SVETSKA REVOLUCIJA

Pripadnici ovog filozofskog pravca smatraju da je u svakom udruženju ili društvu ljudskomindividua ne samo osnova već upravo sve, - a da udruženje, zajednica ili društvo jesu samo zbir tihindividua. Život i pravo, (radi lakoće i kratkoće, da ne bi moralo uvek da se nabroje svi članovi društva -što bi često bilo nemoguće - što sačinjavaju društvo) označavaju i pridaju važnosti društvu, zamišljajući daono u stvari postoji samo kao proizvod naše mašte, dok, ustvari, postoje samo članovi njegovi, jedinkeljudske, individue, što su se udružile u nekom cilju, prolaznom ili trajnom.Nasuprot tome, pretstavnici suprotnog filozofskog pravca smatraju da jedno određeno ljudskodruštvo nije običan zbir jedinki što ga sačinjavaju datog trenutka, već je to jedno novo biće, koje sučlanovi njegovi svojim udruženjem stvorili i koje ima svoje interese, nezavisne od njihovih posebnih.Pristalice ovog pravca smatraju, da imenovanje takvog društva zasebnim imenom, pridavanje tomedruštvu oznake ličnosti nije prosta fikcija, već su ljudi morali jednoj novoj činjenici, što se među ljudimaistinski i stvarno pojavila, da dadu i ime i sve druge oznake ličnosti. Ovaj pravac zvaćemo organskimnasuprot individualističkom.Razlika ne izgleda još tako velika kada se radi o običnim ljudskim društvima, privrednim,kulturnim, dobročinim, mada je ta razlika praktično, ustvari, vrlo znatna.Ali ta razlika izaziva strašne suprotnosti, kada su u pitanju društva višeg karaktera: porodica i brak,narod, nacija i država.Očigledno mora biti duboke praktične razlike u odnosima jedinke u odnosu prema ovimzajednicama, prema tome da li će se stati na jedno ili na drugo gledište.Marksizam stoji na gledištu individualističkom: zajednica je samo zbir članova određenogtrenutka. Ne postoji zajednica i njeni interesi iznad toga zbira. Otuda marksizam ne zna, da iz pravazajednice nametne, - radi održavanja i poboljšanja proizvodnje, - obaveze svim proizvodnim faktorima,dakle i radu.Postoje samo interesi društvenih klasa. Ove klase prave zakone društvu. One se bore o prevlast.Cela istorija nije ništa drugo, do samo borba ovih klasa o prevlast. To samo i pokreće ljude, interes, i ništadrugo.Kada bi marksizam stajao na organskom gledištu on ne bi mogao tako tvrditi, jer bi, osim interesarada i interesa kapitala, priznavao i interes nacije ili društva.Po Marksu postoji i interes društva, ali je on, ustvari, interes rada, pa će otuda i taj interes bitipostignut pobedom radnih klasa kroz diktaturu proletarijata.Klasična ekonomija, koja je prethodila rascvetu kapitalizma kao i marksizma, koji je došao kaokritika njena nabrajajući činjenice proizvodnje, zna samo za ove: rad, kapital i prirodu.Odatle je, sasvim logično, morala iskrsnuti svađa i rasprava oko podele dobiti od proizvodnjeizmeđu rada i kapitala, pošto priroda ništa ne traži nego nam sa svoje strane pruža svoju zaista preizdašnupomoć.Potpuno u skladu sa individualističkom misli koja ih je rodila, ni klasična ni marksistička narodnaekonomija nisu nikako mogle da reše ovaj problem.Klasična je stajala na gledištu da samo treba pružiti slobodu. Slobodna utakmica će sama sobom,automatski, regulisati i nagradu radu i nagradu kapitalu.Marksistička je, po istom principu, propovedala borbu klasa, pa će opet kapitalizam automatski bitiuništen i pošto se prethodno prođe kroz diktaturu proletarijata dobiće se novo socijalističko društvo, ukome će ljudi odjednom postati drukčiji, zato što će prestati ekonomska vladavina nad ljudima.Tek docnije klasična narodna ekonomija pronalazi još jednog faktora u proizvodnji: uz rad, kapitali prirodu još i preduzimača.Ali marksizam ovoga (preduzimača) ne priznaje, smatrajući ga ili kapitalistom ili intelektualnimradnikom.Ali dalje ove dve ekonomske škole nikako nisu mogle doći, jer im je njihovo zajedničko poreklo utome izvanredno mnogo smetalo. One nisu mogle priznati u proizvodnji ulogu činioca zajednici, u čijoj sesredini obavlja proizvodnja i koja bezbednošću, tržištem i ranijim tekovinama omogućuje uopšteproizvodnju.9