SVETSKA REVOLUCIJA

Jedan, narodne i organske države - koji hoće da ograniči neobuzdanu igru individualnih interesa uprirodi, politici i drugim društvenim odnosima i podredi ih interesima celine, a da pri tom sačuvaporodicu, privatnu svojinu, privatni poduhvat, ljudsku slobodu, dostojanstvo i pravo.Drugi je - komunizam sa boljševičkom državom u kome se, istina, neobuzdana igra individualnihinteresa u ekonomiji i politici stvarno obuzdava, ali po skupu cenu rušenja porodice, ukidanjasvojine, ograničenja ljudske slobode, dostojanstva i prava.Oni koji to ne vide, u stvari guraju baš na drugi izlaz. 1)1) ''Otadžbina'' br. 76, 18 avgusta 1935 godine.Jedna od dve revolucije nam, dakle, pretstoji: ili ona silna rušilačka i slepa, ili ona smela, razumnai gradilačka.Ona prva nastaje kad gospodareći elementi u državi nemaju smelosti ili uviđavnosti da popravegreške, teškoće i nevolje, a ove dostignu izvestan stepen, kad sve prepreke pred nestrpljenjem masapostaju slabe, pa obaraju sve zakone, sve svetinje, sva prava.A druga nastaje, kad državom zagospodare elementi koji imaju smelosti i uviđavnosti da iz osnovepoprave pogreške, savladaju teškoće i otklone ih, bez obzira na prepreke iz stečenih prava, priznatihinteresa i izuzetnih položaja.U onoj prvoj revoluciji pušiće se zgarišta na sve strane, prolivaće se krv bezobzirce, uništavaće sebogatstva naroda, kao da nisu ni postojala, padaće glave baš najboljih, kao da su najgori. Rušiće seosnovne vrednosti - ne samo narodne, već ljudske. Tek posle strašnog rušenja, požara i krvoprolića, dugogi mučnog, gospodar i zver revolucije, putem gvozdene stege, otpočeće izgradnju novoga života.U drugoj revoluciji radiće ne rušilački bes mase, već nemilosrdna i razumna ljubav upravljača: kaolekari će poći i seći samo ono što treba da bude uništeno, čuvajući dragocene snage, vrednosti, bogatstvaza narodnu celinu, vraćajući joj na taj način ono gradilačko oduševljenje koje organizam oslobođen gadnihizraslina oseti odmah posle toga, a u isto vreme oslobodiće i uputiće to gradilačko oduševljenje onimputevima kojimje davno trebalo da ide. 2)2) ''Otadžbina'' br. 79, 8 septembra 1935 godine.Najveći i najbolji deo naše univerzitetske omladine, po mnogim obaveštenjima koja dobijamo, -onaj najnesebičniji deo, mršti se kada se govori o otadžbini. Nalazi da je otadžbina isuviše mali oltar da bimogao na njemu da raspali oganj svoga oduševljenja. Veruje da je nacija nedovoljno uzvišeni subjekatistoriske sudbine. Misli da nacionalna istorija ima zvuk praporaca koji njenu dušu ne može ispuniti.Govori o čoveku, o čovečanstvu i međunarodnosti s oduševljenjem. Uverena je ta omladina da pravaistorija počinje tek od Karla Marksa.Greh je protiv čovečanstva, osiromašenje njegove istorije i njegove fizionomije - onakav stavdobre naše omladine prema svojoj naciji i svojoj istoriji.Ko je istinski građanin sveta, mora želeti da svaka nacija dođe do svoga najvišeg izraza, da ispunimeru svojih razvojnih mogućnosti. Kako onda da svojoj naciji to isto i ne poželi i svom snagom ne osetitaj proces koji se zove istorija njegovog naroda?Govori se da su klase stvarnost i da, identičnošću interesa i životnih uslova, klasa prelazi granicenacija i vezuje pripadnike iste klase raznih nacija tako, da sve klase treba da su istoriske jedinice, amaterijalni interesi i uslovi - motivi svih istoriskih zbivanja.Možda bi se racionalno moglo nekakvo društvo tako i napraviti, ali danas nije tako. I život nijeracionalan. Ne vidimo kad će to biti. Ni kako će to biti.49