SVETSKA REVOLUCIJA

po zvaničnim statistikama, radi kao u nijednoj drugoj i u kojoj, po istim statistikama, sve se radi, sve seproizvodi u gigantskoj ''svetskoj razmeri''.Nema u SSSR blagostanja baš zato što je sve onako kao što smo napred napisali.Jedan naš Balkanac, koji je tamo otišao i koji je bio uveren da mi preterujemo, napisao je otudapismo u kome postoji i ova rečenica: ''Ne znam nijedan evropski narod koji bi mogao živeti pod uslovimapod kojima živi ruski narod''.Da je SSSR organizacija koja je unapred tvrdila da je ekonomski život sporedan, a duhovna ipolitička linija glavno, danas bi imao da se gordi, jer je nagnao jedan od najvećih naroda na zemaljskojkugli da živi u ekonomskoj bedi - sve radi materijalističke misli i marksističke političke linije. Ali SSSR jetvrdio obratno, da je ekonomski život glavno, upravo ''sve i svja'', a da ono drugo, politički i duhovniživot, izlazi iz onog prvoga. On se zato okomio na kapitalistički poredak da stvori bolji ekonomskiporedak radi širokih narodnih masa. Obećavati jedno, a stvoriti takve ekonomske prilike da naš Balkanacpiše ''da ne zna nijedan evropski narod koji bi mogao živeti pod uslovima pod kojima živi ruski narod'', ito posle pune dvadeset i tri godine, neograničene, ničim nesmetane diktature, na zaista po prirodinajbogatijem delu sveta, čije prostranstvo iznosi šestinu zemljine površine, nad jednim od najobdarenijihpo duhu naroda, znači pokazati da se od početka pošlo rđavim putem, koji nije ni mogao, kad nije tu i podtakvim prilikama uspeo, dati drukčije i bolje rezultate. A to opet pokazuje da SSSR nosi u sebi, u svojojorganizaciji, u svom duhovnom i političkom sklopu, uzroke koji nikad i nigde neće moći dati boljerezultate, kad ih nisu dali u ogromnoj i prebogatoj Rusiji, na velikom i hristonosnom ruskom narodu, podsvemoćnom, ničim neograničenom tiranijom komunizma. 1)1) Iz ''Pogovora'' knjizi M. Vasiljevića ''Istina o SSSR'', 1940.* * *Intervencija Sovjetije 17.septembra, 1939 godine, (upad u Poljsku) postavila je ceo svet pred nizpitanja, čije rešenje zavisi od te velike nepoznate zemlje što se zove Sovjetija.Mi smo mnogo puta već pisali o Sovjetiji, ali pokazuje se više nego ikad potrebno srediti svečinjenice koje mogu objasniti tu sfingu.Politički je to diktatura partije, malobrojne ali svemoćne. Računa se da jedva prelazi jedanprocenat od ukupnog broja stanovništva broj članova komunističke stranke (računajući tu i žene iomladinu). Upravo su smešne cifre o broju organizacija po pojedinim reonima koje su pre neku nedeljuobjavili sovjetski listovi, žaleći se na neaktivnosti svojih partiskih kadrova. Pravno mogu za izborepostavljati kandidacije i profesionalne organizacije, a ne samo komunistička stranka. Stvarno se izborisprovode u korist komunističke stranke. Pošto je u samoj stranci sprovedena diktatura Staljina, to je,ustvari, cela zemlja isključivo pod diktaturom njegovom. Za razliku od Hitlera, koji je pravni šef države,Musolinija koji je pretsednik vlade, Staljin pravno nije ništa, ali je zato stvarno sve. Ustav nije predvideofunkciju koju on vrši: Kalinjin je pretsednik Vrhovnog Sovjeta SSSR-a, Molotov je pretsednik SavetaNarodnih Komesara i narodni komesar inostranih dela. Staljin nije n i š t a po ustavu, ustvari je s v e. Topokazuje i njegovo pritvorstvo a i vrednost ustava.Režim se oslanja na partiske aktiviste, bez skrupula, bez ideala i načela. Partiski sloj ljudi raznogporekla, vaspitanja i poziva, korteši su, uostalom, širom sveta poznati. Sada treba samo zamisliti takvepartiske korteše u zemlji u kojoj je partija svemoćni zakonodavac, sudija, izvršilac, vojnik, vlastodavac iposlodavac, nad kojim nema ni Boga ni morala ni kralja i koji nesmetano dvadeset godina vršlja naogromnoj teritoriji, vršeći svoje eksperimente, učeći se na telu ruskoga naroda poslovima koje su drugiljudi učili, kao mali ljudi u redovnom životu, pri čemu je svemoćna ''ČEKA" pobila milione ljudi, dok jedesetine miliona poslala u koncentracione logore ili u Sibir (što je u 50% slučajeva opet smrt). Takav jerežim uspeo do danas da obezglavi ruski narod, da neznatni ostatak stare ili novu inteligenciju napravioportunističko-karijerističkom. Danas su režimu ozbiljni protivnici samo stihijska snaga ruskog seljaka iruskog radnika koji vode borbu protiv režima na svoj način podmuklo, više pasivnom rezistencijom, nego33