SVETSKA REVOLUCIJA

ivši organizator borbenih štrajkova i radničkih nereda u Engleskoj, Francuskoj i Poljskoj od 1919 do1936? Zar nije on dao prvi pismena uputstva za štrajkove u vezi sa okupacijom fabrika? Može li se posletoga verovati da spoljna politika Sovjetije može da bude politika jedne velike i hrišćanske zemlje?Da li će Sovjetija hteti da nas ili ma koji naš interes uopšte zaštiti? Na ovo pitanje mogu pozitivnoodgovoriti samo boljševički agenti i politicki slepci.Što bi Sovjeti štitili nas, kada su oni smrtni neprijatelji vere, monarhije i našeg narodnog shvatanja,društvenog poretka, ljudske slobode, kao i samih osnovnih pojmova o sastavu narodnom? Svemu što našnarod čini narodom, Sovjetija je zakleti neprijatelj. Ona je samo prijatelj narodne mase, obezglavljene ineuobličene, da bi ovu mogla mesiti, kao što već dvadeset godina mesi ruski narod, što je ruski narodplatio životima tridesetak miliona svojih sinova, pobijanih, umrlih od gladi i po koncentracionimlogorima.Sovjetija niti može niti hoće niti joj treba da štiti nas, jer ovakvi kakvi smo, dragi joj nismo. Ona bisamo mogla imati želju da nas prigrabi pod svoju vlast, pre no da nas prepusti kome drugom, da bi i nadnašom zemljom mogla da proširi svoj komunistički eksperimenat. Ali, ako to ona bude mogla, ona će to iučiniti, priznali je mi ili ne priznali.Zar Čehoslovačka nije sa Sovjetijom imala vojnički savez, pa je ova nije štitila? Zar Poljska nije sanjom imala redovne diplomatske odnose i ugovore o nenapadanju? Zar mi možemo misliti da bi smo boljeprošli od Poljske, samo ako se Sovjetiji pruži prilika? I valjda bi Sovjeti tu priliku odbacili zato što bi ihtronulo priznanje od naše države što bi naš tamošnji poslanik sedeo u tom trenutku u Moskvi i nekolikosati pre toga bio kod Molotova i tu dobio povoljna obećanja ili baš i uspešno pregovarao o novomtrgovinskom ugovoru. Rugali su se oni i sa Engleskom i Francuskom, kao što će sutra i sa Nemačkom,jednom rečju sa svakim ko je pokazao da ne poznaje prirodu, ciljeve i metode Sovjetije.Sa strane sovjetske dolaze u obzir sirovine koje uglavnom i sami imamo. Sirovine koje mi saminemamo nema ni Sovjetija za izvoz osim mineralnih ulja, ali mi to uvozimo iz Rumunije. Proizvodnjaindustrije namirnica u Sovjetskoj Uniji nije u stanju da zadovolji ni sopstvene potrebe. Fabrikati teškeindustnje nemaju kvalitet koji odgovara onome na koje je naša zemlja navikla uvozom od nemačke iengleske teške industrije. Mi bismo s naše strane mogli da uvozimo samo sve što imamo za izvoz (ljudskai stočna hrana, stoka, mesnati proizvodi, vino, tekstil, duvan). Ali ne verujemo da su danas naše teškoće upijacama. Iz toga izlazi da trgovina nije u svakom slučaju presudan razlog za uspostavljanje našihdiplomatskih odnosa sa Sovjetijom...Priznanje Sovjetije i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa njom daće snagu boljševičkoj akciji unas.Mi smo već dovoljno boljševizirani. Sad nam još treba da napustimo svoj uporandvadesetogodišnji stav. To bi bilo kao bujica. Kada bi sad naša država priznala Sovjetiju, to bi bio znakkapitulacije sadašnjeg poretka pred boljševizmom. A onda sovjetsko poslanstvo ovde bi bilo središte radana boljševičkoj revoluciji. Ko bi to mogao sprečiti? Zar kad se jedna država prizna pred strahom, smeneko u toj zemlji da stane na put poslanstvu te države.Govorili smo već o slučaju otmice generala Milera i o suđenju Plevicke povodom toga. Zar nijetačno ispostavljeno da je general Miler ili njegov leš kamionom sovjetske ambasade prebačen na sovjetskibrod? Zar u sve to nije bio umešan ambasador Sovjetije, sadašnji pomoćnik Molotova, Paćomkin?A zatim slučaj savetnika sovjetskog poslanstva u Atini. Zar ne pokazuje sve to jasno čemu svesluže sovjetska diplomatska pretstavništva u drugim zemljama? Zar bi u nas bilo drukčije, kad znamo dadanašnju spoljnu politiku pretstavljaju tri čoveka, od kojih ni jedan ne nosi svoje sopstveno ime: Molotov,Paćomkin i Lazovski?Pri ovakvom stanju stvari, izvlačenje zaključka je vrlo lako: nikakve koristi nećemo imati odpriznanja Sovjeta i od uspostavljanja diplomatskih odnosa s njima. Eventualne trgovinske koristi nisudanas takve da bi mogle kontrabalansirati štetu od uspostavljanja odnosa. Šteta je ogromna, a opasnosti sujoš veće. To je posticaj boljševičkom talasu da svom snagom gurne na ostatak prepreka što čuvajuporedak. Ne smemo gledati na zemlje koje već dvadeset godina imaju odnose sa Sovjetijom. Mi ih nismoimali. Mi smo ogorčeni načelni protivnici tih odnosa. Priznanje Sovjetije bi bilo čitava revolucija. 1)57