SVETSKA REVOLUCIJA

Da držimo svoju sebičnost na uzdi, u ruci, - da smo prvo teroristi prema samima sebi, mi bismobili pravičniji prema drugima, a samim tim bi stvarno bilo manje povoda za komunistički rušilački bes.Ali, u nas vri sebičnost i mi je ne sputavamo već joj slobodno dajemo maha.Vi me pitate: koje zadatke posle razbijanja komunističkih bandi ima naše društvo. Odgovor jejasan: savladana je erupcija komunistička - ali vulkan je živ. A tom vulkanu glavnu snagu daje našaduhovna pometenost i ta naša razbuktala sebičnost. Savladati erupciju je nešto, ali nije sve. Dok vulkanživi i radi, opasnost od mnogih erupcija je neprestano tu...Otuda naš narod mora (kao što je omrznuo komunizam, pošto je saznao za zlo koje donosi), daupozna njegov koren, pa da ga omrzne svom dušom svojom i da ga čupa iz sebe, kao korov što se čupa izoplemenjenog useva. 1)1) ''Naša borba'' br. 18-19. 4 januara 1942Naš narod mora da sazna odakle mu opasnost preti.On mora da sazna da nema veće opasnosti za njega samog od njega samog, a to će reći: od teduhovne pometenosti i te razbuktale sebičnosti.Sad treba obratno, da uđe u sama sebe i tu pozna svog najvećeg i odista ubistvenog neprijateljakoga je dosad mazio i hranio.Jesenas nam je bila dužnost da se borimo protiv komunizma, te duhovne pometenosti i otelovljenesebičnosti. I dobro smo radili, jer je komunizam sačinjavao neposrednu opasnost.Borba protiv razbuktalog komunizma bila je teška. Ali skoro je završena. Borba protiv korena jeteža i tek ima da počne.Ali ne može se stati na po puta. Već i po tome što iz korena ostavljenog lako izbijaju izdanci, čestouporniji i mnogobrojniji od stabla prvoposečenog.Moramo, dakle, svom snagom ići do krajnje i potpune pobede. 2)2) ''Narodni put'', Beograd 1942, str. 45.* * *Na putu vezanom za Moskvu naši komunisti i njihovi pomagači govore: ''Ovim putem treba ićinarode srpski, a ne drugim putem; ovo je naš put, jer ovo je put koji je blagoslovila Moskva.''Zar Sovjetija, koja je od takvog čudnovatog duhovnog bogatstva rascvetanog, raspevanog ruskognarodnog duha, učinila duhovnu pustoš, a tebe i tvoj duhovni život da ostavi u slobodi rascvetanog iraspevanog? Ne rode srpski! Ono što bi ti sutra došlo sa dolaskom Sovjetije, bilo bi tako crno i mračnoropstvo, koje ti nisi nikad imao niti mogao imati.Ne veruj meni, veruj patnjama svojeg jednokrvnog i jednovernog velikog ruskog naroda, za kogase tvoja crkva već dvadeset i četiri godine moli. Koga dvadeset i četiri godine pominješ stalno u svojimmolitvama, ako ne ''stražduščij ruski narod'' i ''gonimuju pravoslavnuju cerkov rusku''? Zar su te molitvemogle i smele neistinu govoriti? Zar ruski narod nije bio stradajući narod, narod velikomučenika? Zarruska crkva nije bila crkva gonjena i mučena? Ako je to pak istina, i ako je borba ruskog naroda za svojuslobodu, za svoj vaskrs iz svog preteškog mrtvačkog sanduka odnela desetine miliona života ruskih, -onda: koje mučitelj stradajućeg i ko gonitelj gonjenog, ako ne boljševizam, koga ti satana, - prodane dušenaših komunističkih izroda, - prikazuje danas kao svog izbavitelja i osloboditelja.Pustinja duhovna je danas SSSR. O, sigurno nije sve zamrlo potpuno. Ali se živi, ukoliko nijezamrlo, od starih duhovnih izvora, od njihove snage, lepote i veličine. A novih, onako snažnih ioriginalnih nema. Za dvadeset i četiri godine svoje vladavine Sovjeti su onemogućili duhovni život, učinilimu vidik sumornim, spustili na ruski duh olovno i sivo nebo gruboga materijalističkoga shvatanja, odredilimu ''generalnu duhovnu liniju'' - taman toliku koliko dozvoljava mrtvački sanduk u koji su stavili živo teloruskog naroda. Kad se on nije mogao dvadeset i četiri godine osloboditi svoga teškog mrtvačkogasanduka, zar ti, narode srpski, misliš zaista da bi sam mogao biti bolje sreće?Ne može ti, dakle, sloboda doći od Sovjetije.68