SVETSKA REVOLUCIJA

d) Saznanje da je prethodna politika Kominterne u Evropi, preko komunističke stranke uFrancuskoj i radničke stranke u Engleskoj, docnije preko Narodnog Fronta u Francuskoj, raslabilamoralno Englesku i Francusku, razoružala ih vojnički, pa je to poslužilo odlično kao psihološkimamac snaženju Nemačke i Italije i omogućilo suprotstavljanje ta dva bloka jednog drugom, bezčega nije moguć svetski oružani sukob, a sve ovo očigledno ne bi bilo moguće da nije biloprethodne politike Kominterne.e) Saznanje da je najumniji potez Sovjetije i Kominterne preko komunističkih stranaka, Narodnogfronta u Francuskoj i ostalih komunista levičara u Francuskoj i Engleskoj i ostalom svetu, spajanjeItalije i Nemačke osovinom prijateljstva i saveza; to je spojilo dva slična revolucionarnovizionarskatemperamenta i uputilo ih je da ujedinjenim snagama ostvaruju svoje planove, čime jemogućnost svetskog oružanog sukoba dovedena do najveće mere;f) Saznanje da Kominterna - preko komunističkih stranaka i ostalih levičarskih elemenata u celomsvetu koji su za vreme najveće vojne snage Engleske i Francuske trubili o miru i razoružanju, asada kad su se Nemačka i Italija osnažile i naoružale, besomučno rade da rat što pre dođe - rade dasad taj svetski sukob izbije, ali bez sovjetskog neposrednog i masovnog učešća;g) Uverenje da će taj svetski rat potrajati toliko da se klica revolucionarnog bakcila, koji će Sovjetipodržavati u životu preko svesnih ili nesvesnih agenata, na frontu i u pozadini, razvije, pa tako,najzad, dovede do revolucije;h) Uverenje da Sovjetija dotle ne sme da se očigledno angažuje ni na Dalekom Istoku, jer je za njunajvažnije evropsko vojište, gde svetska revolucija treba da izbije i gde će se ona pojaviti sa svomsvojom silom. Tada će i ruskom narodu biti jasno da je svetska revolucija izbila i u ostaloj Evropi,pa je apsolutno nemoguće da on antisovjetsku revoluciju u svojoj zemlji diže. 2)2) ''Bilten'', br. 19-20, 12.jula 1939godine.Šest meseci od marta do avgusta pregovara SSSR sa Engleskom i Francuskom, a za to vreme posvim evropskim zemljama, izuzev Nemačke i osovine, po svim evropskim zemljama demokratske strankegovore na sve moguće načine kako je pakt Engleske i Francuske sa Sovjetima gotova stvar. Sećate li sesamo kako je Beograd izgledao? Sećate li se Univerziteta? Sećate li se naše ''vrle omladine'' koja je odUniverziteta beogradskog napravila tvrđavu komunizma na koju Kralj Jugoslavije nije nogom smeo dastupi na proslavu Svetog Save od 1932 pa sve do danas? I ta ''vrla omladina'' Beogradskog Univerzitetaprednjačila je u celoj zemlji akademijama na kojima je trubila o opasnosti u kojoj se zemlja nalazi, nosećina prsima trake na kojima je pisalo: ''Branićemo zemlju''. Ne, Otadžbinu, razume se, nego ''zemlju''. I to''zemlju'', napisano u crvenoj boji. Ko bi smeo da se usudi u takvom stanju stvari da pomisli da Engleska iFrancuska neće uspeti da zaključe pakt i savez sa Sovjetima? Ceo svet se bio podelio na dva tabora. Jednivele: dobro je da se zaključi, drugi nije dobro da se zaključi. Nažalost, mi smo bili potpuno usamljenitvrdeći: ne bojte se, taj pakt, taj savez između Engleske i Francuske sjedne strane i Sovjeta s druge strane,neće se zaključiti.I jedini u celoj svetskoj javnosti, nažalost, jedini smo tvrdili neprestano svake nedelje: savezizmeđu Engleske i Francuske s jedne strane i Sovjeta s druge strane neće se zaključiti.Naš ''Bilten'' je svake nedelje to svetu objavljivao, a velika informativna je štampa trubila: sutra ćese zaključiti savez, pakt! Smejali se jedni, klevetali drugi, napadali nas treći.Bilo je naših prijatelja koji su brižno dolazili k nama pa govorili:''Molim te, nemoj tako pisati; obrukaćemo se strašno, zaključiće se savez, a mi smo se tako isuvišeistakli kategoričnim tvrđenjem da se neće zaključiti. Onda ćemo biti smešni''!43