SVETSKA REVOLUCIJA

-još čovek može i da razume - da robe nema ili je nema dovoljno ili nije dobra, ali da u nadležnom centrune možete dobiti robu koje treba da ima tamo, a ustvari je ima u stokovima i tvornicama, to već čovek nemože da primi.Još je Lenjin u jednom svom govoru rekao: ''Mi smo učili i naučili kako se diže revolucija. Sadmoramo učiti da budemo trgovci, trgovački pomoćnici''. On je primetio nedostatak koji će teretiti teškosocijalistički eksperimenat, pa je mislio da će to otkloniti učenjem, sticanjem sposobnosti.Ustvari, kao što smo videli, ovde se ne radi o nauci, već o pokretaču - ličnom interesu - koji tamopokreće trgovca, a ovde njega nema, - pa otuda nema ni onog rezultata koji trgovac može da pruži.Ako sad neko pomisli, da su životni uslovi bar radnih masa bolji nego u buržoaskom društvu, ondanije pogodio. Radnik u industriji, taj glavni oslonac socijalističke države daleko je ispod radnikaburžoaskih zemalja.U Sovjetiji štrajk nije dozvoljen, već se smatra običnom pobunom protiv zakonitog poretka, a uFrancuskoj štrajkovi ne prestaju -potpomognuti i upravljani iz Moskve.Jednom rečju, u materijalnom pogledu većina stanovništva je daleko ispod ne samo kapitalističkihzemalja, već i same Rusije pre sovjetskog eksperimenta.Pitanje stanova je bedno, da u svetu nema tako strašnih nevolja. Naći zasebnu sobu za sebe ilisvoje, to je kao dobiti dobar zgoditak na lutriji.Zahvaljujući ogromnoj, zaprepašćujućoj sovjetskoj propagandi stanovništvo se drži u potpunomneznanju o prilikama u kojima živi ostali svet. To olakšava snošenje sopstvenih nevolja. Mnogo ih je težesnositi kada se zna da u drugom svetu nije tako, već mnogo bolje.Zato propaganda svaku realizaciju objavljuje, populariše, ističe je kao jedinstveno delosocijalističke republike, ističe čak i one realizacije koje u drugom svetu ne bi uopšte trebalo reklamirati.O prilikama pod kojima se živi u ostalom svetu nema nijedne reči, osim da je to svet kapitalističkeeksploatacije. Svaki pokušaj obaveštavanja, od strane onih koji znaju smatra sekontrarevolucionarnom propagandom, a ova povlači odmah slanje u koncentracioni logor.Koliko je neznanje sveta o prilikama u ostaloj Evropi mogu najbolje osetiti oni Evropljani što suimali prilike da tamo odu. Jednom od njih uputili su pitanje - kad su mu pokazali podzemnu železnicumoskovsku, a na njegovu licu nisu pročitali nikakvo iznenađenje - da li je gdegod isto to video, pa kad imje on odgovorio da to u Parizu postoji već četrdeset godina, video je na licima svojih sagovornika takvunevericu, da je osetio da mu apsolutno ne veruju i da ih samo pristojnost zadržava, da mu to i ne kažu.Mislim istom piscu nisu verovali kad im je, po pokazanom uređenju jedne tvornice rekao da u Francuskoji u Evropi ima i boljih.Održati čitav jedan narod, tako mnogobrojan, u takvom neznanju nije lako. Tome pre svegapomaže slab nivo opšte prosvećenosti. Statistika, do duše, daje zaslepljujuće brojeve o kursevima iškolama, kao i o učenicima, kursistima i nastavnicima.Ali druge sitnice otkrivaju bedu toga rada. Nema dana da same sovjetske novine ne donesuprimere kolosalnog neznanja i nepismenosti samih nastavnika, naročito učitelja. Primeri toga neznanja sutako neverovatni, da kad ih čovek ne bi imao u samim sovjetskim novinama, mogao bi poverovati da je tonekakva karikatura ili pak zlobna izmišljotina.Odatle se da zaključiti kakvo znanje mogu iznositi iz tih škola deca koja su im poverena.Mnogi s ove strane misle da se teško saznaje istina o prilikama u Sovjetiji jer vlade kapitalističkihzemalja prave prepreke, da ne bi narodi saznali u kakvom obilju provode svoj život ljudi podmarksističkim režimom.To mišljenje ima opravdanja, jer zaista ima nedovoljno pametnih vlada koje, - mesto da samepomognu, da se pravo stanje o Sovjetiji sazna, jer bi to saznanje najbolje oči otvorilo, - prave ogromnesmetnje tome.Ovde ne mislimo da treba ukloniti smetnje marksističkoj propagandi, to ne. Ali treba omogućitiobjektivno prikazivanje sovjetske stvarnosti u potpunosti, da bi se videlo da je to objektivno.Ali treba da se zna, da najveće smetnje tome pravi sama Sovjetija. Cenzura pisama, novina iostalog, čime bi spoljašnji svet bio obavešten, vrši se najstrožije što može biti.29