SVETSKA REVOLUCIJA

Ove dve poslednje mere znače nove konclogore, novu prinudnu kolektivizaciju. A ko zna po kojuje cenu to izrađeno u prvoj pjatiljetci, taj mora unapred pretrnuti pri pomisli koliko će to ruski narod stati utrećoj pjatiljetci. Iz ove borbe rodiće se nova sabotaža seljaka, nova glad, koje su uvek pratile svakiodlučan i nov eksperimenat na selu.Eto perspektive unutrašnjeg položaja Sovjetije u 1939 godini. ''Radnička seljačka vlada'' (''rabotčekrestijansko praviteljstvo'') vrši baš ove godine diktaturu nad radnicima i seljacima, diktaturu koju posurovosti svet nikada nije video. To, razume se, naši levičari i sovjetofili ne znaju ili se prave da ne znaju,ali zato, čim se pomene ruska revolucija, oni iz glasa govore kako je ona opravdana i zbog toga što seljaci,pre revolucije, nisu imali u svojim rukama zemlju! 1)1) ''Bilten" br. 19, 19.juna 1939 godine.''Serp i molot'' - ''Smert i golod'' ili ''srp i čekić'' - ''smrt i glad''.Ukršteni srp i čekić su po članu 143 Ustava Sovjetskog glavni amblemi u državnom grbu Sovjetije.Kao kod nas, recimo, dvoglavi beli orao. Srp i čekić nalaze se u Sovjetiji na svakom mestu gde bi trebaloda se označi svojina ili namena ili poziv države SSSR.Dvadeset godina posmatra ruski narod stalno srp i čekić - a posmatra i rezultate njihove uprave. Iztoga dvadesetogodišnjeg posmatranja, rodila se, kao uzdah, teška, kratka narodna izreka:''Serp i molot'' - ''Smert i golod''.Eto, to je video i osetio ruski narod u svojoj zemlji pod tuđinskom nenarodnom boljševičkomvladom. Eto, to treba da znaju svi koji se obmanjuju i koji zavedeni zavode i druge na put propasti.. 1)1) ''Bilten'' br. 48,28 maja 1940 godine.Ujednom pismu, koje smo dobili od čoveka što je nedavno došao iz Sovjetije stoji i ovo:''Sovjetski građanin to je grob koji hoda. On ti neće ništa reći o onome što se odigrava u njegovoj duši. Iod njega nećeš mnogo saznati. Ali treba otići u grad, postojati u redu, pogledati kako ljudi dolaze doživotnih namirnica i odela, kako po svojim poslovima idu u sovjetsku ustanovu, kako rade, kakva jenjihova radna proizvodnja, kako piju votku, kakvi su u tramvajima i vozovima, kakav je njihov stan iuređaj, pa ćeš iz lica njihovoga pročitati pravu istinu o njihovom životu.Čovek koji šesnaest sati stoji u redu pa ne dobije ništa, odlazeći od prodavnice prigušenim glasom,sevajući očima škripeći zubima, stežući pesnicu, mrmlja... ili još kraće proklinje. Ako mu u tomemomentu priđeš i zapitaš zašto se toliko uzbuđuje, odmah će staviti masku i hladnokrvno reći: ''Ne druže,vi se varate''. Kad sam dolazio u restoran na ručak u kome tri dana uzastopce nije bilo hleba, dok sam japrosto bio besan od gladi, meštani su odlazili na izgled sasvim mirni, objašnjavajući nedostatak hlebatransportom koji je, možda, umesto da donese brašno, odveo vojnike na Krim...''Putujemo pre neki dan vozom iz Beograda. U kupeu jedan naš drug i jedna dama, inžinjer.Razgovaramo sa svojim drugom. Navodimo mu ovo pismo. Kad ona gospođica upade u naš razgovor ireče:''Poznavala sam jednog inžinjera iz Mađarske koji je nekoliko godina radio na Dnjeprostroju.Tamo se upoznao sa jednim divnim Rusom inženjerom, zbližili se mnogo. Kad je došlo vreme daMađar pođe, on se obrati svome kolegi: ''Recite, mogu li što da učinim za vas. Mi smo bili tako bliski. Jasad idem. Promislite, može biti da bih štogod mogao ipak za vas da učinim. Ne morate mi ništa reći sada.Imate vremena. Promislite.''Rus je sagao glavu, onda je odgovorio: ''Baš kad hoćete, eto, dajte mi svojestaro odelo.''Zamislite, produži gospođica, kakva je pustoš u toj zemlji Da, pustoš! 2)2) ''Bilten'' br. 49, 18.juna 1940 godine36