Bilten Vrhovnog suda za 2/2012. godinu - Sudovi Crne Gore

71ISKLJUĈENJE ODGOVORNOSTI DRŢAVE ZA ŠTETU(Ĉlan 172 stav 1 ZOO u vezi sa ĉl. 7 Zakona o drţavnoj upravi)Poništenje pojedinačnih upravnih akata ne znači da je u pitanjunezakonit i nepravilan rad upravnog organa koji ih je donio da bi zbog togabila odgovorna drţava za pretrpljenu štetu zbog izdate zabrane navedenimupravnim aktima.Iz obrazloţenja:"Prema ĉinjeniĉnom utvrdjenju u spisima, Republiĉki sekretarijat zainformacije Vlade Crne Gore donio je rješenje br. 04/01-1268 od 13.08.1998.godine, o privremenoj zabrani rada javnim glasilima "P. n." i "R. P.", koji sufunkcionisali u sastavu JP "I. c.", P., ĉiji je pravni sledbenik tuţilac, kao i naredbubr. 04/01-1269 od 13.08.1998. godine, o prekidu rada javnom glasilu "R. P.".Navedeno rješenje i naredba su poništeni presudom Vrhovnog suda Republike CrneGore U. br. 604/98 od 14.12.1998. godine, da bi nakon donošenja pomenute presudeisti republiĉki organ svojim rješenjem br. 04/01-2197 od 17.12.1998. godine ukinuoprethodno izdatu privremenu zabranu.Polazeći od navedenog utvrdjenja pravilno je našao drugostepeni sud da ukonkretnom sluĉaju nijesu ispunjeni zakonski uslovi odgovornosti tuţene osnovomodredbe ĉlana 172 stav 1 tada vaţećeg Zakona o obligacionim odnosima. Ovo izrazloga što je Republiĉki sekretarijat za informacije Vlade Crne Gore donioprivremenu zabranu rada navedenim javnim glasilima i naredbu o prekidu radajavnom glasilu "R. P.", u okviru svoje nadleţnosti, s pozivom na odredbe ĉl. 63 i 64Zakona o javnom informisanju ("Sl. list RCG", br. 4/98). Ĉinjenica je da je Vrhovnisud Republike Crne Gore u upravnom sporu poništio kao nezakonite donijetorješenje i naredbu Republiĉkog sekretarijata za informacije, ukazujući da sunavedena pojedinaĉna akta zasnovana na pogrešnom tumaĉenju odredbe ĉl. 64Zakona o javnom informisanju. Medjutim, sama ĉinjenica da su navedenapojedinaĉna upravna akta poništena ne znaĉi da je u pitanju nezakonit i nepravilanrad upravnog organa koji ih je donio, da bi zbog toga bila odgovorna Drţava zapretrpljenu štetu zbog izdate zabrane navedenim upravnim aktima, primjenomodredbi ĉl. 172 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima i ĉl. 7 Zakona o drţavnojupravi u Crnoj Gori, kako to pravilno zakljuĉuje i drugostepeni sud.Jer, da bi se moglo govoriti o nezakonitom radu drţavnog organa potrebno jeda je u pitanju postupanje tog organa koje je protivno zakonu, drugom propisu iliopštem aktu ili propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primijeni, a snamjerom (voljom) ili pristankom da se trećem nanese šteta. Bez prisustvanavedenih elemenata u radu drţavnog organa ne moţe se govoriti o njegovomnezakonitom radu."(Presuda Vrhovnog suda Crne Gore, Rev. br. 581/12 od 02.11.2012. godine)