражна радња. Дакле, зазаконитост и правилност предузимања ове радње нијенужно да је у тренутку њеног предузимања покренут икривични поступак. Без обзира на то да ли се ради опредметима који се морају одузети према КЗФБиХ или опредметима који могу послужити као доказ у кривичномпоступку, не постоји препрека за њихово привременоодузимање и без наредбе суда. Наиме, и једна и друга врстапредмета могу да буду привремено одузети од оног кодкога су затечени, без обзира на то да ли се ради оевентуално осумњиченом или трећем лицу и без обзира нато по ком основу се код њега налазе, односно да ли сустечени на законит или незаконит начин. Услов запредузимање ове радње је да постоји опасност од одлагањаи да, у случају да предмет није добровољно предат, будедобијено накнадно одобрење суда у законом одређеномроку. За привремено одузети предмет овлашћено службенолице издаје потврду, а лицу од ког је извршено привременоодузимање предмета гарантовано је и право жалбе којанема суспензивно дјеловање. Најзад, привременоодузимање предмета нема учинак на промјену власникаили посједника таквог предмета, односно њиме се не дирау права која на таквој ствари полаже лице од ког се онаодузима.44. Уставни суд примјећује да је у конкретном случајурадњу привременог одузимања преузело овлашћенослужбено лице након што је путем надлежнихорганизационих јединица Интерпола утврђено да је спорниаутомобил украден, да је апелант спорни аутомобилдобровољно предао, те да је апеланту издата и потврда опривременом одузимању сачињена у складу са законом.Апеланту није била ускраћена могућност изјављивањажалбе због привременог одузимања, коју је Општински судрјешењем уважио и наложио враћање спорног возилаапеланту. Одлучујући о жалби кантоналног тужиоца нарјешење Општинског суда, Кантонални суд је закључио даје радња предузета у складу са условима прописанимчланом 80 став 1 ЗКПФБиХ, тј. да је постојала опасност ододлагања и да је постојала добровољност код апеланта, а даје за законитост и правилност предузете радње ирелевантнокако је апелант стекао спорни аутомобил и по ком основусе он код њега налази. Сходно наведеном, Уставни судсматра да је мијешање у апелантово право на имовину билоу складу са законом.45. Оцјењујући постојање опасности од одлагања,Кантонални суд је истакао да се она огледа у чињеници даје спорни аутомобил украден, па да је било потребноњегово изузимање како би се обезбиједило враћањелегитимном власнику. Сходно наведеном, слиједи да јемјера привременог одузимања слиједила легитиман циљ –онемогућавање коришћења или отуђења одређене имовине,у конкретном случају, спорног аутомобила.46. С обзиром на то да се ради о мјери привременогкарактера, да се њоме не дира у стечена права на стварикоја се привремено одузима, те да као доказна радњапредставља значајно средство у спречавању и откривањукривичних дјела, привременим одузимањем спорногаутомобила од апеланта није нарушен правичан односпропорционалности између интереса њега као појединца иопштег интереса. С тим у вези, Уставни суд наглашава да јепропорционалност испитивао у односу на апеланта који јекао bona fide купац стекао својину над спорнимаутомобилом, али (и) у односу на првобитног (правог,оригиналног) власника спорног аутомобила од ког је овајаутомобил украден. Према мишљењу Уставног суда,првобитни власник овог аутомобила мора бити заштићенна првом мјесту и његово је право да му се вратиаутомобил који му је украден. Због тога интереспрвобитног власника "претеже" над интересом апелантакао bona fide купцем и, такође, власником спорногаутомобила. Однос пропорционалности између апеланта ипрвобитног власника спорног аутомобила није нарушен (и)јер апелант има право подношења тужбе ради повраћајановца против продавца, тј. лица од ког је купио спорниаутомобил, а апелант одштету може тражити и однадлежног тијела јавне власти односно одговорног лица,имајући у виду да је спорни аутомобил у промету од 2000.године, те да је претходно регистрован осам пута.47. Уставни суд сматра да је у околностимаконкретног случаја мијешање у апелантово право наимовину било засновано на закону, да је служилолегитимном циљу, те да није доведен у питање разуманоднос пропорционалности између општег интереса иинтереса појединца на начин да апелант мора сноситилични и претјерани терет.48. Уставни суд закључује да су апелантови наводи оповреди права на имовину из члана II/3к) Устава Босне иХерцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију неосновани.49. Најзад, Уставни суд подсјећа на то да, у складу сачланом 32 Правила Уставног суда, приликом одлучивањаУставни суд испитује постоје ли само оне повреде које суизнесене у апелацији.50. Апелант је у конкретном случају апелацијомоспорио рјешење Кантоналног суда којим је коначноодлучено о привременом одузимању спорног аутомобила,па, сходно члану 32 Правила Уставног суда, Уставни судније испитивао и поступак враћања спорног аутомобилалегитимном власнику, о чему је апелант обавијештен уодговору на апелацију који је доставила Полицијскастаница Тешањ.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 105VIII. Закључак51. Уставни суд закључује да не постоји повредаправа на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када јередовни суд на основу чињеница утврђених у поступку, а уодносу на које апеланту није била ускраћена могућност дасе изјашњава и да их оспорава, засновао примјенурелевантних законских одредби на начин који не остављаутисак произвољности.52. Уставни суд закључује да не постоји повредаправа на имовину из члана II/3к) Устава Босне иХерцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију када предузете мјере које резултирајумијешањем у право на имовину појединца проистичу издискреционог права државе да врши контролу коришћењаимовине, а таква мјера је заснована на закону, служилегитимном циљу и не доводи у питање разуман односпропорционалности између општег интереса и интересапојединца на начин да појединац мора да сноси претјеран илични терет.53. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.54. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.242Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, upredmetu broj AP 3502/12, rješavajući apelaciju NerminaHanjalića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 2. ičlana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 60/05), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaTudor Pantiru, potpredsjednikMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaConstance Grewe, sutkinjaMirsad Ćeman, sudijaMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 31. januara 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se apelacija Nermina Hanjalića podnesena protivRješenja Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 Pr 138619 10 Prod 8. februara 2011. godine.Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.Ukida se Rješenje Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 Pr138619 10 Pr od 8. februara 2011. godine.Nalaže se Općinskom sudu u Sarajevu da po hitnompostupku donese novu odluku u predmetu broj 65 0 Pr 13861910 Pr u skladu sa pravom na pravično suđenje iz člana II/3.e)Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije zazaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.Nalaže se Općinskom sudu u Sarajevu da, u skladu sačlanom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine,u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odlukeobavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetimmjerama s ciljem izvršenja ove odluke.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Nermin Hanjalić (u daljnjem tekstu: apelant) izSarajeva podnio je 3. oktobra 2012. godine Ustavnom suduBosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelacijuprotiv Rješenja Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu:Općinski sud) broj 65 0 Pr 138619 10 Pr od 8. februara 2011.godine. Apelant je zatražio donošenje privremene mjere kojomće se privremeno naložiti brisanje izrečene novčane kazne itroškova postupka iz registra novčanih kazni po osnovunavedenog rješenja Općinskog suda, a do donošenja konačneodluke Ustavnog suda po njegovoj apelaciji.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Ustavni sud je Odlukom o privremenoj mjeri broj AP3502/12 od 30. oktobra 2012. godine odbio apelantov zahtjevza donošenje privremene mjere.3. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Općinskog suda i Ministarstva unutrašnjih poslova KantonaSarajevo - Treća policijska uprava Novi Grad (u daljnjemtekstu: PU) zatraženo je 5. oktobra 2012. godine i 1. novembra2012. godine da dostavi odgovor na apelaciju.4. Općinski sud je dostavio odgovor 12. oktobra 2012.godine, a PU 7. novembra 2012. godine.5. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 23. novembra2012. godine.III. Činjenično stanje6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:7. Općinski sud je Rješenjem broj 65 0 Pr 138619 10 Prod 8. februara 2011. godine apelanta proglasio odgovornim zaprekršaj iz člana 8. stav 5. tačka j) Zakona o prekršajima protivjavnog reda i mira, te mu je, u skladu sa navedenom zakonskomodredbom, izrekao novčanu kaznu u iznosu od 500,00 KM. Naosnovu člana 202. stav 1. Zakona o krivičnom postupku FBiH,a u vezi sa članom 9. Zakona o prekršajima FBiH i člana 36.Uredbe o naknadi troškova u sudskim postupcima, apelant jeobavezan da plati troškove postupka u iznosu od 50,00 KM uroku od 15 dana od dana pravosnažnosti rješenja inače će sepostupiti u skladu sa čl. 79, 80. i 81. ili 82. Zakona oprekršajima FBiH.8. U obrazloženju ovog rješenja je konstatirano da je PUpodnijela zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka broj 02/3-3-1-0421-342/09 od 20. novembra 2009. godine protiv apelantazbog prekršaja iz člana 8. stav 5. tačka j) Zakona o prekršajimaprotiv javnog reda i mira. U zahtjevu je navedena apelantovaadresa prema CIPS-u (Citizen Identification Protection System- Sistem identifikacije građana), Patriotske lige broj 40. Ovajzahtjev PU je podnijela na osnovu službene zabilješke od 14.septembra 2009. godine u kojoj je navedeno: " Dana 14.9.2009.godine oko 17.40 sati od strane rukovodioca smjene upućenismo na intervenciju u Kunovsku ulicu broj 8 gdje je RamizBidžović prijavio da je njegov komšija Nermin Hanjalić nanacionalnoj osnovi vrijeđao njegovu suprugu Gordanu.Dolaskom na navedenu adresu zatekli smo Ramiza Bidžovića iGordanu, koji su nam izjavili da je dana 12. 9. 2009. godineoko 17 sati, ispred ulaza na spomenutoj adresi, Nermin Hanjalićvijeđao Gordanu na taj način što se joj obratio riječima: 'Štagledaš, jeb... ti majku vlašku.' Isti izjavljuju da oni već duže

Broj 14 - Strana 106 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.vrijeme imaju problema sa Nerminom Hanjalićem, koji sunastali Nerminovim pozivanjem nadležnih inspekcijskihposlova zbog toga što su isti uredili zelenu površinu ispredulaza u stambenu zgradu u Kunovskoj ulici broj 8.... Obavilismo razgovor sa Nerminom Hanjalićem, pri čemu je istinegirao navode da je vrijeđao Gordanu, ali je napomenuo da istiprijavljuje inspekciji radove koje oni izvode na zelenoj površiniispred spomenutog ulaza u stambenu zgradu, te tvrdi da galažno zbog toga optužuju."9. Dalje, ukazano je da je sud, postupajući po zahtjevu,zakazao usmeni pretres za 8. februar 2011. godine, te da seapelant, iako uredno obaviješten u skladu sa članom 44. stav 3.i članom 3. stav 1. tačka 8. istog zakona, nije odazvao nausmeni pretres u zakazano vrijeme kod ovog suda, niti jeizostanak opravdao. U vezi s tim je ukazano da je uvidom udostavnicu o uručenju poziva za usmeni pretres apelantuutvrđeno da je poziv dva puta (12. i 21. januara) upućen naadresu Ulica Patriotske lige broj 40, općina Centar. Uvidom uakt MUP-a Kantona Sarajevo - Odjeljenje za informatičkepodrške broj 8012/10 od 20. septembra 2010. godine utvrđenoje da apelant na navedenoj adresi ima prijavljeno prebivalište.Shodno navedenom, a u skladu sa članom 45. stav 1. tačka 2,kojim je propisano da okrivljeni koji se ne pojavi na dan i uvrijeme određeno za usmeni pretres u skladu sa članom 44. stav3. istog zakona smatrat će se da je prihvatio odgovornostpropuštanjem da se pojavi na pretres, te članom 55. Zakona oprekršajima FBiH, kojim je propisano da se u navedenomslučaju donosi rješenje kojim se okrivljeni proglašavaodgovornim zbog propuštanja, Općinski sud je donio rješenjekojim je apelanta proglasio odgovornim za prekršaj koji mu jestavljen na teret.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije10. Apelant smatra da mu je osporenim rješenjempovrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) UstavaBosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije zazaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu:Evropska konvencija), te pravo na efektivni pravni lijek iz člana13. Evropske konvencije. Apelant tvrdi da nikada nijeobaviješten o postojanju krivične optužbe koja mu se stavlja nateret, da ga Općinski sud nije uredno obavijestio o mjestu ivremenu održavanja usmenog pretresa, odnosno da je postupakproveden u njegovom odsustvu a zbog čega mu je uskraćenopravo da iznese svoju odbranu. Dalje, apelant ističe da muosporeno rješenje kojim je proglašen odgovornim i kažnjennovčanom kaznom nikad nije uručeno, već je za njegovopostojanje saznao 26. septembra 2012. godine, kada je pokušaoda registrira svoj automobil. Na temelju navedenog apelantsmatra da mu je uskraćeno i pravo na efektivni pravni lijek.Apelant navodi da je Općinski sud propustio da prije slanjapoziva za usmeni pretres utvrdi da li mu je, u skladu sa članom41. stav 2. Zakona o prekršajima, podnosilac zahtjeva dostaviokao okrivljenom predmetni zahtjev, a na šta je bio obavezan uskladu sa članom 7. Zakona o prekršajima FBiH. Pošto muzahtjev za pokretanje prekršajnog postupka nije dostavljen uskladu sa članom 41. stav 2. Zakona o prekršajima FBiH, a tučinjenicu Općinski sud uopće nije utvrđivao, te pošto su sepozivi za usmeni pretres u dva navrata vraćali sa naznakom dase odselio sa navedene adrese, prema apelantovom mišljenju,jasno je da kao okrivljeni nije bio uredno obaviješten ni opokretanju, ni o vođenju prekršajnog postupka protiv njega.Dalje, apelant ukazuje da je proglašen krivim za prekršaj koji jepočinio u Kunovskoj ulici broj 8, da su ga na toj adresi našla iovlaštena službena lica a što se vidi i iz službene zabilješke od14. septembra 2009. godine, pa da je očigledno da je državnimorganima bila dobro poznata činjenica da je nastanjen na ovojadresi, ali da ni MUP a ni Općinski sud nisu pokušali da mudostave zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosnopoziv za usmeni pretres na ovu adresu. Apelant smatra da samačinjenica da je pokušano dostavljanje poziva na adresu izRegistra CIPS-a (Registar prebivališta i boravišta, u daljnjemtekstu: Registar) ne znači i da je dostava uredna, odnosno da sesmatra da je uredno obaviješten o postojanju krivične optužbe.b) Odgovor na apelaciju11. PU je u odgovoru na navode iz apelacije istakla da jeuvidom u službenu dokumentaciju ustanovljeno da je 14.septembra 2009. godine putem telefona stranka R. B. prijavilačinjenje prekršaja. Policijski službenici ove PU istog dana sudošli na lokalitet Kunovska ulica broj 8, obavili razgovor sa R.B., G. B., S. Č. i apelantom, o čemu su sačinili službenuzabilješku označenog broja, te su 18. septembra 2009. godinena obrascu prekršajne prijave evidentirali činjenje prekršaja, ana osnovu čega je PU podnijela zahtjev za pokretanjeprekršajnog postupka 20. novembra 2009. godine. Dalje,ukazano je da je navedeni zahtjev 10. maja 2010. godine, a uskladu sa članom 41. stav 2. Zakona o prekršajima, putempreporučene pošiljke predat nadležnoj pošti radi uručenjaapelantu na adresu stanovanja prijavljenu u Registru, tj.Patriotske lige broj 40. Navedeno pismeno nadležna pošta jevratila 11. maja 2010. godine sa naznakom dostavljača da se"odselio, adresa nepoznata", a kopija dostavnice je priložena uzodgovor. Najzad, ukazano je da je izvršenim provjerama uCentralnoj evidenciji IDDEEA ustanovljeno da je apelant 12.maja 2004. godine kao adresu ličnog prebivališta prijavioadresu u Ulici Patriotske lige broj 40, te da od tada nijeprijavljivao promjenu adrese. U prilog navedenom, odnosnokao potvrdu da apelant nije mijenjao adresu stanovanjapredočena je i kopija izvoda iz Centralne evidencije IDDEEAod 5. novembra 2012. godine iz koje proizlazi da je apelant od12. maja 2004. godine pa do danas prijavljen na adresi u UliciPatriotske lige broj 40.12. Općinski sud je u odgovoru na apelantove navodeukazao da je apelantu poziv za usmeni pretres dostavljanpreporučenom poštom dva puta, 12. januara i 20. januara 2011.godine, na adresu iz Registra, a shodno članu 3. stav 1. tačka 8.Zakona o prekršajima kojim je propisano da "uručenje pozivapoštom je uručenje putem preporučene pošte na adresu fizičkoglica koja je određena u Registru prebivališta i boravišta, a kojuvodi glavni centar za obradu podataka u BiH" (IDDEEA).Dalje, ukazano je da su na usmeni pretres uredno pristupilipredstavnik PU i oštećena, a da apelant nije pristupio iako jeuredno obaviješten jer mu je poziv dva puta dostavljan naadresu iz Registra. Shodno navedenom, a u skladu sa članom45. stav 1. tačka 2. i članom 55. Zakona o prekršajima, jer su nausmeni pretres pristupili predstavnik ovlaštenog organa ioštećena, a apelant, iako uredno obaviješten, nije, donijeto jeRješenje o prekršaju broj 65 0 Pr 138619 10 Pr od 8. februara2011. godine. U takvoj situaciji, a shodno citiranim zakonskimodredbama, smatra se da je okrivljeni prihvatio odgovornostpropuštanjem da se pojavi na usmeni pretres. Dalje, ukazano jeda se, u skladu sa članom 35. stav 2. (član 53) Zakona oprekršajima, kada je rješenje o prekršaju uručeno putem pošte,smatra da je dostavljanje izvršeno po proteku pet radnih danaod dana kada je obrazac rješenja predat na poštu. U konkretnomslučaju pošiljka je predana na poštu 15. februara 2011. godine,pa se, u skladu sa navedenom odredbom, smatra da je rješenjeapelantu uručeno 22. februara 2011. godine. Dalje, ukazano jeda je apelant 1. oktobra 2012. godine predao podnesak sudunaslovljen kao "prijedlog za povrat u pređašnje stanje, žalba,zahtjev za ponavljanje prekršajnog postupka, zahtjev za

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 107donošenje privremene mjere". Rješenjem broj 65 0 Pr 13861910 Pr od 3. oktobra 2012. godine odbačeni su zahtjev za povratu pređašnje stanje i zahtjev za ponavljanje prekršajnogpostupka kao neblagovremeni, a zahtjev za donošenjeprivremene mjere kao nedopušten. Apelantu je ovo rješenjedostavljeno na adresu koju je dostavio u svom podnesku.V. Relevantni propisi13. Zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira("Službene novine KS" broj 18/07) u relevantnom dijelu glasi:Član 2.(Prekršaji protiv javnog reda i mira)Prekršaji protiv javnog reda i mira su djela kojima se nanedozvoljen način remeti mir, rad i normalan način životagrađana, stvara neraspoloženje, uznemirenost ili ometakretanje građana na ulicama i drugim javnim mjestima iliometa ostvarivanje njihovih prava i dužnosti, vrijeđa moral,ometa vršenje zakonitih mjera državnih organa i službenih licaili se omalovažavaju takve mjere, ugrožava opšta sigurnostljudi i imovine, vrijeđaju državni organi, preduzeća i drugapravna lica ili se na drugi način narušava javni red i mirgrađana utvrđen ovim zakonom.Član 3.(Prekršajne sankcije)Za prekršaje protiv javnog reda i mira, u skladu sa ovimzakonom, mogu se izreći:a) novčana kazna,b) zaštitna mjera.Član 8.(Prekršaji i novčane kazne za fizička lica)(5) Novčanom kaznom od 500,00 do 1.500,00 će se kaznitiza prekršaj:j) ko na javnom mjestu vrijeđa vjerska, nacionalna i rasnaosjećanja građana,(…)14. Zakon o prekršajima Federacije Bosne iHercegovine ("Službene novine FBiH" broj 31/06) urelevantnom dijelu glasi:Član 3.Značenja izraza(1) Posebni izrazi u smislu ovog zakona imaju sljedećeznačenje:8) Uručenje poziva poštom je uručenje putempreporučene pošte na adresu fizičkоg lica koja je određena uRegistru prebivališta i boravišta, a koju vodi Glavni centar zaobradu podataka u Bosni i Hercegovini, ili na registriranuadresu sjedišta pravnog lica.Član 41.Sadržaj zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka(2) Podnosilac zahtjeva jednu kopiju zahtjeva dostavljasudu, a drugu kopiju dostavlja okrivljenom, osobno ili putempošte.Član 44.Zakazivanje usmenog pretresa(1) Kada sud primi (...)zahtjev za pokretanje prekršajnogpostupka (u daljem tekstu: zahtjev) ispitat će takav zahtjev da biutvrdio da li je podnesen u roku koji je određen zakonom.(3) Ukoliko je zahtjev blagovremeno podnesen (...) sud ćeodrediti datum i vrijeme usmenog pretresa i o tome obavijestitiokrivljenog, ovlašteni organ i oštećenog, uz primjenu sljedećihpravila o pozivanju:1) pozivanje se vrši dostavljanjem pismenog poziva kojisadrži: naziv suda koji poziva, ime i prezime okrivljenog, nazivprekršaja koji mu se stavlja na teret, mjesto, dan i satodržavanja suđenja, uz naznačenje obaveza i posljedicapropuštanja prema čl. 45., 46. i 47. ovog zakona, te otisakslužbenog pečata i ime i prezime sudije koji poziva.2) u pozivu okrivljenom, uz koji se dostavlja kopijazahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka, će se navesti dase poziva u svojstvu okrivljenog uz upozorenje da je dužanodmah obavijestiti sud o promjeni adrese, kao i o namjeri dapromijeni boravište.Član 45.Propuštanje pojavljivanja okrivljenogOkrivljeni koji se ne pojavi na dan i u vrijeme određenoza usmeni pretres u skladu (...) sa članom 44. stav 3. ovogzakona smatrat će se da je prihvatio odgovornost propuštanjemda se pojavi, ako je:(...)2) prekršajni postupak pokrenut podnošenjem zahtjeva zapokretanje prekršajnog postupka, sud će donijeti odluku oprekršaju u skladu sa članom 56. ovog zakona.Član 53.Uručenje rješenjaSud će uručiti kopiju obrasca rješenja o prekršajuosobnim uručenjem ili putem pošte, okrivljenom i ovlaštenomorganu ili oštećenom, u roku od tri dana od dana donošenjarješenja o prekršaju. Kada je obrazac rješenja o prekršajuuručen putem pošte, smatrat će se da je dostavljanje izvršenopo proteku pet radnih dana od dana kada je obrazac rješenjapredat na poštu.Član 55.Odgovornost zbog propuštanjaAko okrivljeni ne pristupi na usmeni pretres zakazan naosnovu zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka, sud ćedonijeti rješenje kojim će okrivljenog oglasiti odgovornim zbogpropuštanja. Sud će utvrditi odgovarajuću sankciju na osnovudokaza podnesenih od strane ovlaštenog organa.Član 70.Prijedlog za povrat u pređašnje stanje(1) Okrivljeni (...) u odnosu na kog je rješenje o prekršajudoneseno u skladu sa članom 55. ovog Zakona, ili ako propustirok za žalbu, može podnijeti prijedlog za povrat u pređašnjestanje.(2) Sud će uvažiti prijedlog za povrat u pređašnje stanjeako okrivljeni može dokazati da mu nije uručen prekršajninalog, ili zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka i da jepropuštanje pojavljivanja, ili blagovremenog postupanjanastalo iz opravdanih razloga.Član 71.Rok za podnošenje prijedloga za povrat u pređašnje stanjeSvaki prijedlog za povrat u pređašnje stanje mora bitipodnesen sudu u roku od tri mjeseca od (…) dana donošenjarješenja o prekršaju.Član 72.Posljedice podnošenja prijedloga(1) Ako usvoji prijedlog za povraćaj u pređašnje stanje,sud određuje dan i vrijeme za usmeni pretres i o tomeobavještava okrivljenog i ovlašteni organ.(2) Ako sud usvoji prijedlog za povraćaj u pređašnjestanje, prekršajni nalog ili rješenje o prekršaju se stavljaju vansnage.VI. Dopustivost15. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.

Broj 14 - Strana 108 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.16. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojije koristio.17. U konkretnom slučaju apelant osporava RješenjeOpćinskog suda broj 65 0 Pr 138619 10 Pr od 8. februara 2011.godine, jer smatra da mu je povrijeđeno pravo na pravičnosuđenje u odnosu na pristup sudu i pravo na efektivni pravnilijek. U prilog ovoj tvrdnji apelant je istakao da nije obaviješteno pokretanju prekršajnog postupka zbog čega nije mogao niučestvovati u njemu, te da mu osporeno rješenje nijedostavljeno zbog čega je onemogućen i da koristi pravnelijekove na način i u rokovima propisanim zakonom.18. Ustavni sud ukazuje da iz stanja spisa nespornoproizlazi da je apelant za postojanje osporenog rješenja saznaotek prilikom pokušaja da registrira automobil (25. septembra2012. godine), tj. nakon više od jedne godine od njegovogdonošenja. Dalje, u trenutku apelantovog saznanja za osporenorješenje, a koje u njegovom slučaju predstavlja konačnu odluku,već su bili protekli rokovi za korištenje pravih lijekova na načini u rokovima propisanim zakonom. Najzad, apelant je apelacijuuložio 3. oktobra 2012. godine. Imajući u vidu specifičneokolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud zaključuje da jeapelacija dopustiva.19. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, člana 16. st. 2, 3. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum20. Apelant pobija navedeno rješenje, tvrdeći da su mutim rješenjem povrijeđena prava iz člana II/3.e) Ustava Bosne iHercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, te iz člana13. Evropske konvencije.Pravo na pravično suđenje21. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:(…)e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.22. Član 6. Evropske konvencije u relevantnom dijeluglasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.[…]3. Svako ko je optužen za krivično djelo ima sljedećaminimalna prava:a) da odmah, na jeziku koji razumije, bude podrobnoobaviješten o prirodi i razlozima optužbe protiv njega;c) da se brani sam ili uz pomoć branioca kog sam izabereili da, ukoliko ne raspolaže sredstvima da plati branioca, da gadobije besplatno, kada to nalažu interesi pravde;d) da sam ispituje ili zahtijeva ispitivanje svjedokaoptužbe i da se prisustvo i saslušanje svjedoka odbrane odobripod uvjetima koji važe i za svjedoke optužbe;23. Ustavni sud, najprije, ističe da se u konkretnomslučaju radi o prekršajnom postupku, te da se, s tim u vezi,postavlja pitanje primjenjivosti člana II/3.e) Ustava Bosne iHercegovine i člana 6. Evropske konvencije u konkretnomslučaju, odnosno pitanje da li se radi o "krivičnoj" optužbiprotiv apelanta u smislu člana 6. Evropske konvencije.24. U praksi Evropskog suda postavljena su tri mjerilakoja su općepoznata kao "mjerila Engel" (vidi, Evropski sud,Engel i drugi protiv Holandije, 8. april 1976, serija A broj 22),koja treba razmotriti pri utvrđivanju da li se radi o "optužbi zakrivično djelo". Prvo mjerilo je pravno razvrstavanje djelaprema nacionalnom pravu, drugo je sama priroda djela, a trećestepen težine kazne kojoj je navedeno lice izloženo. Drugo itreće mjerilo je alternativno, oni nisu nužno kumulativni.Međutim, to ne isključuje kumulativni pristup kad odvojenaanaliza svakoga mjerila ne omogućava postizanje jasnogzaključka u pogledu postojanja optužbe za krivično djelo (vidi,Evropski sud, Jussila protiv Finske [GC], broj 73053/01, st. 30-31, ECHR 2006.... i Ezeh i Connors protiv UjedinjenogKraljevstva [GC], broj 39665/98 i 40086/98, st. 82-86, ECHR2003 X).25. Dalje, Ustavni sud podsjeća da je u predmetu Jussilaprotiv Finske (vidi, Evropski sud, presuda od 23. novembra2006. godine, stav 43) Evropski sud ukazao da je, bez obzira naznačaj koji je dat krivičnom postupku koji se tiče utvrđivanjakrivične odgovornosti i izricanja sankcije u svrhu kažnjavanja iodvraćanja, očigledno da postoje krivični predmeti koji ne noseznačajan stepen stigme. Jasno je da postoje "krivične optužbe"različite težine. Autonomno tumačenje o smislu "krivičneoptužbe" koje su usvojili organi Konvencije primjenom"kriterija Engel" poduprlo je postepeno širenje krivičnog djela usmislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije i na slučajeve kojiizričito ne pripadaju tradicionalnim kategorijama krivičnogprava, kao što su upravni prekršaji (vidi, Evropski sud, Öztürkprotiv Njemačke, 21. februar 1984. godine, serija A broj 73),zatvorski disciplinski postupci (vidi, Evropski sud, Campbell iFell protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 28. juni 1984. godine,serija A broj 80), carinski zakon (vidi, Evropski sud, Salabiakuprotiv Francuske, 7. oktobar 1988, serija A broj 141-A),konkurencijsko pravo (vidi, Evropski sud, Société Stenuit protivFrancuske, 27. februar 1992. godina, serija A broj 232-A) ikazne nametnute od sudova koji imaju nadležnost ufinansijskim stvarima (vidi, Evropski sud, Guisset protivFrancuske, broj 33933/96, ECHR 2000-IX). Na temeljurazlikovanja "krivičnih predmeta koji ne nose značajan stepenstigme" i ostalih koji čine "srž krivičnog prava" Evropski sud jeu predmetu Jussila zaključio da se javna rasprava ne zahtijeva upredmetima koji uključuju nametanje porezne globe, kao ni uveć pobrojanim slučajevima.26. U konkretnom slučaju apelant je proglašenodgovornim u prekršajnom postupku za djelo koje je, premaZakonu o prekršajima protiv javnog reda i mira, označeno kaoprekršaj. Uključivanje konkretnog djela u navedeni zakonposlužilo je kao jemstvo zaštite ljudskog dostojanstva i javnogreda, vrijednosti i interesa koji redovno spadaju u sferu zaštitekrivičnog prava. Ova zakonska odredba usmjerena je premasvim građanima, a ne prema grupi koja ima poseban položaj.Zakonom o prekršajima protiv javnog reda i mira propisano jeda se kao kazna mogu izreći: novčana kazana i ukor. Apelantuje izrečena novčana kazna. Svrha kazne u prekršajnompostupku je da spriječi djelatnosti kojima se vrši povredajavnog poretka, da spriječi učinioca da čini prekršaje i da gaprevaspita, te da vaspitno utječe na druge da ne čine prekršaje,da jača moral i utječe na razvijanje odgovornosti i disciplinegrađana, a što čini obilježja i krivične sankcije. U konkretnomslučaju svrha kazne je osigurati poštivanje propisa kojim seuređuje oblast javnog reda i mira, te kazniti lica koja krše tepropise. Dakle, svrha kazne u prekršajnom postupku jeodvraćanje i kažnjavanje bez obzira na stepen njene težine.27. Imajući u vidu navedene principe Evropskog suda ipostojeća zakonska rješenja, Ustavni sud zaključuje da se uokolnostima konkretnog slučaja radi o "krivičnoj optužbi" u

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 109smislu autonomnog značenja koje ovaj pojam ima premaEvropskoj konvenciji. Shodno navedenom, Ustavni sudzaključuje da je u konkretnom slučaju član 6. Evropskekonvencije primjenjiv (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP2255/05 od 16. januara 2007. godine, objavljena u "Službenomglasniku Bosne i Hercegovine" broj 38/07, tač. 21. i 22).28. Apelant smatra da mu je pravo na pravično suđenjepovrijeđeno, jer nikada nije obaviješten o postojanju "krivičneoptužbe" koja mu se stavlja na teret, da ga Općinski sud nijeuredno obavijestio o mjestu i vremenu održavanja usmenogpretresa, odnosno da je postupak proveden u njegovomodsustvu a zbog čega mu je uskraćeno pravo da iznese svojuodbranu. Dalje, apelant ističe da mu osporeno rješenje kojim jeproglašen odgovornim i kažnjen novčanom kaznom nikad nijeuručeno, već da je za njegovo postojanje saznao 26. septembra2012. godine, kada je pokušao da registrira svoj automobil.Prema apelantovom mišljenju, dostava poziva i pismena naadresu iz Registra ne može se smatrati urednom dostavom, jersu i policija i sud znali za njegovu de facto adresu.29. Iako to nije izričito navedeno u članu 6. stav 1.Evropske konvencije, cilj ovog člana u cjelini ukazuje da lice"optuženo za krivično djelo" ima pravo da učestvuje u raspravi(vidi, Evropski sud, Colozza protiv Italije, presuda od 12.februara 1985. godine, stav 27. serija A broj 89, T. protivItalije, presuda od 12. oktobra 1992. godine, stav 26, serija Abroj 245-C, Belzuik protiv Poljske, 25. mart 1998. godine, stav37, Izvještaji 1998-II). Dalje, član 6. garantira optuženom pravoda efektivno učestvuje u krivičnom postupku. Generalno, ovouključuje, inter alia, ne samo pravo da bude prisutan suđenjunego i da sluša i prati suđenje (vidi, Evropski sud, Stanfordprotiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 23. februara 1994.godine, stav 26). Učešće optuženog na suđenju nije neophodnosamo u svrhu odbrane već i zbog pravilnog administriranjapravde, jer na taj način i sud ima mogućnost da kreira vlastitaopažanja o okrivljenom i da neposredno sasluša bilo koji iskazkoji je okrivljeni spreman dati. Zbog toga, zakonodavac moraimati mogućnost da ustanovi takva rješenja koja će obeshrabritida se neopravdano izostane sa suđenja (vidi, Evropski sud,Poitrimol protiv Francuske, presuda od 23. novembra 1993.godine, stav 35). Obeshrabrivanje da se neopravdano izostanesa suđenja nesporno predstavlja legitiman cilj ali radi njegovogostvarivanja mora postojati razuman odnos proporcionalnostiizmeđu onog šta se želi postići i upotrijebljenih sredstava.Naime, pravo na pristup sudu, prema samoj svojoj prirodi, tražida ga uredi država i može biti podvrgnuto ograničenjima. Ipak,ograničenja koja se primjenjuju ne smiju ograničiti pristupostavljen pojedincu na takav način ili u takvoj mjeri da budenarušena sama bit toga prava (vidi, pored ostalih, Evropski sud,Kreuz protiv Poljske, broj 28249/95, st. 52-57, ECHR 2001-VI,i Liakopoulou protiv Grčke, broj 20627/04, st. 19-25, 24. maj2006).30. Dalje, prema stanovištu Evropskog suda, suđenje uodsustvu samo po sebi nije zabranjeno i u praksi supreispitivani uvjeti pod kojim takvo suđenje može bitiprihvaćeno kao pravično. Tako, suđenje u odsustvu nepredstavlja problem sve dok za osuđenog postoji mogućnost dadobije ponovno suđenje o meritumu optužbe, i to i u pogledučinjenica i u pogledu prava, bilo što će to sâm tražiti, ili ćeponovno suđenje biti automatski određeno (vidi, Evropski sud,Sejdović protiv Italije, presuda od 1. marta 2006. godine, stav82. s daljnjim referencama). Ovakav zahtjev može biti istaknutu roku propisanom zakonom koji počinje teći od momenatakada je osuđeni formalno obaviješten o presudi. U slučaju daosuđeni propusti da iskoristi ovu mogućnost, to će se smatratiodricanjem od prava. Aplikantova odluka da se direktno obratiEvropskom sudu umjesto da iskoristi mogućnost novog suđenjarezultirala je proglašavanjem aplikacije nedopustivom (vidi,Evropski sud, Haser protiv Švajcarske, aplikacija broj33050/96 od 27. aprila 2000. godine). Ponavljanje postupkakoje je dozvoljeno u određenom roku protiv optužbe uodsustvu, u kom je optuženom dozvoljeno da prisustvujesuđenju u žalbenom sudu i da zahtijeva podnošenje novihdokaza, uključujući mogućnost novog utvrđivanja činjeničnih ipravnih pitanja o krivičnoj optužbi, kao učinak ima da se zapostupak kao cjelinu može reći da je bio pravičan (vidi,Evropski sud, Jones protiv Ujedinjenog Kraljevstva (dec.),aplikacija broj 30900/02, 9. septembar 2003. godine).31. Najzad, Ustavni sud podsjeća da pravo na pristup sudunije apsolutno i da može biti ograničeno i u krivičnimpredmetima. Tako je, prema stanovištu Evropskog suda,dozvoljeno izdavanje krivičnog naloga kojim se lice koje je upitanju osuđuje za prekršaj i izriče mu se kazna bez raspravepred sudom, ali pod uvjetom da lice koje je u pitanju imaodgovarajuću mogućnost da zahtijeva raspravu (vidi, Evropskisud, Hennings protiv Njemačke, A 251-A (1992), 16 EHRR83.Cf, X protiv Francuske, broj 4260/69, 35 CD 155 (1970)).32. Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o prekršajimapropisano da prekršajni postupak može biti pokrenutpodnošenjem zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka kadane postoji mogućnost izdavanja prekršajnog naloga. Podnosilaczahtjeva jednu kopiju dostavlja sudu, a drugu okrivljenom ličnoili putem pošte. Kada sud ispita zahtjev i utvrdi da je podnesenu roku, odredit će datum i vrijeme održavanja usmenogpretresa. Okrivljeni se o tome obavještava pozivom u kom se,pored ostalog, mora naznačiti: naziv prekršaja koji mu sestavlja na teret, mjesto, dan i sat održavanja suđenja uznaznačenje obaveza i posljedica propuštanja prema čl. 45, 46. i47. Zakona o prekršajima, te uz naznaku da se poziva usvojstvu okrivljenog i uz upozorenje da je dužan odmahobavijestiti sud o promjeni adrese, kao i o namjeri da promijeniboravište, te mu se uz poziv dostavlja zahtjev za pokretanjeprekršajnog postupka. Posljedice neodazivanja pozivu, u skladusa citiranim zakonskim odredbama, jesu: da se smatra da jeokrivljeni prihvatio odgovornost propuštanjem, donošenjerješenja kojim se okrivljeni proglašava odgovornim zbogpropuštanja, te utvrđivanje odgovarajuće sankcije na temeljudokaza koje je podnio podnosilac zahtjeva. U slučaju kada jedoneseno rješenje kojim je utvrđena odgovornost zbogpropuštanja, može se uložiti zahtjev za povrat u pređašnjestanje u roku od tri mjeseca od dana donošenja rješenja. Istizahtjev može se uložiti i zbog propuštanja roka za žalbu. Akosud usvoji prijedlog, odredit će datum i vrijeme održavanjausmenog pretresa a rješenje o prekršaju će staviti van snage.Najzad, protiv rješenja koje je donijeto u ponovnom postupku uskladu sa zakonom može se izjaviti žalba drugostepenom sudu.33. Iz navedenih zakonskih odredaba nedvosmislenoproizlazi da je u postupku u povodu prekršaja, kada suispunjeni uvjeti propisani zakonom za to, dozvoljeno suđenje uodsustvu. Dalje, zakonom je propisano da se, u slučaju kada jedonijeto rješenje kojim je okrivljeni proglašen odgovornimzbog propuštanja, može uložiti zahtjev za povraćaj u pređašnjestanje, čije usvajanje ima posljedicu da se stavi van snagerješenje, te da se ponovno odrede datum i vrijeme održavanjausmenog pretresa, odnosno odlučivanja o meritumu optužbikako u pogledu činjenica, tako i u pogledu prava. Najzad,protiv ovog novog rješenja žalba se može izjaviti nadležnomsudu. Dakle, postojeća zakonska rješenja u skladu su sacitiranim stavom Evropskog suda da suđenje u odsustvu nedovodi u pitanje pravičnost postupka sve dok postojimogućnost da se ponovno sudi o meritumu optužbe kako upogledu činjenica, tako i u pogledu prava.

Broj 14 - Strana 110 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.34. Iako je u prethodnom dijelu dato obrazloženje dasuđenje u odsustvu, pod određenim uvjetima, ukoliko postojimogućnost propisana zakonom da se ponovi suđenje, može bitiu skladu sa standardima prava na pravično suđenje, Ustavni sudukazuje na specifičnost konkretnog slučaja. Naime, dostavljanjeosporenog rješenja izvršeno je na način propisan zakonom (član53. Zakona o prekršajima (…) Kada je obrazac rješenja oprekršaju uručen putem pošte, smatrat će se da je dostavljanjeizvršeno po proteku pet radnih dana od dana kada je obrazacrješenja predat na poštu), ali je nesporno (i) da apelantu lično(fizički) nije uručeno (zbog toga što apelant više nije živio naadresi na kojoj je bio prijavljen u nadležnim evidencijama), tetako nije ni mogao koristiti zahtjev za povraćaj u pređašnjestanje u rokovima koji su propisani Zakonom o prekršajima.Apelant je za osporeno rješenje saznao prilikom registracijeautomobila a tada su bili protekli rokovi za izjavljivanjenavedenog pravnog lijeka. Stoga će Ustavni sud, u nastavkuobrazloženja, a u kontekstu apelantovih navoda, ispitatiosporeno rješenje prema standardima prava na pravično suđenjeiz člana 6. stav 1. Evropske konvencije u svjetlu prakseEvropskog suda.35. Ustavni sud podsjeća da je Komitet ministara VijećaEvrope u Rezoluciji (75) 11 od 21. maja 1974. godine utvrdiopreporuke državama u vezi sa suđenjem u odsustvu optuženog.Tako su kao minimalna pravila, pored ostalog, usvojena: nikoneće biti suđen prije nego što mu na efektivan način budedostavljen poziv tako da ima dovoljno vremena da se pojavi ipripremi odbranu izuzev ako se ne utvrdi da namjerno nastojida izbjegne pravdu; u pozivu moraju biti naznačene posljedicenepojavljivanja optuženog na suđenju. Dakle, akcent nijestavljen na činjenicu da optuženi mora biti prisutan na suđenju,već na dokaz da je bio obaviješten o suđenju na vrijeme.36. Ustavni sud ukazuje da je u citiranom predmetuColozza Evropski sud ukazao da sud mora pokazati u razumnojmjeri marljivost pri pokušaju da kontaktira sa optuženim. Uovom predmetu je, prema ocjeni Evropskog suda, izostalarazumna marljivost, jer nova adresa aplikanta (optuženog) nijebila sakrivena s obzirom na to da je bila poznata i tužiocu ipoliciji. Međutim, u istom predmetu Evropski sud je istakao da,u slučaju kada je jasno utvrđeno da je optuženi primio poziv inakon toga propustio da se pojavi na suđenju, od optuženog jeopravdano tražiti da sudu predoči ubjedljive dokaze da je bioodsutan zbog razloga koji su bili izvan njegove kontrole i u tomslučaju se nepojavljivanje ne može tumačiti kao odricanje odprava.37. Shodno navedenom, potrebno je odgovoriti na pitanjeda li se u okolnostima konkretnog slučaja može smatrati da jeapelant bio obaviješten na efektivan način o postojanju"krivične optužbe" protiv njega, te da li je sud u razumnoj mjeripokazao marljivost pri pokušaju da kontaktira sa apelantom.38. Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o prekršajimaodređeno da se pismena uručuju na dva načina: lično ili putempošte. Tako je u članu 3. određeno da je uručenje poziva putempošte uručenje putem preporučene pošte na adresu fizičkog licakoja je određena u Registru, a koju vodi Glavni centar zaobradu podataka u BiH. Dalje, članom 53. Zakona oprekršajima je određeno da se rješenje o prekršaju uručuje ličnoili putem pošte okrivljenom, ovlaštenom organu ili oštećenom,te da se pri uručenju putem pošte rješenje smatra dostavljenimpo proteku pet radnih dana od dana kada je predato na poštu.39. U konkretnom slučaju Općinski sud je u dva navrataapelantu dostavljao poziv za usmeni pretres u skladu sa članom3. Zakona o prekršajima, tj. na apelantovu adresu koja jeprijavljena u Registru. Oba puta pošiljka je vraćena sanaznakom da se apelant odselio. S obzirom na to da je članom3. Zakona o prekršajima poziv uručen putem preporučenepošiljke na adresu iz Registra, proizlazi da je Općinski sudpostupio u skladu sa zakonskom normom koja određuje načindostavljanja poziva.40. Sljedeće pitanje na koje treba odgovoriti jeste da liovakav način uručenja poziva zadovoljava kriterij da nikom nemože biti suđeno prije nego što o tome bude obaviješten naefektivan način. S tim u vezi Ustavni sud podsjeća da je članom3. Zakona o prebivalištu i boravištu građana BiH ("Službeniglasnik BiH" br. 32/01 i 56/08, u daljnjem tekstu: Zakon oprebivalištu i boravištu) propisano da se pod adresomstanovanja podrazumijevaju naziv ulice i broj kuće ili stana umjestu u kom državljanin BiH ima prijavljeno prebivalište iliboravište. Istim zakonom u članu 4. propisano je, pored ostalog,da su prijavljivanje i odjavljivanje prebivališta, kao i adresestanovanja obavezni za sve državljane, te da državljani moguimati prijavljeno samo jedno prebivalište na teritoriji BiH.Članom 6. navedenog zakona određeno je, pored ostalog, dadržavljani koji prijavljuju svoje prebivalište ili boravištenadležnom organu dostavljaju i podatke o ulici i brojukuće/stana, te da državljani o promjeni kućne adreseobavještavaju nadležni organ. Članom 31. Zakona određeno jeda će se kazniti novčanom kaznom za prekršaj državljanin BiHkoji ne prijavi prebivalište ukoliko se to traži ovim zakonom,kao i koji prijavi više od jednog prebivališta, ili koji dostavinetačne ili nepotpune podatke prilikom prijavljivanja iliodjavljivanja prebivališta ili boravišta.41. Ustavni sud ukazuje na to da se za mjesto prebivališta,odnosno adresu stanovanja prijavljenu u Registru, vezujeostvarivanje niza prava i obaveza svakog pojedinca: izdavanjelične karte, putnih isprava, ostvarivanje prava iz oblastizdravstvenog, socijalnog i penzijskog osiguranja, izmirenjeporeznih obaveza i drugih davanja po osnovu dohotka koji seostvaruje i dr. U tom smislu prijava adrese prebivališta je nesamo preduvjet za ostvarivanje niza prava već i garancija daneće doći do izbjegavanja obaveza koje za pojedinca proistječuiz zakona. U prilog ovakvom zaključku govori i Zakon oprebivalištu i boravištu koji jasno određuje da se podaciprikupljeni u skladu sa ovim zakonom koriste za ostvarivanjeprava, ali i obaveza građana.42. Kada se dovedu u vezu navedena rješenja iz Zakona oprebivalištu i boravištu, te značaj prijavljivanja adresestanovanja za ostvarivanje prava, ali i ispunjavanje obavezagrađana sa postojećim rješenjem iz člana 3. Zakona oprekršajima, proizlazi da dostavljanje poziva putempreporučene pošiljke na adresu stanovanja prijavljenu uRegistru predstavlja efektivan način obavještavanja okrivljenogo pokretanju prekršajnog postupka. Naime, oba zakona su javnoobjavljena i dostupna svima na način da svoje ponašanje moguuskladiti, kao i predvidjeti eventualne posljedice njihovognepoštivanja. Dalje, Zakon o prekršajima u neizmijenjenomtekstu se primjenjuje od 2006. godine. Zakonsko rješenje premakom se poziv za usmeno saslušanje smatra uručenim kada jedostavljen preporučenom pošiljkom na adresu iz Registra, kao iposljedice neodazivanja ovako uručenom pozivu, a koje seogledaju u donošenju odluke zbog propuštanja, predstavljalo je,u vrijeme donošenja zakona, novinu u domaćem pravnomsistemu koja je izazvala priličnu pažnju i koja nije ostalanepoznata najširoj javnosti (vidi, mutatis mutandis, citiranuodluku Jones). Svrha ovakvog rješenja bila je da se osiguraefikasno administriranje pravde, odnosno da se nađe rješenjekoje će obeshrabriti okrivljenog da neopravdano izostane sasuđenja (vidi, mutatis mutandis, citiranu odluku Poitrimol, stav35).43. U okolnostima konkretnog slučaja apelantu je u dvanavrata dostavljan poziv za usmeni pretres na adresu izRegistra. Apelant tvrdi da je nadležnim organima, te policiji i

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 111sudu bilo poznato da živi na adresi u Kunovskoj ulici broj 8, dase na ovoj lokaciji desio događaj povodom kog je vođenprekršajni postupak, da su ga na toj adresi našli i kada jesačinjena službena zabilješka, ali da ni ovlašteni organ policije,a ni sud nisu pokušali da mu dostave pismeno na ovu adresu.Najzad, apelant tvrdi da mu nikad nije bilo uručeno osporenorješenje, odnosno da je za njegovo postojanje saznao tek kadaje pokušao da registrira automobil, kada više nije bilo mogućeda ga ospori, zbog proteka rokova propisanih zakonom.44. Iz sadržaja službene zabilješke na osnovu koje jepodnesen zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka, a koja jedostavljena uz taj zahtjev, Ustavni sud primjećuje da je ipoliciji i sudu mogla i morala biti poznata činjenica da seapelant de facto nalazi i živi na adresi Kunovska ulica broj 8iako je službeno prijavljen na drugoj adresi: Ulica Patriotskelige broj 40. Nakon što je u dva navrata poziv bezuspješnodostavljan na adresu Ulica Patriotske lige broj 40, sud je trebaloda pokuša dostaviti poziv na apelantovu de facto adresu uKunovskoj ulici broj 8. Naime, u zabilješci je navedeno da jepoliciju pozvalo lice koje živi na adresi Kunovska ulica broj 8da bi prijavilo apelanta kao svog komšiju. Dalje, po dolasku namjesto događaja policajcima je prijavljeno da već duže vrijemepostoji sukob sa apelantom koji je očigledno posljedicakomšijskih odnosa. I, na kraju, policajci su na toj adresi obavilirazgovor sa apelantom.45. Nesporno je da apelant u Registru nije prijaviopromjenu adrese stanovanja, što je bila njegova obaveza uskladu sa članom 6. Zakona o prebivalištu i boravištu, i da zbogtoga, shodno navedenom zakonu, može snositi odgovarajućeposljedice. Međutim, iz svega navedenog slijedi da je Općinskisud u konkretnom slučaju sa neprihvatljivim formalizmomprimijenio zakonske odredbe o dostavljanju poziva i rješenja.To ukazuje da je izostala razumna marljivost Općinskog suda,jer mu je bila poznata de facto apelantova adresa. Time jeOpćinski sud apelantu kao licu "pod krivičnom optužbom"uskratio pravo da učestvuje u postupku.46. Shodno navedenom, Ustavni sud zaključuje da suapelantovi navodi o povredi prava na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije osnovani.Ostali navodi47. Apelant tvrdi da mu je povrijeđeno i pravo naefektivni pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije. Navodio povredi ovog prava u suštini se svode na tvrdnje o urednojdostavi relevantnih dokumenata koji su već detaljno razmotreniu ovoj odluci u odnosu na pravo na pravično suđenje i za kojeje utvrđeno da su osnovani, pa Ustavni sud smatra da nemapotrebe da ih posebno razmatra i u odnosu na pravo iz člana 13.Evropske konvencije.VIII. Zaključak48. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije kada je izostala razumnamarljivost Općinskog suda, jer mu je bila poznata de factoapelantova adresa. Time je Općinski sud apelantu kao licu "podkrivičnom optužbom" uskratio pravo da učestvuje u postupku.49. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.50. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, s. r.Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, upredmetu broj AP 3502/12, rješavajući apelaciju NerminaHanjalića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i2. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj60/05), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaTudor Pantiru, dopredsjednikMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacConstance Grewe, sutkinjaMirsad Ćeman, sudacMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudacna sjednici održanoj 31. siječnja 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se apelacija Nermina Hanjalića podnesena protivRješenja Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 Pr 138619 10 Prod 8. veljače 2011. godine.Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz člankaII/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.Ukida se Rješenje Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 Pr138619 10 Pr od 8. veljače 2011. godine.Nalaže se Općinskom sudu u Sarajevu da po žurnompostupku donese novu odluku u predmetu broj 65 0 Pr 13861910 Pr sukladno pravu na pravično suđenje iz članka II/3.(e)Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije zazaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.Nalaže se Općinskom sudu u Sarajevu da, sukladnočlanku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja oveodluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine opoduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Nermin Hanjalić (u daljnjem tekstu: apelant) izSarajeva podnio je 3. listopada 2012. godine Ustavnom suduBosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelacijuprotiv Rješenja Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu:Općinski sud) broj 65 0 Pr 138619 10 Pr od 8. veljače 2011.godine. Apelant je zatražio donošenje privremene mjere kojomće se privremeno naložiti brisanje izrečene novčane kazne itroškova postupka iz registra novčanih kazni po osnovinavedenog rješenja Općinskog suda, a do donošenja konačneodluke Ustavnog suda po njegovoj apelaciji.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Ustavni sud je Odlukom o privremenoj mjeri broj AP3502/12 od 30. listopada 2012. godine odbio apelantov zahtjevza donošenje privremene mjere.3. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Općinskog suda i Ministarstva unutarnjih poslova KantonaSarajevo - Treća policijska uprava Novi Grad (u daljnjemtekstu: PU) zatraženo je 5. listopada 2012. godine i 1. studenog2012. godine da dostavi odgovor na apelaciju.4. Općinski sud je dostavio odgovor 12. listopada 2012.godine, a PU 7. studenog 2012. godine.

Broj 14 - Strana 112 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.5. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 23. studenog2012. godine.III. Činjenično stanje6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:7. Općinski sud je Rješenjem broj 65 0 Pr 138619 10 Prod 8. veljače 2011. godine apelanta proglasio odgovornim zaprekršaj iz članka 8. stavak 5. točka j) Zakona o prekršajimaprotiv javnog reda i mira, te mu je, sukladno navedenojzakonskoj odredbi, izrekao novčanu kaznu u iznosu od 500,00KM. Na temelju članka 202. stavak 1. Zakona o kaznenompostupku FBiH, a u svezi sa člankom 9. Zakona o prekršajimaFBiH i članka 36. Uredbe o naknadi troškova u sudskimpostupcima, apelant je obvezan platiti troškove postupka uiznosu od 50,00 KM u roku od 15 dana od dana pravomoćnostirješenja inače će se postupiti sukladno čl. 79, 80. i 81. ili 82.Zakona o prekršajima FBiH.8. U obrazloženju ovog rješenja je konstatirano da je PUpodnijela zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka broj 02/3-3-1-0421-342/09 od 20. studenog 2009. godine protiv apelantazbog prekršaja iz članka 8. stavak 5. točka j) Zakona oprekršajima protiv javnog reda i mira. U zahtjevu je navedenaapelantova adresa prema CIPS-u (Citizen IdentificationProtection System - Sustav identifikacije građana), Patriotskelige broj 40. Ovaj zahtjev PU je podnijela na temelju službenezabilješke od 14. rujna 2009. godine u kojoj je navedeno: "Dana 14.9.2009. godine oko 17.40 sati od strane rukovodiocasmjene upućeni smo na intervenciju u Kunovsku ulicu broj 8gdje je Ramiz Bidžović prijavio da je njegov komšija NerminHanjalić na nacionalnoj osnovi vrijeđao njegovu supruguGordanu. Dolaskom na navedenu adresu zatekli smo RamizaBidžovića i Gordanu, koji su nam izjavili da je dana 12. 9.2009. godine oko 17 sati, ispred ulaza na spomenutoj adresi,Nermin Hanjalić vijeđao Gordanu na taj način što se joj obratioriječima: 'Šta gledaš, jeb... ti majku vlašku.' Isti izjavljuju da oniveć duže vrijeme imaju problema sa Nerminom Hanjalićem,koji su nastali Nerminovim pozivanjem nadležnih inspekcijskihposlova zbog toga što su isti uredili zelenu površinu ispredulaza u stambenu zgradu u Kunovskoj ulici broj 8.... Obavilismo razgovor sa Nerminom Hanjalićem, pri čemu je istinegirao navode da je vrijeđao Gordanu, ali je napomenuo da istiprijavljuje inspekciji radove koje oni izvode na zelenoj površiniispred spomenutog ulaza u stambenu zgradu, te tvrdi da galažno zbog toga optužuju."9. Dalje, ukazano je da je sud, postupajući po zahtjevu,zakazao usmeni pretres za 8. veljaču 2011. godine, te da seapelant, iako uredno obaviješten sukladno članku 44. stavak 3. ičlankom 3. stavak 1. točka 8. istog zakona, nije odazvao nausmeni pretres u zakazano vrijeme kod ovog suda, niti jeizostanak opravdao. U svezi s tim je ukazano da je uvidom udostavnicu o uručenju poziva za usmeni pretres apelantuutvrđeno da je poziv dva puta (12. i 21. siječnja) upućen naadresu Ulica Patriotske lige broj 40, općina Centar. Uvidom uakt MUP-a Kantona Sarajevo - Odjela za informatičke podrškebroj 8012/10 od 20. rujna 2010. godine utvrđeno je da apelantna navedenoj adresi ima prijavljeno prebivalište. Sukladnonavedenom, a sukladno članku 45. stavak 1. točka 2, kojim jepropisano da okrivljeni koji se ne pojavi na dan i u vrijemeodređeno za usmeni pretres sukladno članku 44. stavak 3. istogzakona smatrat će se da je prihvatio odgovornost propuštanjemda se pojavi na pretres, te članku 55. Zakona o prekršajimaFBiH, kojim je propisano da se u navedenom slučaju donosirješenje kojim se okrivljeni proglašava odgovornim zbogpropuštanja, Općinski sud je donio rješenje kojim je apelantaproglasio odgovornim za prekršaj koji mu je stavljen na teret.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije10. Apelant smatra da mu je osporenim rješenjempovrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) UstavaBosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencijeza zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu:Europska konvencija), te pravo na efektivni pravni lijek izčlanka 13. Europske konvencije. Apelant tvrdi da nikada nijeobaviješten o postojanju kaznene optužbe koja mu se stavlja nateret, da ga Općinski sud nije uredno obavijestio o mjestu ivremenu održavanja usmenog pretresa, odnosno da je postupakproveden u njegovom odsustvu a zbog čega mu je uskraćenopravo da iznese svoju obranu. Dalje, apelant ističe da muosporeno rješenje kojim je proglašen odgovornim i kažnjennovčanom kaznom nikad nije uručeno, već je za njegovopostojanje saznao 26. rujna 2012. godine, kada je pokušaoregistrirati svoj automobil. Na temelju navedenog apelantsmatra da mu je uskraćeno i pravo na efektivni pravni lijek.Apelant navodi da je Općinski sud propustio prije slanja pozivaza usmeni pretres utvrditi je li mu, sukladno članku 41. stavak2. Zakona o prekršajima, podnositelj zahtjeva dostavio kaookrivljenom predmetni zahtjev, a na što je bio obvezansukladno članku 7. Zakona o prekršajima FBiH. Pošto muzahtjev za pokretanje prekršajnog postupka nije dostavljensukladno članku 41. stavak 2. Zakona o prekršajima FBiH, a tučinjenicu Općinski sud uopće nije utvrđivao, te pošto su sepozivi za usmeni pretres u dva navrata vraćali sa naznakom dase odselio sa navedene adrese, prema apelantovom mišljenju,jasno je da kao okrivljeni nije bio uredno obaviješten ni opokretanju, ni o vođenju prekršajnog postupka protiv njega.Dalje, apelant ukazuje da je proglašen krivim za prekršaj koji jepočinio u Kunovskoj ulici broj 8, da su ga na toj adresi našle iovlaštene službene osobe a što se vidi i iz službene zabilješkeod 14. rujna 2009. godine, pa da je očigledno da je državnimtijelima bila dobro poznata činjenica da je nastanjen na ovojadresi, ali da ni MUP a ni Općinski sud nisu pokušali dostavitimu zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno pozivza usmeni pretres na ovu adresu. Apelant smatra da samačinjenica da je pokušano dostavljanje poziva na adresu izRegistra CIPS-a (Registar prebivališta i boravišta, u daljnjemtekstu: Registar) ne znači i da je dostava uredna, odnosno da sesmatra da je uredno obaviješten o postojanju kaznene optužbe.b) Odgovor na apelaciju11. PU je u odgovoru na navode iz apelacije istaknula daje uvidom u službenu dokumentaciju ustanovljeno da je 14.rujna 2009. godine putem telefona stranka R. B. prijavilačinjenje prekršaja. Policijski službenici ove PU istog dana sudošli na lokalitet Kunovska ulica broj 8, obavili razgovor sa R.B., G. B., S. Č. i apelantom, o čemu su sačinili službenuzabilješku označenog broja, te su 18. rujna 2009. godine naformularu prekršajne prijave evidentirali činjenje prekršaja, ana temelju čega je PU podnijela zahtjev za pokretanjeprekršajnog postupka 20. studenog 2009. godine. Dalje,ukazano je da je navedeni zahtjev 10. svibnja 2010. godine, asukladno članku 41. stavak 2. Zakona o prekršajima, putempreporučene pošiljke predan nadležnoj pošti radi uručenjaapelantu na adresu stanovanja prijavljenu u Registru, tj.Patriotske lige broj 40. Navedeno pismeno nadležna pošta jevratila 11. svibnja 2010. godine sa naznakom dostavljača da se"odselio, adresa nepoznata", a preslik dostavnice je priložen uzodgovor. Najzad, ukazano je da je izvršenim provjerama uCentralnoj evidenciji IDDEEA ustanovljeno da je apelant 12.svibnja 2004. godine kao adresu osobnog prebivališta prijavio

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 113adresu u Ulici Patriotske lige broj 40, te da od tada nijeprijavljivao promjenu adrese. U prilog navedenom, odnosnokao potvrdu da apelant nije mijenjao adresu stanovanjapredočen je i preslik izvatka iz Centralne evidencije IDDEEAod 5. studenog 2012. godine iz kojeg proizlazi da je apelant od12. svibnja 2004. godine pa do danas prijavljen na adresi uUlici Patriotske lige broj 40.12. Općinski sud je u odgovoru na apelantove navodeukazao da je apelantu poziv za usmeni pretres dostavljanpreporučenom poštom dva puta, 12. siječnja i 20. siječnja 2011.godine, na adresu iz Registra, a sukladno članku 3. stavak 1.točka 8. Zakona o prekršajima kojim je propisano da "uručenjepoziva poštom je uručenje putem preporučene pošte na adresufizičke osobe koja je određena u Registru prebivališta iboravišta, a koju vodi glavni centar za obradu podataka u BiH"(IDDEEA). Dalje, ukazano je da su na usmeni pretres urednopristupili predstavnik PU i oštećena, a da apelant nije pristupioiako je uredno obaviješten jer mu je poziv dva puta dostavljanna adresu iz Registra. Sukladno navedenom, a sukladno članku45. stavak 1. točka 2. i članku 55. Zakona o prekršajima, jer suna usmeni pretres pristupili predstavnik ovlaštenog tijela ioštećena, a apelant, iako uredno obaviješten, nije, donijeto jeRješenje o prekršaju broj 65 0 Pr 138619 10 Pr od 8. veljače2011. godine. U takvoj situaciji, a sukladno citiranimzakonskim odredbama, smatra se da je okrivljeni prihvatioodgovornost propuštanjem da se pojavi na usmeni pretres.Dalje, ukazano je da se, sukladno članku 35. stavak 2. (članak53) Zakona o prekršajima, kada je rješenje o prekršaju uručenoputem pošte, smatra da je dostavljanje izvršeno po proteku petradnih dana od dana kada je formular rješenja predan na poštu.U konkretnom slučaju pošiljka je predana na poštu 15. veljače2011. godine, pa se, sukladno navedenoj odredbi, smatra da jerješenje apelantu uručeno 22. veljače 2011. godine. Dalje,ukazano je da je apelant 1. listopada 2012. godine predaopodnesak sudu naslovljen kao "prijedlog za povrat u prijašnjestanje, priziv, zahtjev za ponavljanje prekršajnog postupka,zahtjev za donošenje privremene mjere". Rješenjem broj 65 0Pr 138619 10 Pr od 3. listopada 2012. godine odbačeni suzahtjev za povrat u prijašnje stanje i zahtjev za ponavljanjeprekršajnog postupka kao nepravodobni, a zahtjev za donošenjeprivremene mjere kao nedopušten. Apelantu je ovo rješenjedostavljeno na adresu koju je dostavio u svom podnesku.V. Relevantni propisi13. Zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira("Službene novine KS" broj 18/07) u relevantnom dijelu glasi:Član 2.(Prekršaji protiv javnog reda i mira)Prekršaji protiv javnog reda i mira su djela kojima se nanedozvoljen način remeti mir, rad i normalan način životagrađana, stvara neraspoloženje, uznemirenost ili ometakretanje građana na ulicama i drugim javnim mjestima iliometa ostvarivanje njihovih prava i dužnosti, vrijeđa moral,ometa vršenje zakonitih mjera državnih organa i službenih licaili se omalovažavaju takve mjere, ugrožava opšta sigurnostljudi i imovine, vrijeđaju državni organi, preduzeća i drugapravna lica ili se na drugi način narušava javni red i mirgrađana utvrđen ovim zakonom.Član 3.(Prekršajne sankcije)Za prekršaje protiv javnog reda i mira, sukladno sa ovimzakonom, mogu se izreći:a) novčana kazna,b) zaštitna mjera.Član 8.(Prekršaji i novčane kazne za fizička lica)(5) Novčanom kaznom od 500,00 do 1.500,00 će se kaznitiza prekršaj:j) ko na javnom mjestu vrijeđa vjerska, nacionalna i rasnaosjećanja građana,(…)14. Zakon o prekršajima Federacije Bosne iHercegovine ("Službene novine FBiH" broj 31/06) urelevantnom dijelu glasi:Članak 3.Značenja izraza(1) Posebni izrazi u smislu ovog Zakona imaju sljedećeznačenje:8) Uručenje poziva poštom je uručenje putempreporučene pošte na adresu fizičke osobe koja je određena uRegistru prebivališta i boravišta, a koju vodi Glavni centar zaobradu podataka u Bosni i Hercegovini, ili na registriranuadresu sjedišta pravne osobe.Članak 41.Sadržaj zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka(2) Podnositelj zahtjeva jednu kopiju zahtjeva dostavljasudu, a drugu kopiju dostavlja okrivljenom, osobno ili putempošte.Članak 44.Zakazivanje usmenog pretresa(1) Kada sud primi (...)zahtjev za pokretanje prekršajnogpostupka (u daljem tekstu: zahtjev) ispitat će takav zahtjev da biutvrdio je li podnesen u roku koji je određen zakonom.(3) Ukoliko je zahtjev blagovremeno podnesen (...) sud ćeodrediti datum i vrijeme usmenog pretresa i o tome obavijestitiokrivljenog, mjerodavno tijelo i oštećenog, uz primjenusljedećih pravila o pozivanju:1) pozivanje se vrši dostavljanjem pismenog poziva kojisadrži: naziv suda koji poziva, ime i prezime okrivljenog, nazivprekršaja koji mu se stavlja na teret, mjesto, dan i satodržavanja suđenja, uz naznačenje obveza i posljedicapropuštanja prema čl. 45., 46. i 47. ovog zakona, te otisakslužbenog pečata i ime i prezime suca koji poziva.2) u pozivu okrivljenom, uz koji se dostavlja kopijazahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka, će se navesti dase poziva u svojstvu okrivljenog uz upozorenje da je dužanodmah obavijestiti sud o promjeni adrese, kao i o namjeri dapromijeni boravište.Članak 45.Propuštanje pojavljivanja okrivljenogOkrivljeni koji se ne pojavi na dan i u vrijeme određenoza usmeni pretres u skladu sa (...)člankom 44. stavak 3. ovogzakona smatrat će se da je prihvatio odgovornost propuštanjemda se pojavi, ako je:(...)2) prekršajni postupak pokrenut podnošenjem zahtjeva zapokretanje prekršajnog postupka, sud će donijeti odluku oprekršaju u skladu sa člankom 56. ovog zakona.Članak 53.Uručenje rješenjaSud će uručiti kopiju obrasca rješenja o prekršajuosobnim uručenjem ili putem pošte, okrivljenom i mjerodavnomtijelu ili oštećenom, u roku od tri dana od dana donošenjarješenja o prekršaju. Kada je obrazac rješenja o prekršajuuručen putem pošte, smatrat će se da je dostavljanje izvršenopo proteku pet radnih dana od dana kada je obrazac rješenjapredat na poštu.

Broj 14 - Strana 114 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Članak 55.Odgovornost zbog propuštanjaAko okrivljeni ne pristupi na usmeni pretres zakazan natemelju zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka, sud ćedonijeti rješenje kojim će okrivljenog oglasiti odgovornim zbogpropuštanja. Sud će utvrditi odgovarajuću sankciju na temeljudokaza podnesenih od strane mjerodavnog tijela.Članak 70.Prijedlog za povrat u pređašnje stanje(1) Okrivljeni (...) u odnosu na kog je rješenje o prekršajudoneseno u skladu sa člankom 55. ovog Zakona, ili akopropusti rok za žalbu, može podnijeti prijedlog za povrat upređašnje stanje.(2) Sud će uvažiti prijedlog za povrat u pređašnje stanjeako okrivljeni može dokazati da mu nije uručen prekršajninalog, ili zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka i da jepropuštanje pojavljivanja, ili blagovremenog postupanjanastalo uslijed opravdanih razloga.Članak 71.Rok za podnošenje prijedloga za povrat u pređašnje stanjeSvaki prijedlog za povrat u pređašnje stanje mora bitipodnesen sudu u roku od tri mjeseca od (…) dana donošenjarješenja o prekršaju.Članak 72.Posljedice podnošenja prijedloga(1) Ako sud usvoji prijedlog za povraćaj u pređašnjestanje, onda će odrediti dan i vrijeme za usmeni pretres i otome obavijestiti okrivljenog i mjerodavno tijelo.(2) Ako sud usvoji prijedlog za povraćaj u pređašnjestanje, prekršajni nalog ili rješenje o prekršaju se stavljajuizvan snage.VI. Dopustivost15. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.16. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni sviučinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku koji je koristio.17. U konkretnom slučaju apelant osporava RješenjeOpćinskog suda broj 65 0 Pr 138619 10 Pr od 8. veljače 2011.godine, jer smatra da mu je povrijeđeno pravo na pravičnosuđenje u odnosu na pristup sudu i pravo na efektivni pravnilijek. U prilog ovoj tvrdnji apelant je istaknuo da nijeobaviješten o pokretanju prekršajnog postupka zbog čega nijemogao ni sudjelovati u njemu, te da mu osporeno rješenje nijedostavljeno zbog čega je onemogućen i koristiti pravne lijekovena način i u rokovima propisanim zakonom.18. Ustavni sud ukazuje da iz stanja spisa nepobitnoproizlazi da je apelant za postojanje osporenog rješenja saznaotek prigodom pokušaja da registrira automobil (25. rujna 2012.godine), tj. nakon više od jedne godine od njegovog donošenja.Dalje, u trenutku apelantovog saznanja za osporeno rješenje, akoje u njegovom slučaju predstavlja konačnu odluku, već subili protekli rokovi za korištenje pravih lijekova na način i urokovima propisanim zakonom. Najzad, apelant je apelacijuuložio 3. listopada 2012. godine. Imajući u vidu specifičneokolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud zaključuje da jeapelacija dopustiva.19. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, članka 16. st. 2, 3. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum20. Apelant pobija navedeno rješenje, tvrdeći da su mutim rješenjem povrijeđena prava iz članka II/3.(e) Ustava Bosnei Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, te izčlanka 13. Europske konvencije.Pravo na pravično suđenje21. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine urelevantnom dijelu glasi:(…)e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava vezana za krivične postupke.22. Članak 6. Europske konvencije u relevantnom dijeluglasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku predneovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]3. Svako tko je optužen za krivično djelo ima sljedećaminimalna prava:a) da odmah, na jeziku koji razumije, bude podrobnoobaviješten o prirodi i razlogu optužbe protiv njega;c) da se brani sam ili uz pomoć branitelja koga samizabere ili, ukoliko ne raspolaže sredstvima da plati branitelja,da ga dobije besplatno, kada to nalažu interesi pravde;d) da sam ispituje ili zahtijeva ispitivanje svjedokaoptužbe i da se prisustvo i saslušanje svjedoka obrane odobripod uvjetima koji važe i za svjedoke optužbe;23. Ustavni sud, najprije, ističe da se u konkretnomslučaju radi o prekršajnom postupku, te da se, s tim u svezi,postavlja pitanje primjenjivosti članka II/3.(e) Ustava Bosne iHercegovine i članka 6. Europske konvencije u konkretnomslučaju, odnosno pitanje radi li se o "kaznenoj" optužbi protivapelanta u smislu članka 6. Europske konvencije.24. U praksi Europskog suda postavljena su tri mjerilakoja su općepoznata kao "mjerila Engel" (vidi, Europski sud,Engel i drugi protiv Nizozemske, 8. travanj 1976, serija A broj22), koja treba razmotriti pri utvrđivanju radi li se o "optužbi zakazneno djelo". Prvo mjerilo je pravno razvrstavanje djelaprema nacionalnom pravu, drugo je sama narav djela, a trećestupanj težine kazne kojoj je navedena osoba izložena. Drugo itreće mjerilo je alternativno, oni nisu nužno kumulativni.Međutim, to ne isključuje kumulativni pristup kad odvojenaanaliza svakoga mjerila ne omogućava postizanje jasnogzaključka u pogledu postojanja optužbe za kazneno djelo (vidi,Europski sud, Jussila protiv Finske [GC], broj 73053/01, st. 30-31, ECHR 2006.... i Ezeh i Connors protiv UjedinjenogKraljevstva [GC], broj 39665/98 i 40086/98, st. 82-86, ECHR2003 X).25. Dalje, Ustavni sud podsjeća da je u predmetu Jussilaprotiv Finske (vidi, Europski sud, presuda od 23. studenog2006. godine, stavak 43) Europski sud ukazao da je, bez obzirana značaj koji je dan kaznenom postupku koji se tičeutvrđivanja kaznene odgovornosti i izricanja sankcije u svrhukažnjavanja i odvraćanja, očigledno da postoje kaznenipredmeti koji ne nose značajan stupanj stigme. Jasno je dapostoje "kaznene optužbe" različite težine. Autonomnotumačenje o smislu "kaznene optužbe" koje su usvojila tijelaKonvencije primjenom "kriterija Engel" poduprlo je postupnoširenje kaznenog djela u smislu članka 6. stavak 1. Europskekonvencije i na slučajeve koji izričito ne pripadajutradicionalnim kategorijama kaznenog prava, kao što su upravni

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 115prekršaji (vidi, Europski sud, Öztürk protiv Njemačke, 21.veljača 1984. godine, serija A broj 73), zatvorski stegovnipostupci (vidi, Europski sud, Campbell i Fell protivUjedinjenog Kraljevstva, 28. lipanj 1984. godine, serija A broj80), carinski zakon (vidi, Europski sud, Salabiaku protivFrancuske, 7. listopad 1988, serija A broj 141-A),konkurencijsko pravo (vidi, Europski sud, Société Stenuit protivFrancuske, 27. veljača 1992. godina, serija A broj 232-A) ikazne nametnute od sudova koji imaju nadležnost ufinancijskim stvarima (vidi, Europski sud, Guisset protivFrancuske, broj 33933/96, ECHR 2000-IX). Na temeljurazlikovanja "kaznenih predmeta koji ne nose značajan stupanjstigme" i ostalih koji čine "srž kaznenog prava" Europski sud jeu predmetu Jussila zaključio da se javna rasprava ne zahtijeva upredmetima koji uključuju nametanje porezne globe, kao ni uveć pobrojanim slučajevima.26. U konkretnom slučaju apelant je proglašenodgovornim u prekršajnom postupku za djelo koje je, premaZakonu o prekršajima protiv javnog reda i mira, označeno kaoprekršaj. Uključivanje konkretnog djela u navedeni zakonposlužilo je kao jemstvo zaštite ljudskog dostojanstva i javnogreda, vrijednosti i interesa koji redovito spadaju u sferu zaštitekaznenog prava. Ova zakonska odredba usmjerena je premasvim građanima, a ne prema skupini koja ima poseban položaj.Zakonom o prekršajima protiv javnog reda i mira propisano jeda se kao kazna mogu izreći: novčana kazana i ukor. Apelantuje izrečena novčana kazna. Svrha kazne u prekršajnompostupku je spriječiti djelatnosti kojima se vrši povreda javnogporetka, spriječiti učinitelja da čini prekršaje i preodgojiti ga, teodgojno utjecati na druge da ne čine prekršaje, jačati moral iutjecati na razvijanje odgovornosti i stege građana, a što činiobilježja i kaznene sankcije. U konkretnom slučaju svrha kazneje osigurati poštivanje propisa kojim se uređuje oblast javnogreda i mira, te kazniti osobe koje krše te propise. Dakle, svrhakazne u prekršajnom postupku je odvraćanje i kažnjavanje bezobzira na stupanj njezine težine.27. Imajući u vidu navedena načela Europskog suda ipostojeća zakonska rješenja, Ustavni sud zaključuje da se uokolnostima konkretnog slučaja radi o "kaznenoj optužbi" usmislu autonomnog značenja koje ovaj pojam ima premaEuropskoj konvenciji. Sukladno navedenom, Ustavni sudzaključuje da je u konkretnom slučaju članak 6. Europskekonvencije primjenjiv (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP2255/05 od 16. siječnja 2007. godine, objavljena u "Službenomglasniku Bosne i Hercegovine" broj 38/07, toč. 21. i 22).28. Apelant smatra da mu je pravo na pravično suđenjepovrijeđeno, jer nikada nije obaviješten o postojanju "kazneneoptužbe" koja mu se stavlja na teret, da ga Općinski sud nijeuredno obavijestio o mjestu i vremenu održavanja usmenogpretresa, odnosno da je postupak proveden u njegovomodsustvu a zbog čega mu je uskraćeno pravo da iznese svojuobranu. Dalje, apelant ističe da mu osporeno rješenje kojim jeproglašen odgovornim i kažnjen novčanom kaznom nikad nijeuručeno, već da je za njegovo postojanje saznao 26. rujna 2012.godine, kada je pokušao registrirati svoj automobil. Premaapelantovom mišljenju, dostava poziva i pismena na adresu izRegistra ne može se smatrati urednom dostavom, jer su ipolicija i sud znali za njegovu de facto adresu.29. Iako to nije izričito navedeno u članku 6. stavak 1.Europske konvencije, cilj ovog članka u cjelini ukazuje daosoba "optužena za kazneno djelo" ima pravo sudjelovati uraspravi (vidi, Europski sud, Colozza protiv Italije, presuda od12. veljače 1985. godine, stavak 27. serija A broj 89, T. protivItalije, presuda od 12. listopada 1992. godine, stavak 26, serijaA broj 245-C, Belzuik protiv Poljske, 25. ožujak 1998. godine,stavak 37, Izvješća 1998-II). Dalje, članak 6. garantiraoptuženom pravo da efektivno sudjeluje u kaznenom postupku.Generalno, ovo uključuje, inter alia, ne samo pravo da budenazočan suđenju nego i da sluša i prati suđenje (vidi, Europskisud, Stanford protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 23.veljače 1994. godine, stavak 26). Sudjelovanje optuženog nasuđenju nije neophodno samo u svrhu obrane već i zbogpravilnog administriranja pravde, jer na taj način i sud imamogućnost kreirati vlastita opažanja o okrivljenom ineposredno saslušati bilo koji iskaz koji je okrivljeni spremandati. Zbog toga, zakonodavac mora imati mogućnost daustanovi takva rješenja koja će obeshrabriti da se neopravdanoizostane sa suđenja (vidi, Europski sud, Poitrimol protivFrancuske, presuda od 23. studenog 1993. godine, stavak 35).Obeshrabrivanje da se neopravdano izostane sa suđenjanepobitno predstavlja legitiman cilj ali radi njegovogostvarivanja mora postojati razuman odnos proporcionalnostiizmeđu onog što se želi postići i upotrijebljenih sredstava.Naime, pravo na pristup sudu, prema samoj svojoj naravi, tražida ga uredi država i može biti podvrgnuto ograničenjima. Ipak,ograničenja koja se primjenjuju ne smiju ograničiti pristupostavljen pojedincu na takav način ili u takvoj mjeri da budenarušena sama bit toga prava (vidi, pored ostalih, Europski sud,Kreuz protiv Poljske, broj 28249/95, st. 52-57, ECHR 2001-VI,i Liakopoulou protiv Grčke, broj 20627/04, st. 19-25, 24.svibanj 2006).30. Dalje, prema stajalištu Europskog suda, suđenje uodsustvu samo po sebi nije zabranjeno i u praksi supreispitivani uvjeti pod kojim takvo suđenje može bitiprihvaćeno kao pravično. Tako, suđenje u odsustvu nepredstavlja problem sve dok za osuđenog postoji mogućnost dadobije ponovno suđenje o meritumu optužbe, i to i u pogledučinjenica i u pogledu prava, bilo što će to sâm tražiti, ili ćeponovno suđenje biti automatski određeno (vidi, Europski sud,Sejdović protiv Italije, presuda od 1. ožujka 2006. godine,stavak 82. s daljnjim referencama). Ovakav zahtjev može bitiistaknut u roku propisanom zakonom koji počinje teći odmomenata kada je osuđeni formalno obaviješten o presudi. Uslučaju da osuđeni propusti iskoristiti ovu mogućnost, to će sesmatrati odricanjem od prava. Aplikantova odluka da se izravnoobrati Europskom sudu umjesto da iskoristi mogućnost novogsuđenja rezultirala je proglašavanjem aplikacije nedopustivom(vidi, Europski sud, Haser protiv Švicarske, aplikacija broj33050/96 od 27. travnja 2000. godine). Ponavljanje postupkakoje je dozvoljeno u određenom roku protiv optužbe uodsustvu, u kojem je optuženom dozvoljeno da bude nazočansuđenju u prizivnom sudu i da zahtijeva podnošenje novihdokaza, uključujući mogućnost novog utvrđivanja činjeničnih ipravnih pitanja o kaznenoj optužbi, kao učinak ima da se zapostupak kao cjelinu može reći da je bio pravičan (vidi,Europski sud, Jones protiv Ujedinjenog Kraljevstva (dec.),aplikacija broj 30900/02, 9. rujan 2003. godine).31. Najzad, Ustavni sud podsjeća da pravo na pristup sudunije apsolutno i da može biti ograničeno i u kaznenimpredmetima. Tako je, prema stajalištu Europskog suda,dozvoljeno izdavanje kaznenog naloga kojim se osoba koja je upitanju osuđuje za prekršaj i izriče joj se kazna bez raspravepred sudom, ali pod uvjetom da osoba koja je u pitanju imaodgovarajuću mogućnost da zahtijeva raspravu (vidi, Europskisud, Hennings protiv Njemačke, A 251-A (1992), 16 EHRR83.Cf, X protiv Francuske, broj 4260/69, 35 CD 155 (1970)).32. Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o prekršajimapropisano da prekršajni postupak može biti pokrenutpodnošenjem zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka kadane postoji mogućnost izdavanja prekršajnog naloga. Podnositeljzahtjeva jedan preslik dostavlja sudu, a drugi okrivljenomosobno ili putem pošte. Kada sud ispita zahtjev i utvrdi da je

Broj 14 - Strana 116 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.podnesen u roku, odredit će nadnevak i vrijeme održavanjausmenog pretresa. Okrivljeni se o tomu obavještava pozivom ukojem se, pored ostalog, mora naznačiti: naziv prekršaja kojimu se stavlja na teret, mjesto, dan i sat održavanja suđenja uznaznaku obveza i posljedica propuštanja prema čl. 45, 46. i 47.Zakona o prekršajima, te uz naznaku da se poziva u svojstvuokrivljenog i uz upozorenje da je dužan odmah obavijestiti sudo promjeni adrese, kao i o namjeri da promijeni boravište, temu se uz poziv dostavlja zahtjev za pokretanje prekršajnogpostupka. Posljedice neodazivanja pozivu, sukladno citiranimzakonskim odredbama, jesu: da se smatra da je okrivljeniprihvatio odgovornost propuštanjem, donošenje rješenja kojimse okrivljeni proglašava odgovornim zbog propuštanja, teutvrđivanje odgovarajuće sankcije na temelju dokaza koje jepodnio podnositelj zahtjeva. U slučaju kada je donesenorješenje kojim je utvrđena odgovornost zbog propuštanja, možese uložiti zahtjev za povrat u prijašnje stanje u roku od trimjeseca od dana donošenja rješenja. Isti zahtjev može se uložitii zbog propuštanja roka za priziv. Ako sud usvoji prijedlog,odredit će nadnevak i vrijeme održavanja usmenog pretresa arješenje o prekršaju će staviti izvan snage. Najzad, protivrješenja koje je donijeto u ponovnom postupku sukladnozakonu može se izjaviti priziv drugostupanjskom sudu.33. Iz navedenih zakonskih odredaba nedvojbenoproizlazi da je u postupku u povodu prekršaja, kada suispunjeni uvjeti propisani zakonom za to, dozvoljeno suđenje uodsustvu. Dalje, zakonom je propisano da se, u slučaju kada jedonijeto rješenje kojim je okrivljeni proglašen odgovornimzbog propuštanja, može uložiti zahtjev za povrat u prijašnjestanje, čije usvajanje ima posljedicu da se stavi izvan snagerješenje, te da se ponovno odrede nadnevak i vrijemeodržavanja usmenog pretresa, odnosno odlučivanja o meritumuoptužbi kako u pogledu činjenica, tako i u pogledu prava.Najzad, protiv ovog novog rješenja priziv se može izjavitinadležnom sudu. Dakle, postojeća zakonska rješenja sukladnasu citiranom stajalištu Europskog suda da suđenje u odsustvune dovodi u pitanje pravičnost postupka sve dok postojimogućnost da se ponovno sudi o meritumu optužbe kako upogledu činjenica, tako i u pogledu prava.34. Iako je u prethodnom dijelu dano obrazloženje dasuđenje u odsustvu, pod određenim uvjetima, ukoliko postojimogućnost propisana zakonom da se ponovi suđenje, može bitisukladno standardima prava na pravično suđenje, Ustavni sudukazuje na specifičnost konkretnog slučaja. Naime, dostavljanjeosporenog rješenja izvršeno je na način propisan zakonom(članak 53. Zakona o prekršajima (…) Kada je formularrješenja o prekršaju uručen putem pošte, smatrat će se da jedostavljanje izvršeno po proteku pet radnih dana od dana kadaje formular rješenja predan na poštu), ali je nepobitno (i) daapelantu osobno (fizički) nije uručeno (zbog toga što apelantviše nije živio na adresi na kojoj je bio prijavljen u nadležnimevidencijama), te tako nije ni mogao koristiti zahtjev za povratu prijašnje stanje u rokovima koji su propisani Zakonom oprekršajima. Apelant je za osporeno rješenje saznao prilikomregistracije automobila a tada su bili protekli rokovi zaizjavljivanje navedenog pravnog lijeka. Stoga će Ustavni sud, unastavku obrazloženja, a u kontekstu apelantovih navoda,ispitati osporeno rješenje prema standardima prava na pravičnosuđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije u svjetluprakse Europskog suda.35. Ustavni sud podsjeća da je Komitet ministara VijećaEurope u Rezoluciji (75) 11 od 21. svibnja 1974. godine utvrdiopreporuke državama u svezi sa suđenjem u odsustvu optuženog.Tako su kao minimalna pravila, pored ostalog, usvojena: nitkoneće biti suđen prije nego što mu na efektivan način budedostavljen poziv tako da ima dostatno vremena da se pojavi ipripremi obranu izuzev ako se ne utvrdi da namjerno nastojiizbjeći pravdu; u pozivu moraju biti naznačene posljedicenepojavljivanja optuženog na suđenju. Dakle, akcent nijestavljen na činjenicu da optuženi mora biti nazočan na suđenju,već na dokaz da je bio obaviješten o suđenju na vrijeme.36. Ustavni sud ukazuje da je u citiranom predmetuColozza Europski sud ukazao da sud mora pokazati u razumnojmjeri marljivost pri pokušaju da kontaktira sa optuženim. Uovom predmetu je, prema ocjeni Europskog suda, izostalarazumna marljivost, jer nova adresa aplikanta (optuženog) nijebila sakrivena obzirom na to da je bila poznata i tužitelju ipoliciji. Međutim, u istom predmetu Europski sud je istaknuoda, u slučaju kada je jasno utvrđeno da je optuženi primio pozivi nakon toga propustio pojaviti se na suđenju, od optuženog jeopravdano tražiti da sudu predoči uvjerljive dokaze da je bioodsutan zbog razloga koji su bili izvan njegove kontrole i u tomslučaju se nepojavljivanje ne može tumačiti kao odricanje odprava.37. Sukladno navedenom, potrebno je odgovoriti napitanje može li se u okolnostima konkretnog slučaja smatrati daje apelant bio obaviješten na efektivan način o postojanju"kaznene optužbe" protiv njega, te je li sud u razumnoj mjeripokazao marljivost pri pokušaju da kontaktira sa apelantom.38. Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o prekršajimaodređeno da se pismena uručuju na dva načina: osobno iliputem pošte. Tako je u članku 3. određeno da je uručenjepoziva putem pošte uručenje putem preporučene pošte naadresu fizičke osobe koja je određena u Registru, a koju vodiGlavni centar za obradu podataka u BiH. Dalje, člankom 53.Zakona o prekršajima je određeno da se rješenje o prekršajuuručuje osobno ili putem pošte okrivljenom, ovlaštenom tijeluili oštećenom, te da se pri uručenju putem pošte rješenje smatradostavljenim po proteku pet radnih dana od dana kada jepredano na poštu.39. U konkretnom slučaju Općinski sud je u dva navrataapelantu dostavljao poziv za usmeni pretres sukladno članku 3.Zakona o prekršajima, tj. na apelantovu adresu koja jeprijavljena u Registru. Oba puta pošiljka je vraćena sanaznakom da se apelant odselio. Obzirom na to da je člankom3. Zakona o prekršajima poziv uručen putem preporučenepošiljke na adresu iz Registra, proizlazi da je Općinski sudpostupio sukladno zakonskoj normi koja određuje načindostavljanja poziva.40. Sljedeće pitanje na koje treba odgovoriti jestezadovoljava li ovakav način uručenja poziva kriterij da nikomne može biti suđeno prije nego što o tomu bude obaviješten naefektivan način. S tim u svezi Ustavni sud podsjeća da ječlankom 3. Zakona o prebivalištu i boravištu građana BiH("Službeni glasnik BiH" br. 32/01 i 56/08, u daljnjem tekstu:Zakon o prebivalištu i boravištu) propisano da se pod adresomstanovanja podrazumijevaju naziv ulice i broj kuće ili stana umjestu u kojem državljanin BiH ima prijavljeno prebivalište iliboravište. Istim zakonom u članku 4. propisano je, poredostalog, da su prijavljivanje i odjavljivanje prebivališta, kao iadrese stanovanja obvezni za sve državljane, te da državljanimogu imati prijavljeno samo jedno prebivalište na teritorijuBiH. Člankom 6. navedenog zakona određeno je, pored ostalog,da državljani koji prijavljuju svoje prebivalište ili boravištenadležnom tijelu dostavljaju i podatke o ulici i broju kuće/stana,te da državljani o promjeni kućne adrese obavještavajunadležno tijelo. Člankom 31. Zakona određeno je da će sekazniti novčanom kaznom za prekršaj državljanin BiH koji neprijavi prebivalište ukoliko se to traži ovim zakonom, kao i kojiprijavi više od jednog prebivališta, ili koji dostavi netočne ilinepotpune podatke prilikom prijavljivanja ili odjavljivanjaprebivališta ili boravišta.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 11741. Ustavni sud ukazuje na to da se za mjesto prebivališta,odnosno adresu stanovanja prijavljenu u Registru, vezujeostvarivanje niza prava i obveza svakog pojedinca: izdavanjeosobne iskaznice, putnih isprava, ostvarivanje prava iz oblastizdravstvenog, socijalnog i mirovinskog osiguranja, izmirenjeporeznih obveza i drugih davanja po osnovi dohotka koji seostvaruje i dr. U tom smislu prijava adrese prebivališta je nesamo preduvjet za ostvarivanje niza prava već i garancija daneće doći do izbjegavanja obveza koje za pojedinca proistječuiz zakona. U prilog ovakvom zaključku govori i Zakon oprebivalištu i boravištu koji jasno određuje da se podaciprikupljeni sukladno ovom zakonu koriste za ostvarivanjeprava, ali i obveza građana.42. Kada se dovedu u svezu navedena rješenja iz Zakonao prebivalištu i boravištu, te značaj prijavljivanja adresestanovanja za ostvarivanje prava, ali i ispunjavanje obvezagrađana sa postojećim rješenjem iz članka 3. Zakona oprekršajima, proizlazi da dostavljanje poziva putempreporučene pošiljke na adresu stanovanja prijavljenu uRegistru predstavlja efektivan način obavještavanja okrivljenogo pokretanju prekršajnog postupka. Naime, oba zakona su javnoobjavljena i dostupna svima na način da svoje ponašanje moguuskladiti, kao i predvidjeti eventualne posljedice njihovognepoštivanja. Dalje, Zakon o prekršajima u neizmijenjenomtekstu se primjenjuje od 2006. godine. Zakonsko rješenje premakojem se poziv za usmeno saslušanje smatra uručenim kada jedostavljen preporučenom pošiljkom na adresu iz Registra, kao iposljedice neodazivanja ovako uručenom pozivu, a koje seogledaju u donošenju odluke zbog propuštanja, predstavljalo je,u vrijeme donošenja zakona, novinu u domaćem pravnomsustavu koja je izazvala priličnu pozornost i koja nije ostalanepoznata najširoj javnosti (vidi, mutatis mutandis, citiranuodluku Jones). Svrha ovakvog rješenja bila je da se osiguraefikasno administriranje pravde, odnosno da se nađe rješenjekoje će obeshrabriti okrivljenog da neopravdano izostane sasuđenja (vidi, mutatis mutandis, citiranu odluku Poitrimol,stavak 35).43. U okolnostima konkretnog slučaja apelantu je u dvanavrata dostavljan poziv za usmeni pretres na adresu izRegistra. Apelant tvrdi da je nadležnim tijelima, te policiji isudu bilo poznato da živi na adresi u Kunovskoj ulici broj 8, dase na ovoj lokaciji desio događaj povodom kojeg je vođenprekršajni postupak, da su ga na toj adresi našli i kada jesačinjena službena zabilješka, ali da ni ovlašteno tijelo policije,a ni sud nisu pokušali da mu dostave pismeno na ovu adresu.Najzad, apelant tvrdi da mu nikad nije bilo uručeno osporenorješenje, odnosno da je za njegovo postojanje saznao tek kadaje pokušao registrirati automobil, kada više nije bilo mogućeosporiti ga, zbog proteka rokova propisanih zakonom.44. Iz sadržaja službene zabilješke na temelju koje jepodnesen zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka, a koja jedostavljena uz taj zahtjev, Ustavni sud primjećuje da je ipoliciji i sudu mogla i morala biti poznata činjenica da seapelant de facto nalazi i živi na adresi Kunovska ulica broj 8iako je službeno prijavljen na drugoj adresi: Ulica Patriotskelige broj 40. Nakon što je u dva navrata poziv bezuspješnodostavljan na adresu Ulica Patriotske lige broj 40, sud je trebaopokušati dostaviti poziv na apelantovu de facto adresu uKunovskoj ulici broj 8. Naime, u zabilješci je navedeno da jepoliciju pozvala osoba koja živi na adresi Kunovska ulica broj 8da bi prijavila apelanta kao svog susjeda. Dalje, po dolasku namjesto događaja policajcima je prijavljeno da već dulje vrijemepostoji sukob sa apelantom koji je očigledno posljedicasusjedskih odnosa. I, na koncu, policajci su na toj adresi obavilirazgovor sa apelantom.45. Nepobitno je da apelant u Registru nije prijaviopromjenu adrese stanovanja, što je bila njegova obvezasukladno članku 6. Zakona o prebivalištu i boravištu, i da zbogtoga, sukladno navedenom zakonu, može snositi odgovarajućeposljedice. Međutim, iz svega navedenog slijedi da je Općinskisud u konkretnom slučaju sa neprihvatljivim formalizmomprimijenio zakonske odredbe o dostavljanju poziva i rješenja.To ukazuje da je izostala razumna marljivost Općinskog suda,jer mu je bila poznata de facto apelantova adresa. Time jeOpćinski sud apelantu kao osobi "pod kaznenom optužbom"uskratio pravo da sudjeluje u postupku.46. Sukladno navedenom, Ustavni sud zaključuje da suapelantovi navodi o povredi prava na pravično suđenje izčlanka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.Europske konvencije utemeljeni.Ostali navodi47. Apelant tvrdi da mu je povrijeđeno i pravo naefektivni pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije.Navodi o povredi ovog prava u biti se svode na tvrdnje ourednoj dostavi relevantnih dokumenata koji su već detaljnorazmotreni u ovoj odluci u odnosu na pravo na pravičnosuđenje i za koje je utvrđeno da su utemeljeni, pa Ustavni sudsmatra da nema potrebe da ih posebice razmatra i u odnosu napravo iz članka 13. Europske konvencije.VIII. Zaključak48. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovinei članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada je izostalarazumna marljivost Općinskog suda, jer mu je bila poznata defacto apelantova adresa. Time je Općinski sud apelantu kaoosobi "pod kaznenom optužbom" uskratio pravo da sudjeluje upostupku.49. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.50. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, v. r.Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарномсазиву, у предмету број АП 3502/12, рјешавајући апелацијуНермина Хањалића, на основу члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и2 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда Босне иХерцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине"број 60/05), у саставу:Валерија Галић, предсједницаTudor Pantiru, потпредсједникМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаConstance Grewe, судијаМирсад Ћеман, судијаМаргарита Цаца-Николовска, судијаЗлатко М. Кнежевић, судијана сједници одржаној 31. јануара 2013. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУУсваја се апелација Нермина Хањалића поднесенапротив Рјешења Општинског суда у Сарајеву број 65 0 Пр138619 10 Пр од 8. фебруара 2011. године.

Broj 14 - Strana 118 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Утврђује се повреда права на правично суђење изчлана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6Европске конвенције за заштиту људских права и основнихслобода.Укида се Рјешење Општинског суда у Сарајеву број65 0 Пр 138619 10 Пр од 8. фебруара 2011. године.Налаже се Општинском суду у Сарајеву да по хитномпоступку донесе нову одлуку у предмету број 65 0 Пр138619 10 Пр у складу са правом на правично суђење изчлана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6Европске конвенције за заштиту људских права и основнихслобода.Налаже се Општинском суду у Сарајеву да, у складуса чланом 74 став 5 Правила Уставног суда Босне иХерцеговине, у року од три мјесеца од дана достављањаове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине опредузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" иу "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине".ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Нермин Хањалић (у даљњем тексту: апелант) изСарајева поднио је 3. октобра 2012. године Уставном судуБосне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд)апелацију против Рјешења Општинског суда у Сарајеву (удаљњем тексту: Општински суд) број 65 0 Пр 138619 10 Прод 8. фебруара 2011. године. Апелант је затражиодоношење привремене мјере којом ће се привременоналожити брисање изречене новчане казне и трошковапоступка из регистра новчаних казни по основу наведеногрјешења Општинског суда, а до доношења коначне одлукеУставног суда по његовој апелацији.II. Поступак пред Уставним судом2. Уставни суд је Одлуком о привременој мјери бројАП 3502/12 од 30. октобра 2012. године одбио апелантовзахтјев за доношење привремене мјере.3. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Општинског суда и Министарства унутрашњих пословаКантона Сарајево - Трећа полицијска управа Нови Град (удаљњем тексту: ПУ) затражено је 5. октобра 2012. године и1. новембра 2012. године да достави одговор на апелацију.4. Општински суд је доставио одговор 12. октобра2012. године, а ПУ 7. новембра 2012. године.5. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију достављени су апеланту 23.новембра 2012. године.III. Чињенично стање6. Чињенице предмета које произилазе из апелантовихнавода и докумената предочених Уставном суду могу да сесумирају на сљедећи начин:7. Општински суд је Рјешењем број 65 0 Пр 138619 10Пр од 8. фебруара 2011. године апеланта прогласиоодговорним за прекршај из члана 8 став 5 тачка ј) Закона опрекршајима против јавног реда и мира, те му је, у складуса наведеном законском одредбом, изрекао новчану казну уизносу од 500,00 КМ. На основу члана 202 став 1 Закона окривичном поступку ФБиХ, а у вези са чланом 9 Закона опрекршајима ФБиХ и члана 36 Уредбе о накнади трошковау судским поступцима, апелант је обавезан да платитрошкове поступка у износу од 50,00 КМ у року од 15 данаод дана правоснажности рјешења иначе ће се поступити ускладу са чл. 79, 80 и 81 или 82 Закона о прекршајимаФБиХ.8. У образложењу овог рјешења је констатовано да јеПУ поднијела захтјев за покретање прекршајног поступкаброј 02/3-3-1-0421-342/09 од 20. новембра 2009. годинепротив апеланта због прекршаја из члана 8 став 5 тачка ј)Закона о прекршајима против јавног реда и мира. Узахтјеву је наведена апелантова адреса према ЦИПС-у(Citizen Identification Protection System - Системидентификације грађана), Патриотске лиге број 40. Овајзахтјев ПУ је поднијела на основу службене забиљешке од14. септембра 2009. године у којој је наведено: " Дана14.9.2009. године око 17.40 сати од стране руководиоцасмјене упућени смо на интервенцију у Куновску улицу број8 гдје је Рамиз Биџовић пријавио да је његов комшијаНермин Хањалић на националној основи вријеђао његовусупругу Гордану. Доласком на наведену адресу затекли смоРамиза Биџовића и Гордану, који су нам изјавили да је дана12. 9. 2009. године око 17 сати, испред улаза на споменутојадреси, Нермин Хањалић вијеђао Гордану на тај начин штосе јој обратио ријечима: 'Шта гледаш, јеб... ти мајкувлашку.' Исти изјављују да они већ дуже вријеме имајупроблема са Нермином Хањалићем, који су насталиНерминовим позивањем надлежних инспекцијских пословазбог тога што су исти уредили зелену површину испредулаза у стамбену зграду у Куновској улици број 8....Обавили смо разговор са Нермином Хањалићем, при чемује исти негирао наводе да је вријеђао Гордану, али јенапоменуо да исти пријављује инспекцији радове које ониизводе на зеленој површини испред споменутог улаза устамбену зграду, те тврди да га лажно због тога оптужују."9. Даље, указано је да је суд, поступајући по захтјеву,заказао усмени претрес за 8. фебруар 2011. године, те да сеапелант, иако уредно обавијештен у складу са чланом 44став 3 и чланом 3 став 1 тачка 8 истог закона, нијеодазвао на усмени претрес у заказано вријеме код овогсуда, нити је изостанак оправдао. У вези с тим је указанода је увидом у доставницу о уручењу позива за усменипретрес апеланту утврђено да је позив два пута (12. и 21.јануара) упућен на адресу Улица Патриотске лиге број 40,општина Центар. Увидом у акт МУП-а Кантона Сарајево -Одјељење за информатичке подршке број 8012/10 од 20.септембра 2010. године утврђено је да апелант на наведенојадреси има пријављено пребивалиште. Сходно наведеном,а у складу са чланом 45 став 1 тачка 2, којим је прописанода окривљени који се не појави на дан и у вријеме одређеноза усмени претрес у складу са чланом 44 став 3 истогзакона сматраће се да је прихватио одговорностпропуштањем да се појави на претрес, те чланом 55 Законао прекршајима ФБиХ, којим је прописано да се унаведеном случају доноси рјешење којим се окривљенипроглашава одговорним због пропуштања, Општински судје донио рјешење којим је апеланта прогласио одговорнимза прекршај који му је стављен на терет.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације10. Апелант сматра да му је оспореним рјешењемповријеђено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције за заштиту људских права и основних слобода(у даљњем тексту: Европска конвенција), те право наефективни правни лијек из члана 13 Европске конвенције.Апелант тврди да никада није обавијештен о постојањукривичне оптужбе која му се ставља на терет, да гаОпштински суд није уредно обавијестио о мјесту и времену

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 119одржавања усменог претреса, односно да је поступакспроведен у његовом одсуству а због чега му је ускраћеноправо да изнесе своју одбрану. Даље, апелант истиче да муоспорено рјешење којим је проглашен одговорним икажњен новчаном казном никад није уручено, већ је зањегово постојање сазнао 26. септембра 2012. године, кадаје покушао да региструје свој аутомобил. На основунаведеног апелант сматра да му је ускраћено и право наефективни правни лијек. Апелант наводи да је Општинскисуд пропустио да прије слања позива за усмени претресутврди да ли му је, у складу са чланом 41 став 2 Закона опрекршајима, подносилац захтјева доставио каоокривљеном предметни захтјев, а на шта је био обавезан ускладу са чланом 7 Закона о прекршајима ФБиХ. Пошто музахтјев за покретање прекршајног поступка није достављену складу са чланом 41 став 2 Закона о прекршајима ФБиХ,а ту чињеницу Општински суд уопште није утврђивао, тепошто су се позиви за усмени претрес у два навратавраћали са назнаком да се одселио са наведене адресе,према апелантовом мишљењу, јасно је да као окривљениније био уредно обавијештен ни о покретању, ни о вођењупрекршајног поступка против њега. Даље, апелант указуједа је проглашен кривим за прекршај који је починио уКуновској улици број 8, да су га на тој адреси нашла иовлашћена службена лица а што се види и из службенезабиљешке од 14. септембра 2009. године, па да јеочигледно да је државним органима била добро познатачињеница да је настањен на овој адреси, али да ни МУП ани Општински суд нису покушали да му доставе захтјев запокретање прекршајног поступка, односно позив за усменипретрес на ову адресу. Апелант сматра да сама чињеницада је покушано достављање позива на адресу из РегистраЦИПС-а (Регистар пребивалишта и боравишта, у даљњемтексту: Регистар) не значи и да је достава уредна, односнода се сматра да је уредно обавијештен о постојањукривичне оптужбе.b) Одговор на апелацију11. ПУ је у одговору на наводе из апелације истаклада је увидом у службену документацију установљено да је14. септембра 2009. године путем телефона странка Р. Б.пријавила чињење прекршаја. Полицијски службеници овеПУ истог дана су дошли на локалитет Куновска улица број8, обавили разговор са Р. Б., Г. Б., С. Ч. и апелантом, о чемусу сачинили службену забиљешку означеног броја, те су18. септембра 2009. године на обрасцу прекршајне пријавеевидентирали чињење прекршаја, а на основу чега је ПУподнијела захтјев за покретање прекршајног поступка 20.новембра 2009. године. Даље, указано је да је наведенизахтјев 10. маја 2010. године, а у складу са чланом 41 став 2Закона о прекршајима, путем препоручене пошиљке предатнадлежној пошти ради уручења апеланту на адресустановања пријављену у Регистру, тј. Патриотске лиге број40. Наведено писмено надлежна пошта је вратила 11. маја2010. године са назнаком достављача да се "одселио,адреса непозната", а копија доставнице је приложена узодговор. Најзад, указано је да је извршеним провјерама уЦентралној евиденцији IDDEEA установљено да је апелант12. маја 2004. године као адресу личног пребивалиштапријавио адресу у Улици Патриотске лиге број 40, те да одтада није пријављивао промјену адресе. У прилогнаведеном, односно као потврду да апелант није мијењаоадресу становања предочена је и копија извода изЦентралне евиденције IDDEEA од 5. новембра 2012.године из које произилази да је апелант од 12. маја 2004.године па до данас пријављен на адреси у УлициПатриотске лиге број 40.12. Општински суд је у одговору на апелантове наводеуказао да је апеланту позив за усмени претрес достављанпрепорученом поштом два пута, 12. јануара и 20. јануара2011. године, на адресу из Регистра, а сходно члану 3 став 1тачка 8 Закона о прекршајима којим је прописано да"уручење позива поштом је уручење путем препорученепоште на адресу физичког лица која је одређена у Региструпребивалишта и боравишта, а коју води главни центар заобраду података у БиХ" (IDDEEA). Даље, указано је да суна усмени претрес уредно приступили представник ПУ иоштећена, а да апелант није приступио иако је уреднообавијештен јер му је позив два пута достављан на адресуиз Регистра. Сходно наведеном, а у складу са чланом 45став 1 тачка 2 и чланом 55 Закона о прекршајима, јер су наусмени претрес приступили представник овлашћеногоргана и оштећена, а апелант, иако уредно обавијештен,није, донијето је Рјешење о прекршају број 65 0 Пр 13861910 Пр од 8. фебруара 2011. године. У таквој ситуацији, асходно цитираним законским одредбама, сматра се да јеокривљени прихватио одговорност пропуштањем да сепојави на усмени претрес. Даље, указано је да се, у складуса чланом 35 став 2 (члан 53) Закона о прекршајима, када јерјешење о прекршају уручено путем поште, сматра да једостављање извршено по протеку пет радних дана од данакада је образац рјешења предат на пошту. У конкретномслучају пошиљка је предата на пошту 15. фебруара 2011.године, па се, у складу са наведеном одредбом, сматра да јерјешење апеланту уручено 22. фебруара 2011. године.Даље, указано је да је апелант 1. октобра 2012. годинепредао поднесак суду насловљен као "предлог за поврат упређашње стање, жалба, захтјев за понављање прекршајногпоступка, захтјев за доношење привремене мјере".Рјешењем број 65 0 Пр 138619 10 Пр од 3. октобра 2012.године одбачени су захтјев за поврат у пређашње стање изахтјев за понављање прекршајног поступка каонеблаговремени, а захтјев за доношење привремене мјерекао недопуштен. Апеланту је ово рјешење достављено наадресу коју је доставио у свом поднеску.V. Релевантни прописи13. Закон о прекршајима против јавног реда имира ("Службене новине КС" број 18/07) у релевантномдијелу гласи:Члан 2.(Прекршаји против јавног реда и мира)Прекршаји против јавног реда и мира су дјела којимасе на недозвољен начин ремети мир, рад и нормалан начинживота грађана, ствара нерасположење, узнемиреностили омета кретање грађана на улицама и другим јавниммјестима или омета остваривање њихових права идужности, вријеђа морал, омета вршење законитих мјерадржавних органа и службених лица или се омаловажавајутакве мјере, угрожава општа сигурност људи и имовине,вријеђају државни органи, предузећа и друга правна лицаили се на други начин нарушава јавни ред и мир грађанаутврђен овим законом.Члан 3.(Прекршајне санкције)За прекршаје против јавног реда и мира, у складу саовим законом, могу се изрећи:а) новчана казна,б) заштитна мјера.

Broj 14 - Strana 120 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Члан 8.(Прекршаји и новчане казне за физичка лица)(5) Новчаном казном од 500,00 до 1.500,00 ће секазнити за прекршај:ј) ко на јавном мјесту вријеђа вјерска, национална ирасна осјећања грађана,(…)14. Закон о прекршајима Федерације Босне иХерцеговине ("Службене новине ФБиХ" број 31/06) урелевантном дијелу гласи:Члан 3.Значења израза(1) Посебни изрази у смислу овог закона имају сљедећезначење:8) Уручење позива поштом је уручење путемпрепоручене поште на адресу физичког лица која јеодређена у Регистру пребивалишта и боравишта, а којуводи Главни центар за обраду података у Босни иХерцеговини, или на регистровану адресу сједиштаправног лица.Члан 41.Садржај захтјева за покретање прекршајног поступка(2) Подносилац захтјева једну копију захтјевадоставља суду, а другу копију доставља окривљеном,лично или путем поште.Члан 44.Заказивање усменог претреса(1) Када суд прими (...)захтјев за покретањепрекршајног поступка (у даљем тексту: захтјев)испитаће такав захтјев да би утврдио да ли је поднесен уроку који је одређен законом.(3) Уколико је захтјев благовремено поднесен (...) судће одредити датум и вријеме усменог претреса и о томеобавијестити окривљеног, овлашћени орган и оштећеног,уз примјену сљедећих правила о позивању:1) позивање се врши достављањем писменог позивакоји садржи: назив суда који позива, име и презимеокривљеног, назив прекршаја који му се ставља на терет,мјесто, дан и час одржавања суђења, уз назначење обавезаи посљедица пропуштања према чл. 45., 46. и 47. овогзакона, те отисак службеног печата и име и презимесудије који позива.2) у позиву окривљеном, уз који се доставља копијазахтјева за покретање прекршајног поступка, ће сенавести да се позива у својству окривљеног уз упозорењеда је дужан одмах обавијестити суд о промјени адресе,као и о намјери да промијени боравиште.Члан 45.Пропуштање појављивања окривљеногОкривљени који се не појави на дан и у вријемеодређено за усмени претрес у складу (...) са чланом 44.став 3. овог закона сматраће се да је прихватиоодговорност пропуштањем да се појави, ако је:(...)2) прекршајни поступак покренут подношењемзахтјева за покретање прекршајног поступка, суд ћедонијети одлуку о прекршају у складу са чланом 56. овогзакона.Члан 53.Уручење рјешењаСуд ће уручити копију обрасца рјешења о прекршајуличним уручењем или путем поште, окривљеном иовлашћеном органу или оштећеном, у року од три дана оддана доношења рјешења о прекршају. Када је образацрјешења о прекршају уручен путем поште, сматраће се даје достављање извршено по протеку пет радних дана оддана када је образац рјешења предат на пошту.Члан 55.Одговорност због пропуштањаАко окривљени не приступи на усмени претресзаказан на основу захтјева за покретање прекршајногпоступка, суд ће донијети рјешење којим ће окривљеногогласити одговорним због пропуштања. Суд ће утврдитиодговарајућу санкцију на основу доказа поднесених одстране овлашћеног органа.Члан 70.Приједлог за поврат у пређашње стање(1) Окривљени (...) у односу на ког је рјешење опрекршају донесено у складу са чланом 55. овог Закона, илиако пропусти рок за жалбу, може поднијети приједлог заповрат у пређашње стање.(2) Суд ће уважити приједлог за поврат у пређашњестање ако окривљени може доказати да му није урученпрекршајни налог, или захтјев за покретање прекршајногпоступка и да је пропуштање појављивања, илиблаговременог поступања настало из оправданих разлога.Члан 71.Рок за подношење приједлога за поврат у пређашње стањеСваки приједлог за поврат у пређашње стање морабити поднесен суду у року од три мјесеца од (…) данадоношења рјешења о прекршају.Члан 72.Посљедице подношења приједлога(1) Ако усвоји приједлог за повраћај у пређашњестање, суд одређује дан и вријеме за усмени претрес и отоме обавјештава окривљеног и овлашћени орган.(2) Ако суд усвоји приједлог за повраћај у пређашњестање, прекршајни налог или рјешење о прекршају сестављају ван снаге.VI. Допустивост15. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом уставукада она постану предмет спора због пресуде било којегсуда у Босни и Херцеговини.16. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме побија,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.17. У конкретном случају апелант оспорава РјешењеОпштинског суда број 65 0 Пр 138619 10 Пр од 8. фебруара2011. године, јер сматра да му је повријеђено право направично суђење у односу на приступ суду и право наефективни правни лијек. У прилог овој тврдњи апелант јеистакао да није обавијештен о покретању прекршајногпоступка због чега није могао ни учествовати у њему, те даму оспорено рјешење није достављено због чега јеонемогућен и да користи правне лијекове на начин и уроковима прописаним законом.18. Уставни суд указује да из стања списа неспорнопроизилази да је апелант за постојање оспореног рјешењасазнао тек приликом покушаја да региструје аутомобил (25.септембра 2012. године), тј. након више од једне године одњеговог доношења. Даље, у тренутку апелантовог сазнањаза оспорено рјешење, а које у његовом случају представљаконачну одлуку, већ су били протекли рокови за

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 121коришћење правих лијекова на начин и у роковимапрописаним законом. Најзад, апелант је апелацију уложио3. октобра 2012. године. Имајући у виду специфичнеоколности конкретног случаја, Уставни суд закључује да јеапелација допустива.19. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 16 ст. 2, 3 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњавауслове у погледу допустивости.VII. Меритум20. Апелант побија наведено рјешење, тврдећи да суму тим рјешењем повријеђена права из члана II/3е) УставаБосне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције,те из члана 13 Европске конвенције.Право на правично суђење21. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:(…)е) Право на правичан поступак у грађанским икривичним стварима и друга права у вези са кривичнимпоступком.22. Члан 6 Европске конвенције у релевантном дијелугласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правичну и јавну расправу уразумном року пред независним и непристрасним, закономустановљеним судом. […]3. Свако ко је оптужен за кривично дјело има сљедећаминимална права:а) да одмах, на језику који разумије, буде подробнообавијештен о природи и разлогу оптужбе против њега;c) да се брани сам или уз помоћ браниоца кога самизабере или да, уколико не располаже средствима даплати браниоца, да га добије бесплатно, када то налажуинтереси правде;d) да сам испитује или захтијева испитивањесвједока оптужбе и да се присуство и саслушање свједокаодбране одобри под условима који важе и за свједокеоптужбе;23. Уставни суд, најприје, истиче да се у конкретномслучају ради о прекршајном поступку, те да се, с тим увези, поставља питање примјењивости члана II/3е) УставаБосне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције уконкретном случају, односно питање да ли се ради о"кривичној" оптужби против апеланта у смислу члана 6Европске конвенције.24. У пракси Европског суда постављена су тримјерила која су општепозната као "мјерила Engel" (види,Европски суд, Engel и други против Холандије, 8. април1976, серија А број 22), која треба размотрити приутврђивању да ли се ради о "оптужби за кривично дјело".Прво мјерило је правно разврставање дјела преманационалном праву, друго је сама природа дјела, а трећестепен тежине казне којој је наведено лице изложено.Друго и треће мјерило је алтернативно, они нису нужнокумулативни. Међутим, то не искључује кумулативниприступ кад одвојена анализа свакога мјерила не омогућавапостизање јасног закључка у погледу постојања оптужбе закривично дјело (види, Европски суд, Jussila против Финске[GC], број 73053/01, ст. 30-31, ЕCHR 2006.... и Ezeh иConnors против Уједињеног Краљевства [GC], број39665/98 и 40086/98, ст. 82-86, ЕCHR 2003 X).25. Даље, Уставни суд подсјећа да је у предметуJussila против Финске (види, Европски суд, пресуда од 23.новембра 2006. године, став 43) Европски суд указао да је,без обзира на значај који је дат кривичном поступку који сетиче утврђивања кривичне одговорности и изрицањасанкције у сврху кажњавања и одвраћања, очигледно дапостоје кривични предмети који не носе значајан степенстигме. Јасно је да постоје "кривичне оптужбе" различитетежине. Аутономно тумачење о смислу "кривичнеоптужбе" које су усвојили органи Конвенције примјеном"критерија Engel" подупрло је постепено ширењекривичног дјела у смислу члана 6 став 1 Европскеконвенције и на случајеве који изричито не припадајутрадиционалним категоријама кривичног права, као што сууправни прекршаји (види, Европски суд, Öztürk противЊемачке, 21. фебруар 1984. године, серија А број 73),затворски дисциплински поступци (види, Европски суд,Campbell и Fell против Уједињеног Краљевства, 28. јуни1984. године, серија А број 80), царински закон (види,Европски суд, Salabiaku против Француске, 7. октобар1988, серија А број 141-А), конкуренцијско право (види,Европски суд, Société Stenuit против Француске, 27.фебруар 1992. година, серија А број 232-А) и казненаметнуте од судова који имају надлежност уфинансијским стварима (види, Европски суд, Guissetпротив Француске, број 33933/96, ЕCHR 2000-IX). Наоснову разликовања "кривичних предмета који не носезначајан степен стигме" и осталих који чине "сржкривичног права" Европски суд је у предмету Jussilaзакључио да се јавна расправа не захтијева у предметимакоји укључују наметање пореске глобе, као ни у већпобројаним случајевима.26. У конкретном случају апелант је проглашенодговорним у прекршајном поступку за дјело које је, премаЗакону о прекршајима против јавног реда и мира, означенокао прекршај. Укључивање конкретног дјела у наведенизакон послужило је као јамство заштите људскогдостојанства и јавног реда, вриједности и интереса којиредовно спадају у сферу заштите кривичног права. Овазаконска одредба усмјерена је према свим грађанима, а непрема групи која има посебан положај. Законом опрекршајима против јавног реда и мира прописано је да секао казна могу изрећи: новчана казана и укор. Апеланту јеизречена новчана казна. Сврха казне у прекршајномпоступку је да спријечи дјелатности којима се вршиповреда јавног поретка, да спријечи учиниоца да чинипрекршаје и да га преваспита, те да васпитно утиче надруге да не чине прекршаје, да јача морал и утиче наразвијање одговорности и дисциплине грађана, а што чиниобиљежја и кривичне санкције. У конкретном случају сврхаказне је обезбиједити поштивање прописа којим се уређујеобласт јавног реда и мира, те казнити лица која крше тепрописе. Дакле, сврха казне у прекршајном поступку јеодвраћање и кажњавање без обзира на степен њене тежине.27. Имајући у виду наведене принципе Европског судаи постојећа законска рјешења, Уставни суд закључује да сеу околностима конкретног случаја ради о "кривичнојоптужби" у смислу аутономног значења које овај појам имапрема Европској конвенцији. Сходно наведеном, Уставнисуд закључује да је у конкретном случају члан 6 Европскеконвенције примјењив (види, Уставни суд, Одлука број АП2255/05 од 16. јануара 2007. године, објављена у"Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07,тач. 21 и 22).28. Апелант сматра да му је право на правично суђењеповријеђено, јер никада није обавијештен о постојању"кривичне оптужбе" која му се ставља на терет, да гаОпштински суд није уредно обавијестио о мјесту и времену

Broj 14 - Strana 122 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.одржавања усменог претреса, односно да је поступакспроведен у његовом одсуству а због чега му је ускраћеноправо да изнесе своју одбрану. Даље, апелант истиче да муоспорено рјешење којим је проглашен одговорним икажњен новчаном казном никад није уручено, већ да је зањегово постојање сазнао 26. септембра 2012. године, кадаје покушао да региструје свој аутомобил. Премаапелантовом мишљењу, достава позива и писмена наадресу из Регистра не може да се сматрауредном доставом,јер су и полиција и суд знали за његову de facto адресу.29. Иако то није изричито наведено у члану 6 став 1Европске конвенције, циљ овог члана у цјелини указује далице "оптужено за кривично дјело" има право да учествујеу расправи (види, Европски суд, Colozza против Италије,пресуда од 12. фебруара 1985. године, став 27, серија Аброј 89, Т. против Италије, пресуда од 12. октобра 1992.године, став 26, серија А број 245-C, Belzuik противПољске, 25. март 1998. године, став 37, Извјештаји 1998-II).Даље, члан 6 гарантује оптуженом право да ефективноучествује у кривичном поступку. Генерално, ово укључује,inter alia, не само право да буде присутан суђењу него и даслуша и прати суђење (види, Европски суд, Stanfordпротив Уједињеног Краљевства, пресуда од 23. фебруара1994. године, став 26). Учешће оптуженог на суђењу нијенеопходно само у сврху одбране већ и због правилногадминистрирања правде, јер на тај начин и суд имамогућност да креира сопствена опажања о окривљеном и данепосредно саслуша било који исказ који је окривљениспреман дати. Због тога, законодавац мора да имамогућност да установи таква рјешења која ће обесхрабритида се неоправдано изостане са суђења (види, Европски суд,Poitrimol против Француске, пресуда од 23. новембра 1993.године, став 35). Обесхрабривање да се неоправданоизостане са суђења неспорно представља легитиман циљали ради његовог остваривања мора да постоји разуманоднос пропорционалности између оног шта се желипостићи и употријебљених средстава. Наиме, право наприступ суду, према самој својој природи, тражи да гауреди држава и може бити подвргнуто ограничењима.Ипак, ограничења која се примјењују не смију да ограничеприступ остављен појединцу на такав начин или у таквојмјери да буде нарушена сама бит тога права (види, поредосталих, Европски суд, Kreuz против Пољске, број28249/95, ст. 52-57, ЕCHR 2001-VI, и Liakopoulou противГрчке, број 20627/04, ст. 19-25, 24. мај 2006).30. Даље, према становишту Европског суда, суђење уодсуству само по себи није забрањено и у пракси супреиспитивани услови под којим такво суђење може битиприхваћено као правично. Тако, суђење у одсуству непредставља проблем све док за осуђеног постоји могућностда добије поновно суђење о меритуму оптужбе, и то и упогледу чињеница и у погледу права, било што ће то сâмтражити, или ће поновно суђење бити аутоматски одређено(види, Европски суд, Сејдовић против Италије, пресуда од1. марта 2006. године, став 82 с даљњим референцама).Овакав захтјев може бити истакнут у року прописаномзаконом који почиње да тече од момената када је осуђениформално обавијештен о пресуди. У случају да осуђенипропусти да искористи ову могућност, то ће се сматратиодрицањем од права. Апликантова одлука да се директнообрати Европском суду умјесто да искористи могућностновог суђења резултирала је проглашавањем апликацијенедопустивом (види, Европски суд, Haser противШвајцарске, апликација број 33050/96 од 27. априла 2000.године). Понављање поступка које је дозвољено уодређеном року против оптужбе у одсуству, у ком јеоптуженом дозвољено да присуствује суђењу у жалбеномсуду и да захтијева подношење нових доказа, укључујућимогућност новог утврђивања чињеничних и правнихпитања о кривичној оптужби, као учинак има да се запоступак као цјелину може рећи да је био правичан (види,Европски суд, Jones против Уједињеног Краљевства (дец.),апликација број 30900/02, 9. септембар 2003. године).31. Најзад, Уставни суд подсјећа да право на приступсуду није апсолутно и да може бити ограничено и укривичним предметима. Тако је, према становиштуЕвропског суда, дозвољено издавање кривичног налогакојим се лице које је у питању осуђује за прекршај и изричему се казна без расправе пред судом, али под условом далице које је у питању има одговарајућу могућност дазахтијева расправу (види, Европски суд, Hennings противЊемачке, А 251-А (1992), 16 ЕХРР 83.Cf, X противФранцуске, број 4260/69, 35 CD 155 (1970)).32. Уставни суд указује да је Законом о прекршајимапрописано да прекршајни поступак може бити покренутподношењем захтјева за покретање прекршајног поступкакада не постоји могућност издавања прекршајног налога.Подносилац захтјева једну копију доставља суду, а другуокривљеном лично или путем поште. Када суд испитазахтјев и утврди да је поднесен у року, одредиће датум ивријеме одржавања усменог претреса. Окривљени се о томеобавјештава позивом у ком се, поред осталог, мора даназначи: назив прекршаја који му се ставља на терет,мјесто, дан и час одржавања суђења уз назначење обавеза ипосљедица пропуштања према чл. 45, 46 и 47 Закона опрекршајима, те уз назнаку да се позива у својствуокривљеног и уз упозорење да је дужан одмах даобавијести суд о промјени адресе, као и о намјери дапромијени боравиште, те му се уз позив доставља захтјев запокретање прекршајног поступка. Посљедице неодазивањапозиву, у складу са цитираним законским одредбама, јесу:да се сматра да је окривљени прихватио одговорностпропуштањем, доношење рјешења којим се окривљенипроглашава одговорним због пропуштања, те утврђивањеодговарајуће санкције на основу доказа које је подниоподносилац захтјева. У случају када је донесено рјешењекојим је утврђена одговорност због пропуштања, може дасе уложи захтјев за поврат у пређашње стање у року од тримјесеца од дана доношења рјешења. Исти захтјев може дасе уложи и због пропуштања рока за жалбу. Ако суд усвојипредлог, одредиће датум и вријеме одржавања усменогпретреса а рјешење о прекршају ће ставити ван снаге.Најзад, против рјешења које је донијето у поновномпоступку у складу са законом може да се изјави жалбадругостепеном суду.33. Из наведених законских одредаба недвосмисленопроизилази да је у поступку у поводу прекршаја, када суиспуњени услови прописани законом за то, дозвољеносуђење у одсуству. Даље, законом је прописано да се, услучају када је донијето рјешење којим је окривљенипроглашен одговорним због пропуштања, може да уложизахтјев за повраћај у пређашње стање, чије усвајање имапосљедицу да се стави ван снаге рјешење, те да се поновоодреде датум и вријеме одржавања усменог претреса,односно одлучивања о меритуму оптужби како у погледучињеница, тако и у погледу права. Најзад, против овогновог рјешења жалба може да се изјави надлежном суду.Дакле, постојећа законска рјешења у складу су сацитираним становиштем Европског суда да суђење уодсуству не доводи у питање правичност поступка све докпостоји могућност да се поново суди о меритуму оптужбекако у погледу чињеница, тако и у погледу права.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 12334. Иако је у претходном дијелу дато образложење дасуђење у одсуству, под одређеним условима, уколикопостоји могућност прописана законом да се понови суђење,може бити у складу са стандардима права на правичносуђење, Уставни суд указује на специфичност конкретногслучаја. Наиме, достављање оспореног рјешења извршеноје на начин прописан законом (члан 53 Закона опрекршајима (…) Када је образац рјешења о прекршајууручен путем поште, сматраће се да је достављањеизвршено по протеку пет радних дана од дана када јеобразац рјешења предат на пошту), али је неспорно (и) даапеланту лично (физички) није уручено (због тога штоапелант више није живио на адреси на којој је биопријављен у надлежним евиденцијама), те тако није нимогао да користи захтјев за повраћај у пређашње стање уроковима који су прописани Законом о прекршајима.Апелант је за оспорено рјешење сазнао приликомрегистрације аутомобила а тада су били протекли рокови заизјављивање наведеног правног лијека. Стога ће Уставнисуд, у наставку образложења, а у контексту апелантовихнавода, испитати оспорено рјешење према стандардимаправа на правично суђење из члана 6 став 1 Европскеконвенције у свјетлу праксе Европског суда.35. Уставни суд подсјећа да је Комитет министараСавјета Европе у Резолуцији (75) 11 од 21. маја 1974.године утврдио препоруке државама у вези са суђењем уодсуству оптуженог. Тако су као минимална правила,поред осталог, усвојена: нико неће бити суђен прије негошто му на ефективан начин буде достављен позив тако даима довољно времена да се појави и припреми одбрануизузев ако се не утврди да намјерно настоји да избјегнеправду; у позиву морају бити назначене посљедиценепојављивања оптуженог на суђењу. Дакле, акценат нијестављен на чињеницу да оптужени мора бити присутан насуђењу, већ на доказ да је био обавијештен о суђењу навријеме.36. Уставни суд указује да је у цитираном предметуColozza Европски суд указао да суд мора да покаже уразумној мјери марљивост при покушају да контактира саоптуженим. У овом предмету је, према оцјени Европскогсуда, изостала разумна марљивост, јер нова адресаапликанта (оптуженог) није била сакривена с обзиром нато да је била позната и тужиоцу и полицији. Међутим, уистом предмету Европски суд је истакао да, у случају кадаје јасно утврђено да је оптужени примио позив и након тогапропустио да се појави на суђењу, од оптуженог јеоправдано тражити да суду предочи убједљиве доказе да јебио одсутан због разлога који су били ван његове контролеи у том случају се непојављивање не може тумачити каоодрицање од права.37. Сходно наведеном, потребно је одговорити напитање да ли у околностима конкретног случаја може да сесматра да је апелант био обавијештен на ефективан начин опостојању "кривичне оптужбе" против њега, те да ли је суду разумној мјери показао марљивост при покушају даконтактира са апелантом.38. Уставни суд указује да је Законом о прекршајимаодређено да се писмена уручују на два начина: лично илипутем поште. Тако је у члану 3 одређено да је уручењепозива путем поште уручење путем препоручене поште наадресу физичког лица која је одређена у Регистру, а којуводи Главни центар за обраду података у БиХ. Даље,чланом 53 Закона о прекршајима је одређено да се рјешењео прекршају уручује лично или путем поште окривљеном,овлашћеном органу или оштећеном, те да се при уручењупутем поште рјешење сматра достављеним по протеку петрадних дана од дана када је предато на пошту.39. У конкретном случају Општински суд је у дванаврата апеланту достављао позив за усмени претрес ускладу са чланом 3 Закона о прекршајима, тј. на апелантовуадресу која је пријављена у Регистру. Оба пута пошиљка јевраћена са назнаком да се апелант одселио. С обзиром нато да је чланом 3 Закона о прекршајима позив уручен путемпрепоручене пошиљке на адресу из Регистра, произилазида је Општински суд поступио у складу са законскомнормом која одређује начин достављања позива.40. Сљедеће питање на које треба одговорити јесте дали овакав начин уручења позива задовољава критеријум даником не може бити суђено прије него што о томе будеобавијештен на ефективан начин. С тим у вези Уставни судподсјећа да је чланом 3 Закона о пребивалишту иборавишту грађана БиХ ("Службени гласник БиХ" бр.32/01 и 56/08, у даљњем тексту: Закон о пребивалишту иборавишту) прописано да се под адресом становањаподразумијевају назив улице и број куће или стана у мјестуу ком држављанин БиХ има пријављено пребивалиште илиборавиште. Истим законом у члану 4 прописано је, поредосталог, да су пријављивање и одјављивање пребивалишта,као и адресе становања обавезни за све држављане, те дадржављани могу да имају пријављено само једнопребивалиште на територији БиХ. Чланом 6 наведеногзакона одређено је, поред осталог, да држављани којипријављују своје пребивалиште или боравиште надлежноморгану достављају и податке о улици и броју куће/стана, теда држављани о промјени кућне адресе обавјештавајунадлежни орган. Чланом 31 Закона одређено је да ће секазнити новчаном казном за прекршај држављанин БиХкоји не пријави пребивалиште уколико се то тражи овимзаконом, као и који пријави више од једног пребивалишта,или који достави нетачне или непотпуне податке приликомпријављивања или одјављивања пребивалишта илиборавишта.41. Уставни суд указује на то да се за мјестопребивалишта, односно адресу становања пријављену уРегистру, везује остваривање низа права и обавеза свакогпојединца: издавање личне карте, путних исправа,остваривање права из области здравственог, социјалног ипензионог осигурања, измирење пореских обавеза и другихдавања по основу дохотка који се остварује и др. У томсмислу пријава адресе пребивалишта је не само предусловза остваривање низа права већ и гаранција да неће доћи доизбјегавања обавеза које за појединца проистичу из закона.У прилог оваквом закључку говори и Закон опребивалишту и боравишту који јасно одређује да сеподаци прикупљени у складу са овим законом користе заостваривање права, али и обавеза грађана.42. Када се доведу у везу наведена рјешења из Законао пребивалишту и боравишту, те значај пријављивањаадресе становања за остваривање права, али и испуњавањеобавеза грађана са постојећим рјешењем из члана 3 Законао прекршајима, произилази да достављање позива путемпрепоручене пошиљке на адресу становања пријављену уРегистру представља ефективан начин обавјештавањаокривљеног о покретању прекршајног поступка. Наиме,оба закона су јавно објављена и доступна свима на начинда своје понашање могу да ускладе, као и да предвидеевентуалне посљедице њиховог непоштивања. Даље, Законо прекршајима у неизмијењеном тексту се примјењује од2006. године. Законско рјешење према ком се позив заусмено саслушање сматра урученим када је достављенпрепорученом пошиљком на адресу из Регистра, као и

Broj 14 - Strana 124 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.посљедице неодазивања овако урученом позиву, а које сеогледају у доношењу одлуке због пропуштања,представљало је, у вријеме доношења закона, новину удомаћем правном систему која је изазвала приличну пажњуи која није остала непозната најширој јавности (види,mutatis mutandis, цитирану одлуку Jones). Сврха оваквогрјешења била је да се обезбиједи ефикасноадминистрирање правде, односно да се нађе рјешење којеће обесхрабрити окривљеног да неоправдано изостане сасуђења (види, mutatis mutandis, цитирану одлуку Poitrimol,став 35).43. У околностима конкретног случаја апеланту је удва наврата достављан позив за усмени претрес на адресуиз Регистра. Апелант тврди да је надлежним органима, теполицији и суду било познато да живи на адреси уКуновској улици број 8, да се на овој локацији десиодогађај поводом ког је вођен прекршајни поступак, да су гана тој адреси нашли и када је сачињена службеназабиљешка, али да ни овлашћени орган полиције, а ни суднису покушали да му доставе писмено на ову адресу.Најзад, апелант тврди да му никад није било урученооспорено рјешење, односно да је за његово постојањесазнао тек када је покушао да региструје аутомобил, кадавише није било могуће да га оспори, због протека роковапрописаних законом.44. Из садржине службене забиљешке на основу којеје поднесен захтјев за покретање прекршајног поступка, акоја је достављена уз тај захтјев, Уставни суд примјећује даје и полицији и суду могла и морала бити познатачињеница да се апелант de facto налази и живи на адресиКуновска улица број 8 иако је службено пријављен надругој адреси: Улица Патриотске лиге број 40. Након штоје у два наврата позив безуспјешно достављан на адресуУлица Патриотске лиге број 40, суд је требало да покушадоставити позив на апелантову de facto адресу у Куновскојулици број 8. Наиме, у забиљешци је наведено да јеполицију позвало лице које живи на адреси Куновска улицаброј 8 да би пријавило апеланта као свог комшију. Даље, подоласку на мјесто догађаја полицајцима је пријављено давећ дуже вријеме постоји сукоб са апелантом који јеочигледно посљедица комшијских односа. И, на крају,полицајци су на тој адреси обавили разговор са апелантом.45. Неспорно је да апелант у Регистру није пријавиопромјену адресе становања, што је била његова обавеза ускладу са чланом 6 Закона о пребивалишту и боравишту, ида због тога, сходно наведеном закону, може да сносиодговарајуће посљедице. Међутим, из свега наведеногслиједи да је Општински суд у конкретном случају санеприхватљивим формализмом примијенио законскеодредбе о достављању позива и рјешења. То указује да јеизостала разумна марљивост Општинског суда, јер му јебила позната de facto апелантова адреса. Тиме јеОпштински суд апеланту као лицу "под кривичномоптужбом" ускратио право да учествује у поступку.46. Сходно наведеном, Уставни суд закључује да суапелантови наводи о повреди права на правично суђење изчлана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције основани.Остали наводи47. Апелант тврди да му је повријеђено и право наефективни правни лијек из члана 13 Европске конвенције.Наводи о повреди овог права у суштини се своде на тврдњео уредној достави релевантних докумената који су већдетаљно размотрени у овој одлуци у односу на право направично суђење и за које је утврђено да су основани, паУставни суд сматра да нема потребе да их посебноразматра и у односу на право из члана 13 Европскеконвенције.VIII. Закључак48. Уставни суд закључује да постоји повреда правана правично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када јеизостала разумна марљивост Општинског суда, јер му јебила позната de facto апелантова адреса. Тиме јеОпштински суд апеланту као лицу "под кривичномоптужбом" ускратио право да учествује у поступку.49. На основу члана 61 ст. 1 и 2 и члана 64 став 1Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као удиспозитиву ове одлуке.50. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.243Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, upredmetu broj U 9/12, rješavajući zahtjev Milorada Živkovića,u vrijeme podnošenja zahtjeva predsjedavajućegPredstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne iHercegovine, na osnovu člana VI/3.a) Ustava Bosne iHercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2, člana 61. st. 1. i 2. ičlana 63. stav 4. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikTudor Pantiru, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaConstance Grewe, sutkinjaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijaMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 30. januara 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se zahtjev Milorada Živkovića, u vrijemepodnošenja zahtjeva predsjedavajućeg Predstavničkog domaParlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, za ocjenuustavnosti člana 18.d. stav 4. Zakona o izmjenama i dopunamaZakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava ratai zaštite porodice sa djecom ("Službene novine FederacijeBosne i Hercegovine" broj 14/09).Utvrđuje se da odredba člana 18.d. stav 4. Zakona oizmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite,zaštite civilnih žrtava rata i zaštite porodice sa djecom("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" broj 14/09)nije u skladu sa članom II/2. Ustava Bosne i Hercegovine, uvezi sa odredbama člana 1. Protokola broj 12 uz Evropskukonvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.Nalaže se Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine da,u skladu sa članom 63. stav 4. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine, najkasnije u roku od šest mjeseci od danadostavljanja ove odluke, uskladi odredbu člana 18.d. stav 4.Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalnezaštite, zaštite civilnih žrtava rata i zaštite porodice sa djecom("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" broj 14/09)sa odredbama člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine, u vezi sa

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 125članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju za zaštituljudskih prava i osnovnih sloboda.Nalaže se Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine da,u skladu sa članom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine, u roku iz prethodnog stava, obavijesti Ustavni sudBosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenjaove odluke.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Milorad Živković, u vrijeme podnošenja zahtjevapredsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštineBosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: podnosilac zahtjeva),podnio je 5. juna 2012. godine Ustavnom sudu Bosne iHercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenuustavnosti člana 18.d. stav 4. Zakona o izmjenama i dopunamaZakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava ratai zaštite porodice sa djecom ("Službene novine Federacije BiH"broj 14/90).II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Molbom za učešće u postupku Ustavnom sudu seobratila Dobrila Jurić, koja je u postupku pred nadležnimfederalnim organima izgubila pravo na tuđu njegu i pomoć,budući da je njena invalidnost nastupila nakon 65. godinestarosti, bez obzira na to što je 100% invalid. U vezi sanavedenim, Ustavni sud podsjeća na to da je odredbom člana15. stav 1. Pravila Ustavnog suda BiH propisano ko su učesniciu postupku pred Ustavnim sudom. Članom 15. stav 2. PravilaUstavnog suda BiH propisano je da Ustavni sud može ukonkretnom predmetu odrediti druge učesnike u postupku nakoje će se primjenjivati princip kontradiktornosti. Imajući uvidu navedeno, kao i činjenicu da se radi o predmetu u kojemse traži apstraktna ocjena ustavnosti sporne odredbe na osnovučlana VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud smatrada u konkretnom slučaju ne postoje razlozi da se, premaodredbama člana 15. stav 2. Pravila Ustavnog suda BiH, odrededrugi učesnici u postupku.3. Na osnovu člana 22. stav 1. Pravila Ustavnog suda, odParlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Predstavničkogdoma i Doma naroda (u daljnjem tekstu: Parlament FBiH)zatraženo je 25. jula 2012. godine da dostave odgovore nazahtjev.4. Dom naroda Parlamenta FBiH je 27. augusta 2012.godine od Ustavnog suda zatražio produženje roka zadostavljanje odgovora na predmetni zahtjev. Ustavni sud jedopisom od 7. septembra 2012. godine odobrio navedenizahtjev. Parlament FBiH nije dostavio odgovor na zahtjev.5. Na osnovu člana 33. Pravila Ustavnog suda, odFederalnog ministarstva rada i socijalne politike (u daljnjemtekstu: Federalno ministarstvo) zatraženo je 18. oktobra 2012.godine da dostavi odgovor o tome šta su razlozi, odnosno šta jesvrha koja se želi postići odredbom člana 18.d. stav 4. Zakona oizmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite,zaštite civilnih žrtava rata i zaštite porodice sa djecom("Službene novine Federacije BiH" broj 14/90). Federalnoministarstvo je navedenu informaciju dostavilo Ustavnom sudu6. novembra 2012. godine.6. Informacija Federalnog ministarstva je dostavljenapodnosiocu zahtjeva 13. decembra 2012. godine.III. Zahtjeva) Navodi iz zahtjeva7. Podnosilac zahtjeva traži od Ustavnog suda ocjenukompatibilnosti člana 18.d. stav 4. Zakona o izmjenama idopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnihžrtava rata i zaštite porodice sa djecom ("Službene novineFederacije BiH" broj 14/09). Podnosilac zahtjeva smatra da jenavedena odredba diskriminirajuća, te da su njome uneravnopravan položaj stavljena lica sa invaliditetom čiji jeinvaliditet nastao nakon 65. godine. Prema mišljenjupodnosioca zahtjeva, navedena lica su trebala biti boljezaštićena, budući da se na nastupanje invalidnosti ne možeutjecati, a radi se o licima kojima je pomoć neupitna.Podnosilac zahtjeva smatra da je sporna odredba u suprotnostisa članom 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava iosnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija).Također, smatra da je navedena odredba u suprotnosti saEvropskom socijalnom poveljom, posebno sa poglavljem kojese odnosi na lica sa invaliditetom. Podnosilac zahtjeva ukazujena odredbu člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine, premakojoj prava i slobode određene Evropskom konvencijom imajuprioritet nad drugim zakonima. Predlaže da Ustavni sud utvrdida je sporna odredba neustavna.b) Informacija Federalnog ministarstva8. U svojoj informaciji Federalno ministarstvo je naveloda je Zakonom o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnihžrtava rata i zaštite porodice sa djecom ("Službene novineFBiH" broj 54/04) po prvi put omogućeno da lica sainvaliditetom ostvaruju prava na ličnu invalidninu, dodatak zanjegu i pomoć od drugog lica i ortopedski dodatak. Istaknuto jeda je Zakon imao mnoge manjkavosti počevši od nedostatkadefinicije invaliditeta, nepreciznosti definiranja korisnika prava,nepostojanja razlike između bolesti ili starosti i stanjainvaliditeta. Njegova primjena je rezultirala uvođenjem u pravoogromnog broja korisnika, prijenosom dotadašnjih korisnikaprava po kantonalnim propisima na federalni nivo, teneadekvatnom zaštitom lica sa invaliditetom kojima je pomoćnajpotrebnija. Izmjenama i dopunama navedenog zakona iz2009. godine željelo se postići da se na najbolji mogući načinzaštite lica sa invaliditetom sa najvećim stepenom oštećenjaorganizma, da se bolest i starost razdvoje od invaliditeta, te dase dijelu dotadašnjih korisnika prava osigura zaštita nakantonalnom nivou, s obzirom na to da je oblast socijalnezaštite stvar podijeljene nadležnosti između kantona iFederacije. Prema mišljenju Ministarstva, odredba člana 18.d.stav 4. navedenog zakona ne dovodi do diskriminacije lica sainvaliditetom, nego se izmijenjenim zakonom želio poštovatiUstav u pogledu podijeljene nadležnosti.IV. Relevantni propisi9. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona oosnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava rata izaštite porodice sa djecom ("Službene novine FBiH" broj14/09) u relevantnom dijelu glasi:Član 18.d. stav 4.Lica sa invaliditetom koji je nastao nakon 65. godineživota a kod kojih je, u skladu sa mišljenjem Instituta, utvrđenapotreba za korištenjem prava na dodatak za njegu i pomoć oddrugog lica, ovo pravo ostvaruju u skladu sa propisomkantona.V. Dopustivost10. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sudpolazi od odredbe člana VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine.Član VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:

Broj 14 - Strana 126 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Ustavni sud je jedini nadležan da odlučuje o bilo kojemsporu koji se javlja po ovom Ustavu između dva entiteta, iliizmeđu Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, te izmeđuinstitucija Bosne i Hercegovine, uključujući ali neograničavajući se na to pitanje:- Da li je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelanodnos sa susjednom državom u skladu sa ovim Ustavom,uključujući i odredbe koje se odnose na suverenitet iteritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.- Da li je bilo koja odredba ustava ili zakona jednogentiteta u skladu sa ovim Ustavom.Sporove može pokrenuti član Predsjedništva,predsjedavajući Vijeća ministara, predsjedavajući, ili njegovzamjenik, bilo kojeg doma Parlamentarne skupštine; jednačetvrtina članova/delegata bilo kojeg doma Parlamentarneskupštine, ili jedna četvrtina članova bilo kojeg domazakonodavnog organa jednog entiteta.11. Budući da je zahtjev za ocjenu ustavnosti entitetskogzakona podnio predsjedavajući Predstavničkog domaParlamentarne skupštine BiH, Ustavni sud konstatira da jezahtjev podnijelo ovlašteno lice iz člana VI/3.a) Ustava Bosne iHercegovine.12. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.a) Ustava Bosne iHercegovine i člana 17. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavnisud je utvrdio da je predmetni zahtjev dopustiv zato što ga jepodnio ovlašteni subjekt, te da ne postoji nijedan razlog zanedopustivost zahtjeva iz člana 17. stav 1. Pravila Ustavnogsuda.VI. Meritum13. Podnosilac zahtjeva navodi da član 18.d. stav 4.Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalnezaštite, zaštite civilnih žrtava rata i zaštite porodice sa djecom("Službene novine FBiH" broj 14/09) nije saglasan sa članom14. Evropske konvencije u vezi sa Evropskom socijalnompoveljom.Član II/2. Ustava Bosne i Hercegovine glasi:Prava i slobode predviđeni u Evropskoj konvenciji zazaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njenimprotokolima se direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini. Oviakti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.Član 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju glasi:Opća zabrana diskriminacije1. Uživanje svih prava određenih zakonom osigurat će sebez diskriminacije na bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa,boja kože, jezik, vjera, političko ili drugo mišljenje, nacionalnoili socijalno porijeklo, pripadnost nacionalnoj manjini,imovina, rođenje ili drugi status.2. Nikoga ne smiju diskriminirati javna tijela na bilo kojojosnovi, kako je i navedeno u stavu 1.14. Ustavni sud konstatira da podnosilac zahtjeva ističe daje odredba člana 18.d. stav 4. Zakona o izmjenama i dopunamaZakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava ratai zaštite porodice sa djecom ("Službene novine FBiH" broj14/09) u suprotnosti sa Evropskom socijalnom poveljom. S timu vezi, Ustavni sud zapaža da je Predsjedništvo Bosne iHercegovine 16. jula 2008. godine donijelo odluku o ratifikacijirevidirane Evropske socijalne povelje od 3. maja 1996. godine.Prema mišljenju Ustavnog suda, aktom ratifikacije Evropskasocijalna povelja postala je sastavni dio pravnog poretka uBosni i Hercegovini. Međutim, ona nije navedena međudokumentima u Aneksu I Ustava Bosne i Hercegovine, a niaktom ratifikacije automatski nije postala (i) dio Ustava Bosne iHercegovine. Stoga će se ustavnost osporene zakonske odredbeispitati u skladu sa ovim Ustavom, kako je to propisanoodredbama člana VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine.15. Ustavni sud zapaža da podnosilac zahtjeva u suštiniukazuje na diskriminaciju po osnovu samog zakona. S tim uvezi, Ustavni sud podsjeća na to da član 1. Protokola broj 12 uzEvropsku konvenciju sadrži opći princip zabrane diskriminacijei garantira uživanje svih prava određenih zakonom bezdiskriminacije na bilo kojem osnovu kao što su spol, rasa, bojakože, jezik, vjera, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ilisocijalno porijeklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina,rođenje ili drugi status. Dalje, odredbe Protokola broj 12 uzEvropsku konvenciju podrazumijevaju i da javni organi nikogane mogu diskriminirati prema bilo kojem osnovu, dakleosnovni princip nediskriminacije je proširen i na domaćezakone, a ne samo na prava garantirana Evropskomkonvencijom, kako to predviđa član 14. Evropske konvencijena koji se poziva podnosilac zahtjeva. Prema tome, Ustavni sudće ispitati da li je odredba člana 18.d. stav 4. Zakona oizmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite,zaštite civilnih žrtava rata i zaštite porodice sa djecom("Službene novine FBiH" broj 14/09) u suprotnosti sa članom1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju. S tim u vezi,Ustavni sud naglašava da se, prema članu II/2. Ustava Bosne iHercegovine, prava i slobode predviđeni u Evropskojkonvenciji i u njenim protokolima direktno primjenjuju u Bosnii Hercegovini i da ti akti imaju prioritet nad svim ostalimzakonima. Stoga, Ustavni sud naglašava da je član 1. Protokolabroj 12 Evropske konvencije dio Ustava Bosne i Hercegovine,te da ga, s obzirom na njegov opći karakter, nije potrebnoispitivati u odnosu na neko od prava iz Evropske konvencije iUstava Bosne i Hercegovine već samostalno.16. Ustavni sud je u Odluci broj U 7/11 od 30. marta2012. godine konstatirao da još ne postoji značajna praksa niEvropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropskisud), niti Ustavnog suda u vezi sa tumačenjem odredabaProtokola broj 12 uz Evropsku konvenciju. Stoga je u toj odluciistaknuto sljedeće: " […] da je za Ustavni sud značajnotumačenje koje je Evropski sud dao u odluci koju je donio upredmetu Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine (vidiEvropski sud, Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine,presuda od 22. decembra 2009. godine, aplikacije br. 27996/06i 34836/06). U toj odluci, Evropski sud je naveo: 'Smisaodiskriminacije [je] konstantno interpretiran u praksi Suda uokviru razmatranja člana 14. Evropske konvencije. U suštini,ova praksa je jasno ustanovila da diskriminacija znači različittretman, bez objektivnog i razumnog opravdanja, osoba u istojsituaciji (vidi paragrafi 42-44 gore i izvore koji ih citiraju).Izvori koriste isti termin diskriminacije u pogledu člana 1.Protokola broj 12. Bez obzira na razliku između ove dvijeodredbe, značenje ovog termina u članu 1. Protokola broj 12ima intenciju da bude identičan sa terminom iz člana 14. (vidiEksplanatorni izvještaj Protokola broj 12 18). Stoga Sud ne vidinijedan razlog da odstupi od utvrđene interpretacijediskriminacije, kako je gore u tekstu objašnjeno, kada istitermin primjenjuje u okviru člana 1. Protokola broj 12'.Evropski sud je u navedenom predmetu zaključio da je došlo dokršenja prava iz člana 1. Protokola broj 12 uz Evropskukonvenciju, gotovo u cijelosti upućujući na svoje zaključke uistoj odluci u pogledu kršenja člana 14. Evropske konvencije uvezi sa članom 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju".(vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U7/11 od 30. marta 2012. godine, tačka 21, objavljena u"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 36/12).17. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud podsjeća na toda, prema praksi Evropskog suda, diskriminacija nastupa ako selice ili grupa lica koji se nalaze u analognoj situaciji različito

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 127tretiraju na osnovu spola, rase, boje, jezika, vjere (...) u pogleduuživanja prava iz Evropske konvencije, a ne postoji objektivno irazumno opravdanje za takav tretman ili upotrebu sredstavanaspram željenog cilja koji nisu u proporcionalnom odnosu(vidi Evropski sud, Belgijski jezički slučaj, presuda od 9.februara 1967. godine, serija A, broj 6, stav 10). Pri tome jenevažno je li diskriminacija posljedica različitog zakonskogtretmana ili primjene samog zakona (vidi Evropski sud, Irskaprotiv Velike Britanije, presuda od 18. januara 1978. godine,serija A, broj 25, stav 226).18. Prema praksi Ustavnog suda i Evropskog suda, nekiakt ili propis je diskriminirajući ako pravi razliku izmeđupojedinaca ili grupa koje se nalaze u sličnoj situaciji, te ako utom razlikovanju izostane objektivno i razumno opravdanje,odnosno ako nije bilo razumnog odnosa proporcionalnostiizmeđu upotrijebljenih sredstava i ciljeva čijem ostvarenju seteži. Međutim, prema praksi Evropskog suda, državni organiimaju određenu slobodu procjene kada odlučuju da li i u kojojmjeri razlike u inače sličnim situacijama opravdavaju različittretman prema zakonu. Obim te slobode procjene varira uzavisnosti od okolnosti samog predmeta i pozadine togpredmeta (vidi Evropski sud, Rasmunssen protiv Danske,presuda od 28. novembra 1984. godine, serija A, broj 87, stav40). Naprimjer, Evropski sud je dopustio priličnu sloboduprocjene u vezi sa formuliranjem i provođenjem odluka uoblasti porezne politike (vidi Evropski sud, National andProvincial Building Society i ostali protiv UjedinjenogKraljevstva, presuda od 3. oktobra 1997. godine, Izvještaji opresudama i odlukama 1997-VII, stav 80).19. U konkretnom slučaju, podnosilac zahtjeva smatra dasu spornom odredbom diskriminirana lica sa invaliditetom čijije invaliditet nastao nakon 65. godine života. Podnosilaczahtjeva ističe da su navedena lica spornom odredbom stavljenau neravnopravan položaj iako su trebala biti zaštićena, budućida se na nastupanje invalidnosti ne može utjecati. Također,naglašava da se radi o licima kojima je potrebna pomoć. Iznavedenog proizlazi da podnosilac zahtjeva upućuje nadiskriminaciju po osnovu godina života. Iako u članu 1.Protokola broj 12 nije eksplicitno navedena zabranadiskriminacije po starosnoj dobi, navedenim članom jepropisano uživanje svih prava određenih zakonom, odnosnoopća zabrana diskriminacije prema zakonu u odnosu na drugistatus. Dakle, prema mišljenju Ustavnog suda, iz formulacijenavedenog člana nabrajanje osnova za razliku u tretmanu kojipredstavlja diskriminaciju nije iscrpljen, te da bi se stogazabrana diskriminacije po osnovu starosne dobi mogla podvestipod pojam drugi status u smislu navedenog člana.20. Ustavni sud ukazuje na to da međunarodno pravopriznaje tri osnova za osiguranje odgovarajućeg standardaživota: imovinu, rad i socijalno osiguranje. Pravo na socijalnoosiguranje u najširem smislu podrazumijeva pravo na socijalnoosiguranje i pravo na socijalnu pomoć. Socijalno osiguranjepodrazumijeva izdvajanje određenih sredstava radnika, kako bioni i njihovi članovi porodice imali pravo na određenu naknaduu slučaju bolesti, povreda nastalih na radu ili u slučajupenzioniranja. Socijalna pomoć predstavlja novčana izdvajanjaiz državnih fondova po osnovu poreza ili drugih izvora zaugrožene kategorije kao što su lica sa invaliditetom inezaposlena lica. U smislu međunarodnopravne zaštite, licimasa invaliditetom pripadaju sva osnovna (opća) ljudska prava islobode jednako kao i svim drugim ljudima. Zbog svojihobjektivno datih posebnih potreba, oni, međutim, imaju i nekadodatna prava. Ona ne predstavljaju njihovo favoriziranje(diskriminaciju ostalih) već nužan uvjet da bi im se osiguralastvarna ravnopravnost sa drugim ljudima na isti način kao što seodgovarajućim mjerama štite i druge ugrožene kategorije ljudi,kao što su djeca, starija lica, manjine itd.21. Ustavni sud zapaža, ne dajući pri tome bilo kakvudefiniciju invaliditeta, da je pojam invalid uobičajen naziv zalice koje je usljed urođene ili stečene tjelesne mane (usljedbolesti, povrede, ranjavanja i sl.) djelimično ili u potpunostionesposobljeno za rad, a u nekim slučajevima i za staranje osamom sebi. U zavisnosti od toga kako je došlo do invalidnosti,obično se dijele na ratne, mirnodopske i invalide rada, s tim dasu moguće i daljnje podjele (npr., ratni vojni invalidi,mirnodopski vojni invalidi i dr.).22. Ustavni sud podsjeća na to da je Bosna i Hercegovinadržava koja se u svom Ustavu opredijelila za poštivanjeljudskih prava i osnovnih sloboda. Već u preambuli UstavaBosne i Hercegovine poziva se na Univerzalnu deklaraciju oljudskim pravima, Međunarodni pakt o građanskim i političkimpravima, odnosno o ekonomskim, socijalnim i kulturnimpravima i Deklaraciju o pravima lica koja pripadajunacionalnim ili etničkim, vjerskim i jezičkim manjinama.Sastavni dio Ustava Bosne i Hercegovine čini petnaestmeđunarodnih sporazuma o ljudskim pravima pobrojanih uAneksu I na Ustav Bosne i Hercegovine, a uživanje prava isloboda iz navedenih međunarodnih sporazuma osigurano jesvim licima u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije, kako jeto propisano članom II/4. Ustava Bosne i Hercegovine.23. Međutim, Ustavni sud podsjeća na to da su pitanjakoja se tiču socijalne politike i pitanja lica sa invaliditetom unadležnosti entiteta i kantona. To kao rezultat ima i različitazakonska rješenja u toj oblasti.24. S ciljem poboljšanja stanja u oblasti invalidnostiUstavni sud zapaža da je Vijeće ministara Bosne i Hercegovine8. maja 2008. godine usvojilo Politiku u oblasti invalidnosti uBosni i Hercegovini, objavljenu u "Službenom glasniku BiH"broj 76/08. U navedenom dokumentu je istaknuto da cilj ovePolitike Bosne i Hercegovine, njenih entiteta Federacije Bosnei Hercegovine i Republike Srpske i Distrikta Brčko je daomogući svim osobama sa invaliditetom da dostignu najvišikvalitet životnog potencijala, poštovanja i digniteta,nezavisnosti, produktivnosti i jednakog učešća u društvu unajproduktivnijem i što pristupačnijem okruženju. Zakone,podzakonska akta i programe koji omogućavaju osobama sainvaliditetom da ispune ove ciljeve trebaju inicirati, finansiratii provoditi vladine institucije, privatni i nevladin sektor ipojedinci. Dalje je ukazano na to da je diskriminacija osoba sainvaliditetom česta u svakodnevnom životu, bez obzira napostojanje pojedinih zakona koji zabranjuju diskriminaciju poosnovu invalidnosti. Najilustrativniji primjer diskriminacije jeda su novčane naknade po osnovu invalidnosti za isti stepen ivrstu invalidnosti u rasponu od 41 KM do 1700 KM. Politikaima 14 ciljeva, a prvi je ratificirati Konvenciju UN-a o pravimalica sa invaliditetom i druge međunarodne dokumente.25. Nakon usvajanja navedene Politike u oba entiteta suizrađene strategije u oblasti invalidnosti i to "Strategija zaunapređenje društvenog položaja lica sa invaliditetom uRepublici Srpskoj 2010-2015" i "Strategija za izjednačavanjemogućnosti za osobe sa invaliditetom u Federaciji Bosne iHercegovine 2011-2015". U Strategiji za izjednačavanjemogućnosti za osobe sa invaliditetom u Federaciji BiH 2011-2015 je istaknuto da međunarodni pravni instrumenti koje jeBosna i Hercegovina ratificirala i koji su sastavni dio UstavaBosne i Hercegovine, ustava entiteta i kantona, a neki su popravnoj snazi iznad domaćih zakona, čine dio normativnopravnogporetka relevantnog i za pitanje invaliditeta. Ukazanoje na to da je osnovni princip međunarodnih instrumenataprincip nediskriminacije, što znači da licima sa invaliditetompripadaju sva prava propisana međunarodnim dokumentima

Broj 14 - Strana 128 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.jednako kao i svakom građaninu. Stoga, pored obaveze dauskladi domaće zakonodavstvo sa međunarodnim normamakoje je prihvatila, država je obavezna i da u praktičnoj primjenivodi računa o tome koliko su ranjive grupe, kao što su lica sainvaliditetom, uključene u sistem i koliko im je od propisanihprava stvarno dostupno. Istaknuto je da je Bosna i Hercegovinausvajanjem međunarodne regulative pokazala opredjeljenje zauvažavanje principa demokratije i poštivanja ljudskih prava. Umnoge zakone od interesa za lica sa invaliditetom ugrađeni suprincipi nediskriminacije. Međutim, istaknuto je da u nekimzakonima nisu na pravi način prepoznate potrebe lica sainvaliditetom.26. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud mora odgovoritida li sporna odredba ukazuje na različito postupanje premalicima sa invaliditetom koja se nalaze u istoj situaciji. S tim uvezi, Ustavni sud podsjeća na to da je spornom odredbompropisano da lica sa invaliditetom koji je nastao nakon 65.godine života, a kod kojih je u skladu sa mišljenjem Institutautvrđena potreba za korištenjem prava na dodatak za njegu ipomoć drugog lica, ovo pravo ostvaruju u skladu sa propisomkantona. Prema mišljenju Ustavnog suda, nesporno proizlazi danavedena odredba pravi razliku između lica sa invalidnošću pogodinama starosti. Naime, ovom odredbom je napravljenarazlika između lica sa invaliditetom čija je invalidnost nastupilanakon 65. godine života u odnosu na lica čija je invalidnostnastupila prije 65. godine života. Stoga, prema mišljenjuUstavnog suda, sporna odredba sama po sebi pravi razlikuizmeđu lica sa invaliditetom prema dobnoj skupini sa aspektanastupanja invaliditeta.27. Dalje, Ustavni sud mora razmotriti da li ovakavrazličit tretman lica sa invaliditetom ima razumno i objektivnoopravdanje. Naime, za Ustavni sud se postavlja pitanje zbogčega lica kod kojih je invalidnost nastupila nakon 65. godineživota moraju svoja prava ostvarivati u skladu sa kantonalnimpropisima, a lica čija je invalidnost nastupila prije 65. godinesvoja prava i dalje mogu ostvarivati u skladu sa federalnimpropisima. Ustavni sud naglašava da donosilac spornog zakonanije Ustavnom sudu dostavio odgovor iz kojeg bi se moglojasno zaključiti šta je bio ratio sporne odredbe. Stoga je Ustavnisud zatražio informaciju od Federalnog ministarstva, koje jenadležno za pitanje socijalne politike, te je ujedno i bilopredlagač sporne odredbe. Iz informacije Federalnogministarstva proizlazi da je primjena Zakona o izmjenama idopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnihžrtava rata i zaštite porodica sa djecom ("Službene novine FBiHbroj 54/04) dovela do povećanja velikog broja korisnikaosiguranja na način da su dotadašnji korisnici prava po osnovukantonalnih propisa prebačeni na federalni nivo. Razlog zaponovno vraćanje navedenih lica na kantonalni nivo Federalnoministarstvo opravdava time da je to najbolji mogući načinzaštite lica sa invaliditetom sa najvećim stepenom oštećenjaorganizma. Naime, prema mišljenju Ministarstva, potrebno jeda se bolest i starost razdvoje od invaliditeta sa najvećimstepenom. Federalno ministarstvo zaključuje da sporna odredbane dovodi do diskriminacije već se njome htio poštovati UstavFederacije Bosne i Hercegovine u pogledu podjele nadležnostiizmeđu Federacije i kantona.28. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će ispitati da lise različito postupanje prema licima sa invaliditetom možeopravdati raspodjelom nadležnosti između Federacije Bosne iHercegovine i kantona. S tim u vezi, Ustavni sud naglašava dapitanje socijalne politike prema članu III.2. Ustava FederacijeBosne i Hercegovine potpada pod nadležnost federalne vlasti ikantona. Članom III.3.1) Ustava Federacije Bosne iHercegovine je propisano da se nadležnosti iz člana III.2, međukojima je i socijalna politika, ostvaruju zajednički ili odvojenoili u okviru kantona koordinirano od federalne vlasti. Premačlanu III.3.2) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kantoni ifederalna vlast se u pogledu svojih nadležnosti dogovaraju natrajnom osnovu.29. Dovodeći navedeno u kontekst socijalne politike,prema mišljenju Ustavnog suda, ova ustavna raspodjelanadležnosti ne bi mogla biti odgovor za ovakav različit tretmanlica sa invaliditetom. Pri tome, Ustavni sud naglašava, netumačeći odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, daraspodjela nadležnosti između kantona i federalne vlastiukazuje na to da se federalna vlast i kantoni zajedničkidogovaraju o načinu provođenja socijalne politike, koji ne bismio biti na štetu korisnika prava. Ta politika bi, kako ističeUstavni sud, morala voditi što više ka ujednačenju i povećanjuprava lica sa invaliditetom, a ne ka njihovom različitomtretiranju i umanjenju njihovih prava. Štaviše, prioritet bi trebaobiti ispunjenje u najvećem mogućem dijelu međunarodnihobaveza koje je preuzela država Bosna i Hercegovina, a samimtime i njeni entiteti u ostvarivanju prava lica sa invaliditetomkao najranjivije kategorije stanovništva.30. Prema mišljenju Ustavnog suda, raspodjelanadležnosti ne može biti razumno i objektivno opravdanje zaovakav različit tretman lica sa invaliditetom po godinamastarosti, a kako to u svojoj informaciji navodi Federalnoministarstvo. Ustavni sud zapaža da Federalno ministarstvo usvojoj informaciji nije odgovorilo na pitanje zbog čega su licačiji je invaliditet nastupio nakon 65. godine upućena da svojaprava ostvaruju po kantonalnim propisima, dok su lica čiji jeinvaliditet nastupio prije 65. godine ostavljena da svoja pravamogu ostvarivati u skladu sa federalnim propisima. Ustavni sudnaglašava da sporna odredba sama po sebi nesporno pravirazliku između lica sa invaliditetom prema godinama starosti.To je, prema mišljenju Ustavnog suda, dovoljno za zaključakda je sporna odredba diskriminirajuća, ne ulazeći pri tome usame uvjete i iznose koje bi ovi korisnici ostvarili u skladu sakantonalnim propisima, na što su upućeni spornom odredbom.Pri tome, Ustavni sud napominje da se Federacija sastoji od 10kantona, te da zakonska rješenja u pogledu socijalne politike usvakom od kantona ne moraju biti nužno istovjetna. Ustavnisud primjećuje da iz izvještaja o stanju u oblasti invalidnosti uBiH od marta 2012. godine, koji je izradila grupa sastavljena odpredstavnika organizacija članica Mreže organizacija lica sainvaliditetom Bosne i Hercegovine, proizlazi da su uimplementaciji sporne odredbe samo Kanton Sarajevo,Tuzlanski kanton i Zeničko-dobojski kanton do sada reguliralipravo na tuđu njegu i pomoć, a da je praktična primjena sporneodredbe počela samo u Kantonu Sarajevo.31. Ustavni sud naglašava da lica sa invaliditetom imajupravo da u potpunosti i jednako učestvuju u društvu i dapoboljšaju kvalitet svog života. S druge strane, obaveza državeje da im omogući da dostignu najviši kvalitet životnogpotencijala, poštovanja i digniteta, nezavisnosti, produktivnostii jednakog učešća u društvu u najproduktivnijem i štopristupačnijem okruženju. Dakle, cilj svakog društva bi trebaobiti da se ovim kategorijama stanovništva olakša svakodnevninačin života, a ne da se vrši njihova marginalizacija. Premamišljenju Ustavnog suda, na državi je da teži da socijalnapolitika u odnosu na lica sa invaliditetom bude takva da nebude različitosti u pogledu ostvarivanja njihovih prava ili da seone svedu na najmanju moguću mjeru. Imajući u vidunavedeno, Ustavni sud smatra da sporna odredba nezadovoljava ove zahtjeve. Štaviše, sporna odredba je sama posebi diskriminirajuća jer pravi razliku između lica sainvaliditetom po godinama starosti. Pri tome, zakonodavac nijedostavio razumno i objektivno opravdanje za ovo razlikovanje,

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 129a navedeno Ustavni sud nije mogao zaključiti ni iz informacijekoju je dobio od Federalnog ministarstva.32. Na osnovu navedenog, te budući da je utvrđeno danema razumnog i objektivnog opravdanja za ovako različitotretiranje lica sa invaliditetom prema godinama starosti, Ustavnisud smatra da je odredba člana 18.d. stav 4. Zakona oizmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite,zaštite civilnih žrtava rata i zaštite porodice sa djecom("Službene novine FBiH" broj 14/09) diskriminirajuća i samimtim suprotna članu II/2. Ustava Bosne i Hercegovine, u vezi sačlanom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju.VII. Zaključak33. Ustavni sud zaključuje da je odredba člana 18.d. stav4. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o osnovamasocijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava rata i zaštite porodice sadjecom ("Službene novine FBiH" broj 14/09) suprotna odredbičlana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine, u vezi sa članom 1.Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju, jer ukazuje narazličit tretman lica sa invaliditetom, a ne postoji razumno iobjektivno opravdanje za takvo postupanje.34. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. i člana 63. stav 4.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.35. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, s. r.Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnome sazivu, upredmetu broj U 9/12, rješavajući zahtjev Milorada Živkovića,u vrijeme podnošenja zahtjeva predsjedatelja Zastupničkogdoma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, na temeljučlanka VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak2. alineja 2, članka 61. st. 1. i 2. i članka 63. stavak 4. PravilaUstavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne iHercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikTudor Pantiru, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaConstance Grewe, sutkinjaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudacna sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se zahtjev Milorada Živkovića, u vrijemepodnošenja zahtjeva predsjedatelja Zastupničkog domaParlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, za ocjenuustavnosti članka 18.d. stavak 4. Zakona o izmjenama idopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnihžrtava rata i zaštite obitelji sa djecom ("Službene novineFederacije Bosne i Hercegovine" broj 14/09).Utvrđuje se da odredba članka 18.d. stavak 4. Zakona oizmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite,zaštite civilnih žrtava rata i zaštite obitelji sa djecom ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" broj 14/09) nijesukladna članku II/2. Ustava Bosne i Hercegovine, u vezi saodredbama članka 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvencijuza zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.Nalaže se Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine da,sukladno članku 63. stavak 4. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine, najkasnije u roku od šest mjeseci od dana dostaveove odluke, uskladi odredbu članka 18.d. stavak 4. Zakona oizmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite,zaštite civilnih žrtava rata i zaštite obitelji sa djecom ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" broj 14/09) saodredbama članka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine, u vezi sačlankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju za zaštituljudskih prava i temeljnih sloboda.Nalaže se Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine da,sukladno članku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine, u roku iz prethodnog stavka, obavijesti Ustavnisud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljemizvršenja ove odluke.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Milorad Živković, u vrijeme podnošenja zahtjevapredsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštineBosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva),podnio je 5. lipnja 2012. godine Ustavnom sudu Bosne iHercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenuustavnosti članka 18.d. stavak 4. Zakona o izmjenama idopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnihžrtava rata i zaštite obitelji sa djecom ("Službene novineFederacije BiH" broj 14/90).II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Molbom za sudjelovanje u postupku Ustavnom sudu seobratila Dobrila Jurić, koja je u postupku pred nadležnimfederalnim tijelima izgubila pravo na tuđu skrb i pomoć, budućida je njezina invalidnost nastupila nakon 65. godine starosti,bez obzira na to što je 100% invalid. U vezi sa navedenim,Ustavni sud podsjeća na to da je odredbom članka 15. stavak 1.Pravila Ustavnog suda BiH propisano tko su sudionici upostupku pred Ustavnim sudom. Člankom 15. stavak 2. PravilaUstavnog suda BiH propisano je da Ustavni sud može ukonkretnom predmetu odrediti druge sudionike u postupku nakoje će se primjenjivati načelo kontradiktornosti. Imajući uvidu navedeno, kao i činjenicu da se radi o predmetu u kojemse traži apstraktna ocjena ustavnosti sporne odredbe na temeljučlanka VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sudsmatra da u konkretnom slučaju ne postoje razlozi da se, premaodredbama članka 15. stavak 2. Pravila Ustavnog suda BiH,odrede drugi sudionici u postupku.3. Na temelju članka 22. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,od Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Zastupničkogdoma i Doma naroda (u daljnjem tekstu: Parlament FBiH)zatraženo je 25. srpnja 2012. godine da dostave odgovore nazahtjev.4. Dom naroda Parlamenta FBiH je 27. kolovoza 2012.godine od Ustavnog suda zatražio produženje roka za dostavuodgovora na predmetni zahtjev. Ustavni sud je dopisom od 7.rujna 2012. godine odobrio navedeni zahtjev. Parlament FBiHnije dostavio odgovor na zahtjev.5. Na temelju članka 33. Pravila Ustavnog suda, odFederalnog ministarstva rada i socijalne politike (u daljnjemtekstu: Federalno ministarstvo) zatraženo je 18. listopada 2012.godine da dostavi odgovor o tome što su razlozi, odnosno što jesvrha koja se želi postići odredbom članka 18.d. stavak 4.Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalnezaštite, zaštite civilnih žrtava rata i zaštite obitelji sa djecom("Službene novine Federacije BiH" broj 14/90). Federalno

Broj 14 - Strana 130 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.ministarstvo je navedenu informaciju dostavilo Ustavnom sudu6. studenoga 2012. godine.6. Informacija Federalnog ministarstva je dostavljenapodnositelju zahtjeva 13. prosinca 2012. godine.III. Zahtjeva) Navodi iz zahtjeva7. Podnositelj zahtjeva traži od Ustavnog suda ocjenukompatibilnosti članka 18.d. stavak 4. Zakona o izmjenama idopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnihžrtava rata i zaštite obitelji sa djecom ("Službene novineFederacije BiH" broj 14/09). Podnositelj zahtjeva smatra da jenavedena odredba diskriminirajuća, te da su njome uneravnopravan položaj stavljene osobe sa invaliditetom čiji jeinvaliditet nastao nakon 65. godine. Prema mišljenjupodnositelja zahtjeva, navedene osobe su trebale biti boljezaštićene, budući da se na nastupanje invalidnosti ne možeutjecati, a radi se o osobama kojima je pomoć neupitna.Podnositelj zahtjeva smatra da je sporna odredba u suprotnostisa člankom 14. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava itemeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija).Također, smatra da je navedena odredba u suprotnosti saEuropskom socijalnom poveljom, posebno sa poglavljem kojese odnosi na osobe sa invaliditetom. Podnositelj zahtjevaukazuje na odredbu članka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine,prema kojoj prava i slobode određene Europskom konvencijomimaju prioritet nad drugim zakonima. Predlaže da Ustavni sudutvrdi da je sporna odredba neustavna.b) Informacija Federalnog ministarstva8. U svojoj informaciji Federalno ministarstvo je naveloda je Zakonom o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnihžrtava rata i zaštite obitelji sa djecom ("Službene novine FBiH"broj 54/04) po prvi put omogućeno da osobe sa invaliditetomostvaruju prava na osobnu invalidninu, dodatak za skrb i pomoćod druge osobe i ortopedski dodatak. Istaknuto je da je Zakonimao mnoge manjkavosti počevši od nedostatka definicijeinvaliditeta, nepreciznosti definiranja korisnika prava,nepostojanja razlike između bolesti ili starosti i stanjainvaliditeta. Njegova primjena je rezultirala uvođenjem u pravoogromnog broja korisnika, prijenosom dotadašnjih korisnikaprava po kantonalnim propisima na federalnu razinu, teneadekvatnom zaštitom osoba sa invaliditetom kojima jepomoć najpotrebnija. Izmjenama i dopunama navedenogzakona iz 2009. godine željelo se postići da se na najboljimogući način zaštite osobe sa invaliditetom sa najvećimstupnjem oštećenja organizma, da se bolest i starost razdvoje odinvaliditeta, te da se dijelu dotadašnjih korisnika prava osigurazaštita na kantonalnoj razini, s obzirom na to da je oblastsocijalne zaštite stvar podijeljene nadležnosti između kantona iFederacije. Prema mišljenju Ministarstva, odredba članka 18.d.stavak 4. navedenog zakona ne dovodi do diskriminacije osobasa invaliditetom, nego se izmijenjenim zakonom želio poštovatiUstav u pogledu podijeljene nadležnosti.IV. Relevantni propisi9. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona oosnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava rata izaštite obitelji sa djecom ("Službene novine FBiH" broj14/09) u relevantnom dijelu glasi:Članak 18.d. stavak 4.Osobe s invaliditetom, čiji je invaliditet nastao nakon 65.godine života, a kod kojih je, u skladu s mišljenjem Instituta,utvrđena potreba za korištenjem prava na dodatak za njegu ipomoć od strane druge osobe, ovo pravo ostvaruju u skladu spropisom kantona.V. Dopustivost10. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sudpolazi od odredbe članka VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine.Članak VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:Ustavni sud ima isključivu nadležnost odlučivanja o svimsporovima koji proisteknu iz ovog Ustava između entiteta, iliizmeđu Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, ili izmeđuinstitucija Bosne i Hercegovine, uključujući, ali neograničavajući se na to:- Je li odluka nekog entiteta da uspostavi posebneparalelne odnose sa susjednom državom sukladna ovomUstavu, uključujući i odredbe koje se tiču suvereniteta iteritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.- Je li neka odredba ustava ili zakona jednog entitetasukladna ovom Ustavu.Spor može pokrenuti član Predsjedništva, predsjedavajućiVijeća ministara, predsjedavajući ili dopredsjedavajući jednogod domova Parlamentarne skupštine; jedna četvrtinačlanova/delegata jednog od domova Parlamentarne skupštine,ili jedna četvrtina članova jednog od domova zakonodavnogtijela jednog entiteta.11. Budući da je zahtjev za ocjenu ustavnosti entitetskogzakona podnio predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarneskupštine BiH, Ustavni sud konstatira da je zahtjev podnijelaovlaštena osoba iz članka VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine.12. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(a) Ustava Bosne iHercegovine i članka 17. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da je predmetni zahtjev dopustiv zato štoga je podnio ovlašteni subjekt, te da ne postoji nijedan razlog zanedopustivost zahtjeva iz članka 17. stavak 1. Pravila Ustavnogsuda.VI. Meritum13. Podnositelj zahtjeva navodi da članak 18.d. stavak 4.Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalnezaštite, zaštite civilnih žrtava rata i zaštite obitelji sa djecom("Službene novine FBiH" broj 14/09) nije suglasan sa člankom14. Europske konvencije u vezi sa Europskom socijalnompoveljom.Članak II/2. Ustava Bosne i Hercegovine glasi:U Bosni i Hercegovini izravno se primjenjuju prava islobode garantirani Europskom konvencijom za zaštitu ljudskihprava i temeljnih sloboda kao i njezinim protokolima. Ovi aktiimaju prioritet nad svim ostalim zakonima.Članak 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju glasi:Opća zabrana diskriminacije1. Uživanje svih prava određenih zakonom osigurat će sebez diskriminacije na bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa,boja kože, jezik, vjera, političko ili drugo mišljenje, nacionalnoili socijalno podrijetlo, pripadnost nacionalnoj manjini,imovina, rođenje ili drugi status.2. Nikoga ne smiju diskriminirati javna tijela na bilo kojojosnovi, kako je i navedeno u stavku 1.14. Ustavni sud konstatira da podnositelj zahtjeva ističe daje odredba članka 18.d. stavak 4. Zakona o izmjenama idopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnihžrtava rata i zaštite obitelji sa djecom ("Službene novine FBiH"broj 14/09) u suprotnosti sa Europskom socijalnom poveljom. Stim u vezi, Ustavni sud zapaža da je Predsjedništvo Bosne iHercegovine 16. srpnja 2008. godine donijelo odluku oratifikaciji revidirane Europske socijalne povelje od 3. svibnja1996. godine. Prema mišljenju Ustavnog suda, aktomratifikacije Europska socijalna povelja postala je sastavni diopravnog poretka u Bosni i Hercegovini. Međutim, ona nijenavedena među dokumentima u Aneksu I Ustava Bosne i

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 131Hercegovine, a ni aktom ratifikacije automatski nije postala (i)dio Ustava Bosne i Hercegovine. Stoga će se ustavnost pobijanezakonske odredbe ispitati sukladno ovom Ustavu, kako je topropisano odredbama članka VI/3.(a) Ustava Bosne iHercegovine.15. Ustavni sud zapaža da podnositelj zahtjeva u bitiukazuje na diskriminaciju po osnovi samog zakona. S tim uvezi, Ustavni sud podsjeća na to da članak 1. Protokola broj 12uz Europsku konvenciju sadrži opće načelo zabranediskriminacije i jamči uživanje svih prava određenih zakonombez diskriminacije na bilo kojoj osnovi kao što su spol, rasa,boja kože, jezik, vjera, političko ili drugo mišljenje, nacionalnoili socijalno podrijetlo, pripadnost nacionalnoj manjini,imovina, rođenje ili drugi status. Dalje, odredbe Protokola broj12 uz Europsku konvenciju podrazumijevaju i da javna tijelanikoga ne mogu diskriminirati prema bilo kojoj osnovi, dakletemeljno načelo nediskriminacije je prošireno i na domaćezakone, a ne samo na prava zajamčena Europskomkonvencijom, kako to predviđa članak 14. Europske konvencijena koji se poziva podnositelj zahtjeva. Prema tome, Ustavni sudće ispitati je li odredba članka 18.d. stavak 4. Zakona oizmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite,zaštite civilnih žrtava rata i zaštite obitelji sa djecom ("Službenenovine FBiH" broj 14/09) u suprotnosti sa člankom 1.Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju. S tim u vezi,Ustavni sud naglašava da se, prema članku II/2. Ustava Bosne iHercegovine, prava i slobode predviđeni u Europskojkonvenciji i u njezinim protokolima izravno primjenjuju uBosni i Hercegovini i da ti akti imaju prioritet nad svim ostalimzakonima. Stoga, Ustavni sud naglašava da je članak 1.Protokola broj 12 Europske konvencije dio Ustava Bosne iHercegovine, te da ga, s obzirom na njegov opći karakter, nijepotrebno ispitivati u odnosu na neko od prava iz Europskekonvencije i Ustava Bosne i Hercegovine već samostalno.16. Ustavni sud je u Odluci broj U 7/11 od 30. ožujka2012. godine konstatirao da još ne postoji značajna praksa niEuropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europskisud), niti Ustavnog suda u vezi sa tumačenjem odredabaProtokola broj 12 uz Europsku konvenciju. Stoga je u toj odluciistaknuto sljedeće: " […] da je za Ustavni sud značajnotumačenje koje je Evropski sud dao u odluci koju je donio upredmetu Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine (vidiEuropski sud, Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine,presuda od 22. decembra 2009. godine, aplikacije br. 27996/06i 34836/06). U toj odluci, Evropski sud je naveo: 'Smisaodiskriminacije [je] konstantno interpretiran u praksi Suda uokviru razmatranja člana 14. Evropske konvencije. U suštini,ova praksa je jasno ustanovila da diskriminacija znači različittretman, bez objektivnog i razumnog opravdanja, osoba u istojsituaciji (vidi paragrafi 42-44 gore i izvore koji ih citiraju).Izvori koriste isti termin diskriminacije u pogledu člana 1.Protokola broj 12. Bez obzira na razliku između ove dvijeodredbe, značenje ovog termina u članu 1. Protokola broj 12ima intenciju da bude identičan sa terminom iz člana 14. (vidiEksplanatorni izvještaj Protokola broj 12 18). Stoga Sud ne vidinijedan razlog da odstupi od utvrđene interpretacijediskriminacije, kako je gore u tekstu objašnjeno, kada istitermin primjenjuje u okviru člana 1. Protokola broj 12'.Europski sud je u navedenom predmetu zaključio da je došlo dokršenja prava iz člana 1. Protokola broj 12 uz Evropskukonvenciju, gotovo u cijelosti upućujući na svoje zaključke uistoj odluci u pogledu kršenja člana 14. Europske konvencije uvezi sa članom 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju".(vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U7/11 od 30. ožujka 2012. godine, točka 21, objavljena u"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 36/12).17. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud podsjeća na toda, prema praksi Europskog suda, diskriminacija nastupa ako seosoba ili skupina osoba koje se nalaze u analognoj situacijirazličito tretiraju na temelju spola, rase, boje, jezika, vjere (...) upogledu uživanja prava iz Europske konvencije, a ne postojiobjektivno i razumno opravdanje za takav tretman ili upotrebusredstava naspram željenog cilja koji nisu u proporcionalnomodnosu (vidi Europski sud, Belgijski jezični slučaj, presuda od9. veljače 1967. godine, serija A, broj 6, stavak 10). Pri tome jenevažno je li diskriminacija posljedica različitog zakonskogtretmana ili primjene samog zakona (vidi Europski sud, Irskaprotiv Velike Britanije, presuda od 18. siječnja 1978. godine,serija A, broj 25, stavak 226).18. Prema praksi Ustavnog suda i Europskog suda, nekiakt ili propis je diskriminirajući ako pravi razliku izmeđupojedinaca ili skupina koje se nalaze u sličnoj situaciji, te ako utom razlikovanju izostane objektivno i razumno opravdanje,odnosno ako nije bilo razumnog odnosa proporcionalnostiizmeđu upotrijebljenih sredstava i ciljeva čijem ostvarenju seteži. Međutim, prema praksi Europskog suda, državna tijelaimaju određenu slobodu procjene kada odlučuju opravdavaju lii u kojoj mjeri razlike u inače sličnim situacijama različittretman prema zakonu. Obujam te slobode procjene varira uovisnosti o okolnostima samog predmeta i pozadini togpredmeta (vidi Europski sud, Rasmunssen protiv Danske,presuda od 28. studenoga 1984. godine, serija A, broj 87,stavak 40). Naprimjer, Europski sud je dopustio priličnuslobodu procjene u vezi sa formuliranjem i provedbom odlukau oblasti porezne politike (vidi Europski sud, National andProvincial Building Society i ostali protiv UjedinjenogKraljevstva, presuda od 3. listopada 1997. godine, Izvješća opresudama i odlukama 1997-VII, stavak 80).19. U konkretnom slučaju, podnositelj zahtjeva smatra dasu spornom odredbom diskriminirane osobe sa invaliditetomčiji je invaliditet nastao nakon 65. godine života. Podnositeljzahtjeva ističe da su navedene osobe spornom odredbomstavljene u neravnopravan položaj iako su trebale biti zaštićene,budući da se na nastupanje invalidnosti ne može utjecati.Također, naglašava da se radi o osobama kojima je potrebnapomoć. Iz navedenog proizlazi da podnositelj zahtjeva upućujena diskriminaciju po osnovi godina života. Iako u članku 1.Protokola broj 12 nije eksplicitno navedena zabranadiskriminacije po starosnoj dobi, navedenim člankom jepropisano uživanje svih prava određenih zakonom, odnosnoopća zabrana diskriminacije prema zakonu u odnosu na drugistatus. Dakle, prema mišljenju Ustavnog suda, iz formulacijenavedenog članka nabrajanje osnova za razliku u tretmanu kojipredstavlja diskriminaciju nije iscrpljen, te da bi se stogazabrana diskriminacije po osnovi starosne dobi mogla podvestipod pojam drugi status u smislu navedenog članka.20. Ustavni sud ukazuje na to da međunarodno pravopriznaje tri osnove za osiguranje odgovarajućeg standardaživota: imovinu, rad i socijalno osiguranje. Pravo na socijalnoosiguranje u najširem smislu podrazumijeva pravo na socijalnoosiguranje i pravo na socijalnu pomoć. Socijalno osiguranjepodrazumijeva izdvajanje određenih sredstava djelatnika, kakobi oni i njihovi članovi obitelji imali pravo na određenunaknadu u slučaju bolesti, povreda nastalih na radu ili u slučajuumirovljenja. Socijalna pomoć predstavlja novčana izdvajanjaiz državnih fondova po osnovi poreza ili drugih izvora zaugrožene kategorije kao što su osobe sa invaliditetom inezaposlene osobe. U smislu međunarodnopravne zaštite,osobama sa invaliditetom pripadaju sva temeljna (opća) ljudskaprava i slobode jednako kao i svim drugim ljudima. Zbogsvojih objektivno danih posebnih potreba, oni, međutim, imajui neka dodatna prava. Ona ne predstavljaju njihovo

Broj 14 - Strana 132 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.favoriziranje (diskriminaciju ostalih) već nužan uvjet da bi imse osigurala stvarna ravnopravnost sa drugim ljudima na istinačin kao što se odgovarajućim mjerama štite i druge ugroženekategorije ljudi, kao što su djeca, starije osobe, manjine itd.21. Ustavni sud zapaža, ne dajući pri tome bilo kakvudefiniciju invaliditeta, da je pojam invalid uobičajen naziv zaosobu koja je uslijed urođene ili stečene tjelesne mane (uslijedbolesti, povrede, ranjavanja i sl.) djelomično ili u potpunostionesposobljena za rad, a u nekim slučajevima i za staranje osamoj sebi. U ovisnosti o tome kako je došlo do invalidnosti,obično se dijele na ratne, mirnodopske i invalide rada, s tim dasu moguće i daljnje podjele (npr., ratni vojni invalidi,mirnodopski vojni invalidi i dr.).22. Ustavni sud podsjeća na to da je Bosna i Hercegovinadržava koja se u svom Ustavu opredijelila za poštivanjeljudskih prava i temeljnih sloboda. Već u preambuli UstavaBosne i Hercegovine poziva se na Univerzalnu deklaraciju oljudskim pravima, Međunarodni pakt o građanskim i političkimpravima, odnosno o ekonomskim, socijalnim i kulturnimpravima i Deklaraciju o pravima osoba koje pripadajunacionalnim ili etničkim, vjerskim i jezičnim manjinama.Sastavni dio Ustava Bosne i Hercegovine čini petnaestmeđunarodnih sporazuma o ljudskim pravima pobrojanih uAneksu I na Ustav Bosne i Hercegovine, a uživanje prava isloboda iz navedenih međunarodnih sporazuma osigurano jesvim osobama u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije, kakoje to propisano člankom II/4. Ustava Bosne i Hercegovine.23. Međutim, Ustavni sud podsjeća na to da su pitanjakoja se tiču socijalne politike i pitanja osoba sa invaliditetom unadležnosti entiteta i kantona. To kao rezultat ima i različitazakonska rješenja u toj oblasti.24. S ciljem poboljšanja stanja u oblasti invalidnostiUstavni sud zapaža da je Vijeće ministara Bosne i Hercegovine8. svibnja 2008. godine usvojilo Politiku u oblasti invalidnosti uBosni i Hercegovini, objavljenu u "Službenom glasniku BiH"broj 76/08. U navedenom dokumentu je istaknuto da cilj ovePolitike Bosne i Hercegovine, njenih entiteta Federacije Bosnei Hercegovine i Republike Srpske i Distrikta Brčko je daomogući svim osobama sa invaliditetom da dostignu najvišikvalitet životnog potencijala, poštovanja i digniteta,nezavisnosti, produktivnosti i jednakog učešća u društvu unajproduktivnijem i što pristupačnijem okruženju. Zakone,podzakonska akta i programe koji omogućavaju osobama sainvaliditetom da ispune ove ciljeve trebaju inicirati, finansiratii provoditi vladine institucije, privatni i nevladin sektor ipojedinci. Dalje je ukazano na to da je diskriminacija osoba sainvaliditetom česta u svakodnevnom životu, bez obzira napostojanje pojedinih zakona koji zabranjuju diskriminaciju poosnovu invalidnosti. Najilustrativniji primjer diskriminacije jeda su novčane naknade po osnovu invalidnosti za isti stepen ivrstu invalidnosti u rasponu od 41 KM do 1700 KM. Politikaima 14 ciljeva, a prvi je ratificirati Konvenciju UN-a o pravimaosoba sa invaliditetom i druge međunarodne dokumente.25. Nakon usvajanja navedene Politike u oba entiteta suizrađene strategije u oblasti invalidnosti i to "Strategija zaunapređenje društvenog položaja lica sa invaliditetom uRepublici Srpskoj 2010-2015" i "Strategija za izjednačavanjemogućnosti za osobe sa invaliditetom u Federaciji Bosne iHercegovine 2011-2015". U Strategiji za izjednačavanjemogućnosti za osobe sa invaliditetom u Federaciji BiH 2011-2015 je istaknuto da međunarodni pravni instrumenti koje jeBosna i Hercegovina ratificirala i koji su sastavni dio UstavaBosne i Hercegovine, ustava entiteta i kantona, a neki su popravnoj snazi iznad domaćih zakona, čine dio normativnopravnogporetka relevantnog i za pitanje invaliditeta. Ukazanoje na to da je temeljno načelo međunarodnih instrumenatanačelo nediskriminacije, što znači da osobama sa invaliditetompripadaju sva prava propisana međunarodnim dokumentimajednako kao i svakom građaninu. Stoga, pored obveze dauskladi domaće zakonodavstvo sa međunarodnim normamakoje je prihvatila, država je obvezna i u praktičnoj primjenivoditi računa o tome koliko su ranjive skupine, kao što su osobesa invaliditetom, uključene u sustav i koliko im je od propisanihprava stvarno dostupno. Istaknuto je da je Bosna i Hercegovinausvajanjem međunarodne regulative pokazala opredjeljenje zauvažavanje načela demokracije i poštivanja ljudskih prava. Umnoge zakone od interesa za osobe sa invaliditetom ugrađenasu načela nediskriminacije. Međutim, istaknuto je da u nekimzakonima nisu na pravi način prepoznate potrebe osoba sainvaliditetom.26. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud mora odgovoritiukazuje li sporna odredba na različito postupanje premaosobama sa invaliditetom koje se nalaze u istoj situaciji. S tim uvezi, Ustavni sud podsjeća na to da je spornom odredbompropisano da osobe sa invaliditetom koji je nastao nakon 65.godine života, a kod kojih je sukladno mišljenu Institutautvrđena potreba za korištenjem prava na dodatak za skrb ipomoć druge osobe, ovo pravo ostvaruju sukladno propisukantona. Prema mišljenju Ustavnog suda, nesporno proizlazi danavedena odredba pravi razliku između osoba sa invalidnošćupo godinama starosti. Naime, ovom odredbom je napravljenarazlika između osoba sa invaliditetom čija je invalidnostnastupila nakon 65. godine života u odnosu na osobe čija jeinvalidnost nastupila prije 65. godine života. Stoga, premamišljenju Ustavnog suda, sporna odredba sama po sebi pravirazliku između osoba sa invaliditetom prema dobnoj skupini saaspekta nastupanja invaliditeta.27. Dalje, Ustavni sud mora razmotriti ima li ovakavrazličit tretman osoba sa invaliditetom razumno i objektivnoopravdanje. Naime, za Ustavni sud se postavlja pitanje zbogčega osobe kod kojih je invalidnost nastupila nakon 65. godineživota moraju svoja prava ostvarivati sukladno kantonalnimpropisima, a osobe čija je invalidnost nastupila prije 65. godinesvoja prava i dalje mogu ostvarivati sukladno federalnimpropisima. Ustavni sud naglašava da donositelj spornog zakonanije Ustavnom sudu dostavio odgovor iz kojeg bi se moglojasno zaključiti što je bio ratio sporne odredbe. Stoga jeUstavni sud zatražio informaciju od Federalnog ministarstva,koje je nadležno za pitanje socijalne politike, te je ujedno i bilopredlagač sporne odredbe. Iz informacije Federalnogministarstva proizlazi da je primjena Zakona o izmjenama idopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnihžrtava rata i zaštite obitelji sa djecom ("Službene novine FBiHbroj 54/04) dovela do povećanja velikog broja korisnikaosiguranja na način da su dotadašnji korisnici prava po osnovikantonalnih propisa prebačeni na federalnu razinu. Razlog zaponovno vraćanje navedenih osoba na kantonalnu razinuFederalno ministarstvo opravdava time da je to najbolji mogućinačin zaštite osoba sa invaliditetom sa najvećim stupnjemoštećenja organizma. Naime, prema mišljenju Ministarstva,potrebno je da se bolest i starost razdvoje od invaliditeta sanajvećim stupnjem. Federalno ministarstvo zaključuje dasporna odredba ne dovodi do diskriminacije već se njome htiopoštovati Ustav Federacije Bosne i Hercegovine u pogledupodjele nadležnosti između Federacije i kantona.28. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će ispitati moželi se različito postupanje prema osobama sa invaliditetomopravdati raspodjelom nadležnosti između Federacije Bosne iHercegovine i kantona. S tim u vezi, Ustavni sud naglašava dapitanje socijalne politike prema članku III.2. Ustava FederacijeBosne i Hercegovine potpada pod nadležnost federalne vlasti ikantona. Člankom III.3.(1) Ustava Federacije Bosne i

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 133Hercegovine je propisano da se nadležnosti iz članka III.2,među kojima je i socijalna politika, ostvaruju zajednički iliodvojeno ili u okviru kantona koordinirano od federalne vlasti.Prema članku III.3.(2) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine,kantoni i federalna vlast se u pogledu svojih nadležnostidogovaraju na trajnoj osnovi.29. Dovodeći navedeno u kontekst socijalne politike,prema mišljenju Ustavnog suda, ova ustavna raspodjelanadležnosti ne bi mogla biti odgovor za ovakav različit tretmanosoba sa invaliditetom. Pri tome, Ustavni sud naglašava, netumačeći odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, daraspodjela nadležnosti između kantona i federalne vlastiukazuje na to da se federalna vlast i kantoni zajedničkidogovaraju o načinu provedbe socijalne politike, koji ne bismio biti na štetu korisnika prava. Ta politika bi, kako ističeUstavni sud, morala voditi što više ka ujednačenju i povećanjuprava osoba sa invaliditetom, a ne ka njihovom različitomtretiranju i umanjenju njihovih prava. Štoviše, prioritet bi trebaobiti ispunjenje u najvećem mogućem dijelu međunarodnihobveza koje je preuzela država Bosna i Hercegovina, a samimtime i njezini entiteti u ostvarivanju prava osoba sainvaliditetom kao najranjivije kategorije stanovništva.30. Prema mišljenju Ustavnog suda, raspodjelanadležnosti ne može biti razumno i objektivno opravdanje zaovakav različit tretman osoba sa invaliditetom po godinamastarosti, a kako to u svojoj informaciji navodi Federalnoministarstvo. Ustavni sud zapaža da Federalno ministarstvo usvojoj informaciji nije odgovorilo na pitanje zbog čega suosobe čiji je invaliditet nastupio nakon 65. godine upućene dasvoja prava ostvaruju po kantonalnim propisima, dok su osobečiji je invaliditet nastupio prije 65. godine ostavljene da svojaprava mogu ostvarivati sukladno federalnim propisima. Ustavnisud naglašava da sporna odredba sama po sebi nesporno pravirazliku između osoba sa invaliditetom prema godinama starosti.To je, prema mišljenju Ustavnog suda, dovoljno za zaključakda je sporna odredba diskriminirajuća, ne ulazeći pri tome usame uvjete i iznose koje bi ovi korisnici ostvarili sukladnokantonalnim propisima, na što su upućeni spornom odredbom.Pri tome, Ustavni sud napominje da se Federacija sastoji od 10kantona, te da zakonska rješenja u pogledu socijalne politike usvakom od kantona ne moraju biti nužno istovjetna. Ustavnisud primjećuje da iz izvješća o stanju u oblasti invalidnosti uBiH od ožujka 2012. godine, koji je izradila skupina sastavljenaod predstavnika organizacija članica Mreže organizacija osobasa invaliditetom Bosne i Hercegovine, proizlazi da su uimplementaciji sporne odredbe samo Kanton Sarajevo,Tuzlanski kanton i Zeničko-dobojski kanton do sada reguliralipravo na tuđu skrb i pomoć, a da je praktična primjena sporneodredbe počela samo u Kantonu Sarajevo.31. Ustavni sud naglašava da osobe sa invaliditetom imajupravo u potpunosti i jednako sudjelovati u društvu i poboljšatikvalitetu svog života. S druge strane, obveza države je da imomogući da dostignu najvišu kvalitetu životnog potencijala,poštovanja i digniteta, neovisnosti, produktivnosti i jednakogučešća u društvu u najproduktivnijem i što pristupačnijemokruženju. Dakle, cilj svakog društva bi trebao biti da se ovimkategorijama stanovništva olakša svakodnevni način života, ane da se vrši njihova marginalizacija. Prema mišljenjuUstavnog suda, na državi je da teži da socijalna politika uodnosu na osobe sa invaliditetom bude takva da ne buderazličitosti u pogledu ostvarivanja njihovih prava ili da se onesvedu na najmanju moguću mjeru. Imajući u vidu navedeno,Ustavni sud smatra da sporna odredba ne zadovoljava ovezahtjeve. Štoviše, sporna odredba je sama po sebidiskriminirajuća jer pravi razliku između osoba sa invaliditetompo godinama starosti. Pri tome, zakonodavac nije dostaviorazumno i objektivno opravdanje za ovo razlikovanje, anavedeno Ustavni sud nije mogao zaključiti ni iz informacijekoju je dobio od Federalnog ministarstva.32. Na temelju navedenoga, te budući da je utvrđeno danema razumnog i objektivnog opravdanja za ovako različitotretiranje osoba sa invaliditetom prema godinama starosti,Ustavni sud smatra da je odredba članka 18.d. stavak 4. Zakonao izmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite,zaštite civilnih žrtava rata i zaštite obitelji sa djecom ("Službenenovine FBiH" broj 14/09) diskriminirajuća i samim timsuprotna članku II/2. Ustava Bosne i Hercegovine, u vezi sačlankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju.VII. Zaključak33. Ustavni sud zaključuje da je odredba članka 18.d.stavak 4. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o osnovamasocijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava rata i zaštite obitelji sadjecom ("Službene novine FBiH" broj 14/09) suprotna odredbičlanka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine, u vezi sa člankom 1.Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju, jer ukazuje narazličit tretman osoba sa invaliditetom, a ne postoji razumno iobjektivno opravdanje za takvo postupanje.34. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. i članka 63. stavak 4.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.35. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, v. r.Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарномсазиву, у предмету број У 9/12, рјешавајући захтјевМилорада Живковића, у вријеме подношења захтјевапредсједавајућег Представничког дома Парламентарнескупштине Босне и Херцеговине, на основу члана VI/3а)Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2,члана 61 ст. 1 и 2 и члана 63 став 4 Правила Уставног судаБосне и Херцеговине ("Службени гласник Босне иХерцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникTudor Pantiru, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаConstance Grewe, суткињаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијаMargarita Caca-Nikolovska, суткињаЗлатко М. Кнежевић, судијана сједници одржаној 30. јануара 2013. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУУсваја се захтјев Милорада Живковића, у вријемеподношења захтјева предсједавајућег Представничког домаПарламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјенууставности члана 18.д. став 4 Закона о измјенама идопунама Закона о основама социјалне заштите, заштитецивилних жртава рата и заштите породице са дјецом("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" број14/09).Утврђује се да одредба члана 18.д. став 4 Закона оизмјенама и допунама Закона о основама социјалнезаштите, заштите цивилних жртава рата и заштитепородице са дјецом ("Службене новине Федерације Босне иХерцеговине" број 14/09) није у складу са чланом II/2

Broj 14 - Strana 134 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Устава Босне и Херцеговине, у вези са одредбама члана 1Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштитуљудских права и основних слобода.Налаже се Парламенту Федерације Босне иХерцеговине да, у складу са чланом 63 став 4 ПравилаУставног суда Босне и Херцеговине, најкасније у року одшест мјесеци од дана достављања ове одлуке, ускладиодредбу члана 18.д. став 4 Закона о измјенама и допунамаЗакона о основама социјалне заштите, заштите цивилнихжртава рата и заштите породице са дјецом ("Службененовине Федерације Босне и Херцеговине" број 14/09) саодредбама члана II/2 Устава Босне и Херцеговине, у вези сачланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију зазаштиту људских права и основних слобода.Налаже се Парламенту Федерације Босне иХерцеговине да, у складу са чланом 74 став 5 ПравилаУставног суда Босне и Херцеговине, у року из претходногстава, обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине опредузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" иу "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине".ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Милорад Живковић, у вријеме подношења захтјевапредсједавајући Представничког дома Парламентарнескупштине Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:подносилац захтјева), поднио је 5. јуна 2012. годинеУставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:Уставни суд) захтјев за оцјену уставности члана 18.д. став4 Закона о измјенама и допунама Закона о основамасоцијалне заштите, заштите цивилних жртава рата изаштите породице са дјецом ("Службене новинеФедерације БиХ" број 14/90).II. Поступак пред Уставним судом2. Молбом за учешће у поступку Уставном суду сеобратила Добрила Јурић, која је у поступку преднадлежним федералним органима изгубила право на туђуњегу и помоћ, будући да је њена инвалидност наступиланакон 65. године старости, без обзира на то што је 100%инвалид. У вези са наведеним, Уставни суд подсјећа на тода је одредбом члана 15 став 1 Правила Уставног суда БиХпрописано ко су учесници у поступку пред Уставнимсудом. Чланом 15 став 2 Правила Уставног суда БиХпрописано је да Уставни суд може у конкретном предметуодредити друге учеснике у поступку на које ће сепримјењивати принцип контрадикторности. Имајући увиду наведено, као и чињеницу да се ради о предмету у комсе тражи апстрактна оцјена уставности спорне одредбе наоснову члана VI/3а) Устава Босне и Херцеговине, Уставнисуд сматра да у конкретном случају не постоје разлози дасе, према одредбама члана 15 став 2 Правила Уставног судаБиХ, одреде други учесници у поступку.3. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда,од Парламента Федерације Босне и Херцеговине,Представничког дома и Дома народа (у даљњем тексту:Парламент ФБиХ) затражено је 25. јула 2012. године дадоставе одговоре на захтјев.4. Дом народа Парламента ФБиХ је 27. августа 2012.године од Уставног суда затражио продужење рока задостављање одговора на предметни захтјев. Уставни суд једописом од 7. септембра 2012. године одобрио наведенизахтјев. Парламент ФБиХ није доставио одговор на захтјев.5. На основу члана 33 Правила Уставног суда, одФедералног министарства рада и социјалне политике (удаљњем тексту: Федерално министарство) затражено је 18.октобра 2012. године да достави одговор о томе шта суразлози, односно шта је сврха која се жели постићиодредбом члана 18.д. став 4 Закона о измјенама и допунамаЗакона о основама социјалне заштите, заштите цивилнихжртава рата и заштите породице са дјецом ("Службененовине Федерације БиХ" број 14/90). Федералноминистарство је наведену информацију доставилоУставном суду 6. новембра 2012. године.6. Информација Федералног министарства једостављена подносиоцу захтјева 13. децембра 2012. године.III. Захтјева) Наводи из захтјева7. Подносилац захтјева тражи од Уставног суда оцјенукомпатибилности члана 18.д. став 4 Закона о измјенама идопунама Закона о основама социјалне заштите, заштитецивилних жртава рата и заштите породице са дјецом("Службене новине Федерације БиХ" број 14/09).Подносилац захтјева сматра да је наведена одредбадискриминаторска, те да су њоме у неравноправан положајстављена лица са инвалидитетом чији је инвалидитетнастао након 65. године. Према мишљењу подносиоцазахтјева, наведена лица су требала бити боље заштићена,будући да се на наступање инвалидности не може утицати,а ради се о лицима којима је помоћ неупитна. Подносилацзахтјева сматра да је спорна одредба у супротности сачланом 14 Европске конвенције за заштиту људских праваи основних слобода (у даљњем тексту: Европскаконвенција). Такође, сматра да је наведена одредба усупротности са Европском социјалном повељом, посебноса поглављем које се односи на лица са инвалидитетом.Подносилац захтјева указује на одредбу члана II/2 УставаБосне и Херцеговине, према којој права и слободе одређенеЕвропском конвенцијом имају приоритет над другимзаконима. Предлаже да Уставни суд утврди да је спорнаодредба неуставна.б) Информација Федералног министарства8. У својој информацији Федерално министарство јенавело да је Законом о основама социјалне заштите,заштите цивилних жртава рата и заштите породице садјецом ("Службене новине ФБиХ" број 54/04) по први путомогућено да лица са инвалидитетом остварују права наличну инвалиднину, додатак за његу и помоћ од другоглица и ортопедски додатак. Истакнуто је да је Закон имаомноге мањкавости почевши од недостатка дефиницијеинвалидитета, непрецизности дефинисања корисникаправа, непостојања разлике између болести или старости истања инвалидитета. Његова примјена је резултиралаувођењем у право огромног броја корисника, преносомдотадашњих корисника права по кантоналним прописимана федерални ниво, те неадекватном заштитом лица саинвалидитетом којима је помоћ најпотребнија. Измјенама идопунама наведеног закона из 2009. године жељело сепостићи да се на најбољи могући начин заштите лица саинвалидитетом са највећим степеном оштећења организма,да се болест и старост раздвоје од инвалидитета, те да седијелу дотадашњих корисника права обезбиједи заштита накантоналном нивоу, с обзиром на то да је област социјалнезаштите ствар подијељене надлежности између кантона иФедерације. Према мишљењу Министарства, одредбачлана 18.д. став 4 наведеног закона не доводи додискриминације лица са инвалидитетом, него се

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 135измијењеним законом желио поштовати Устав у погледуподијељене надлежности.IV. Релевантни прописи9. Закон о измјенама и допунама Закона о основамасоцијалне заштите, заштите цивилних жртава рата изаштите породице са дјецом ("Службене новине ФБиХ"број 14/09) у релевантном дијелу гласи:Члан 18.д. став 4.Лица са инвалидитетом, чији је инвалидитет настаонакон 65. године живота а код којих је, у складу самишљењем Института, утврђена потреба за коришћењемправа на додатак за његу и помоћ од другог лица, овоправо остварују у складу са прописом кантона.V. Допустивост10. При испитивању допустивости захтјева Уставнисуд полази од одредбе члана VI/3а) Устава Босне иХерцеговине.Члан VI/3а) Устава Босне и Херцеговине гласи:Уставни суд има искључиву надлежност да одлучује оспоровима који по овом Уставу настају између ентитета,или између Босне и Херцеговине и једног или оба ентитета,те између институција Босне и Херцеговине, укључујући,али се не ограничавајући само на то:- Да ли је одлука неког ентитета да успостависпецијални паралелни однос са неком од сусједних државасагласна овом Уставу, укључујући и одредбе које се односена суверенитет и територијални интегритет Босне иХерцеговине.- Да ли је неки члан устава или закона ентитета усагласности са овим Уставом.Спорове могу покретати само члановиПредсједништва, предсједавајући Министарског савјета,предсједавајући или замјеник предсједавајућег било којегвијећа Парламентарне скупштине; једна четвртиначланова било којег вијећа Парламентарне скупштине илиједна четвртина било ког законодавног вијећа некогентитета.11. Будући да је захтјев за оцјену уставностиентитетског закона поднио предсједавајућиПредставничког дома Парламентарне скупштине БиХ,Уставни суд констатује да је захтјев поднијело овлашћенолице из члана VI/3а) Устава Босне и Херцеговине.12. Имајући у виду одредбе члана VI/3а) Устава Боснеи Херцеговине и члана 17 став 1 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да је предметни захтјев допустивзато што га је поднио овлашћени субјекат, те да не постојиниједан разлог за недопустивост захтјева из члана 17 став 1Правила Уставног суда.VI. Меритум13. Подносилац захтјева наводи да члан 18.д. став 4Закона о измјенама и допунама Закона о основамасоцијалне заштите, заштите цивилних жртава рата изаштите породице са дјецом ("Службене новине ФБиХ"број 14/09) није сагласан са чланом 14 Европске конвенцијеу вези са Европском социјалном повељом.Члан II/2 Устава Босне и Херцеговине гласи:Права и слободе предвиђене Европском конвенцијомза заштиту људских права и основних слобода и у њенимпротоколима директно се примјењују у Босни иХерцеговини. Ови акти имају приоритет над свим другимзаконима.Члан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцијугласи:Општа забрана дискриминације1. Уживање свих права одређених закономобезбиједиће се без дискриминације на било ком основу каошто је пол, раса, боја коже, језик, вјера, политичко илидруго мишљење, национално или социјално поријекло,припадност националној мањини, имовина, рођење илидруги статус.2. Никога не смију да дискриминишу јавни органи набило ком основу, како је и наведено у ставу 1.14. Уставни суд констатује да подносилац захтјеваистиче да је одредба члана 18.д. став 4 Закона о измјенамаи допунама Закона о основама социјалне заштите, заштитецивилних жртава рата и заштите породице са дјецом("Службене новине ФБиХ" број 14/09) у супротности саЕвропском социјалном повељом. С тим у вези, Уставни судзапажа да је Предсједништво Босне и Херцеговине 16. јула2008. године донијело одлуку о ратификацији ревидиранеЕвропске социјалне повеље од 3. маја 1996. године. Премамишљењу Уставног суда, актом ратификације Европскасоцијална повеља постала је саставни дио правног пореткау Босни и Херцеговини. Међутим, она није наведена међудокументима у Анексу I Устава Босне и Херцеговине, а ниактом ратификације аутоматски није постала (и) диоУстава Босне и Херцеговине. Стога ће се уставностоспорене законске одредбе испитати у складу са овимУставом, како је то прописано одредбама члана VI/3а)Устава Босне и Херцеговине.15. Уставни суд запажа да подносилац захтјева усуштини указује на дискриминацију по основу самогзакона. С тим у вези, Уставни суд подсјећа на то да члан 1Протокола број 12 уз Европску конвенцију садржи општипринцип забране дискриминације и гарантује уживањесвих права одређених законом без дискриминације на билоком основу као што су пол, раса, боја коже, језик, вјера,политичко или друго мишљење, национално или социјалнопоријекло, припадност националној мањини, имовина,рођење или други статус. Даље, одредбе Протокола број 12уз Европску конвенцију подразумијевају и да јавни органиникога не могу дискриминисати према било ком основу,дакле основни принцип недискриминације је проширен ина домаће законе, а не само на права гарантованаЕвропском конвенцијом, како то предвиђа члан 14Европске конвенције на који се позива подносилацзахтјева. Према томе, Уставни суд ће испитати да ли јеодредба члана 18.д. став 4 Закона о измјенама и допунамаЗакона о основама социјалне заштите, заштите цивилнихжртава рата и заштите породице са дјецом ("Службененовине ФБиХ" број 14/09) у супротности са чланом 1Протокола број 12 уз Европску конвенцију. С тим у вези,Уставни суд наглашава да се, према члану II/2 УставаБосне и Херцеговине, права и слободе предвиђени уЕвропској конвенцији и у њеним протоколима директнопримјењују у Босни и Херцеговини и да ти акти имајуприоритет над свим осталим законима. Стога, Уставни суднаглашава да је члан 1 Протокола број 12 Европскеконвенције дио Устава Босне и Херцеговине, те да га, собзиром на његов општи карактер, није потребноиспитивати у односу на неко од права из Европскеконвенције и Устава Босне и Херцеговине већ самостално.16. Уставни суд је у Одлуци број У 7/11 од 30. марта2012. године констатовао да још не постоји значајна праксани Европског суда за људска права (у даљњем тексту:Европски суд), нити Уставног суда у вези са тумачењемодредби Протокола број 12 уз Европску конвенцију. Стога

Broj 14 - Strana 136 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.је у тој одлуци истакнуто сљедеће: " […] да је за Уставнисуд значајно тумачење које је Европски суд дао у одлуцикоју је донио у предмету Сејдић и Финци против Босне иХерцеговине (види Европски суд, Сејдић и Финци противБосне и Херцеговине, пресуда од 22. децембра 2009. године,апликације бр. 27996/06 и 34836/06). У тој одлуци,Европски суд је навео: 'Смисао дискриминације [је]константно интерпретиран у пракси Суда у оквируразматрања члана 14. Европске конвенције. У суштини, овапракса је јасно установила да дискриминација значиразличит третман, без објективног и разумног оправдања,особа у истој ситуацији (види параграфи 42-44 горе иизворе који их цитирају). Извори користе исти терминдискриминације у погледу члана 1. Протокола број 12. Безобзира на разлику између ове двије одредбе, значење овогтермина у члану 1. Протокола број 12 има интенцију дабуде идентичан са термином из члана 14. (видиЕкспланаторни извјештај Протокола број 12 18). Стога Судне види ниједан разлог да одступи од утврђенеинтерпретације дискриминације, како је горе у текстуобјашњено, када исти термин примјењује у оквиру члана 1.Протокола број 12'. Европски суд је у наведеном предметузакључио да је дошло до кршења права из члана 1.Протокола број 12 уз Европску конвенцију, готово уцијелости упућујући на своје закључке у истој одлуци упогледу кршења члана 14. Европске конвенције у вези сачланом 3. Протокола број 1 уз Европску конвенцију". (видиУставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У7/11 од 30. марта 2012. године, тачка 21, објављена у"Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 36/12).17. Имајући у виду наведено, Уставни суд подсјећа нато да, према пракси Европског суда, дискриминацијанаступа ако се лице или група лица који се налазе уаналогној ситуацији различито третирају на основу пола,расе, боје, језика, вјере (...) у погледу уживања права изЕвропске конвенције, а не постоји објективно и разумнооправдање за такав третман или употребу средставанаспрам жељеног циља који нису у пропорционалномодносу (види Европски суд, Белгијски језички случај,пресуда од 9. фебруара 1967. године, серија А, број 6, став10). При томе је неважно да ли је дискриминацијапосљедица различитог законског третмана или примјенесамог закона (види Европски суд, Ирска против ВеликеБританије, пресуда од 18. јануара 1978. године, серија А,број 25, став 226).18. Према пракси Уставног суда и Европског суда,неки акт или пропис је дискриминаторски ако правиразлику између појединаца или група које се налазе усличној ситуацији, те ако у том разликовању изостанеобјективно и разумно оправдање, односно ако није билоразумног односа пропорционалности измеђуупотријебљених средстава и циљева чијем остварењу сетежи. Међутим, према пракси Европског суда, државниоргани имају одређену слободу процјене када одлучују дали и у којој мјери разлике у иначе сличним ситуацијамаоправдавају различит третман према закону. Обим теслободе процјене варира у зависности од околности самогпредмета и позадине тог предмета (види Европски суд,Rasmunssen против Данске, пресуда од 28. новембра 1984.године, серија А, број 87, став 40). Напримјер, Европскисуд је дозволио приличну слободу процјене у вези саформулисањем и спровођењем одлука у области порезнеполитике (види Европски суд, National and ProvincialBuilding Society и остали против Уједињеног Краљевства,пресуда од 3. октобра 1997. године, Извјештаји о пресудамаи одлукама 1997-VII, став 80).19. У конкретном случају, подносилац захтјева сматрада су спорном одредбом дискриминисана лица саинвалидитетом чији је инвалидитет настао након 65.године живота. Подносилац захтјева истиче да су наведеналица спорном одредбом стављена у неравноправан положајиако су требала бити заштићена, будући да се на наступањеинвалидности не може утицати. Такође, наглашава да серади о лицима којима је потребна помоћ. Из наведеногпроизилази да подносилац захтјева упућује надискриминацију по основу година живота. Иако у члану 1Протокола број 12 није експлицитно наведена забранадискриминације по старосној доби, наведеним чланом јепрописано уживање свих права одређених законом,односно општа забрана дискриминације према закону уодносу на други статус. Дакле, према мишљењу Уставногсуда, из формулације наведеног члана набрајање основа заразлику у третману који представља дискриминацију нијеисцрпљен, те да би се стога забрана дискриминације пооснову старосне доби могла подвести под појам другистатус у смислу наведеног члана.20. Уставни суд указује на то да међународно правопризнаје три основа за обезбјеђење одговарајућегстандарда живота: имовину, рад и социјално осигурање.Право на социјално осигурање у најширем смислуподразумијева право на социјално осигурање и право насоцијалну помоћ. Социјално осигурање подразумијеваиздвајање одређених средстава радника, како би они ињихови чланови породице имали право на одређенунакнаду у случају болести, повреда насталих на раду или услучају пензионисања. Социјална помоћ представљановчана издвајања из државних фондова по основу порезаили других извора за угрожене категорије као што су лицаса инвалидитетом и незапослена лица. У смислумеђународноправне заштите, лицима са инвалидитетомприпадају сва основна (општа) људска права и слободеједнако као и свим другим људима. Због својих објективнодатих посебних потреба, они, међутим, имају и некадодатна права. Она не представљају њихово фаворизовање(дискриминацију осталих) већ нужан услов да би им сеобезбиједила стварна равноправност са другим људима наисти начин као што се одговарајућим мјерама штите идруге угрожене категорије људи, као што су дјеца, старијалица, мањине итд.21. Уставни суд запажа, не дајући при томе билокакву дефиницију инвалидитета, да је појам инвалидуобичајен назив за лице које је усљед урођене или стеченетјелесне мане (усљед болести, повреде, рањавања и сл.)дјелимично или у потпуности онеспособљено за рад, а унеким случајевима и за старање о самом себи. У зависностиод тога како је дошло до инвалидности, обично се дијеле наратне, мирнодопске и инвалиде рада, с тим да су могуће идаљње подјеле (нпр., ратни војни инвалиди, мирнодопскивојни инвалиди и др.).22. Уставни суд подсјећа на то да је Босна иХерцеговина држава која се у свом Уставу опредијелила запоштовање људских права и основних слобода. Већ упреамбули Устава Босне и Херцеговине позива се наУниверзалну декларацију о људским правима,Међународни пакт о грађанским и политичким правима,односно о економским, социјалним и културним правима иДекларацију о правима лица која припадају националнимили етничким, вјерским и језичким мањинама. Саставнидио Устава Босне и Херцеговине чини петнаестмеђународних споразума о људским правима побројаних уАнексу I на Устав Босне и Херцеговине, а уживање права ислобода из наведених међународних споразума

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 137обезбијеђено је свим лицима у Босни и Херцеговини бездискриминације, како је то прописано чланом II/4 УставаБосне и Херцеговине.23. Међутим, Уставни суд подсјећа на то да су питањакоја се тичу социјалне политике и питања лица саинвалидитетом у надлежности ентитета и кантона. То каорезултат има и различита законска рјешења у тој области.24. С циљем побољшања стања у областиинвалидности Уставни суд запажа да је Савјет министараБосне и Херцеговине 8. маја 2008. године усвојиоПолитику у области инвалидности у Босни и Херцеговини,објављену у "Службеном гласнику БиХ" број 76/08. Унаведеном документу је истакнуто да циљ ове ПолитикеБосне и Херцеговине, њених ентитета Федерације Босне иХерцеговине и Републике Српске и Дистрикта Брчко је даомогући свим особама са инвалидитетом да достигнунајвиши квалитет животног потенцијала, поштовања идигнитета, независности, продуктивности и једнакогучешћа у друштву у најпродуктивнијем и штоприступачнијем окружењу. Законе, подзаконска акта ипрограме који омогућавају особама са инвалидитетом даиспуне ове циљеве требају иницирати, финансирати ипроводити владине институције, приватни и невладинсектор и појединци. Даље је указано на то да једискриминација особа са инвалидитетом честа усвакодневном животу, без обзира на постојање појединихзакона који забрањују дискриминацију по основуинвалидности. Најилустративнији примјер дискриминацијеје да су новчане накнаде по основу инвалидности за истистепен и врсту инвалидности у распону од 41 КМ до 1700КМ. Политика има 14 циљева, а први је ратификоватиКонвенцију УН-а о правима лица са инвалидитетом и другемеђународне документе.25. Након усвајања наведене Политике у оба ентитетасу израђене стратегије у области инвалидности и то"Стратегија за унапређење друштвеног положаја лица саинвалидитетом у Републици Српској 2010-2015" и"Стратегија за изједначавање могућности за особе саинвалидитетом у Федерацији Босне и Херцеговине 2011-2015". У Стратегији за изједначавање могућности за особеса инвалидитетом у Федерацији БиХ 2011-2015 јеистакнуто да међународни правни инструменти које јеБосна и Херцеговина ратификовала и који су саставни диоУстава Босне и Херцеговине, устава ентитета и кантона, анеки су по правној снази изнад домаћих закона, чине дионормативно-правног поретка релевантног и за питањеинвалидитета. Указано је на то да је основни принципмеђународних инструмената принцип недискриминације,што значи да лицима са инвалидитетом припадају сваправа прописана међународним документима једнако као исваком грађанину. Стога, поред обавезе да усклади домаћезаконодавство са међународним нормама које јеприхватила, држава је обавезна и да у практичној примјениводи рачуна о томе колико су рањиве групе, као што сулица са инвалидитетом, укључене у систем и колико им јеод прописаних права стварно доступно. Истакнуто је да јеБосна и Херцеговина усвајањем међународне регулативепоказала опредјељење за уважавање принципа демократијеи поштовања људских права. У многе законе од интереса залица са инвалидитетом уграђени су принципинедискриминације. Међутим, истакнуто је да у некимзаконима нису на прави начин препознате потребе лица саинвалидитетом.26. Имајући у виду наведено, Уставни суд мораодговорити да ли спорна одредба указује на различитопоступање према лицима са инвалидитетом која се налазе уистој ситуацији. С тим у вези, Уставни суд подсјећа на тода је спорном одредбом прописано да лица саинвалидитетом који је настао након 65. године живота, акод којих је у складу са мишљењем Института утврђенапотреба за коришћењем права на додатак за његу и помоћдругог лица, ово право остварују у складу са прописомкантона. Према мишљењу Уставног суда, неспорнопроизилази да наведена одредба прави разлику између лицаса инвалидношћу по годинама старости. Наиме, овомодредбом је направљена разлика између лица саинвалидитетом чија је инвалидност наступила након 65.године живота у односу на лица чија је инвалидностнаступила прије 65. године живота. Стога, према мишљењуУставног суда, спорна одредба сама по себи прави разликуизмеђу лица са инвалидитетом према добној скупини сааспекта наступања инвалидитета.27. Даље, Уставни суд мора размотрити да ли овакавразличит третман лица са инвалидитетом има разумно иобјективно оправдање. Наиме, за Уставни суд се постављапитање због чега лица код којих је инвалидност наступиланакон 65. године живота морају своја права остваривати ускладу са кантоналним прописима, а лица чија јеинвалидност наступила прије 65. године своја права и даљемогу остваривати у складу са федералним прописима.Уставни суд наглашава да доносилац спорног закона нијеУставном суду доставио одговор из ког би се могло јаснозакључити шта је био ratio спорне одредбе. Стога јеУставни суд затражио информацију од Федералногминистарства, које је надлежно за питање социјалнеполитике, те је уједно и било предлагач спорне одредбе. Изинформације Федералног министарства произилази да јепримјена Закона о измјенама и допунама Закона о основамасоцијалне заштите, заштите цивилних жртава рата изаштите породица са дјецом ("Службене новине ФБиХ број54/04) довела до повећања великог броја корисникаосигурања на начин да су дотадашњи корисници права пооснову кантоналних прописа пребачени на федерални ниво.Разлог за поновно враћање наведених лица на кантоналниниво Федерално министарство оправдава тиме да је тонајбољи могући начин заштите лица са инвалидитетом санајвећим степеном оштећења организма. Наиме, премамишљењу Министарства, потребно је да се болест истарост раздвоје од инвалидитета са највећим степеном.Федерално министарство закључује да спорна одредба недоводи до дискриминације већ се њоме хтио поштоватиУстав Федерације Босне и Херцеговине у погледу подјеленадлежности између Федерације и кантона.28. Имајући у виду наведено, Уставни суд ће испитатида ли се различито поступање према лицима саинвалидитетом може оправдати расподјелом надлежностиизмеђу Федерације Босне и Херцеговине и кантона. С тим увези, Уставни суд наглашава да питање социјалне политикепрема члану III.2 Устава Федерације Босне и Херцеговинепотпада под надлежност федералне власти и кантона.Чланом III.3.1) Устава Федерације Босне и Херцеговине јепрописано да се надлежности из члана III.2, међу којима јеи социјална политика, остварују заједнички или одвојеноили у оквиру кантона координирано од федералне власти.Према члану III.3.2) Устава Федерације Босне иХерцеговине, кантони и федерална власт се у погледусвојих надлежности договарају на трајном основу.29. Доводећи наведено у контекст социјалнеполитике, према мишљењу Уставног суда, ова уставнарасподјела надлежности не би могла бити одговор заовакав различит третман лица са инвалидитетом. При томе,Уставни суд наглашава, не тумачећи одредбе Устава

Broj 14 - Strana 138 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.Федерације Босне и Херцеговине, да расподјеланадлежности између кантона и федералне власти указује нато да се федерална власт и кантони заједнички договарају оначину спровођења социјалне политике, који не би смиобити на штету корисника права. Та политика би, какоистиче Уставни суд, морала водити што више кауједначењу и повећању права лица са инвалидитетом, а нека њиховом различитом третирању и умањењу њиховихправа. Штавише, приоритет би требао бити испуњење унајвећем могућем дијелу међународних обавеза које јепреузела држава Босна и Херцеговина, а самим тиме ињени ентитети у остваривању права лица са инвалидитетомкао најрањивије категорије становништва.30. Према мишљењу Уставног суда, расподјеланадлежности не може бити разумно и објективнооправдање за овакав различит третман лица саинвалидитетом по годинама старости, а како то у својојинформацији наводи Федерално министарство. Уставнисуд запажа да Федерално министарство у својојинформацији није одговорило на питање због чега су лицачији је инвалидитет наступио након 65. године упућена дасвоја права остварују по кантоналним прописима, док сулица чији је инвалидитет наступио прије 65. годинеостављена да своја права могу остваривати у складу сафедералним прописима. Уставни суд наглашава да спорнаодредба сама по себи неспорно прави разлику између лицаса инвалидитетом према годинама старости. То је, премамишљењу Уставног суда, довољно за закључак да је спорнаодредба дискриминаторска, не улазећи при томе у самеуслове и износе које би ови корисници остварили у складуса кантоналним прописима, на што су упућени спорномодредбом. При томе, Уставни суд напомиње да сеФедерација састоји од 10 кантона, те да законска рјешења упогледу социјалне политике у сваком од кантона не морајубити нужно истовјетна. Уставни суд примјећује да изизвјештаја о стању у области инвалидности у БиХ од марта2012. године, који је израдила група састављена одпредставника организација чланица Мреже организацијалица са инвалидитетом Босне и Херцеговине, произилазида су у имплементацији спорне одредбе само КантонСарајево, Тузлански кантон и Зеничко-добојски кантон досада регулисали право на туђу његу и помоћ, а да јепрактична примјена спорне одредбе почела само у КантонуСарајево.31. Уставни суд наглашава да лица са инвалидитетомимају право да у потпуности и једнако учествују у друштвуи да побољшају квалитет свог живота. С друге стране,обавеза државе је да им омогући да достигну највишиквалитет животног потенцијала, поштовања и дигнитета,независности, продуктивности и једнаког учешћа удруштву у најпродуктивнијем и што приступачнијемокружењу. Дакле, циљ сваког друштва би требао бити да сеовим категоријама становништва олакша свакодневниначин живота, а не да се врши њихово маргинализовање.Према мишљењу Уставног суда, на држави је да тежи дасоцијална политика у односу на лица са инвалидитетомбуде таква да не буде различитости у погледу остваривањањихових права или да се оне сведу на најмању могућумјеру. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра даспорна одредба не задовољава ове захтјеве. Штавише,спорна одредба је сама по себи дискриминаторска јерправи разлику између лица са инвалидитетом по годинамастарости. При томе, законодавац није доставио разумно иобјективно оправдање за ово разликовање, а наведеноУставни суд није могао закључити ни из информације којује добио од Федералног министарства.32. На основу наведеног, те будући да је утврђено данема разумног и објективног оправдања за овако различитотретирање лица са инвалидитетом према годинамастарости, Уставни суд сматра да је одредба члана 18.д. став4 Закона о измјенама и допунама Закона о основамасоцијалне заштите, заштите цивилних жртава рата изаштите породице са дјецом ("Службене новине ФБиХ"број 14/09) дискриминаторска и самим тим супротна члануII/2 Устава Босне и Херцеговине, у вези са чланом 1Протокола број 12 уз Европску конвенцију.VII. Закључак33. Уставни суд закључује да је одредба члана 18.д.став 4 Закона о измјенама и допунама Закона о основамасоцијалне заштите, заштите цивилних жртава рата изаштите породице са дјецом ("Службене новине ФБиХ"број 14/09) супротна одредби члана II/2 Устава Босне иХерцеговине, у вези са чланом 1 Протокола број 12 узЕвропску конвенцију, јер указује на различит третман лицаса инвалидитетом, а не постоји разумно и објективнооправдање за такво поступање.34. На основу члана 61 ст. 1 и 2 и члана 63 став 4Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као удиспозитиву ове одлуке.35. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 139S A D R Ž A JMINISTARSTVO CIVILNIH POSLOVABOSNE I HERCEGOVINE226 Uputstvo o načinu dostavljanja lične kartedržavljana Bosne i Hercegovine poštanskimputem (bosanski jezik) 1Naputak o načinu dostavljanja osobne iskaznicedržavljana Bosne i Hercegovine poštanskimputem (hrvatski jezik) 2Упутство о начину достављања личне картедржављана Босне и Херцеговине поштанскимпутем (српски језик) 2AGENCIJA ZA LIJEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVABOSNE I HERCEGOVINE227 Spisak lijekova kojima je izdana dozvola (uobnovljenom postupku) za stavljanje u promet natržište Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 4Popis lijekova kojima je izdana dozvola (uobnovljenom postupku) za stavljanje u promet natržište Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 7Списак лијекова којима је издата дозвола (уобновљеном поступку) за стављање у прометна тржиште Босне и Херцеговине (српскијезик) 10228 Spisak medicinskih sredstava za koja su izdanePotvrde za upis u Registar medicinskih sredstava(bosanski jezik) 13Popis medicinskih sredstava za koja su izdanePotvrde za upis u Registar medicinskih sredstava(hrvatski jezik) 20Списак медицинских средстава за која суиздате Потврде за упис у Регистар медицинскихсредстава (српски језик) 27229 Spisak medicinskih sredstava za koja su izdanePotvrde o obnovi upisa u Registar medicinskihsredstava (bosanski jezik) 34Popis medicinskih sredstava za koja su izdanePotvrde o obnovi upisa u Registar medicinskihsredstava (hrvatski jezik) 35Списак медицинских средстава за која суиздате Потврде о обнови уписа у Регистармедицинских средстава (српски језик) 36AGENCIJA ZA STATISTIKUBOSNE I HERCEGOVINE230 Saopćenje o prosječnoj isplaćenoj mjesečnoj netoplaći zaposlenih u Bosni i Hercegovini zadecembar 2012. godine (bosanski jezik) 37Priopćenje o prosječnoj isplaćenoj mjesečnoj netoplaći zaposlenih u Bosni i Hercegovini zaprosinac 2012. godine (hrvatski jezik) 37Саопштење о просјечној иеплаћеној мјесечнојнето плати запослених у Босни и Херцеговиниза децембар 2012. године (српски језик) 37231 Saopćenje o prosječnoj mjesečnoj bruto plaćizaposlenih u Bosni i Hercegovini za decembar2012. godine (bosanski jezik) 37Priopćenje o prosječnoj mjesečnoj bruto plaćizaposlenih u Bosni i Hercegovini za prosinac2012. godine (hrvatski jezik) 37Саопштење о просјечној мјесечној бруто платизапослених у Босни и Херцеговини задецембар 2012. године (српски језик) 37INSTITUT ZA INTELEKTUALNO VLASNIŠTVOBOSNE I HERCEGOVINE232 Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika ostručnome ispitu za predstavnike za zaštituindustrijskoga vlasništva (bosanski jezik) 37Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika ostručnome ispitu za zastupnike za zaštituindustrijskoga vlasništva (hrvatski jezik) 38Правилник о измјенама и допунама Правилникао стручном испиту за представнике за заштитуиндустријске својине (српски језик) 38VISOKO SUDSKO I TUŽILAČKO VIJEĆEBOSNE I HERCEGOVINE233 Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 38Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 39Одлука о престанку мандата (српски језик) 39234 Odluka o imenovanju sudija porotnika u Osnovnisud u Kotor Varoši (bosanski jezik) 39Odluka o imenovanju sudaca porotnika u Osnovnisud u Kotor Varoši (hrvatski jezik) 40Одлука о именовању судија поротника уОсновни суд у Котор Вароши (српски језик) 40235 Odluka o produženju mandata dodatnom sudiji uOpćinskom sudu u Travniku (bosanski jezik) 40Odluka o produženju mandata dodatnom sucu uOpćinskom sudu u Travniku (hrvatski jezik) 41Oдлука о продужењу мандата додатном судијиу Опћинском суду у Травнику (српски језик) 41236 Odluka o produženju mandata dodatnom sudiji uVrhovnom sudu Republike Srpske (bosanskijezik) 41Odluka o produženju mandata dodatnom sucu uVrhovnom sudu Republike Srpske (hrvatski jezik) 41Одлука о продужењу мандата додатном судијиу Врховном суду Републике Српске (српскијезик) 42237 Odluka o produženju mandata dodatnom sudiji uKantonalnom sudu u Tuzli (bosanski jezik) 42Odluka o produženju mandata dodatnom sucu uKantonalnom sudu u Tuzli (hrvatski jezik) 42Одлука о продужењу мандата додатном судијиу Кантоналном суду у Тузли (српски језик) 43

Broj 14 - Strana 140 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.USTAVNI SUDBOSNE I HERCEGOVINE238 Odluka broj AP 3552/09 (bosanski jezik) 43Odluka broj AP 3552/09 (hrvatski jezik) 49Одлука број АП 3552/09 (српски језик) 55239 Odluka broj AP 3563/09 (bosanski jezik) 62Odluka broj AP 3563/09 (hrvatski jezik) 65Одлука број 3563/09 (српски језик) 69240 Odluka broj AP 3905/09 (bosanski jezik) 73Odluka broj AP 3905/09 (hrvatski jezik) 78Одлука број АП 3905/09 (српски језик) 83241 Odluka broj AP 3990/09 (bosanski jezik) 88Odluka broj AP 3990/09 (hrvatski jezik) 93Одлука број АП 3990/09 (српски језик) 99242 Odluka broj AP 3502/12 (bosanski jezik) 105Odluka broj AP 3502/12 (hrvatski jezik) 111Одлука број АП 3502/12 (српски језик) 117243 Odluka broj U 9/12 (bosanski jezik) 124Odluka broj U 9/12 (hrvatski jezik) 129Одлука број У 9/12 (српски језик) 133

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 141

Broj 14 - Strana 142 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 25. 2. 2013.

Ponedjeljak, 25. 2. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 143

Broj 14 - Strana 144S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 25. 2. 2013.Izdavač: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosnee i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za izdavača: sekretar Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Marin Vukoja - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedićaa 39/III - Direktor: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 -Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044 722-046, faks - Komercijala: 722-042 - Pretplata seutvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJEDu korist računa:UNICREDIT BANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51,HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja B Luka, filijalaBrčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.dBiH Sarajevo 161-000-00071700-577 - Štampa: GIK "OKO" d.d. Sarajevoo - Za štampariju: Mevludin Hamzić -Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 danaa od izlaska glasila."Službeni glasnikBiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731.Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture.Pretplata za I polugodište 2013. za " Službeni glasnik BiH" i "Međunarodnee ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" " 110,00 KM.Web izdanje: http://www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

BROJ 14 - JP NIO SluÅ¾beni list Bosne i Hercegovine

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?