Bilten Vrhovnog suda za 2/2012. godinu - Sudovi Crne Gore

Protiv drugostepene presude tuţioci su blagovremeno izjavili reviziju zbogbitne povrede odredaba parniĉnog postupka i pogrešne primjene materijalnog prava.Predloţeno je da se pobijana presuda preinaĉi na naĉin što će se ţalba tuţenog odbitikao neosnovana a prvostepena presuda potvrditi ili pak ukine i predmet vratidrugostepenom sudu na ponovno suĊenje.Revizija je osnovana.Prema stanju u spisima, u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 05.12.1996.godine poginula je mldb. kćerka tuţilaca. Teretno motorno vozilo koje jeuĉestvovalo u saobraćajnoj nesreći bilo je osigurano od autoodgovornosti kodosiguravajućeg društva MDD "W. b. o." iz N., nad kojim je steĉajni postupakotvoren 14.12.1999. godine i istoga dana zakljuĉen zbog nepostojanja steĉajne mase.Tuţbom, podnesenom 10.03.2004. godine tuţioci su traţili da se obaveţeudruţenje osiguravajućih organizacija Srbije i Crne Gore iz Beograda da im izsredstava garantnog fonda naknadi materijalnu i nematerijalnu štetu koju supretrpjeli u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi (smrt kćerke) do koje je došlopropustima vozaĉa teretnog motornog vozila. Pasivnu legitimaciju tuţenog temeljilisu na odredbama ĉl.99. i 106. Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl.listSRJ",br.30/96). Tokom postupka kao tuţeni oznaĉeno je Udruţenje-Nacionalni biroosiguravaĉa Crne Gore DOO Podgorica, kao pravni sledbenik Udruţenjaosiguravajućih organizacija Srbije i Crne Gore - garantni fond u Crnoj Gori(nesporno).Prvostepeni sud je djelimiĉno usvojio tuţbeni zahtjev nalazeći da na stranituţenog postoji obaveza naknade štete koja se tuţbom zahtijeva.Odluĉujući po ţalbi tuţenog drugostepeni sud je pobijanom presudompreinaĉio prvostepenu presudu na naĉin što je tuţbeni zahtjev odbio u cjelosti,zakljuĉujući da je tuţbeni zahtjev neosnovan jer se saobraćajna nezgoda dogodila05.12.1996. godine, a odredbe ĉl.99-107 Zakona o osiguranju imovine i lica stupilesu na snagu 07.07.1997. godine, kako je to propisano ĉl.156. navedenog zakona, teda retroaktivna primjena ovog zakona nije propisana tako da samo štete koje sunastale poslije 06.07.1997. godine, a koje su prouzrokovane upotrebom motornogvozila koje je bilo osigurano kod organizacije nad kojom je otvoren steĉajnipostupak nadoknaĊuju se iz sredstava fonda.Osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primijeniomaterijalno pravo kada je našao da sa navedenih razloga tuţbeni zahtjev nijeosnovan. Naime, pravo na naknadu štete iz sredstava garantnog fonda u smislu ĉl.99.st.2. taĉ.3. i ĉl.106. Zakona o osiguranju imovine i lica nije bilo uslovljeno datumomnastanka štete, kako to pogrešno rezonuje drugostepeni sud, već postojanjeneizmirene štete i otvorenog postupka steĉaja nad organizacijom za osiguranje sakojom je štetnik imao zakljuĉen ugovor o obaveznom osiguranju. U konkretnomsluĉaju u vrijeme otvaranja steĉajnog postupka na MDD "W. b. o." iz N. -14.12.1999. godine bile su u primjeni odredbe o garantnom fondu i, suprotnostanovištu drugostepenog suda, postojali su zakonski uslovi da se zahtijeva naknadaštete iz sredstava tog fonda.103