SVETSKA REVOLUCIJA

PIR I ORGIJE LAŽISve češće čuju se glasovi o tome kako treba priznati sovjetiju i uspostaviti sa njom diplomatskeodnose. Kroz zemlju kruže glasovi o odašiljanju u Moskvu zvaničnih delegata koji imaju da obaveprethodne poslove, pa se čak i imena njihova pominju.Kako propaganda za priznanje ''Slovenske Rusije'' uzima sve većeg maha, navešćemo u ovomčlanku bilans poravnanja, da bi naši čitaoci imali jasnu sliku šta dobijamo a šta gubimo ako poslušamoovaj savet političkih slepaca i komunističkih agenata.Ne smemo da ne priznamo vladu najveće slovenske zemlje. To je ustvari Rusija. Ona nije višekomunistička. Ona ide nacionalizmu... Tako govori sovjetska propaganda.To nije Rusija. Ona se ne zove ruskim imenom. Ona se zove SSSR. Nigde u njenom imenu nemareči ruske. To nije slučajno. Istina, jedan deo njen zove se Ruska Socijalistička Republika, ali isto takopostoje i Ukrajinska, Turkmenska, Spoljno-Mongolska, itd. Zaista zvanični jezik je ruski. Ali to je usledtoga što najveći broj ljudi govori ruski, pa je često ekonomija vremena nalagala da se ruski zadrži kaozvanični jezik.Ali karakter jedne vlade ne određuje jezik njene zemlje, već njena priroda, ciljevi i metodi.Zvanično je Sovjetija organizacija države socijalističke prirode, internacionalno-komunističkog cilja inehrišćanskih metoda. To se vidi iz imena države, iz ustava i ostalih njenih zakona, i svakodnevnihgovora, spisa i postupaka onih koji su je stvorili i ovih koji danas s njome upravljaju.Istina je da su u poslednje vreme učinjeni veliki ustupci ruskoj klasičnoj umetnosti pa i ruskojistoriji. Ali zar boljševici nisu učinili ustupke, još pod Lenjinom, putem NEPA, kada su dozvoljavaliobradu zemlje u privatnoj svojini, pa i slobodnu trgovinu? Oni su to učinili zato što su svojim prvimdoktrinarskim i taktičkim eksperimentima (pustošenjem, rušenjem, uništavanjem privatne svojine itrgovine, oduzimanjem žetvenog prinosa seljaku i ostavljanjem samo jako ograničenog životnogminimuma) dogurali do neviđene i katastrofalne gladi. Ali čim je prva neposredna opasnost prošla, oni supogazili sva načela NEPA i prišli najstrožijoj kolektivizaciji da, čim dođe do nove pojave gladi, popuste ipod Staljinom (1936), pa da sada ponovo, iz čisto doktrinarnih razloga, dekretom od 28 maja 1939 učinenov juriš na selo, novo raskulačivanje sela, odnosno njegovo novo porobljavanje.Tako se moraju shvatiti i ustupci ruskoj nacionalnoj klasičnoj književnosti i ruskoj nacionalnojistoriji. To je popuštanje pred ruskom narodnom stvarnošću i pred haosom koji je u duhovnomstvaralaštvu i životu izazvalo doktrinarstvo. A zatim otvaranje ventila sigurnosti na kotlu u kome zbijenapara preti eksplozijom. Ali time nikako nisu izmenjeni ni socijalistički karakterni internacionalnokomunističkicilj, a još manje antihrišćanske metode Sovjetije. Ovo je bitno, a sve je ostalo nevažno isporedno.Zato je obična laž ordinarnih komunističkih agenata i političkih slepaca tvrđenje da su se Sovjetiodrekli komunizma, a još manje svetske komunističke revolucije. Od XVIII kongresa VKPb (SvesavezneKomunističke Partije - boljševika) održanog u martu 1939, lozinka je u Sovjetiji: ''prelaz iz socijalizma ukomunizam.'' Tu lozinku nalazimo u govorima svih njihovih velikana (Staljina, Andrejeva, Ždanova,Molotova, Dimitrova), u uvodnim člancima njihovih organa (''Pravda'', ''Izvestija'', ''Krasnaja zvezda'' itd.),u spisima koji služe za udžbenike njihovih kadrova, (Istoričeskij materijalizam, Kratki Kurs istorijiVKPb), u postupcima njihove vlade (zar ovo što sada rade u spoljnoj politici ne vodi revoluciji i uvođenjukomunizma u ostale delove Evrope).Uostalom, šta vidimo pri ulasku njihovih trupa u Poljsku? Zabranu praznovanja nedelje, zabranupaljenja sveća u bogomoljama, zabranu zvonjenja zvona, uvođenje sovjeta kao administrativnozakonodavnihorgana, streljanje i interniranje posednika i industrijalaca, inteligencije i oficira, očekujućida dođe red i na radnike i seljake, kao što je to slučaj u Sovjetiji.Ali, zar treba boljih dokaza od sledećih: Zar nije prvi pomoćnik Narkomindela (Ministra spoljnihposlova), Paćomkin, bivši ambasador u Parizu, pomogao, kako je utvrđeno, prilikom suđenja predporotom u Parizu, po krivici Plevicke, žene đenerala Skobelja, da se izvrši otmica i odvođenje ili ubistvođenerala Milera? Zar nije drugi pomoćnik Molotova, Samuel Abramovič Bridžo, sada tovarišč Lozovski,56