SVETSKA REVOLUCIJA

poznati. A, opet, i druga stvar da se ne zaboravi: poznati politički savez iz Mitrovičkog kaznenog zatvora,između ustaša i komunista, nije raskinut, osobito kad obe strane imaju kakvog interesa da se njimeposluže...Tvrdio sam da Sovjetija nije Rusija, ni po imenu, ni po duhu, ni po istoriji, ni po metodama, ni pociljevima. Govorio sam, da boljševičkom revolucijom nije ruski narod oslobođen, već potpuno porobljen, ito na način, na kakav nikada nijedan drugi narod nije bio zarobljen.* * *Ovaj rat ne liči ni na jedan raniji u novijoj istoriji Evrope. On ne liči čak ni na prošli svetski rat,iako mu je po vremenu najbliži. A mnoge nesreće u ovom ratu dolaze baš otuda što se ta razlika ne vidi.Ona, međutim, nije samo spoljašnja. Ona je suštastvena, bitna. OVAJ RAT SVE VIŠE PRESTAJE dabude rat između neprijateljskih nacija, a sve se više pretvara u svetski građanski rat između organskognacionalizma sjedne i anarhije i boljševizma s druge strane. U početku je izgledalo da će i ovaj rat, kao iprošli, biti samo rat između dve grupe savezima povezanih nacija. Tako je rat i počeo. Ali, već odseptembra 1941 godine, prvi put u istoriji ovog rata, baš u srpskom narodu, rat dobija ovaj drugi karakter.Nije više neprijatelj samo tuđa nacija s kojom je njegova državna sila u ratu, već, i grupa građana njegovedržave, komunisti, koji, pod izgovorom oslobođenja, ustvari hoće da stave na njega i njegovu državukomunistički pečat. Dok ovo ne bude jasno svakom narodu, dotle će boljševizam i anarhija napredovati.Ali, pobediti neće, jer će ipak na vreme istina blesnuti i svaki će narod koji danas pomaže anarhiju ikomunizam, bilo aktivno bilo pasivno, stati na stranu organskog nacionalizma, a protiv anarhije ikomunizma... Svaki će narod instinktom osetiti, ako ne duhovnim čulom, da s pobedom boljševizma kaonajborbenijeg i najradikalnijeg pretstavnika marksizma, sve što je davalo snagu i vrednost njegovomživotu, sve to ide u propast. I otuda, makar se nalazio u ratu sa spoljašnjim neprijateljem, narod uviđa daiznad ovog unutrašnjeg nema opasnijeg neprijatelja, jer su sve druge opasnosti prolaznije od one kojudonosi komunizam.*Naša slepa, odrođena i odnarođena školovana gospoda povela su narod u duhovno bespuće i zavelaga za Goleč Planinu. Naše su škole, rekao mi je pre sedam godina vladika Nikolaj, najveći neprijateljnaroda. One su pozvane da narodu oči otvaraju, a, ustvari, najveći deo onih koji kroz škole prođu, ostajuduhovno slepi. Tako je od osnovne škole do univerziteta, jer da nije tako, kako bi od 1932 Univerzitet uBeogradu bio tvrđava komunista pod raznim imenima? To je išlo dotle da naš Kralj od 1932 nije mogaoprisustvovati proslavi Sv. Save na Univerzitetu. Zar bi to bilo moguće da nismo izgubili duhovni put, daškole nisu bile kanali kroz koje je prolazio internacionalni i anacionalni otrov, te trovao duh narodni iubijao u narodu vid duhovni. Zar bi bilo moguće da najveći deo ''inteligencije'' narodne bude odaninternacionalnom i anacionalnom duhu, a potpuno tuđ narodnom shvatanju sveta i života? Uhvatiti se,dakle, u koštac sa tim internacionalnim i anacionalnim rakom što je škole naše uzeo kao najpovoljnijusredinu u kojoj će se razvrežiti, zauzdati sebe i svoju sebičnost i tako omogućiti bolji red i opštijeblagostanje u ekonomskim i socijalnim odnosima, odupreti se i pobediti rastuću anarhiju komunista irazbojnika, jeste jedini put koji nam razum savetuje danas za spas naroda, za dobro njegovo i za dobrobraće naše koja danas nisu s nama... 1)1) ''Naša borba'' br. 1, 7 septembra 1941 godine.Komunističke bande su bile i jesu samo spoljna manifestacija s jedne strane NAŠE DUHOVNEPOMETENOSTI, a s druge strane naše RAZBUKTALE SEBIČNOSTI.Da mi znamo svoj duhovni put, da ga nismo izgubili (kao ždralovi pokatkad u kasnoj jesenjojmagli što svoj izgube), ne bi nam se moglo desiti da komunizam nađe u našem narodu toliki broj svesnih inesvesnih pomagača.67