SVETSKA REVOLUCIJA

seljak) neprijatelj socijalističke otadžbine, - ceo njihov ekonomski poredak je zasnovan na nadničarstvu.Oni čekaju čas kada će uzviknuti njihove statistike: ''Nema nijednog domaćina u SSSR!'' To jeideal ekonomskog poretka SSSR: zemlja bez ijednog domaćina, nadničar činovnik, nadničar radnik,nadničar seljak.Naš narodni ideal bio bi upravo obrnut. ''Nema nijednog nadničara u našoj zemlji'', bio bi idealkome bi se poklonio naš narod. Obrnut je ideal sovjetski, a sve zato, jer hoće da ostvari društvo protivnoonoj osnovi koju je Domaćin Vaseljene dao stvarajući čoveka i upućujući ga da živi u društvu.Ali, pošto je ''profit'' u izvesnoj meri nagrada koju društvo daje domaćinu za njegovo staranje okoekonomske organizacije posla, - a kod njih ga nema, to nema ni te domaćinske brige oko ekonomičnostiorganizacije posla.Rezultat je: nema ''profitera'', te zato i ''profit'' oni ne odnose, ali zato socijalističko društvo plaćanekoliko puta skuplje proizvod nego što ga plaćaju članovi kapitalističkog društva, jer ovo nije vodiloborbu protiv domaćina, već ga čak i nagrađuje. Domaćinsku brigu oko privrede preduzela je na sebeVKPb, partija komunistička. Ali, Domaćin Vaseljene je svemoguć, pa je smatrao za potrebno da imamilijarde saradnika domaćina. VKP je mislila da ona može više, pa je uzela na sebe da bude u SSSR-ujedini domaćin - dok su joj saradnici sve sami nadničari, a svaki domaćin, koji bi se našao na njenojteritoriji, njoj je protivnik i neprijatelj.* * *Treba hrišćane prevariti kako je boljševizam evoluisao, kako više nije to onaj prvi boljševizam,divlji krvoločni, već drugi, pripitomljeni koji samo iz formalnih razloga ne može da se odrekne zabludaboljševičkih, pa se samo još imena drži, a ustvari je sasvim od njega daleko...Nije SSSR napustio komunizam. On se drži i ekonomske i političke i duhovne glavne linijemarksizma. On baš od 1939 godine tvrdi da je ostvario samo socijalizam, a da tek sada ide komunizmu. Uekonomiji čak na suvu i očiglednu štetu ekonomsku, i svoju i narodnu, on iz čistih doktrinarnih razlogadonosi mere koje sprečavaju ispravku ortodoksnog marksizma (dekret od 28 maja 1939 o kolhozima).Nema u SSSR slobode za seljaka ni za radnika (drugi slojevi društveni su likvidirani) ni političke,ni duhovne, ni ekonomske. Ako nije član VKPb, onda uopšte političke aktivnosti ne sme ni imati. Ako jepak član, onda svaka slobodna akcija izvan generalne linije, koju je dao Staljin, vodi streljanju, kao što jeto bio slučaj sa najviđenijim pretstavnicima i saradnicima Lenjina i samog Staljina.U duhovnom pogledu sloboda veroispovesti je formalno data konstitucijom, ali stvarno onaj kojiveruje i to ispoljava nalazi se izvan zakona, a vršenje kulta se smatra kontrarevolucionom sklonošću isvaki se izlaže opasnosti i po život, a kamo li po slobodu i ekonomsko održavanje.U ekonomskom pogledu seljak je vezan za kolhoznu zemlju i ne može s nje nikuda osim u bedu iliu koncentracioni logor. Radnik je dopao ropstva kakvo nigde u ostalom svetu ne postoji. Dekretom od 29.decembra 1938 godine, i poslednjim od 20.juna, 1940 godine, slobodu rada sveli su .na potpuno praznureč: radnik je izgubio uopšte pravo otkaza rada i izlaska iz radionice ili fabrike. Onaj ko to učini, osuđen jena glad ili u zatvor, jer ako se uhvati otićiće u konclogor, a ako se ne uhvati, nigde rada dobiti ne može, jernema urednog otpusta iz svoje dotadanje fabrike, pošto sve fabrike pripadaju jednom jedinom poslodavcu- SSSR.Nema u SSSR reda baš zato što je privatni poduhvat potpuno ukočen: sve je centralizovano ibirokratizovano. Biti domaćinom znači u Sovjetiji biti neprijatelj ''socijalističke otadžbine''. Samonadničarstvo je znak lojalnosti prema režimu. A kakav red može biti u zemlji u kojoj postoje sve saminadničari: činovnici, seljaci, radnici. Niko ne radi ono što mu sopstveni nagon domaćinski nalaže, većsvaki čeka zapovest i upustvo iz centrale. U jesen i proleće veliki listovi, ''Pravda'', ''Izvestija'' imajuuvodne članke: ''Za veći posev pšenice'' ili ''Za bolje sabiranje pamuka ili šećerne repe'' ili ''Za veći posevjarih žita ili pamuka ili repe''. To su nalozi CIKA (Centralnog izvršnog komiteta partije) ili Sovnarkoma(Sovjeta narodnih komesara). To su samo spoljni i najlepši znaci te centralizacije i birokratije. Unutrašnjiznaci njeni jesu nestašica, rđavo snabdevanje i krajnja beda - sve same pojave nereda u zemlji u kojoj se32