SVETSKA REVOLUCIJA

čak i sa čisto vojničkog gledišta, to je osetilo celo čovečanstvo. Izuzev divljenja za malu Finsku iodvratnosti prema tiranima moskovskim, koji su tako cinično i bezobzirno idući za svojom marksističkommisijom nasrnuli na ovaj divan narod, pošteni ljudi nisu mogli ništa drugo videti. Pukovnik Mahin - komese čudimo zašto odista ne ide u Moskvu, kada su prilike u crvenoj vojsci tako sjajne, uzeo je na sebe da u''Trgovinskom glasniku'' to drukčije prikaže. Mi smo to pitanje stavili isključivo na teret samog carskogpukovnika, koji se oduševljava crvenim pobedama!Danas je to već drugi slučaj. U nedeljnom broju ''Trgovinskog glasnika'' nalaze se nekih petčlanaka u kojima se pozdravlja obnova odnosa s ''Rusijom''. Danas ne piše Mahin, već se to pisanje možestaviti u aktivu samom uredništvu lista. A ovo svakako mora pisati kako to želi Beogradska trgovačkaomladina ili bar mi moramo uzeti da ona želi da se tako piše.Čim je sovjetija ''Rusija'', onda, razume se, ovaj list polazi sa gledišta ''krv nije voda'', ''samo slogaSlovene spasava''. A kako i ne bi, kada se u istom listu veli, da ''mi nećemo da se mešamo u unutrašnjeruske poslove... Svaka ruska vlada koja se oslanja na volju većine, a to se ne može poreći za današnju,pretstavlja za nas Rusiju''. I ''Trgovinski glasnik'' leti na krilima ovoga oduševljenja i uverava da će se ičeško i poljsko pitanje morati da reši sporazumom između Nemačke i Rusije pošteno.Ovom, vrlo uglednom listu, izgleda iskustvo od 1937 godine do danas nije ništa pomoglo. Zar seon ne seća Čehoslovačke? Zar ne zna kako je ''sporazumno'' rešeno poljsko pitanje? Zar se nikada nisuzapitali ljudi iz ''Trgovinskog glasnika'' zašto se ''Rusija'' ne zove Rusijom već SSSR - kad svaki trgovaczna da firma nije mala stvar i da samo lažni bankroti rade pod tuđom firmom? Zar se nikada ne zapitaše,zašto u ''Rusiji'', gde živi preko 80% ruskog, odnosno slovenskog življa, ima 9 neslovenskih, a samo trislovenske republike? Zar im ne pada na pamet, da ta ''Rusija'' vodi, u stvari, u međunarodnom pogledupolitiku ''što gore to bolje'', pomaganja one strane koja treba da povede rat, da ratuje, - dok je prethodnogodinama nosila masku mirotvorstva i uveravala demokratske države kako ima istovetnu ''antifašističku''spoljnu politiku? U čemu ''Trgovinski glasnik'' vidi slovenski karakter ''Rusije''? A njegova tvrdnja ''svakaruska vlada koja se oslanja na volju većine, a to se ne može poreći današnjoj, pretstavlja za nas Rusiju'' -zaslužuje da bude zabeležena u album onih izreka, gde bi se obeležile one tvrdnje u kojima se na netačnečinjenice primeni nepravilno razmišljanje.Ljudi oko ''Trgovinskog glasnika'' su poznati kao opozicionari prema Milanu Stojadinoviću. Sa stoputa više prava pretstavljao je on Jugoslaviju nego što danas imaju prava Staljin i drugovi. Mnogo većiprocenat je bio spontano za Stojadinovića, nego što ga ima Staljin u ''Rusiji'', koji u komunističkoj strancijedva da ima nešto preko 1%, i žena i omladine i ljudi. A teror tamošnji ne da se uporediti sa teroromStojadinovića, ma koliko ovaj poslednji bio veliki. I zar su ljudi oko ''Trgovinskog glasnika'' smatrali, - spravom u ostalom, - da treba osporavati Stojadinovićevom režimu, koji je opet bio došao s poverenjemKrune (što svakako nije mala stvar) - pravo da pretstavlja Jugoslaviju. A Đurđijanac Josif VisarionovićDžugašvili - Staljin, careubica i rusoubica, - koji je kriv sa svojim društvom za smrt od više od 20 milionaRusa, ''oslanja se na volju većine'', i za to u očima ''Trgovinskog glasnika'' ''ruska'' vlada pretstavlja Rusiju!U istom broju nalaze se na istoj strani dva članka: ''Šta ćemo uvoziti i izvoziti u trgovini saSovjetskom Rusijom'' i ''Bugarsko-ruski trgovački odnosi''. Čudno nam je da su ova dva članka ovakouporedno stavljena. Prvi govori oduševljeno o mogućnostima ''saniranja jugoslovenske privrede'' putemovih novih trgovačkih veza sa ''Rusijom'', a drugi piše: ''Iz zvaničnih krugova moglo se za sada saznatisamo to da on obuhvata veoma mali broj artikala, i to u količinama koje su daleko od toga da podmirevelike potrebe bugarske privrede i potrošnje - bilo zbog toga što su mnogi od tih artikala potrebni samojRusiji, bilo iz nekih drugih razloga, ovaj klirinški sporazum nije opravdao velike nade koje je bugarskaprivreda u njega polagala''.Retko se kad na jednoj strani nađu dva, tako suprotna članka, kao što je ovaj slučaj: nade''Trgovinskog glasnika'' u saniranje prilika jugoslovenske privrede putem sporazuma s ''Rusijom'' irazočarenje bugarske privrede sa svojim sličnim nadama.Ali nisu to jedina razočaranja. Imaće kad ''Trgovinski glasnik'' da i drukčije piše.Mi smo pred celim narodom polagali ispit godinu dana. Samo oni mogu unapred s verovatnošćureći kakav će stav imati jedna zemlja koji njenu privredu poznaju.61