SVETSKA REVOLUCIJA

Tri središta rasula diriguju našim raspadanjem: Moskva, Beograd i Zagreb. A ne zna se koji jeizvor opasniji.Moskva je lukavi reditelj naše propasti. Ona nam šalje preko svojih agenata, dobro izrađenimkanalima, idejno rasulo u vidu boljševičko-marksističke revolucije. To rasprostiru širom zemlje agenti,svesni i nesvesni, nalazeći podobnost u tragičnoj zabludi da je Sovjetija-Rusija. Naši slepci su priznanjemSovjetije otvorili širom vrata tome uticaju.Zagreb širi rasulo svojom Banovinom zasnovanoj na nekoj mešavini tolstojevštine i sančopansovštine,a vođenoj nevešto i diletantski u borbi raznih struja koje naizmenično ili jednovremenodolaze do izraza, nalazeći pri tome vrlo povoljan teren, u idejno i organski poluboljševiziranim masama.Beograd je rđavi narodni horovođa. Šta vredi hor i od samih operskih pevača, ako horovođa da pogrešanton. Naše horovođe godinama i s prkosom, daju pogrešan ton odabiranja na gore; nagrađuju dobreprimerke stoke a rđave primerke ljudi. Ne cene ni domaćinstvo ni čojstvo ni junaštvo. Podsmevaju mu se,gledaju ga kao zaostale ''primerke'' guslarskog poštenja i viteštva.Beograd širi rasulo, jer, ili ne vidi ili pogrešno vrši svoju ulogu domaćina, pa korov mestoplemenitog useva, kriva stabla mesto pravih, kukavice mesto junaka, izdajice mesto vernih, šićardžijemesto mučenika, izbijaju na vodeća mesta u narodu i zemlji, i time, s jedne strane, sasvim pogrešan tondaje se narodnom horu, s druge strane narodni i državni problemi ostaju nerešeni, a nerešeni rađaju noveprobleme, što opet samo vodi haosu i rasulu.Nije moguća nikakva dobra politika onde, gde nisu pravi ljudi na pravim mestima. Gde se duhrođeni i put pravi, i zakon unutrašnji gaze i odbacuju, pa mesto toga nam se sve dalo na podražavanjetuđem duhu, tuđem putu i tuđem zakonu.Moskva je ideološko, Beograd organsko a Zagreb političko rasulo... 1)1) Iz ''Drugoga pisma knezu Pavlu'' 1940 godine; sr. ''Bilten'' br. 54, 9 septembra 1940godine.* * *Vešta propaganda uspela je, i množinom publikacija, i pogodno spremljenim čitaocima, i drskoščulaži, da ubaci u narodne mase mnoge zablude. Tako i u tretiranju stvari u SSSR. Otuda cela snagakomunizma sastoji se u tome da se ne sazna istina o SSSR. A to bi za nas baš bilo potrebno.Jednoga dana reče mi jedan komunista:''Ti bi nam sigurno svima glave dao skinuti''. -''Varaš se''. Svima nikako ne. Čak, nadam se i nikome'', odgovorio sam, pa videvši nevericu kodsvoga sagovornika i začuđenost, produžih svoju reč: ''Kada bih bio na vlasti, naredio bih sreskimnačelnicima da objave da se svi komunisti imaju vlasti prijaviti i da vlasti nikome neće ništa, - ''ni dlaku sglave'' neće im skinuti. Kada bi se prijavili, vlast bi svakom od njih dala uverenje da se prijavio, kao inaročitu značku koju bi morao nositi. Ko bi posle toga bio uhvaćen da je komunista, a nije prijavljen, većpod drugom obrazinom propoveda komunizam - tome bi zaista glava bila u opasnosti, zbog toga što hoćeda pod maskom nekomuniste radi na komunizmu.''''A mi ostali, prijavljeni, mi bismo bili slobodni?'' - upita sabesednik.''Ne baš tako. Verujem prvo da vi ili bar vrlo veliki broj među vama ne poznaje komunizam ni kaodoktrinu ni kao stvarnu politiku, a najmanje kao društvenu političku realizaciju. Zato pre nego što dobijetepravo da ga propovedate, potrebno je da upoznate komunizam''.''Da nećeš ti da nam držiš predavanja?'' pita me sabesednik.''Ne bih imao ni vremena ni uspeha. Predavanja bi vam držao sam Staljin, ja bih se pobrinuo za to''- nastavih ja. ''Obratio bih se SSSR-u s molbom da primi sve naše komuniste na jednogodišnje bavljenje iproučavanje prilika u SSSR. Put dotle i natrag snosila bi naša država. S naše strane je dovoljno toliko. Viverujete da je tamo raj. A mi znamo da je teško doći samo do raja, te to uzimamo na sebe. Posle, u rajupare ne trebaju. Za svakog bi, dakle, komunistu položio ''Putniku'' i novac za odlazak i povratak, s time dapovratak može doći tek posle godinu dana, jer sam procenio da toliko vaš kurs treba da traje. A poslegodinu dana, izvolite natrag u zemlju''.65