Bilten Vrhovnog suda za 2/2012. godinu - Sudovi Crne Gore

81NEOSNOVANO LIŠENJE SLOBODEI PRAVO NA NAKNADU ŠTETE(Ĉlan 207 ZOO, u vezi sa ĉl. 502 stav 1 taĉka 1 ZKP, ĉl. 38 Ustava Crne Gorei ĉl. 5 st. 5 Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda)Činjenica da je tuţilac ranije tri puta pravosnaţno osudjivan ukazuje daduševni bolovi koje je trpio zbog pritvora nijesu mogli biti intenziteta iposljedica kao kod lica koje nije ranije osudjivano, što je od značaja zaodredjivanje visine dosudjene naknade.Iz obrazloţenja:"Nije bilo sporno da je protiv tuţioca vodjen kriviĉni postupak za tri kriviĉnadjela i to: zloĉinaĉko udruţivanje iz ĉlana 401 st. 4 i 2 KZ CG, nedozvoljeno drţanjeoruţja i eksplozivnih materija iz ĉl. 403 st. 3 u vezi st. 2 i 1 KZ i falsifikovanjeisprave iz ĉl. 412 st. 2 u veti st. 1 KZ CG, te da je pravosnaţnom presudom Višegsuda u Podgorici, Ks. br. 5/2008 od 23.07.2010. godine, oglašen krivim i osudjen nakaznu zatvora u trajanju od tri mjeseca za kriviĉno djelo falsifikovanje sluţbeneisprave, a da je proveo u pritvoru period od 29.08.2008. do 23.07.2010. godine, takoda proizilazi da je neosnovano bio lišen slobode jednu godinu, sedam mjeseci i 24dana. Nije sporno ni to da je tuţilac rodjen 1979. godine.Polazeći od prethodno navedenog, pravilno je zakljuĉio prvostepeni sud datuţiocu pripada pravo na naknadu štete osnovom odredaba ĉlana 38 Ustava CrneGore ("Sl. list CG", br. 1/07), kao i ĉl. 5 stav 5 Evropske Konvencije o zaštitiljudskih prava i osnovnih sloboda, koja ĉini sastavni dio pravnog poretka Crne Gore,shodno ĉl. 9 Ustava Crne Gore. Takodje, pravo na naknadu štete tuţiocu, kao licuneosnovno lišenom slobode, pripada pravo na naknadu štete i prema odredbi ĉl. 502st. 1 taĉ. 1 u vezi taĉ. 4 Zakonika o kriviĉnom postupku ("Sl. list CG", br. 57/09),kao što licu neosnovano lišenom slobode pripada i naknada nematerijalne štete naime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ĉasti, ugleda i drugih prava liĉnosti,usled takvog lišenja slobode, shodno odredbi ĉl. 207 Zakona o obligacionimodnosima, a što su pravilno zakljuĉili i niţestepeni sudovi.U prvostepenom postupku iz iskaza tuţioca u svojstvu stranke utvrdjeno je daje neosnovano lišenje slobode u navedenom trajanju kod tuţioca imalo za posledicuduševne bolove koje je trpio zbog zatvorskih uslova u kojima je bio za vrijemepritvora, kao i zbog strukture osudjenika i lica sa kojima je boravio za to vrijeme, teda su mu povrijedjeni ĉast i ugled usled neosnovanog lišenja slobode.U toku postupka koji je prethodio donošenju prvostepene presude utvrdjeno jei da je tuţilac ranije tri puta osudjivan i to: presudom Vojnog suda u Beogradu, Ik.br. 640/00 od 29.09.2000. godine, zbog kriviĉnog djela iz ĉl. 202 KZJ, presudomOkruţnog suda u Kragujevcu, K. br. 137/03 od 07.10.2004. godine, zbog kriviĉnogdjela iz ĉl. 246 st. 2 KZ SRJ, te pravosnaţnom presudom Višeg suda u Podgorici,