SVETSKA REVOLUCIJA

Sigurno su interesi našeg seljaka i radnika, proletera i domaćina, tesno vezani za interese našedržave, kao pravnog političkog izraza naše nacije. Interesi našeg seljaka mogu biti u još kakvoj opreci sainteresima seljaka druge države. Tako i radnika. I beskućnika. I kad bi bili svi u jednoj državi - tako bibilo. A kamo li ovako. Znači da nacija pretstavlja ne samo rasno istorisku individualnost, već je nacija,odnosno njen pravno politički izraz - država- središnji interes svih klasa i redova jedne nacije. Sve suklase zainteresovane u njenom održavanju i razvoju. A samim tim nacionalna solidarnost pretstavljaugaoni kamen državne politike sa svojim posledicama: sa nacionalnom disciplinom i harmonijom klasnihinteresa. 3)3) ''Otadžbina'' br. 16, l0 juna 1934 godine.Pa ipak ono što od boljševizma tako plaši sve narode dostojne tog imena i goni ih na borbu protivnjegovih nosilaca, nije ekonomska doktrina Karla Marksa (u koju više ni mnogi njegovi sledbenici neveruju). To su, naprotiv, metafizičke, filozofske i moralne teze marksizma: njegov filosofski materijalizami borbeno bezboštvo, njegovo poricanje organskog jedinstva svake nacije i učenje o borbi klasa, njegovomaterijalističko shvatanje istorije i njegov internacionalizam zasnovan na sjedinjenju ne organskihnacionalnih jedinica, već samo proleterskih delova svake nacije razbijene u samoj sebi.Svaki narod oseća da s pobedom boljševizma kao najborbenijeg ili kao najradikalnijegpretstavnika marksizma, sve što je davalo vrednost njegovom životu, sve to ide u propast. I tako i zatodolazi do građanskog rata. A kada ovaj dođe, tada će i nacionalisti svake zemlje imati bolje shvatanje zanacionalizam svoga suseda, a ne kao što se dešava: boriti se sjedne strane protiv boljševizma, a s drugečiniti protiv nacionalizma svoga suseda stvari koje direktno liče na najgore boljševičke metode i timepomagati neposredno boljševizam...* * *Sasvim je razumljivo da su protiv nas komunisti. Ako naša borba pobedi, oni neće pobediti, jer minosimo stvarne i korenite društvene popravke bez nasilja, bez nepravdi i bez nesreća koje oni nose. Našaborba nailazi na njih i oni su joj veliki i opasni protivnici. Dešava se da oni viču na našim zborovima:''Živeo internacionalni front slobode'' a u isto vreme: ''Živela policija''! (Užice, 15 septembra 1935). I da uisto vreme, sve u znaku slobode - ne dozvole (uz pripomoć aktivnu i pasivnu mnogih koji ne vide dalje odnosa) da progovorimo ni reči. Ali, mi prelazimo preko toga. 1)1) ''Otadžbina'' od 29 septembra 1935 godine.Mi nismo fašisti, niti to možemo biti. Pa ni nacionalsocijalisti isto tako.Između nas postoje znatne i duboke razlike.Mi smo ubeđeni da sve rase imaju neku misiju u svetu. Pa i ako smo ubeđeni da naša slovenskarasa ima svoje ogromne vrednosti, mi ne smatramo da je ona jedini izraz božanskog, da ona pretstavlja''izabrani narod'' u smislu isključivom. Svaka rasa je izabrana za po neki veliki zadatak. Mi, dakle, nemožemo uzeti svoju rasu za božanstvo.Mi isto tako ne možemo ni državu smatrati nečim apsolutnim, ni njoj karakter božanski nemožemo priznati, iako je želimo čvrstom i jakom.Iako imamo relativno priznanje za fašizam i nacionalsocijalizam u njihovim narodima, ne samo danam ne pada na um da tražimo da se između fašističke Italije i nas, i nacionalsocijalističke Nemačke i nas,ukinu granice, već, naprotiv, poštujući ih u njihovoj državi, želimo da se granice učvrste. I to nebetonskim gvožđem, a još manje ugovorima o miru, već mnogo većim bedemom: snagom naroda.Tu je, dakle, ona ogromna razlika između ''levičara'' i nas. Da su levičari tamo, s one strane, oni bihteli da nema granica, iako bi nam to donelo smrt kao narodu usred mira.50