Bilten Vrhovnog suda za 2/2012. godinu - Sudovi Crne Gore

Medjutim, po nalaţenju ovog suda, takav zakljuĉak niţestepenih sudova se ne bimogao za sada prihvatiti, a uz to pobijane odluke ne sadrţe razloge o ĉinjenicamaodluĉnim za pravilno presudjenje ove pravne stvari, radi ĉega je niţestepene presudevaljalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Naime, u parnicama po zahtjevu za namirenje nuţnog dijela, prije svega jeneophodno utvrditi pravni osnov i naĉin utvrdjenja imovine ostavioca. Jer, se kaopredhodno pitanje javlja, da li su pravno valjani pravni poslovi kojima je sada pok. V.V. raspolagao za ţivota sa spornom imovinom.Po nalaţenju ovog suda, "diobni ugovor" od 01.01.1998.godine nema onu pravnusnagu da proizvede pravna dejstva medju parniĉnim strankama, na naĉin kako toobrazlaţu niţestepeni sudovi. Jer, rezonovanje prvostepenog suda da taj akt predstavljatestament ostavioca, a rezonovanje drugostepenog suda da se radi o poklonu, su nejasnaobzirom da oba suda nijesu imala u vidu propise koji regulišu materiju koja se tiĉezakljuĉenja ovih pravnih poslova, pa tako ostaje nejasna o kakvom pravnom poslu seradi i da li se radi o pravno valjanom poslu sa kojim je sada pok. V. mogao da raspolaţesa svojom imovinom. Posebno, potpuno je pogrešan rezon drugostepenog suda da seradi o ugovoru o poklonu, da je tuţilja prihvatila isplatu novĉanog iznosa prema nalogupravnog predhodnika. Jer, ugovor o poklonu mora se saĉiniti u zakonom propisanojformi, što u konkretnom sluĉaju nedostaje, niti je u konkretnom sluĉaju utvrdjenasaglasnost tuţilje na isplatu novĉanog iznosa, pri ĉinjenici, da je taj iznos od straneprvotuţenog isplaćen tuţilji nakon više od 8 godina i da tuţilja osporava da se radi oisplati po osnovu tog pravnog posla, već da se radi o isplati po osnovu duga za nekedruge potrebe. Sudovi u tom pravcu nijesu dali valjane razloge, pa je nejasno o kakvompravnom poslu se radi.Isto tako, po nalaţenju ovog suda, pogrešno je rezonovanje niţestepenih sudova,da Ugovor o poklonu od 20.03.2000.godine predstavlja teretni posao koji ima elementeugovora o doţivotnom izdrţavanju, jer to ne dozvoljavaju imperativne odredbe ĉl.117.st.2. i 3 Zakona o nasledjivanju, kojima je propisano, da ugovor o doţivotnomizdrţavanju mora biti ovjeren i proĉitan od strane sudije. Pošto tom ugovoru nedostajetakva zakonska forma, to je pogrešan stav, da se taj ugovor moţe smatrati validnimpravnim poslom tj. ugovorom o doţivotnom izdrţavanju, kako to nalaze niţestepenisudovi.Kako niţestepene presude u tom pravcu nemaju valjanih razloga, to su istenejasne i nerazumljive i time zahvaćene bitnom povredom odredaba parniĉnogpostupka iz ĉl. 367.st.2.taĉ.15. ZPP, pa je valjalo ukinuti i predmet vratiti istom sudu naponovni postupak.U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primjedbe na koje seukazuje ovim rješenjem i u skladu sa istim će postupiti. U tom pravcu utvrdiće, štapredstavlja zaostavštinu sada pok. V. V., te da li su pravno valjani poslovi kojim je pok.V. raspolagao za ţivota spornom imovinom, i da li je takvim raspolaganjem povrijedjennuţni dio tuţilje, te konaĉno ukoliko utvrdi da je na taj naĉin povrijedjeno to njenopravo odrediti će njen nuţni dio saglasno odredbi ĉl. 28. Zakona o nasledjivanju. U tomsluĉaju potrebno je utvrditi obraĉunsku vrijednost zaostavštine pravnog predhodnika134