SVETSKA REVOLUCIJA

kada upozna zakone života svoga, on nema kuda nego da ostane na antimarksističkoj osnovi i da tajantimarksistički stav i borbu do kraja sprovede...Iako je borba s boljševizmom strašna, nema izgleda da će boljševizam pobediti. Ali čak i pod tompretpostavkom ostaje ono tvrđenje koje sam napred istakao, a to je da je srpski narod nepomirljivoantiboljševički raspoložen, da nema izbora u tom pogledu, jer je celokupna osnova njegovog životaantimarksizam.Mi smo godinama i godinama bili kao čuvar pruge što pokušava jurećem vozu da znacima iz svogafenjera kaže izvesne važne istine. Davali smo znake mašinovođi i ložaču, davali i vozovođi isprovodnicima voza, davali putnicima. I to ne mnogo komplikovane stvari - sasvim proste istine - da jeogromna opasnost pred vozom, da treba hod voza zaustaviti, da su naši koloseci podlokani i mostnabujalom vodom skoro odnet - dok na drugoj strani reke ni pruge ni nasipa već nema. Mašinovođa je, nasve to, udario čuvara po fenjeru žaračem, te ga je ovaj iz ruku ispustio. Vođa se nagao iz jurećeg voza dačuvaru ljubazno dovikne da ga treba zatvoriti u ludnicu. Neki putnici su ga pljuvali, a neki uzdignutimpesnicama pretili.Voz je pobedonosno progurao pored sirotog čuvara pruge - i njegovog razbijenog fenjera. Aodmah zatim desilo se ono što je čuvar hteo sprečiti: voz je naleteo na rovitu prugu, prednji vagoni slokomotivom uspeli su da naiđu čak i na most, zadnji su ispali i odvojili se od voza s ove strane i preturili,prednjima se to desilo na samome mostu, pa neki pali u reku nabujalu, a neki se zadržali; kao čudomnekim, lokomotiva je sa dva tri vagona preletela s one strane i upala u dubok mulj. Nesreća ogromna ineviđena. Zapomaganje jezivo. Žrtve nebrojene.Tako biva uvek kad se signali ne daju. Voz juri, pruga slobodna, a čuvar pruge zaspao. Njegovfenjer čkilji pored njegove postelje, a nesreća zija pred jurećim vozom. Ali, tako biva i kad se signali dajupa niko neće da ih vidi.O, nije tragedija u ovom drugom slučaju u osramoćenom čuvaru pruge i njegovom razbijenomfenjeru. Tragedija je u rastavljenom vozu, prevrnutim i polomljenim vagonima, u putnicimaizmrcvarenim, podavljenim i osakaćenim. Čuvar pruge i njegov osakaćeni fenjer dolaze u tu tragedijusamo kao objašnjenje zašto se nesreća dogodila...Od marta 1939 naše signalisanjeje prešlo u naš BILTEN. Jedan po jedan od naših ranijih listovabehu zabranjeni. Onda smo se svom snagom bacili na Bilten. Svakih deset dana, otprilike, izlazio je pojedan broj. Tako godinu i po dana. Za to vreme napisali smo mnogo strana da izložimo, objasnimo idokažemo samo nekoliko istina.Nekoliko puta mahnuti fenjerom bilo je dovoljno za to. Ali jureći voz nije zaustavljao hod. Signaličuvarevog fenjera morali su zato biti produžavani i umnožavani neprestano.Zato nije bilo dovoljno nekoliko redaka. Zato je napisano za 80 nedelja preko 1.300 štampanihstrana. Samo da nekoliko krupnih istina saznaju mašinovođa i ložač, vozovođa; sprovodnici i putnicijurećeg voza kroz noć koja je zemlju obuhvatala, voza koji se zvao Jugoslavija.Molimo da nam čitaoci ne prebace uobraženost, da ne kažu: ''Šta? Vi da sprečite takvu nesreću? Savašim Biltenom?'' Molimo ih da se sete našeg gornjeg primera. Zar sa svim skromni, nepoznati, siromašnii usamljeni čuvar pruge, pored koga svaki dan stotine miliona bogatstva zemnog prolete i hiljade putnika,često svetski čuvenih ili izvanredno bogatih i slavnih, ne može sa svojim zamašćenim škiljavim fenjeromda spase od ogromne nesreće po danu i noći jureće vozove? A mi smo tu sebe sveli samo na njegovuulogu. Nimalo važnu. Važniji su svakako svi oni što guraju vozovima, što svaki dan prolaze pored čuvarapruge. On je radi njih, a ne oni radi njega. Ne prebacujte nam, dakle, uobraženost i neskromnost.- Eh! Dobacuje nam nas pronicljivi čitaoc.- Ne pravite se tako naivni kad niste. Nije vaša neskromnost u upoređenju sa običnim čuvarompruge, već sa čuvarom pruge koji nije spavao, koji je video opasnost, koji je istrčao pred voz, koji jeočajno davao znake da se voz zaustavi, čiji znaci nisu bili primljeni, koga je čak mašinovođa žaračemudario po ruci, pa mu fenjer iz ruke izbio. I tako dalje. I tako dalje.- Imate pravo! - odgovaramo mi sasvim ponizno našem čitaocu. Priznajemo grehe svojeneskromnosti. Molimo da nam to oprostite i verujte da i nama nije ugodno o tome govoriti, utoliko pre što72