SVETSKA REVOLUCIJA

metode naučnog osvetljavanja svake stvari sa svih strana, u svima svetlostima, dok nisu donesenizaključci. Dimitrije Ljotić je unosio celoga sebe, ali potpuno izdvajajući svoju ličnost, svoje interese,svoje težnje, objektivirao se i to je na nas preneo.Dve godine smo mi taj posao radili, da, naposletku, izgradimo jedinstveno gledište i da tomegledištu damo, februara 1934 godine, izražaja u listu ''OTADŽBINA''. U ''OTADŽBINI'' smo počeliiznositi istinu kako smo je mi najobjektivnije sagledali ne za sebe, za svoje položaje, za dobivanje vlasti,već da naš narod uputimo njegovom izlazu, da mu osvetlimo put spasenja, da ga ne snađe gorka čaša kojase spremala narodima Evrope. Bili smo svesni i znali smo da je to najteži i najtrnovitiji put na koji sekrećemo, da po njemu mogu ići samo junaci i mučenici, borci koje goni plamen oduševljenja i duhovnogsagorevanja na žrtve. Ali neko je morao poći tim putem, kad oni - što su bili kao nosioci i upravljači, nisuvideli da li u slepilu, da li iz nehata i lakomislenosti, tmaste i tučonosne oblake, koji su vitlali nadEvropom... Dimitrije Ljotić je pisao, govorio, predavao na zborovima i konferencijama. Obišao je zemlju,prenoseći istinu, trubeći kao jerihonska truba, pretksazujući vreme koje dolazi. Misao koju je Ljotić počeoda pronosi bila je oličenje našeg narodnog organskog shvatanja društvene zajednice. I niko od našeinteligencije nije dublje u to narodno shvatanje proniknuo i zaronio kao Dimitrije Ljotić. On je sišao u onedubine na kojima se to shvatanje nalazi, u onome što je najbolje u našoj narodnoj povesnici, čime je našnarod veliki među svima narodima sveta i čime će naš narod postati, i veći i značajniji u ljudskojzajednici, ako taj veliki i samo njegov duh neguje i iz njega gradi i stvara. Ljotić nije pisao i govorio izželje da se proglasi književnikom ili filozofom, i ako njegova osećajnost i lepota izražajnosti premašujumnoge književnike, i ako dubina i visina njegove misli nadmašuje mnoge filozofe. Ljotić je propovednikkoji je, kao Jeremija na vodama Vavilonskim, govorio svome narodu da ga odvrati od puta opasna, da gaspase od raskrsnice kobne, da mu spreči propast strahovitu..."U prvim svojim člancima, objavljenim u listu ''Otadžbina'' (početkom 1934), u člancima koji subili originalni ne samo po mislima i koncepciji, nego i po stilu i kompoziciji, Ljotić podvlačirevolucionarno vrenje u kome se nalazi savremena Evropa i ceo svet i nagovešćuje velike krize i sukobekoji će zahvatiti sve narode - pa i jugoslovenski -ako ne budu unapred svesni opasnosti i ako se ne bududobro pripremili da te opasnosti izbegnu.Komunizam i anarhija - glavni su neprijatelji na koje Ljotić odmah ukazuje. ''Porođajne muke novečovečanske epohe, kaže on u jednom članku 1934, koje su otpočele sa svetskim ratom, daleko su od svogazavršetka. Mnoge prepone još stoje na putu tome mučnom rađanju...'' U drugom jednom članku istegodine on piše: ''Ne možemo zamisliti teškoće i nevolje vremena koje će doći posle novoga rata; samomožemo videti pravac u kome će se svet kretati ka varvarstvu. Zar nismo još prošloga rata, u mnogome,pošli tim putem? Novi rat ima da donese sobom nove, sada neslućene teškoće, a, možda, i potpuni slomhrišćanske kulture i civilizacije.''Najteže je i najopasnije to, često naglašuje Ljotić, što nosioci današnje kulture nisu duboko prožetinjenom osnovnom idejom hrišćanskom, već su kao ''drveta bez korena''... ''Današnja stradanja Evropeprirodna su posledica njenog ogromnog i prilično dugog skretanja sa njenog puta. Sva lepota i sva snagaEvrope, mudrost i bogatstvo njeno, došli su pod znakom krsta Hristovog, ali tokom sto i pedeset godinasvoje poslednje istorije, Evropa se podala bezboštvu i materijalističkom Hristoborstvu, i tako izgubiorijentaciju. I smete se. Kao brod na pučini okeanskoj, kome su busolu ukrali, a oblaci mu severnjačuzakrili, i tako dođoše lažni proroci i za vreme ovih sto i pedeset godina Evropa tražaše ljude bez Hrista išto tražaše, to i dobi: Staljna, Musolinija i Hitlera...'' Između ove trojice lažnih proroka nema sušastvenerazlike: oni su međusobno povezani, oni su lice i naličje jedne iste medalje, oni dolaze zajedno kaoneminovna posledica jednog kobnog razvoja ljudskog društva poslednjih vremena, oni su pagani,neznabošci, Bogoborci i Hristoborci, ovaploćenje Antihrista i pun izraz satanističke misli.Na više mesta u knjižici, koja je pred nama, Ljotić je dao mnoge sažete definicije komunizma injegova učenja, pa ćemo stoga ovde izneti samo nekolika mesta o tom kako je on često u člancima ipredavanjima definisao fašizam i nacionalsocijalizam:''I fašizam i hitlerizam počivaju na čisto paganskim koncepcijama starog Rima i starih Germana.5