SVETSKA REVOLUCIJA

1) ''Bilten'' br. 29, 4 septembra 1939 godine.Izgubili smo u tome što smo otvorili vrata širom pogubnom marksističkom duhu što duva izMoskve. Ljudi koji su do juče, dok je Rusija bila zaista Rusija, sveta slovenska i pravoslavna Rusija,besmrtnih: Dostojevskog i Danilevskog, Gogolja i Puškina, okretali od nje glavu i upirali svoje slabačkeoči Zapadu, danas se okreću Moskvi, i tvrde da je to ''Slovenska Rusija'' - kad u njoj, kao što se vidi izutisaka nekih članova delegacije, samo s jednim Rusom Slovenom bilo im je moguće govoriti, od tolikihkoji SSSR pretstavljaju... Za nas je SSSR Sovjetija, instrumenat marksističke revolucije, koji je opustošioduhovno i porobio politički i materijalno veliki ruski narod. 2)2) ''Bilten'' br. 49, 28 juna 1940 godine.I došli su pregovori sa Sovjetijom. Dve nade su bile skopčane sa ovim pregovorima: Politička, danas Moskva sačuva od eventualnog napada. Druga, ekonomska, da nabavimo izvesne sirovine (naftu ipamuk). Ona prva je naivna i opasna, jer zavarava. Tako se Prag zavaravao, kada je izdavao letke sakartom ogromne teritorije SSSR, a sasvim male Nemačke i sa natpisom: ''Ne bojmo se! Nismo sami!''Posle se već zna kako je bilo.Ona druga je nada odmah pokazala svoju pravu vrednost. Treba da je predviđen volumen razmeneu iznosu od 176 miliona dinara. To je cifra koja bi mogla jednu veliku firmu da zadovolji a ne privreduJugoslavije. Time nećemo da kažemo da baš nikakve koristi neće biti od svega toga. Svakako, od svakogljudskog posla mora biti i neke koristi. Samo pitanje je da li se ta korist isplati, da li nije šteta veća odkoristi. A mi smo zato protiv ovog odlaska bili, jer je šteta veća od koristi. Zar vam, čim pogledate naizlog kioska, odmah ne padaju u oči knjige, ''Rusija'', ''SSSR'', kojima je, u stvari, samo jedno cilj: da namprikažu ''ogromna ostvarenja socijalističke otadžbine?''O, neka niko ne pomisli da se mi te istine bojimo. Naprotiv. Ništa se nje ne bojimo. Ali pravaistina se ne nalazi u tim knjigama, već istina nepotpuna, delimična ili čak i sama laž, a cilj je tim knjigamajedno: da nezadovoljnoj, s pravom inače, zemlji našoj nahrane dušu krivim pretstavama o Sovjetiji, pa daje tako učine lako prijemljivom za komunističku propagandu.Zar i sam radio, kada je veče humora, ne preti eventualnim napadačima: ''A mi imamo ujkumedveda?''Imamo štete, što će se kao Česi varati i naše narodne mase: ''nismo sami'' i ''imamo ujku medveda''.Od samoobmane su do sada i pojedinci i narodi samo štete mogli imati. 1)1) ''Bilten'' br. 44, 25 aprila 1940 godine.Kako se, dakle, u spoljnoj politici mi možemo naslanjati na Sovjetiju kad su nam ciljevi suprotni?Mi čekamo pravu Rusiju. Ona mora doći. Tada kada ona dođe, jedini među svima zemljama, i narodima,mi ćemo joj s pravom prići i ona će nas kao jedinoga iskrenoga prijatelja svoga prigrliti.Eto, sa ta dva razloga mislim da je odlazak naše delegacije u Moskvu sasvim pogrešan gest, odčega se imamo nadati samo gubitku onoga moralnoga kapitala koji je naša zemlja nepriznavanjemSovjetije do sada stekla s jedne, a s druge strane samoobmani da nas u spoljnoj politici čuva Sovjetija kojaima sasvim suprotne ciljeve u spoljnoj politici nego mi! 2)2) ''Bilten'' br. 45, 22 maja 1940 godine.''Sovjetija čuva Balkan'' je najgluplja krilatica, u koju bi samo deca mogla poverovati. Pa ipak senalazi toliko ljudi ''inteligentnih'' kod nas, koji u to čvrsto veruju. Čuvati se toga kao žive vatre, čuvati separola komunističkih, kako komunista naših tako i sovjetske diplomatije, - jer je Sovjetiji cilj rat dalje odnjenih granica da bi sebe spasla a druge iscrpla.58