SVETSKA REVOLUCIJA

Godina 1939 je vrlo karakteristična baš za odnos ruskog naroda prema Sovjetima i svima njihovimeksperimentima na ruskom narodnom telu. Ona je, na zaprepašćenje radnika, najprivilegisanije klase učije se ime i provodi diktatura, otpočela dekretom od 29 decembra 1939 godine o organizaciji rada uindustriji. Takvo reakcionarno zakonodavstvo o radu, svet nije video poslednjih dve hiljade godina. Ovajsistem nije ništa drugo do zarobljavanje radnika pri fabrici u kojoj radi. Radnik nije slobodan da kad hoćeizađe iz fabrike niti da pređe na rad gde hoće. Ako se otpusti, on u radničkoj knjižici, obavezno za njega,nosi celu i tačnu istoriju njegovoga života, sa svima, pa i nepovoljnim razlozima njegovoga otpuštanja izslužbe. Dok se u kapitalističkim zemljama zabranjuje poslodavcu da u uverenje upisuje razloge otpuštanjaako su nepovoljni po radnika - u Sovjetiji je to upisivanje obavezno. Ovo zakonodavstvo se pravdanedisciplinom, sabotažom, rasulom organizacije sovjetskog rada.Ove oštre mere prema ruskom radniku nisu ništa dobro obećavale ni ruskom seljaku. Jer ako jeSovjetija smela da udari na radnike, sigurno je da seljaci moraju i gore proći.Do ove godine sve nedaće sovjetske privrede (a one su ogromne) bacane su na leđa šefovapartiskih organizacija, ili sovjetskog strojiteljstva, ili šefova preduzeća, ali uvek na šefove i vođe. Odosamnaestog kongresa VKPb (mart 1939) prvi put se otvoreno napadnulo radništvo, a naročito seljaštvo,kao krivci sovjetskih nedaća. Tom prilikom je Andrejev, jedan od najvažnijih figura sovjetskog vođstva,napao lažne kolhoznike koji ulaze u kolhoz radi okućnice koju dobijaju u ličnu obradu, a ''trude dneve'' nedaju kolhozu, i nagovestio borbu radi njihove istrage.Treba znati da je, posle Lenjinovog NEPA po kome je bilo dozvoljeno posebno seljačkogazdinstvo i slobodna trgovina, dakle čisto buržoaska privreda, ekonomski život krenuo naglo napred. Alinasilna kolektivizacija ne samo da je Sovjetiju najednom lišila rogate marve, koju je seljak poklao i pojeo,ne hoteći da je uvodi u kolhoze, već je dovela do nove i teške gladi. Tada je ogroman broj ''kulaka'', kojinisu hteli ući u kolhoz, pobijen i interniran u konclagere ili prognan u Sibir. Radi sprovođenjakolektivizacije, provedeni su ogromni pokreti, seobe, proganjanja, naročito u evropskoj Sovjetiji.Da bi se kolhoznicima dala neka mala nagrada dozvoljeno je i po Staljinovom Ustavu od 1936 da možedržati okućnicu u veličini od dve do tri desetine, s pravom da gaji jednu kravu, živinu i sitnu domaćustoku. Za opštu sovjetsku privredu rezultat je bio odličan, ali porazan za boljševizam i njegove neprirodneeksperimente. Seljak se svom snagom bacio na obrađivanje okućnice, na gajenje pčela, krava, teladi,živine, svinja i druge sitne stoke. To je dalo zaprepašćujuće rezultate. Ali zato su kolhozi dovedeni dokatastrofe. Seljaci nisu hteli raditi na imanju kolhoza. Bilo je kolhoza koji su jednostavno rešili dakolhoznu zemlju daju pod zakup. Bilo je kolhoza koji su zemlju tajno podelili u ličnu obradu. Jednomrečju, kolektivno gazdinstvo je seljak svojim zdravim razumom osudio i brzim koracima pošao njegovojlikvidaciji.Odmah posle XVIII kongresa VKPb pokazalo se da dolazi novo ''raskulačivanje'' (borba protivimućnih seljaka, tj. vrednih, radnih i štedljivih), a u cilju da se održe na snazi nemogući propisi okolektivnom socijalističkom gazdinstvu.Dekretom Sovnarkoma (Sovjeta narodnih komesara) od 28 maja 1939 donesene su te mere koje se,kao i one od 28 decembra 1938 protiv radnika, smatraju novim porobljavanjem ruskog sela. U ovomdekretu značajne su sledeće odredbe:a) zabrana deobe ili davanja pod zakup kolhoznog zemljišta;b) oduzimanje okućnice i progon iz kolhoza svih kolhoznika, koji prema reonima nemaju u prošlojgodini do 100 trudo dneva u kolhozu;c) opšte smanjivanje okućnice na jednu desetinu od onoga što je prvobitno bilo dato;d) oduzimanje prava na kravu kolhozniku;e) kolhozi moraju dati šest miliona novih radnika industriji i građevinarstvu (izgradnja puteva,kanala, pruga i drugo),f) kolhozi iz evropskih ''malozemnih'' oblasti moraju dati 4 miliona duša na prinudno naseljavanjeistočnih i severnih ''mnogozemnih'' oblasti.35