SVETSKA REVOLUCIJA

''Fašizam je deifikacija - oboženje države. Fašisti kažu: ''Država je polubožanstvo, ona je svemoćna iapsolutna.'' A mi kažemo: ''Ne daj Bože da ona to bude. Država je ljudska tvorevina potrebna ljudskojsudbini. To je oruđe narodne sudbine, ali nije božanstvo i nije apsolutna vrednost kojoj dugujemoobožavanje. Iznad države postoje beskrajno veće stvari, kojima i država mora da služi.'' - Hitlerizam jedeifikacija -oboženje rase. A gledati u državi ili rasi božanstvo, znači ne videti ga tamo gde ono samo imože biti, znači stvarno primiti jedno ateističko -nehrišćansko shvatanje sveta.''Strašna je diktatura ljudi koji nad sobom Boga priznaju, kako tek mora biti strašna diktatura ljudikoji nad sobom ni Boga ne priznaju! Diktator koji nad sobom Boga ne priznaje, koji javno ispoveda svojeneverovanje, odnosno svoje verovanje da nad njim nema nikakve sile, to mora da je strašno, jer taj kojiispoveda da nema nikome i ni zašta računa da polaže, taj ne zna za moralne zakone. Mi pak kao Sloveni iHrišćani na takvim shvatanjima ne možemo da stojimo.''''Nad državom i nad rasom, po našem shvatanju, postoje beskrajno veće vrednosti. I država i rasa -po našem shvatanju - vrede toliko koliko ljude tim većim vrednostima približavaju.''''Po suprotnom shvatanju država ili rasa su apsolutna merila u ovom, inače, relativnom svetu, nadnjima nema ni načela, ni suda, ni osude. Otuda je i moguće da fašizam proglasi za svetinju svojusebičnost, a hitlerizam svoj teutonski bes.''''Razume se, da iz ovog dubokog korena izbija čitav niz shvatanja koja nas - Slovene i Hrišćane -moraju deliti od fašizma i hitlerizma.''Prema bezbožnom svetu koji je odlučno odbacivao, jer je u njemu gledao zlo i propast Evrope,Ljotić je isticao svet puta Hristovog, u koji je verovao neumorno i konsekventno do poslednjeg daha svogaživota:''Zapamtite da izvan Hrista drugog spasenja narodima i pojedincima nema. Niti ima drugog puta,istine i života. Nismo, dakle, mi ni smeli ni hteli ni mogli nikakav drugi put, nikakav nov temelj, nikakavnov život, izvan temelja, puta, istine i života u Hristu i to onako kako je to izneto u nauci Njegovoj. Ko neprimi ovo svim svojim bićem, a ne samo usnama, taj nije čovek Hrišćanin... Ili će Evropa, testo bele rasekroz sve muke i teškoće, učiniti da poraste ono što je Hristovo u njoj ili će celo evropsko telo biti bačeno uhaos i uništenje...''IIIObzirom na svoja viđenja savremenih svetski zbivanja, Ljotić, je i kao osvedočeni hrišćanin i kaoistinski rodoljub činio sve što je mogao da otkloni nesreće i katastrofe, bar od svoga naroda. Pisao je,govorio je, propovedao je svome narodu ''da ga odvrati od puta opasna, da ga spase od raskrsnice kobne,da mu spreči propast strahovitu'' koju je u spletu svetskih zbivanja predviđao. ''Događaji nam govore,pisao je Ljotić u oči velikog rata u Evropi, događaji nam govore: ide strašna i neprovidna noć nadčovečanstvom. Pre nego što ta noć bude došla, narodi tražite i nađite put svoj. Teško narodu koga noćstigne, a on put svoj našao nije! Taj narod zaista kroz burnu i neprovidnu noć neće proći i neće rumenuzoru dočekati. U toku noći koja dolazi biće mleven i samleven, biće trt i satrt...''Šta je konkretno govorio i pisao, šta je propovedao D. Ljotić? U jednom napisu on o tome kažesledeće:'Hteli smo da se naš narodni život vrati osnovama svog narodnog duha i morala, da zasolimo svojživot pravdom i istinom, junaštvom i mučeništvom.Hteli smo da nam država bude alat narodne sudbine, da nam država bude narodna u pravomsmislu, a ne samo po formi nacionalna, a u stvari da je nenarodna.Hteli smo da nam privreda bude zaista narodna, a ne tuđinska i internacionalni kapital da nasiscrpljuje; hteli smo narodnu privredu koja omogućuje pravdu i blagostanje...Hteli smo ne samo ''neutralnost'' kao reč, već smo hteli da svojoj zemlji i Balkanu obezbedimo mir.Videći događaje koji dolaze, mi smo znali da mir ne može obezbediti samo ''neutralnost''. Zato smo,znajući da će rat nama doći sa Balkana još pre jeseni 1939, tražili i ukazivali na mogućnost da Balkan samsredi svoje odnose da bi novi rat dočekao ujedinjen. Pisali smo, govorili smo i konkretne mogućnosti6