SVETSKA REVOLUCIJA

3) - Jedni su nam rekli, tumačeći ovu grešku, da je to kao neki preteći stav prema Italiji iNemačkoj, da one vide da mi lako možemo, ako nas napadnu one kojom nesrećom, doći pod skutMoskve, pa da nas u očajanje ne gone. Priznajem da bi mogao biti dobar politički gest, kadNemačka ne bi bila u dobrim odnosima sa Sovjetijom, i kad Italija ne bi tako dobro znala daJugoslavija ipak nije luda da pusti da njen kupus čuvaju sovjetske koze.4) - Ali štete, osim one najveće, nenadoknadive, ima i to svaki može videti ako hoće.Najveća je u tome, što se na ovaj praktičan način omogućuje našim komunistimaneposredna veza sa Sovjetijom. Sovjeti su uvek najviše izvozili od trgovačkih artikala -KOMUNIZAM - i to u najopasnijoj formi. Kad bi smo mi bili dovoljno razumni da shvatimoprirodu njegovu i da razumemo da je najopasniji protivotrov komunizmu konstruktivni i još boljeorganski nacionalizam, i da, s druge strane, budemo dovoljno snažni da dozvolimo i omogućimoistinu o komunizmu i stanju stvarnom u ruskoj zemlji, onda ne bi bilo velike štete od ovogtrgovačkog artikla Sovjetije.Ovako u našoj zemlji stotine vapijućih nevolja i problema stoji sa odgovarajućim nepravdama, anaša slabost pokriva komunizam mistikom zabranjenog raja i eto razloga privlačnosti komunizma za svenezadovoljne, a njihovo je ime legion.I sada mi stupamo u veze s tom Sovjetijom i ona će, preko svojih oprobanih agenata, tada biti upovoljnijem položaju da potpiruje komunističku vatru u nas.Dosada je naša zemlja imala je dinstven, odlučan, jasan i određen antikomunistički stav. Doslednotome, ona režim moskovski nije priznavala za režim ruski. Otuda je sav napor komunističke stranke uJugoslaviji nailazio na branu, jer su narodne mase ovim simboličkim stavom bile impresionirane, pa ihkomunizam nije mogao ozbiljno da obuzme.Sad naša država pristupa pregovorima ekonomskim sa Sovjetima. Taj iznenadni obrt obara tubranu koja je do sada postojala, i narodne mase dolaze pod uticaj komunističkog agitatora. Jer ''da to nijeRusija, ne bi naši ni sada stupali u vezu''.Mi ne verujemo da su upravljači ove zemlje to hteli. Mi smo uvereni da će oni i nadalje hteti davode antikomunističku politiku u zemlji. Oni se sigurno brane onom poznatom: kako je Mustafa Kemalsekao glave komunistima a bio veliki prijatelj Sovjeta. Sve to mi znamo, samo znamo još nešto, a to suizgleda naši upravljači zaboravili. Mustafa Kemal nije imao da se bori sa prirodnim, rodbinskimsimpatijama Turske za ruski narod i rusku zemlju. A u nas opasnost od komunizma nalazi baš tunajosetljiviju prirodnu tačku. Otuda je Kemalu bilo lako da održava veze sa Sovjetima i da seče glavekomunistima. Ali u nas, stupanjem u vezu sa Sovjetima, naša država stupa u vezu s ''Rusijom'' a ogromnesimpatije za Rusiju preneće se i na ''Rusiju'' i time se daje ogroman adut komunistima za njihov razoranrad u zemlji.Ali ukazaće nam prijatelji na ''Trgovinski glasnik'' i na njegovo premudro pisanje. Mi razumemonašeg radnika i seljaka kada govore ili misle oduševljeno o ''Rusiji'', jer su zavedeni pričom da tamo vlada''radničko-seljačka'' vlada i da je to ''zemlja radnog naroda''. Ali ne razumemo organ beogradske trgovačkeomladine, organ podmlatka jednog narodnog staleža, koji se u ''Rusiji'' smatra parazitom, ne samonepotrebnim, već i nemoralnim i štetnim, i koji je stalež kao takav likvidiran, pa više i ne postoji - nerazumemo kada se taj oduševljeno raspiše o Rusiji, a Rusijom zove državu koja sebe ne zove Rusijom većsamo SSSR. To zaista ne razumemo.Radnik i seljak mogu biti u zabludi. I kad se nalaze u zemlji u kojoj osnovni opštenarodni i opštinjihovi problemi nisu nikako ili su sasvim površno rešeni, onda je ta zabluda i razumljiva.Ako ko ne sme biti u zabludi, ako ima toga koji mora biti upućen da mora biti pametan, - to je taj''parazitski, profiterski, eksploatatorski'' red trgovaca. A šta da kažemo onda za oduševljeno pisanje''Trgovinskog glasnika'' o ovom poslednjem kobnom potezu naših odnosa s ''Rusijom''?Nama su već pre toga obratili pažnju na oduševljeno pisanje pukovnika Mahina, o veličanju''ruskih pobeda'' nad malom Finskom. Kakve su to pobede i koliko u njima ima sjajnog, viteškog, velikog -60