SVETSKA REVOLUCIJA

aktivnom borbom. Otuda je godina 1939 sva u borbi protiv radnika (dekret od 28 decembra, 1939 o novojorganizaciji rada) i protiv seljaka (dekret od 28 maja, 1939).Što je pored takvog unutrašnjeg stanja, u međunarodnom pogledu, poslednjih dana SSSR dobiomaha i snage, razlog leži u njenoj pametnoj spoljnoj politici (odnosno u ludoj politici evropskih država)koja je uspela da godinama priprema sadašnji svetski rat, da do poslednjeg trenutka uverava Anglo-Francuze u svoje simpatije, pa i u mogućnost vojničkog saveza. Najbolji dokaz o njenoj slabosti jesteotsustvo njeno, kao važnog spoljno-političkog faktora, sve dok nije došlo do rata između Anglo-Francuzai Nemaca. Sutra da svi naprave mir, Sovjetija bi postala ponovo isti politički činilac, koliki je i bila do 1septembra 1939.Mnogi smatraju da se Sovjetija vraća tradicionalnoj politici carske Rusije. Tu i leži glavni razlogtajanstvenosti i zagonetnosti Sovjetije. Tu zagonetku silom prave oni koji hoće da se Sovjetija smatraRusijom (a ona se sama tako ne zove, već, i zvanično i privatno, Savez Socijalističkih SovjetskihRepublika), koji, uprkos tako gromadnih činjenica neće da vide da se ona, i po svojoj doktrini(boljševičko-marksističkoj) i po svojoj istoriji (Lenjinsko-Staljinskoj) i po izjavama svih svojihnajmerodavnijih činilaca (Lenjina, Staljina, Molotova, Ždanova, Andrejeva i drugih) nije odrekla svogakomunističko-boljševičkog cilja u svojim doktrinama, da tek sad misli da pređe od socijalizma nakomunizam i da najozbiljnije radi na opštem komunizmu i da je uverena da se nalazi u ciku zoreboljševičke revolucije u Evropi i u ostalom svetu.I da čak sama sebe zove Rusijom, i da nema tako krvavih dokaza, o nemilosrdnomdvadesetogodišnjem krvavljenju narodne ruske duše, ruskog naroda, ruske istorije, - ovi ciljevi zapametnog i čestitog čoveka, jasno je, niti su ruski niti slovenski niti takvima mogu biti.Pa kakav je moral Sovjetije? Onaj koji je Lenjin, optužen od Plehanova što je kao socijalista irevolucionar, primio novac, od carske tajne policije, pokazao priznavši na zaprepašćenje svoga tužioca iostalih drugova, da je on revolucionar, a revolucionar odbacuje potpuno moral društva koje hoće da srušiu celini. A kad su mu svi ipak primetili da mora imati neki moral, on je odgovorio: ''Moj je moralrevolucija''. To je zemlja bez morala.Sovjeti stoje na gledištu ne opšteg ljudskog morala, već nečasnog morala - istina i pravda seduguju jednoj klasi (radničkoj), a sve ostale čovek može lagati do mile volje, a nije dužan nikakvu pravduda im ukazuje. Otuda Sovjetija nema morala. Jer sadašnja borba protiv radnika i seljaka u Sovjetijipokazuje, kako njihov osnovni stav na kraju vodi poricanju istine i pravde i prema samoj radničkoj klasi uime čije su i za račun koje su pripremili i izveli svoju revoluciju, u ime koje i za račun koje vladaju prekodvadeset godina ogromnom ruskom zemljom, i u ime koje i za račun koje pripremaju svetsku boljševičkurevoluciju.Njena slabost leži u njenom sistemu, ekonomskom, političkom i moralnom. Tu skoro je govoriočovek koji je gotovo dvadeset godina bio aktivni komunista: ''Ne smatram da iko ima više prava da se boriza taj ideal koji je Moskva upropastila, uprljala i izdala''. Slično je govorio i pisao proleterski pesnikPanajot Istrati po povratku iz Sovjetije.Slabost ovog rezonovanja u tome je što ni Istrati ni ovaj naš prijatelj ne vide da nije kriva Moskva,već nemogućan, prirodi ljudskoj neodgovarajući sistem, koji su oni tamo pokušali i neprestano pokušavajuda ostvare. 1 )l)''Bilten''br.30 (1939).Zaista, upravo je bedno neznanje unutrašnjih prilika Sovjetije danas u krugovima onih koji sesmatraju njenim pristalicama i simpatizerima. A još je bednije to neznanje u onih koji tu satanskuorganizaciju nazivaju ''Slovenskom Rusijom'' i nama neprestano zameraju što napadamo Rusiju. Jer ako jeiskreno smatraju Rusijom i ako im je kao takva draga, onda neka nauče bar kakve su prilike u njoj.Mi smo, kao istinski Sloveni, svom dušom svojom protiv Sovjetije, jer znamo da je ruski narod zakletineprijatelj Sovjetije i da se on dan danji bori protivu nje najrazličitijim sredstvima koje ima naraspoloženju.34